Dvadeset osmo poglavlje
Svetlo za narode
1, 2. Zašto je svetlo od životne važnosti, i kakva tama danas pokriva zemlju?
JEHOVA je Izvor svetla, on je taj koji je „stvorio sunce da danju svetli, i postavio mesec i zvezde da svetle noću“ (Jeremija 31:35). Već samo na osnovu ovoga treba da priznamo da je On Izvor života, pošto svetlo znači život. Kad se zemlja ne bi stalno kupala u toplini i svetlosti sunca, život kakav znamo bio bi nemoguć. Naša planeta ne bi mogla biti nastanjena.
2 Zato je za nas od presudnog značaja što je Jehova, predviđajući stanje u naše doba, prorekao vreme tame, a ne svetla. Isaija je pod nadahnućem napisao: „Eno mrak pokriva zemlju i tama narode“ (Isaija 60:2). Naravno, ove reči se odnose na duhovnu, a ne na doslovnu tamu, ali njihova ozbiljnost se ne sme potceniti. Oni koji nemaju duhovno svetlo na kraju ne mogu živeti baš kao što ne mogu živeti ni oni koji su lišeni sunčeve svetlosti.
3. Gde možemo pronaći svetlo u ovim mračnim vremenima?
3 U ovo doba tame ne smemo sebi dozvoliti da ignorišemo duhovno svetlo koje nam je Jehova stavio na raspolaganje. Preko je potrebno da pazimo da Božja Reč osvetli našu stazu tako što svaki dan čitamo Bibliju ako je to ikako moguće (Psalam 119:105). Hrišćanski sastanci nam pružaju priliku da se međusobno hrabrimo da ostanemo na ’putu pravednika‘ (Poslovice 4:18; Jevrejima 10:23-25). Snaga koju dobijamo posredstvom marljivog proučavanja Biblije i zdravog hrišćanskog druženja pomaže nam da nas ne proguta tama ovih ’poslednjih dana‘ koji će dostići vrhunac u velikom ’danu Jehovinog gneva‘ (2. Timoteju 3:1; Sofonija 2:3). Taj dan se brzo približava! On će sigurno doći baš kao što je sličan dan zadesio stanovnike drevnog Jerusalima.
Jehova ’sud svoj čini‘
4, 5. (a) Na koji način Jehova dolazi protiv Jerusalima? (b) Zašto možemo zaključiti da će relativno mali broj ljudi preživeti uništenje Jerusalima 607. pre n. e.? (Vidi fusnotu.)
4 U zaključnim stihovima Isaijinog uzbudljivog proročanstva Jehova slikovito opisuje događaje koji vode do dana njegovog gneva. Čitamo sledeće: „Ide Jehova u plamenu i kao vihor kola su njegova, od gneva svoga žerave on sprema, i od pretnja svojih vatru pravi. Plamenom će Jehova sud svoj činiti, mačem svojim svaku put kazniti, i mnogo će biti od Jehove pobijenih“ (Isaija 66:15, 16).
5 Ove reči treba da pomognu Isaijinim savremenicima da shvate ozbiljnost svoje situacije. Dolazi vreme kada će Vavilonci, kao izvršioci Jehovine presude, doći na Jerusalim, i kada će njihova kola podići oblak prašine poput vihora. Kako će to biti zastrašujuć prizor! Jehova će koristiti te osvajače da sprovede svoj vatreni gnev protiv svake neverne jevrejske ’puti‘. To će biti kao da se sam Jehova bori protiv svog naroda. Njegov ’gnev‘ neće popustiti. Mnogi Jevreji će pasti kao ’pobijeni od Jehove‘. Ovo proročanstvo se ispunilo 607. pre n. e.a
6. Kakvi se običaji koji zaslužuju osudu sprovode u Judi?
6 Da li Jehova opravdano ’čini sud‘ protiv svog naroda? Sasvim sigurno! Već smo mnogo puta tokom razmatranja knjige Isaije videli da su Jevreji, iako su navodno bili predani Jehovi, duboko ogrezli u krivom obožavanju — a Jehova na sve to nije bio slep. To ponovo vidimo u sledećim proročanskim rečima: „Koji se u vrtovima osveštaju i čiste, i kud jedan za drugim idu, i koji vazdan svinjsko meso jedu, gadove i miševe. Svi će oni izginuti, govori Jehova“ (Isaija 66:17). Da li se ti Jevreji ’osveštavaju i čiste‘ da bi se pripremili za čisto obožavanje. Očigledno ne. Oni u stvari učestvuju u paganskim obredima čišćenja u posebnim vrtovima. Posle toga pohlepno žderu svinjsko meso i meso drugih životinja koje su se po Mojsijevom Zakonu smatrale nečistim (Levitska 11:7, 21-23).
7. Kako hrišćanski svet liči na idolopokloničku Judu?
7 Kakvo odvratno stanje naroda koji je u savezu s jedinim istinitim Bogom! Ali uzmi u obzir i sledeće: isto tako odvratna situacija danas vlada među religijama hrišćanskog sveta. I one tvrde da služe Bogu, i mnoge religiozne vođe se pretvaraju da su pobožne. Ipak se prljaju paganskim učenjima i tradicijama i pokazuju da su u duhovnoj tami. Koliko je samo velika ta tama! (Matej 6:23; Jovan 3:19, 20).
„Videće slavu moju“
8. (a) Šta će zadesiti kako Judu tako i hrišćanski svet? (b) U kom smislu će narodi ’videti Jehovinu slavu‘?
8 Da li Jehova primećuje postupke koji su za osudu i kriva učenja hrišćanskog sveta? Pročitaj sledeće Jehovine reči koje je Isaija zapisao, pa da vidiš do kakvog ćeš zaključka doći: „Znam dela i misli njihove; dođe vreme da sve narode sabiram i sve jezike. I oni će doći i videće slavu moju“ (Isaija 66:18). Jehova zna i sprema se da osudi ne samo postupke već i misli onih koji tvrde da su njegove sluge. Juda tvrdi da veruje u Jehovu, ali njena idolopoklonička dela i paganski običaji protivreče toj tvrdnji. Stanovnicima Jude ništa ne vredi što se „čiste“ prema paganskim obredima. Nacija će biti razorena, i to će se desiti naočigled svih susednih naroda koji obožavaju idole. Oni će ’videti Jehovinu slavu‘ u tom smislu što će biti svedoci tih događaja i što će biti prisiljeni da priznaju da se Jehovina reč obistinila. Kako se sve ovo odnosi na hrišćanski svet? Kad mu dođe kraj mnogi njegovi bivši prijatelji i poslovni partneri biće prisiljeni da stanu i bespomoćno gledaju kako se Jehovina reč ispunjava (Jeremija 25:31-33; Otkrivenje 17:15-18; 18:9-19).
9. Koju dobru vest Jehova objavljuje?
9 Da li uništenje Jerusalima 607. pre n. e. znači da Jehova više neće imati svedoke na zemlji? Ne. Izvanredni primeri ljudi koji čuvaju besprekornost, kao što su Danilo i njegova tri druga, i dalje će služiti Jehovi čak i kao izgnanici u Vavilonu (Danilo 1:6, 7). Da, lanac vernih svedoka za Jehovu ostaće netaknut, i kad prođe 70 godina verni ljudi i žene će napustiti Vavilon i vratiće se u Judu da tamo obnove čisto obožavanje. Na to Jehova aludira sledećim rečima: „Postaviću znak ja na njih i poslaću izbeglice njihove u sve narode: U Tarsis, u Ful i Lud, koji luk natežu, u Tuval i u Javan, na daleka ostrva, koja nikad glasa o meni ne čuše, niti slave moje ne videše, i javljaće slavu moju narodima“ (Isaija 66:19).
10. (a) U kom smislu će verni Jevreji oslobođeni iz Vavilona služiti kao znak? (b) Ko danas služi kao znak?
10 Mnoštvo vernih ljudi i žena koji se 537. pre n. e. budu vratili u Jerusalim služiće kao izvanredan znak, kao dokaz da je Jehova izbavio svoj narod. Ko je mogao da sanja da će zarobljeni Jevreji jednog dana biti slobodni kako bi vršili čisto obožavanje u Jehovinom hramu? Na sličan način su u prvom veku pomazani hrišćani služili kao „znamenje i znak“, i k njima su se sticali krotki ljudi koji su želeli da služe Jehovi (Isaija 8:18; Jevrejima 2:13). Danas pomazani hrišćani, koji napreduju u svojoj obnovljenoj zemlji, služe kao izvanredan znak na zemlji (Isaija 66:8). Oni su živi dokaz sile Jehovinog duha i privlače krotke ljude koje srce nagoni da služe Jehovi.
11. (a) Kako će posle obnove drugi narodi saznati za Jehovu? (b) Kako se prvobitno ispunio stih iz Zaharije 8:23?
11 Međutim, kako će posle obnove 537. pre n. e. ljudi iz drugih naroda koji nisu čuli glas o Jehovi saznati za njega? Pa, neće se svi verni Jevreji vratiti u Jerusalim kad se završi vavilonsko ropstvo. Neki će poput Danila ostati u Vavilonu. Drugi će se rasejati na četiri kraja sveta. Do petog veka pre n. e. Jevreji su živeli po čitavom Persijskom carstvu (Jestira 1:1; 3:8). Nema sumnje da su neki od njih pričali svojim paganskim susedima o Jehovi jer su mnogi ljudi iz tih naroda postali jevrejski prozeliti. Tako je očigledno bilo i sa etiopskim evnuhom kome je hrišćanski učenik Filip propovedao u prvom veku (Dela apostolska 8:26-40). Sve se ovo desilo kao prvobitno ispunjenje reči proroka Zaharije: „U to će vreme deset ljudi od svih jezika naroda uhvatiti jednog Judejina za skut govoreći: Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog“ (Zaharija 8:23). Jehova je zaista poslao svetlo narodima! (Psalam 43:3, DK).
Nose ’Jehovi dar‘
12, 13. Na koji način će se ’braća‘ dovoditi u Jerusalim od 537. pre n. e.?
12 Kad Jerusalim bude ponovo izgrađen, Jevreji koji su rasuti daleko od svoje domovine gledaće na taj grad i obnovljeno sveštenstvo kao na centar čistog obožavanja. Mnogi od njih će iz daleka putovati da bi bili na godišnjim praznicima. Isaija pod nadahnućem piše sledeće: „Svu braću vašu dovodiće iz svih naroda Jehovi na prinos [„na dar“, DK]: na konjima, na kolima, na nosilima, na mazgama i na kamilama, ka svetoj gori mojoj, u Jerusalim, govori Jehova, kao što sinovi Izraelovi darove nose u čistome sudu u dom Jehovin. I uzeću između njih sveštenike i Levite, govori Jehova“ (Isaija 66:20, 21).
13 Neka od te ’braće iz svih naroda‘ bila su prisutna na Pentekost kada je sveti duh bio izliven na Isusove učenike. Izveštaj kaže: „Tada su u Jerusalimu boravili Jevreji, bogobojazni ljudi, iz svake nacije pod nebom“ (Dela apostolska 2:5). Oni su došli u Jerusalim da bi vršili obožavanje po jevrejskom običaju, ali kada su čuli dobru vest o Isusu Hristu mnogi su iskazali veru u njega i krstili se.
14, 15. (a) Kako su pomazani hrišćani sakupili još svoje duhovne ’braće‘ posle Prvog svetskog rata, i kako su oni doneti Jehovi kao ’darovi u čistom sudu‘? (b) U kom smislu je Jehova neke od njih ’uzeo za sveštenike‘? (v) Ko su bili neki pomazani hrišćani koji su učestvovali u sakupljanju svoje duhovne braće? (Vidi okvir na ovoj strani.)
14 Da li ovo proročanstvo ima i savremeno ispunjenje? Kako da ne. Jehovine pomazane sluge su posle Prvog svetskog rata razumele iz Pisma da je Božje Kraljevstvo uspostavljeno na nebu 1914. godine. Pažljivim proučavanjem Biblije saznali su da treba da se sakupi još naslednika Kraljevstva, to jest ’braće‘. Neustrašive sluge su putovale „sve do najudaljenijeg dela zemlje“, koristeći sva transportna sredstva, kako bi pronašli buduće članove pomazanog ostatka od kojih je većina izašla iz crkava hrišćanskog sveta. Kad bi ih pronašli donosili su ih Jehovi kao dar (Dela apostolska 1:8).
15 Pomazanici koji su bili sakupljeni u tom početnom periodu nisu očekivali da ih Jehova prihvati onakve kakvi su bili pre nego što su spoznali biblijsku istinu. Oni su preduzeli korake da se očiste od duhovne i moralne nečistoće kako bi mogli biti postavljeni kao ’dar u čistom sudu‘, to jest kao što je apostol Pavle rekao, kao ’čestita devica pred Hrista‘ (2. Korinćanima 11:2). Osim što su odbacili doktrinarne zablude, pomazanici su morali da nauče kako da ostanu strogo neutralni u političkim stvarima ovoga sveta. Godine 1931, kada su njegove sluge bile do odgovarajućeg stepena očišćene, Jehova im je milosrdno dao prednost da nose njegovo ime kao Jehovini svedoci (Isaija 43:10-12). Međutim, u kom smislu je Jehova neke od njih ’uzeo za sveštenike‘? Ti pomazanici su kao celina postali deo ’kraljevskog sveštenstva, svete nacije‘, koja Bogu prinosi žrtve hvale (1. Petrova 2:9; Isaija 54:1; Jevrejima 13:15).
Sakupljanje se nastavlja
16, 17. Ko sačinjava „porod vaš“ posle Prvog svetskog rata?
16 Konačan broj tih ’kraljevskih sveštenika‘ iznosi 144 000, i s vremenom je njihovo sakupljanje završeno (Otkrivenje 7:1-8; 14:1). Da li je to bio kraj dela sakupljanja? Ne. Isaijino proročanstvo dalje kaže: „Kao što će nova nebesa i zemlja koju ću stvoriti, preda mnom stajati, govori Jehova, tako će stajati porod vaš i ime vaše“ (Isaija 66:22). U prvobitnom ispunjenju tih reči Jevreji koji se budu vratili iz vavilonskog ropstva odgajaće decu. Tako će obnovljeni jevrejski ostatak, to jest ’nova zemlja‘, pod novom jevrejskom upravom, ’novim nebesima‘, biti čvrsto utvrđen. Međutim, to proročanstvo ima najizvanrednije ispunjenje u naše vreme.
17 „Porod“ koji nacija duhovne braće stvara jeste „veliko mnoštvo“ koje ima nadu večnog života na zemlji. Oni dolaze ’iz svih nacija i plemena i naroda i jezika, i stoje pred prestolom i pred Jagnjetom‘. Oni su ’oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi‘ (Otkrivenje 7:9-14; 22:17). Danas se „veliko mnoštvo“ iz duhovne tame okreće ka svetlu koje Jehova daje. Pripadnici tog mnoštva iskazuju veru u Isusa Hrista i poput svoje pomazane braće i sestara trude se da ostanu duhovno i moralno čisti. Oni kao celina i dalje služe pod Hristovim vođstvom i ’stajaće‘ zauvek! (Psalam 37:11, 29).
18. (a) Kako pripadnici velikog mnoštva postupaju kao njihova pomazana braća? (b) Kako pomazanici i njihovi saradnici obožavaju Jehovu „od mladine do mladine, od subote do subote“?
18 Ti vredni muškarci i žene sa zemaljskom nadom znaju da pored toga što je bitno da ostanu moralno i duhovno čisti, potrebno je još nešto više da bi ugodili Jehovi. Delo sakupljanja je u punom jeku, i oni žele da učestvuju u njemu. Knjiga Otkrivenja o njima proriče: „[Oni] su pred Božjim prestolom; i vrše mu svetu službu dan i noć u njegovom hramu“ (Otkrivenje 7:15). Ove reči nas podsećaju na predzadnji stih u Isaijinom proročanstvu: „I od mladine do mladine, od subote do subote, dolaziće svaka put da se preda mnom pokloni, govori Jehova“ (Isaija 66:23). To se danas dešava. „Od mladine do mladine, od subote do subote“ — to jest redovno, svake sedmice svakoga meseca — pomazani hrišćani i njihovi saradnici, veliko mnoštvo, sakupljaju se da obožavaju Jehovu. Između ostalog, oni to čine tako što pohađaju hrišćanske sastanke i učestvuju u javnoj službi. Da li si i ti jedan od onih koji redovno ’dolaze da se poklone pred Jehovom‘? Jehovin narod je mnogo srećan dok to čini i pripadnici velikog mnoštva jedva čekaju vreme kada će „svaka put“ — svi ljudi — služiti Jehovi „od mladine do mladine, od subote do subote“ u svu večnost.
Konačni kraj Božjih neprijatelja
19, 20. Kakva je bila svrha Gehene u biblijsko doba, i šta ona simbolizuje?
19 Ostao nam je još jedan stih u proučavanju Isaijinog proročanstva. Knjiga se završava sledećim rečima: „I izlazeći videće se leševi ljudi koji se na me pobuniše, jer crv njihov neće poginuti, i oganj se njihov neće ugasiti, i svakoj će puti oni biti gad“ (Isaija 66:24). Isus Hrist je verovatno imao u mislima ovo proročanstvo kada je ohrabrio svoje učenike da pojednostave svoj život i da interese Kraljevstva stave na prvo mesto. On je rekao: „Ako te tvoje oko navodi na spoticanje, baci ga; bolje ti je da s jednim okom uđeš u Božje kraljevstvo nego da s dva oka budeš bačen u Gehenu, gde njihov crv ne umire i vatra se ne gasi“ (Marko 9:47, 48; Matej 5:29, 30; 6:33).
20 Kakvo je to mesto koje se zove Gehena? Pre više vekova jevrejski izučavalac David Kimki je napisao: „To je mesto... odmah do Jerusalima, odvratno je, i tamo su bacali nečiste stvari i leševe. Tu je stalno gorela vatra da bi se spalile nečiste stvari i kosti leševa. Dakle, presuda nad zlima parabolično je nazvana Gehinom.“ Ako se, kao što ovaj jevrejski izučavalac kaže, Gehena koristila za bacanje smeća i leševa onih za koje se smatralo da nisu zaslužili sahranu, vatra bi bila pogodno sredstvo za eliminisanje takvog smeća. Ono što ne bi uništila vatra, uništili bi crvi. Kakva podesna slika konačnog kraja svih Božjih neprijatelja!b
21. Kome zaključak Isaijine knjige zvuči pozitivno, i zašto?
21 Pošto govori o leševima, vatri i crvima, zar nije tačno da se Isaijino uzbudljivo proročanstvo završava jezivim tonom? Božji zakleti neprijatelji nesumnjivo tako misle. Ali za Božje prijatelje, Isaijin opis večnog uništenja zlih je nešto što ih veoma ohrabruje. Jehovinom narodu treba ta garancija da njihovi neprijatelji više nikada neće gospodariti. Ti neprijatelji koji su obožavaocima Boga naneli toliko boli i njegovom imenu naneli toliku sramotu, biće zauvek uništeni. Posle toga „teskoba se neće dvaput pojaviti“ (Naum 1:9).
22, 23. (a) Objasni kako ti je koristilo proučavanje knjige Isaije. (b) Šta si rešio, i čemu se nadaš posle proučavanja ove knjige?
22 Dok privodimo kraju proučavanje knjige Isaije, sigurno cenimo to što ova biblijska knjiga nije mrtva istorija. Naprotiv, ona ima poruku za nas danas. Kad razmišljamo o mračnim vremenima u kojima je Isaija živeo, možemo videti sličnosti između tog razdoblja i naših dana. Politički nemiri, religiozno licemerstvo, korupcija u sudskom sistemu i tlačenje vernih i siromašnih, bilo je karakteristika Isaijinog doba, a sve to karakteriše i naše vreme. Verni Jevreji iz šestog veka pre n. e. sigurno su bili zahvalni za Isaijino proročanstvo, a mi smo danas utešeni kada ga proučavamo.
23 U ovim kritičnim vremenima kad mrak pokriva zemlju i gusta tama narode, svi smo mi duboko zahvalni što je Jehova preko Isaije obezbedio svetlo za čitavo čovečanstvo! To duhovno svetlo u stvari znači večni život za sve koji ga svim srcem prihvataju, bez obzira na nacionalno ili etničko poreklo (Dela apostolska 10:34, 35). Zato nastavimo da hodimo u svetlu Božje Reči, da je svakodnevno čitamo, da duboko razmišljamo o njoj i da cenimo njenu poruku. To će nama biti na večni blagoslov, a Jehovinom svetom imenu na hvalu!
[Fusnote]
a U vezi sa situacijom nakon što je Jerusalim pao u ruke Vavilonaca, Jeremija 52:15 govori o ’jednom delu siromašnog naroda, i o onima iz naroda koji behu ostali u gradu‘ (kurziv naš). Komentarišući o ovome Insight on the Scriptures, 1. tom, na 415. strani, kaže: „Izraz ’oni koji behu ostali u gradu‘ po svemu sudeći ukazuje da je mnogo ljudi umrlo od gladi, bolesti, u požarima ili je ubijeno u ratu.“
b Pošto su u Geheni spaljivani leševi, a ne živi ljudi, to mesto nije simbol večnog mučenja.
[Okvir na 409. strani]
Pomazani darovi za Jehovu iz svih naroda
Huan Munjiz je 1920. godine otišao iz Sjedinjenih Država za Španiju, a zatim je otputovao u Argentinu gde je organizovao skupštine pomazanika. Od 1923. svetlo istine je zasjalo iskrenim ljudima u Zapadnoj Africi kada je misionar Vilijam R. Braun (često nazivan Biblija Braun) počeo da propoveda poruku o Kraljevstvu u zemljama kao što su Sijera Leone, Gana, Liberija, Gambija i Nigerija. Te iste godine Kanađanin Džordž Jang je otišao za Brazil, a zatim je putovao u Argentinu, Kostariku, Panamu, Venecuelu pa čak i u Sovjetski Savez. Otprilike u isto vreme, Edvin Skiner je otplovio iz Engleske za Indiju, gde je mnogo godina naporno radio na delu žetve.
[Slika na 411. strani]
Neki Jevreji na Pentekost bili su ’braća dovedena iz svih naroda‘
[Slika na celoj 413. strani]