Starešine, sudite pravedno

„Saslušavajte braću svoju i sudite po pravdi“ (DEUTERONOM 1:16).

 1. Kakvo se prenošenje vlasti po pitanju suđenja odigralo, i šta to znači za ljudske sudije?

KAO Vrhovni Sudija, Jehova je sudsku vlast preneo na svog Sina (Jovan 5:27). Kao Glava hrišćanske skupštine, Hrist opet koristi razred vernog i razboritog roba i njegovo Vodeće telo da postavi starešine, koji povremeno moraju delovati kao sudije (Matej 24:45-47; 1. Korinćanima 5:12, 13; Titu 1:5, 9). Kao zamena sudijama, oni su dužni da tesno slede primer nebeskih Sudijâ, Jehove i Hrista Isusa.

Hrist — primeran Sudija

 2, 3. (a) Koje mesijansko proročanstvo otkriva Hristove osobine kao Sudije? (b) Koje je tačke posebno vredno zapaziti?

² O Hristu kao Sudiji, proročanski je zapisano: „Na njemu duh Jehovin mora počivati, duh mudrosti i razumevanja, duh saveta i moći, duh spoznanja i straha Jehovinog; i uživanje će mu biti u strahu Jehovinom. I neće suditi po nekom pukom viđenju svojih očiju, niti koriti samo po onome što su mu uši čule. I pravednošću mora suditi poniznima, i čestitošću mora dati prekor u korist krotkih zemlje“ (Isaija 11:2-4, NW).

³ Zapazimo u ovom proročanstvu osobine koje omogućuju Hristu da ’sudi nastanjenoj zemlji u pravednosti‘ (Dela apostolska 17:31, NW). On sudi u skladu s Jehovinim duhom, božanskom mudrošću, razumevanjem, savetom i spoznanjem. Zapazimo takođe da on sudi u strahu Jehovinom. Dakle, ’Hristova sudijska stolica‘ predstavlja ’Božju sudijsku stolicu‘ (2. Korinćanima 5:10; Rimljanima 14:10, NW). On vodi računa da stvari prosuđuje na način na koji ih Bog prosuđuje (Jovan 8:16). Ne sudi samo po spoljašnosti ili po pukom pričanju drugih. On sudi s čestitošću u korist krotkih i poniznih. Kakav divan Sudija! I kakav divan primer za nesavršene ljude koji su pozvani da danas deluju u svojstvu sudijâ!

Zemaljske sudije

 4. (a) Koja će biti jedna od uloga 144 000 tokom Hristove Milenijumske vladavine? (b) Koje proročanstvo pokazuje da će neki pomazani hrišćani biti postavljeni kao sudije dok su još na Zemlji?

⁴ Pisma ukazuju da će relativno mali broj pomazanih hrišćana, počevši sa 12 apostola, biti pridružene sudije s Hristom Isusom tokom Milenijuma (Luka 22:28-30; 1. Korinćanima 6:2; Otkrivenje 20:4). Ostatak pomazanih članova duhovnog Izraela na Zemlji bio je i sam prosuđen i obnovljen 1918-19. (Malahija 3:2-4). S obzirom na to obnavljanje duhovnog Izraela, bilo je prorečeno: „Dovešću ti opet natrag sudije kao isprva, i savetnike ti kao na početku“ (Isaija 1:26, NW). Dakle, baš kao što je učinio „na početku“ telesnog Izraela, Jehova je obnovljenom ostatku dao pravedne sudije i savetnike.

 5. (a) Ko je bio ’uzet za sudije‘ nakon obnavljanja duhovnog Izraela, i kako su oni opisani u knjizi Otkrivenja? (b) Ko danas pomaže pomazanim nadglednicima u sudskom delu, i kako su oni bili osposobljeni da postanu bolje sudije?

⁵ Pre svega, svi ’mudri‘ muževi koji su bili ’uzeti za sudije‘ bili su pomazani stariji muževi, ili starešine (1. Korinćanima 6:4, 5). Verni, poštovani pomazani nadglednici opisani su u knjizi Otkrivenja kao da se nalaze u Isusovoj desnoj ruci, to jest, pod njegovim nadzorom i vođstvom (Otkrivenje 1:16, 20; 2:1). Pomazanici su od 1935. primili lojalnu podršku sve brojnijeg ’velikog mnoštva‘, čija je nada preživeti ’veliku nevolju‘ i zauvek živeti na rajskoj Zemlji (Otkrivenje 7:9, 10, 14-17, NW). Dok se „Jagnjetova svadba“ približava, Vodeće telo imenuje sve više i više njih da služe kao starešine i sudije u više od 66 000 skupština Jehovinih svedoka širom Zemljea (Otkrivenje 19:7-9). Oni su, pomoću posebnih škola, osposobljeni da nose odgovornosti u društvu ’nove zemlje‘ (2. Petrova 3:13). Škola službe za Kraljevstvo, održana u mnogim zemljama krajem 1991, stavila je naglasak na ispravno rešavanje pravnih slučajeva. Starešine koje služe kao sudije dužni su da oponašaju Jehovu i Hrista Isusa, čije su presude ispravne i pravedne (Jovan 5:30; 8:16; Otkrivenje 19:1, 2).

Sudije koje se ’ponašaju sa strahom‘

 6. Zašto starešine koji služe u pravnim odborima treba da se ’ponašaju sa strahom‘?

⁶ Ako sâm Hrist sudi u strahu Jehovinom i uz pomoć Njegovog duha, koliko više to treba da čine nesavršene starešine! Kad su određeni da služe u pravnom odboru, treba da se ’ponašaju sa strahom‘, prizivajući ’Oca koji sudi nepristrasno‘ da im pomogne da sude u pravednosti (1. Petrova 1:17, NW). Oni treba da upamte da se bave ljudskim životima, njihovim „dušama“, kao oni koji će „položiti račun“ (Hebrejima 13:17, NW). S obzirom na to, oni će sigurno biti odgovorni pred Jehovom za svaku izbeživu pravnu pogrešku koju možda čine. U svom komentaru Hebrejima 13:17, J. H. A. Ebrard (J. H. A. Ebrard) je pisao: „Dužnost pastira je da bdije nad dušama koje su poverene njegovoj brizi, i... on mora položiti račun o svima njima, takođe o onima koji su izgubljeni kroz njegovu pogrešku. To je ozbiljna reč. Neka svaki sluga te reči uzme u obzir da dobrovoljno preuzima tu strašno [izvanredno] odgovornu službu.“ (Uporedi Jovan 17:12; Jakov 3:1.)

 7. (a) Šta današnje sudije treba da upamte, i šta treba da bude njihov cilj? (b) Koje pouke starešine treba da izvuku iz Mateja 18:18-20?

⁷ Starešine koji deluju u svojstvu sudijâ treba da upamte da su prave Sudije svakog slučaja Jehova i Hrist Isus. Priseti se šta je bilo rečeno sudijama u Izraelu: „Ne sudite za čoveka nego za Jehovu; i on je s vama u stvari suđenja. I neka sada strah pred Jehovom bude na vama... Tako treba da radite da ne biste navukli krivicu“ (2. Dnevnika 19:6-10, NW). Uz strah pun poštovanja, starešine koje prosuđuju neki slučaj treba da učine sve što mogu kako bi bili sigurni da je Jehova zaista ’s njima u stvari suđenja‘. Njihova odluka treba tačno da odražava način na koji Jehova i Hrist gledaju na tu stvar. Ono što oni simbolično ’svežu‘ (ustanove krivim) ili ’odvežu‘ (ustanove nedužnim) na Zemlji treba da bude ono što je već svezano ili odvezano na nebu — kako je otkriveno onim što je zapisano u nadahnutoj Reči Božjoj. Ako se mole Jehovi u Isusovo ime, Isus će biti „u njihovoj sredini“ da im pomogne (Matej 18:18-20, NW, fusnota; Kula stražara, 1. jun 1988, strane 9,10, wC). Atmosfera na pravnom saslušanju treba pokazati da je Hrist zaista u njihovoj sredini.

Punovremeni pastiri

 8. Koja je glavna odgovornost starešina prema stadu, kao što su primerom pokazali Jehova i Isus Hrist? (Isaija 40:10, 11; Jovan 10:11, 27-29).

⁸ Starešine nisu punovremene sudije. Oni su punovremeni pastiri. Oni su lekari, ne oni koji kažnjavaju (Jakov 5:13-16). Osnovna misao iza grčke reči za nadglednika (episkop) je misao zaštitničke brige. Theological Dictionary of the New Testament (Teološki rečnik Novog zaveta) navodi: „Dopunjujući pastira [u 1. Petrovoj 2:25], izraz [episkop] ukazuje na pastirsko delo bdenja ili čuvanja.“ Da, njihova prvenstvena odgovornost je bdeti nad ovcama i čuvati ih, držati ih unutar stada.

 9, 10. (a) Kako je Pavle naglasio prvu dužnost starešina, i koje se pitanje može ispravno postaviti? (b) Na šta indirektno ukazuju Pavlove reči iz Dela apostola 20:29, i kako starešine mogu pokušati da smanje broj pravnih slučajeva?

⁹ Govoreći starešinama skupštine u Efesu, apostol Pavle stavlja naglasak tamo gde pripada: „Pazite na sebe i na sve stado, u kome vas je sveti duh postavio za nadglednike, da pasete skupštinu Božju, koju je kupio krvlju svog vlastitog Sina“ (Dela apostolska 20:28, NW). Pavle ističe pastirsko delo, ne kažnjavanje. Neke starešine bi učinile dobro da duboko razmisle o sledećem pitanju: ’Možemo li uštedeti dosta vremena potrebnog za istraživanje i rešavanje pravnih slučajeva ako više vremena i napora posvetimo pastirskom delu?‘

¹⁰ Istina, Pavle je upozorio na ’okrutne vukove‘. Ali, zar ih on nije prekorio zato što ’nisu obzirno postupali sa stadom‘? (Dela apostolska 20:29, NW). I premda je indirektno ukazao da verni nadglednici treba da isteraju te ’vukove‘, zar njegove reči ne pokazuju da starešine prema ostalim članovima stada treba da postupaju „obzirno“? Kad ovca postane duhovno bolesna i prestane da služi Bogu, šta njemu ili njoj treba — udarci ili lečenje, kažnjavanje ili pastirsko delo? (Jakov 5:14, 15). Prema tome, trebalo bi da starešine redovno prave raspored za delo pastirenja. To može doneti radostan rezultat da se manje vremena troši na pravne slučajeve koji oduzimaju mnogo vremena i koji uključuju hrišćane koje je savladao greh. Svakako, starešinama bi prva briga trebala da bude da pruže izvor olakšanja i okrepe, unapređujući tako mir, spokoj i sigurnost među Jehovinim narodom (Isaija 32:1, 2).

Služiti kao korisni pastiri i sudije

11. Zašto starešine koji služe u pravnim odborima treba da poseduju nepristranost i „mudrost odozgo“?

¹¹ Intenzivnije pastirsko delo pre nego što hrišćanin učini neki pogrešan korak može dosta smanjiti broj pravnih slučajeva među Jehovinim narodom. (Uporedi Galatima 6:1.) Međutim, zbog ljudskog greha i nesavršenosti, hrišćanski nadglednici možda povremeno moraju rešavati slučajeve prestupanja. Koja načela treba da ih vode? Ona se nisu promenila od vremena Mojsija ili ranih hrišćana. Mojsijeve reči upućene sudijama u Izraelu još uvek vrede: „Saslušavajte braću svoju i sudite po pravdi... Nemojte imati ličnih obzira na sudu“ (Deuteronom 1:16, 17). Nepristranost je obeležje ’mudrosti odozgo‘, mudrosti koja je tako važna za starešine koji služe u pravnim odborima (Jakov 3:17; Poslovice 24:23). Takva mudrost će im pomoći da razluče između slabosti i zloće.

12. U kom smislu sudije treba da budu ne samo pravedni ljudi, već i dobri ljudi?

¹² Starešine moraju ’suditi pravedno‘, u skladu s Jehovinim merilima za ispravno i pogrešno (Psalam 19:10 [9, DK]). Ipak, dok nastoje da budu pravedni ljudi, treba da pokušaju da budu i dobri ljudi, u smislu razlike koju Pavle pravi u Rimljanima 5:7, 8. Komentarišući te stihove u svom članku o ’Pravednosti‘, delo Insight on the Scriptures (Uvid u Pisma) navodi: „Upotreba grčkog izraza pokazuje da je osoba koja je poznata, ili koja se razlikuje, po dobroti ona koja je dobrotvorna (sklona da čini dobro ili da donosi korist drugima) i blagotvorna (aktivno izražavajući tu dobrotu). Ona nije samo zainteresovana da čini ono što zahteva pravda, već ide iznad toga, budući da je motivisana zdravom obzirnošću prema drugima i željom da im koristi i pomogne“ (Tom 2, strana 809). Starešine koji nisu samo pravedni već i dobri postupaće prema prestupnicima sa dobrohotnom obzirnošću (Rimljanima 2:4). Trebalo bi da žele da pokazuju milosrđe i saosećanje. Trebalo bi da preduzmu sve što mogu da pomognu prestupniku da uvidi potrebu za pokajanjem, iako se možda čini da se u početku ne odaziva na njihova nastojanja.

Ispravan stav na saslušanjima

13. (a) Kad neki starešina deluje kao sudija, šta on ne prestaje da bude? (b) Koji se Pavlov savet primenjuje i na pravna saslušanja?

¹³ Kad situacija zahteva pravno saslušanje, nadglednici ne smeju zaboraviti da su još uvek pastiri, da se bave Jehovinim ovcama, pod ’vrsnim pastirom‘ (Jovan 10:11, NW). Savet koji je Pavle pružio za redovno pomaganje ovcama koje su u teškoći primenjuje se jednakom snagom na pravnim saslušanjima. On je pisao: „Braćo, ako koji čovek i učini kakav pogrešan korak pre nego što je toga svestan, vi koji imate duhovne sposobnosti pokušajte takvog čoveka ispraviti u duhu blagosti, pazeći svaki na sebe, da i ti ne budeš iskušan. Nosite bremena jedan drugoga, i time ispunite zakon Hristov“ (Galatima 6:1, 2, NW).b

14. Kako nadglednici treba da gledaju na pravna saslušanja, i kakav treba da bude njihov stav prema prestupniku?

¹⁴ Umesto da sebe smatraju višim sudijama koji su se sastali da izreknu kaznu, starešine koji služe u pravnom odboru treba da gledaju na saslušanje kao na još jedno područje svog pastirskog dela. U nevolji je jedna od Jehovinih ovaca. Šta mogu učiniti da spasu njega ili nju? Da li je prekasno da bi se pomoglo toj ovci koja je zalutala od stada? Treba da se nadamo da nije. Starešine bi morale da zadrže pozitivno gledište prema pokazivanju milosrđa tamo gde je to na mestu. To ne znači da treba da umanje Jehovina merila ako je počinjen ozbiljan greh. Ali, ako su svesni svake olakšavajuće okolnosti, to će im pomoći da prošire milosrđe tamo gde je moguće (Psalam 103:8-10; 130:3). Nažalost, neki prestupnici su tako tvrdoglavi u svom stavu da su starešine dužne da pokažu nepokolebljivost, ali nikada grubost (1. Korinćanima 5:13).

Svrha pravnih saslušanja

15. Kad se među pojedincima pojavi ozbiljan problem, šta najpre treba utvrditi?

¹⁵ Kad se među pojedincima pojavi neki ozbiljan problem, mudre starešine će najpre utvrditi da li su oni koji su u to uključeni pokušali privatno rešiti pitanje, u duhu Mateja 5:23, 24 ili Mateja 18:15. Ako to nije uspelo, možda će biti dovoljan savet jednog ili dvojice starešina. Pravni postupak je potreban samo ako je počinjen težak greh koji može voditi do isključenja (Matej 18:17; 1. Korinćanima 5:11). Za formiranje pravnog odbora mora postojati čvrst biblijski temelj. (Vidi Kulu stražaru, 1. januar 1990, strana 30.) Kad se on formira, treba odabrati najsposobnije starešine za dotični slučaj.

16. Šta starešine pokušavaju da postignu pravnim saslušanjima?

¹⁶ Šta starešine pokušavaju da postignu pomoću pravnog saslušanja? Kao prvo, nemoguće je suditi pravedno ukoliko se ne zna istina. Kao što je to bio slučaj u Izraelu, ozbiljna pitanja moraju biti ’dobro istražena‘ (Deuteronom 13:14; 17:4). Zato je jedan cilj saslušanja da se utvrde činjenice slučaja. Ali, to se može i moralo bi se učiniti s ljubavlju (1. Korinćanima 13:4, 6, 7). Kad se saznaju činjenice, starešine će učiniti sve što je potrebno da zaštite skupštinu i u njoj održe Jehovina visoka merila i slobodno delovanje njegovog duha (1. Korinćanima 5:7, 8). Međutim, jedna od svrha saslušanja je da se, ako je ikako moguće, ugroženi grešnik spase. (Uporedi Luka 15:8-10.)

17. (a) Kako treba postupati prema okrivljenoj osobi tokom saslušanja, i s kojom svrhom? (b) Šta će to zahtevati od članova pravnog odbora?

¹⁷ Prema optuženoj osobi se nikada ne treba odnositi drugačije nego kao prema Božjoj ovci. Prema njemu ili njoj se treba odnositi s obzirnošću. Ako je počinjen greh (ili gresi), svrha pravednih sudijâ biće da pomognu grešniku da se popravi, da razume pogrešku svog postupanja, da se pokaje i time bude istrgnut iz „zamke Đavola“. To će zahtevati ’veštinu poučavanja‘, ’ukoravanje s blagošću‘ (2. Timoteju 2:24-26; 4:2, NW). Šta ako grešnik tada uvidi da je sagrešio, ako je zaista dirnut u srce i moli Jehovu za oproštenje? (Uporedi Dela apostola 2:37.) Ako je odbor uveren da on iskreno želi pomoć, uglavnom neće biti potrebe da se isključi. (Vidi Kulu stražaru, 1. maj 1983, strana 28, odlomak 4.)

18. (a) Kada pravni odbor treba da pokaže nepokolebljivost u isključenju prestupnika? (b) S obzirom na koju bolnu situaciju starešine treba da se naprežu u korist zalutalih ovaca?

¹⁸ S druge strane, kad su članovi pravnog odbora suočeni sa jasnim slučajem bezobzirnog otpada, svojevoljnom pobunom protiv Jehovinih zakona ili krajnjom zloćom, njihova je dužnost da zaštite druge pripadnike skupštine isključenjem nepokajničkog grešnika. Pravni odbor nije dužan uvek iznova da se sastaje sa prestupnikom ili da mu stavlja reči u usta, pokušavajući da ga natera da se pokaje, ukoliko je očigledno da mu nedostaje božanska tuga.c Poslednjih godina je prosečno širom sveta isključeno 1 posto objavitelja. To znači da je od stotinu ovaca koje su ostale u toru, jedna izgubljena — bar privremeno. S obzirom na vreme i napore potrebne da se neka osoba dovede u tor, zar nije bolno znati da su svake godine desetine hiljada ’predane sotoni‘? (1. Korinćanima 5:5).

19. Šta starešine koji služe u pravnom odboru ne smeju nikada da zaborave, i šta će zato biti njihov cilj?

¹⁹ Starešine koje započinju neki pravni slučaj treba da upamte da većina slučajeva greha u skupštini uključuje slabost, ne zloću. Nikad ne bi trebalo da zaborave Isusovu ilustraciju o izgubljenoj ovci, koju je zaključio rečima: „Kažem vam da će tako biti na nebu veća radost nad jednim grešnikom koji se kaje nego nad devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje“ (Luka 15:7, NW). Zaista, „Jehova... ne želi da iko bude uništen nego želi da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9, NW). Uz Jehovinu pomoć, neka pravni odbori širom sveta učine sve što mogu da prouzrokuju radost na nebu pomažući prestupnicima da uvide potrebu pokajanja i da uprave svoje noge natrag na uski put koji vodi ka večnom životu (Matej 7:13, 14).

[Fusnote]

Pitanja za ponavljanje

◻ Dok slede primer Velikog Pastira i Vrsnog Pastira, šta treba da bude glavni cilj starešina?

◻ Na koji način starešine mogu nastojati da smanje broj pravnih slučajeva?

◻ U kom smislu sudije treba da budu ne samo pravedni, već i dobri?

◻ Kako treba da se postupa prema prestupniku tokom saslušanja, i s kojom svrhom?

◻ Zašto je isključenje poslednje sredstvo?

[Slika na 16. strani]

Tamo gde se na vreme izvrši pastirsko delo, mogu se izbeći mnogi pravni slučajevi

[Slika na 18. strani]

Čak i tokom pravnog saslušanja, starešine bi trebale da pokušaju da isprave prestupnika u duhu blagosti