Trinaesto poglavlje
Spasenje i radost pod Mesijinom vladavinom
1. Opiši duhovno stanje naroda koji je bio u savezu s Bogom u Isaijino vreme.
U ISAIJINO vreme, duhovno stanje naroda koji je bio u savezu s Bogom bilo je loše. Čak i pod vladavinom vernih kraljeva, kao što su Ozija i Jotam, mnogi su vršili obožavanje na visinama (2. Kraljevima 15:1-4, 34, 35; 2. Letopisa 26:1, 4). Kada je Jezekija postao kralj, morao je da ukloni iz zemlje sve ono što je vezano za obožavanje Vala (2. Letopisa 31:1). Onda nije čudo što je Jehova podsticao svoj narod da mu se vrati i upozoravao ga je na disciplinovanje koje sledi!
2, 3. Kakvo ohrabrenje Jehova pruža onima koji žele da mu služe uprkos rasprostranjenom neverstvu?
2 Ipak, nisu svi bili okoreli buntovnici. Jehova je imao verne proroke, i verovatno je bilo nekih Jevreja koji su ih slušali. Jehova je za njih imao utešne reči. Posle opisa užasnog haranja koje će Juda doživeti za vreme pohoda Asirije, prorok Isaija je bio nadahnut da zapiše neke od najlepših stihova u čitavoj Bibliji, opis blagoslova koji će uslediti pod Mesijinom vladavinom.a Ispostavilo se da su se neki aspekti ovih blagoslova delimično ispunili kada su se Jevreji vratili iz vavilonskog zarobljeništva. Ali glavno ispunjenje tog proročanstva u celini odigrava se danas. Istina, Isaija i drugi verni Jevreji tog doba nisu doživeli da vide te blagoslove. Međutim, oni su ih s verom željno iščekivali, a ispunjenje Isaijinih reči videće kada uskrsnu (Jevrejima 11:35).
3 Jehovinom savremenom narodu takođe treba ohrabrenje. Nagli raspad moralnih vrednosti u svetu, zlobno protivljenje poruci o Kraljevstvu i lične slabosti predstavljaju izazov za sve njih. Isaijine predivne reči o Mesiji i njegovoj vladavini mogu ojačati Božji narod i pomoći mu da se suoči s tim izazovima.
Mesija — sposobni vođa
4, 5. Šta je Isaija prorekao u vezi s dolaskom Mesije, i kako je Matej očigledno primenio Isaijine reči?
4 Vekovima pre Isaijinog doba, drugi hebrejski pisci Biblije ukazivali su na dolazak Mesije, istinitog Vođe koga će Jehova poslati Izraelu (Postanje 49:10; Ponovljeni zakoni 18:18; Psalam 118:22, 26). A sada preko Isaije Jehova daje daljnje detalje. Isaija piše: „Pa će izići šibljika iz stabla Jesejeva, i izdanak niknuće iz korena njegova“ (Isaija 11:1; uporedi s Psalmom 132:11). I „šibljika“ i „izdanak“ ukazuju na to da će Mesija biti Jesejev potomak preko njegovog sina Davida, koji je bio pomazan uljem kao kralj Izraela (1. Samuilova 16:13; Jeremija 23:5; Otkrivenje 22:16). Kad pravi Mesija, ovaj „izdanak“ iz doma Davidovog stigne, doneće dobar plod.
5 Taj obećani Mesija je Isus. Matej, pisac jevanđelja, aludirao je na reči iz Isaije 11:1 kada je rekao da je Isus zvani „Nazarećanin“ ispunio reči prorokâ. Pošto je odrastao u gradu Nazaretu, Isus je bio nazvan Nazarećanin, a to ime je očigledno povezano s hebrejskom rečju koja se u Isaiji 11:1 koristi za „izdanak“b (Matej 2:23, fusnota u NW; Luka 2:39, 40).
6. Kakav će vladar biti Mesija prema onome što je prorečeno?
6 Kakav će vladar biti Mesija? Da li će biti poput okrutnog, samovoljnog Asirca koji uništava severno desetoplemensko kraljevstvo Izraela? Naravno da neće. Isaija kaže o Mesiji sledeće: „Duh Jehovin će na njemu počivati, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh poznanja i straha od Jehove. I disaće u strahu od Jehove“ (Isaija 11:2, 3a). Mesija je pomazan, ali ne uljem, već Božjim svetim duhom. To se dešava prilikom Isusovog krštenja, kada Jovan Krstitelj vidi Božji sveti duh kako silazi na Isusa u obliku goluba (Luka 3:22). Jehovin duh ’počiva‘ na Isusu, i on pruža dokaz za to kada postupa s mudrošću, razumevanjem, savetom, silom i spoznanjem. Kakve izvrsne osobine jednog vladara!
7. Koje je obećanje Isus dao svojim vernim sledbenicima?
7 Isusovi sledbenici takođe mogu dobiti sveti duh. U jednom od svojih govora Isus je objavio: „Ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac, koji je na nebu, dati svetog duha onima koji ga mole!“ (Luka 11:13). Dakle, nikada ne treba da se ustručavamo da od Boga tražimo sveti duh, niti treba da prestanemo da razvijamo dobar plod tog duha — ’ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost, samokontrolu‘ (Galatima 5:22, 23). Jehova obećava da će uslišiti molbu Isusovih sledbenika za „mudrost odozgo“ koja će im pomoći da uspešno izađu na kraj sa izazovima u životu (Jakov 1:5; 3:17).
8. Kako Isus nalazi uživanje u strahu pred Jehovom?
8 Kakav je taj strah od Jehove koji Mesija ispoljava? Isus se sigurno ne trese od straha pred Bogom, plašeći se njegove osude. Umesto toga, Mesija ima strahopoštovanje pred Bogom, poštovanje prema njemu ispunjeno ljubavlju. Bogobojazna osoba uvek želi da ’čini ono što je njemu ugodno‘, kao što to Isus čini (Jovan 8:29). Isus rečima i primerom poučava da nema veće radosti od toga da se svaki dan hodi u zdravom strahu pred Jehovom.
Pravedan i milosrdan sudija
9. Koji primer Isus daje onima koji su pozvani da sude u hrišćanskoj skupštini?
9 Isaija predskazuje još neke Mesijine osobine: „Neće po spoljašnjosti suditi, niti po čuvenju govoriti“ (Isaija 11:3b). Ako bi bio izveden pred sud, zar ne bi bio zahvalan kada bi imao takvog sudiju? Na Mesiju koji služi u svojstvu Sudije čitavog čovečanstva, ne utiču lažni dokazi, lukave taktike u sudnici, glasine, niti površni faktori kao što je bogatstvo. On otkriva prevaru i gleda iza nepovoljnog spoljašnjeg izgleda i razabire ’tajnu osobu srca‘, ’skrivenog čoveka‘ (1. Petrova 3:4, fusnota u NW). Isusov izvanredan primer služi kao uzor svima koji su pozvani da sude u hrišćanskoj skupštini (1. Korinćanima 6:1-4).
10, 11. (a) Na koji način Isus ispravlja svoje sledbenike? (b) Kakvu presudu Isus donosi za zle?
10 Kako će Mesijine izvanredne osobine uticati na njegove sudske odluke? Isaija objašnjava: „Nego će po pravdi siromasima suditi i po pravu o nevoljama zemlje progovoriti, i kao prutom udaraće zemlju rečima svojim i ubiće bezdušnika dahom usni svojih. Pravda biće pojas oko bokova njegovih, i istina pojas oko bedara njegovih“ (Isaija 11:4, 5).
11 Kad svoje sledbenike treba da ispravi, Isus to čini na način koji će im najviše koristiti — što je izvanredan primer za hrišćanske starešine. S druge strane, oni koji upražnjavaju zlo mogu očekivati strogo suđenje. Kada Bog pozove na odgovornost ovaj sistem stvari, Mesija će ’udarati zemlju‘ svojim autoritativnim glasom, objavljujući presudu o uništenju svih zlih (Psalam 2:9; uporedi s Otkrivenjem 19:15). Na kraju neće ostati nijedan zao čovek koji bi remetio mir čovečanstva (Psalam 37:10, 11). Isus ima moć da sve to postigne jer su mu bokovi i bedra opasani pravednošću i istinom (Psalam 45:4-8).
Izmenjeno stanje na zemlji
12. Šta možda zabrinjava jednog Jevrejina kada razmišlja o povratku iz Vavilona u Obećanu zemlju?
12 Zamisli jednog Izraelca koji je upravo saznao za Kirovu odredbu da se Jevreji vrate u Jerusalim i ponovo izgrade hram. Da li će napustiti bezbedni Vavilon da bi krenuo na dug put kući? Tokom 70 godina koliko su Izraelci proveli u izgnanstvu, napuštena polja su zarasla u korov. Vukovi, leopardi, lavovi i medvedi sada slobodno tumaraju tim poljima. I kobre su se tu nastanile. Preživljavanje Jevreja koji se budu vratili zavisiće od domaćih životinja — stada će obezbediti mleko, vunu i meso, a volovi će vući plug. Da li će oni biti žrtve krvoločnih zveri? Da li će malu decu ujedati zmije? A opasnost od zaseda na putu?
13. (a) Koju dirljivu sliku pruža Isaija? (b) Na osnovu čega znamo da mir koji Isaija opisuje podrazumeva više od toga da nema opasnosti od divljih životinja?
13 Isaija sada pruža dirljivu sliku o stanju koje će Bog ostvariti u zemlji. On kaže: „Vuk će s jagnjetom zajedno boraviti i panter će s jaretom ležati; tele, lavić i gojna stoka zajedno će biti, i malo će dete njih voditi. Zajedno će krava i medvedica pasti, i zajedno mladi ležaće njihovi, i travu će lav i vo da jedu. Dete koje sisa kod rupe će zmijine igrati, dete tek odbijeno u rupu će ruku svoju zmije vasilinske pružiti. Niti će kvara niti štete biti na svoj svetoj gori mojoj; jer će zemlja biti puna poznanja Jehove kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva“ (Isaija 11:6-9). Zar ove reči ne diraju srce? Zapazi da mir koji se ovde opisuje proizlazi iz spoznanja o Jehovi. Dakle, podrazumeva se više od toga da nisu u opasnosti od divljih životinja. Spoznanje o Jehovi neće promeniti životinje, ali će uticati na ljude. Izraelci neće morati da se boje divljih životinja niti ljudi koji nalikuju zverima, ni u putu do kuće, a ni u obnovljenoj zemlji (Jezdra 8:21, 22; Isaija 35:8-10; 65:25).
14. Koje je veće ispunjenje Isaije 11:6-9?
14 Međutim, ovo proročanstvo ima veće ispunjenje. Godine 1914. Mesija Isus je ustoličen na nebeskoj gori Sion. Godine 1919. ostatak ’Izraela Božjeg‘ je oslobođen iz vavilonskog ropstva i učestvovao je u obnovi pravog obožavanja (Galatima 6:16). Kao rezultat toga otvoren je put za savremeno ispunjenje Isaijinog proročanstva o Raju. ’Tačno spoznanje‘, spoznanje o Jehovi, menja ličnosti (Kološanima 3:9, 10). Oni koji su nekada bili nasilni postali su miroljubivi (Rimljanima 12:2; Efešanima 4:17-24). Ovi događaji sada utiču na milione ljudi jer Isaijino proročanstvo obuhvata sve veći broj hrišćana koji imaju zemaljsku nadu (Psalam 37:29; Isaija 60:22). Oni su naučili da iščekuju vreme kada će cela zemlja biti obnovljena u siguran, miran raj, u skladu s Božjom prvobitnom namerom (Matej 6:9, 10; 2. Petrova 3:13).
15. Da li je razumno da u novom svetu očekujemo doslovno ispunjenje Isaijinih reči? Objasni.
15 Da li će u tom obnovljenom Raju Isaijino proročanstvo imati jedno daljnje, možda doslovnije, ispunjenje? Izgleda da je razumno da tako mislimo. Svima koji će živeti pod Mesijinom vladavinom ovo proročanstvo pruža isto zasiguranje koje je pružilo i Izraelcima koji su se vratili; oni i njihova deca neće osećati da im preti zlo s bilo koje strane — ni od ljudi ni od životinja. Pod vladavinom Mesijinog Kraljevstva svi stanovnici zemlje uživaće u miru kakav su imali Adam i Eva u Edenu. Naravno, Pismo ne otkriva sve detalje o tome kakav je bio život u Edenu — ili kakav će biti u Raju. Međutim, možemo biti sigurni da će pod mudrom i ljubavlju ispunjenom vladavinom Kralja Isusa Hrista, sve biti baš onako kako treba da bude.
Čisto obožavanje obnovljeno posredstvom Mesije
16. Šta je 537. pre n. e. služilo Božjem narodu kao barjak?
16 Čisto obožavanje je bilo prvi put izloženo napadu u Edenu, kada je Satana uspešno uticao na Adama i Evu da budu neposlušni Jehovi. Sve do dan-danas Satana nije odustao od svog cilja da što je moguće više ljudi odvrati od Boga. Ali Jehova nikada neće dozvoliti da čisto obožavanje iščezne sa zemlje. Radi se o njegovom imenu, i on se brine o onima koji mu služe. Zato preko Isaije daje izvanredno obećanje: „U to vreme grana Jesejeva biće kao barjak narodima; narodi će k njemu se okrenuti i stan njegov biće slava“ (Isaija 11:10). Davne 537. pre n. e., Jerusalim, grad koji je David proglasio prestonicom, služio je kao barjak, pozivajući verni ostatak rasutog jevrejskog naroda da se vrati i ponovo izgradi hram.
17. Kako je u prvom veku, i u naše vreme Isus ’ustao da vlada nacijama‘?
17 Međutim, ovo proročanstvo ukazuje na nešto više. Kao što smo već videli, ono ukazuje na vladavinu Mesije, na jednog pravog Vođu za ljude iz svih naroda. Apostol Pavle je citirao Isaiju 11:10 da bi pokazao da će u njegovo vreme ljudi iz naroda imati mesto u hrišćanskoj skupštini. Citirajući ovaj stih iz Septuaginte, napisao je: „Isaija kaže: ’Pojaviće se koren Jesejev, i onaj koji će ustati da vlada nacijama; u njega će se uzdati nacije‘“ (Rimljanima 15:12). Sem toga, ovo proročanstvo seže čak i dalje — sve do naših dana kada ljudi iz naroda pokazuju ljubav prema Jehovi tako što podupiru Mesijinu pomazanu braću (Isaija 61:5-9; Matej 25:31-40).
18. Kako u naše vreme Isus predstavlja zborno mesto?
18 „To vreme“ na koje je Isaija ukazao, u savremenom ispunjenju počelo je kada je 1914. godine Mesija ustoličen kao Kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva (Luka 21:10; 2. Timoteju 3:1-5; Otkrivenje 12:10). Od tada je Isus Hrist jasan barjak, zborno mesto, za duhovni Izrael i za ljude iz svih naroda koji čeznu za pravednom vladavinom. Pod Mesijinom upravom dobra vest o Kraljevstvu se nosi svim nacijama, kao što je Isus prorekao (Matej 24:14; Marko 13:10). Ta dobra vest snažno deluje. „Veliko mnoštvo, koje niko [ne može] da izbroji, iz svih nacija“, postaje podložno Mesiji time što se pridružuje pomazanom ostatku u čistom obožavanju (Otkrivenje 7:9). Dok se mnogi novi stiču ka ostatku u Jehovin duhovni ’dom molitve‘, oni doprinose slavi Mesijinog ’stana‘, Božjeg veličanstvenog duhovnog hrama (Isaija 56:7; Agej 2:7).
Ujedinjen narod služi Jehovi
19. U koje dve prilike Jehova obnavlja ostatak svog naroda raštrkanog širom zemlje?
19 Isaija zatim podseća Izraelce da ih je Jehova već jednom spasao kada je moćan neprijatelj tlačio narod. Taj deo izraelske istorije — kada je Jehova oslobodio narod iz egipatskog ropstva — mnogo je značio svim vernim Jevrejima. Isaija piše: „Tad će Jehova ruku svoju opet podignuti da ostatak spase svog naroda raštrkana po Asiriji i Egiptu, u Patrosu i Etiopiji, u Elamu, Senaru i Ematu i po morskim ostrvima. Podignuće zastavu narodima i skupiće prognane Izraelove i sabraće rasejane Judine s četiri kraja zemlje“ (Isaija 11:11, 12). Kao da ih uzima za ruku, Jehova će izvesti verni ostatak i Izraela i Jude iz naroda u kojima su bili raštrkani, i bezbedno će ih dovesti kući. To se u manjem obimu dešava 537. pre n. e. Ali koliko je samo slavnije glavno ispunjenje! Godine 1914. Jehova je ustoličenog Isusa Hrista podigao kao „zastavu narodima“. Počev od 1919. ostatak ’Izraela Božjeg‘ se sakuplja ka ovoj zastavi, željan da učestvuje u čistom obožavanju pod Božjim Kraljevstvom. Ova jedinstvena duhovna nacija potiče „iz svakog plemena i jezika i naroda i nacije“ (Otkrivenje 5:9).
20. U kakvom će jedinstvu biti Božji narod po povratku iz Vavilona?
20 Isaija sada opisuje jedinstvo obnovljenog naroda. Ukazujući na severno kraljevstvo kao na Jefrema, a na južno kraljevstvo kao na Judu, on kaže: „I nestaće Jefremove zavisti, uništiće se u Judi neprijatelji njegovi; neće više Jefrem Judi nenavideti, neće više Juda Jefremu zlobiti. I oni će se k zapadu na Filistejska pleća zaleteti, i zajedno će sinove Istoka oboriti. Edom i Moav biće plen ruku njihovih i pokorni će im biti sinovi Amonovi“ (Isaija 11:13, 14). Kada se Jevreji vrate iz Vavilona neće više biti razjedinjeni u dva naroda. Pripadnici svih plemena Izraelovih vratiće se ujedinjeno u svoju zemlju (Jezdra 6:17). Više neće pokazivati ozlojeđenost i neprijateljstvo jedni prema drugima. Kao ujedinjen narod, zauzeće pobednički stav protiv svojih neprijatelja u okolnim narodima.
21. Na koji je način jedinstvo Božjeg naroda danas zaista izvanredno?
21 Jedinstvo ’Izraela Božjeg‘ je još upečatljivije. Dvanaest simboličnih plemena duhovnog Izraela, već skoro 2 000 godina uživa u jedinstvu koje se zasniva na ljubavi prema Bogu i prema duhovnoj braći i sestrama (Kološanima 3:14; Otkrivenje 7:4-8). Danas Jehovin narod — i duhovni Izraelci i oni koji imaju zemaljsku nadu — uživa u miru i svetskom jedinstvu pod Mesijinom vladavinom, što su uslovi za koje ne znaju crkve hrišćanskog sveta. Jehovini svedoci predstavljaju ujedinjeni duhovni front protiv Sataninih napora da remeti njihovo obožavanje. Kao jedan narod oni izvršavaju opunomoćenje koje im je dao Isus da propovedaju dobru vest o Mesijinom Kraljevstvu i da poučavaju o tome sve nacije (Matej 28:19, 20).
Prepreke će biti savladane
22. Kako će Jehova „presušiti zaliv Egipatski“ i „na reku silnu ruku svoju podignuti“?
22 Ima mnogo prepreka, i doslovnih i simboličnih, koje sprečavaju Izraelce da se vrate iz izgnanstva. Kako će ih savladati? Isaija kaže: „Jehova će presušiti zaliv Egipatski i na reku silnu ruku svoju podignuti, i silno će na nju zaduvati, i razdeliće je u sedam rukava, i s obućom će se prelaziti“ (Isaija 11:15). Sam Jehova će ukloniti sve što predstavlja smetnju povratku njegovog naroda. Biće takoreći isušene čak i prepreke koje su tako strašne kao što je zaliv Crvenog mora (kao što je Suecki kanal), ili koje su tako neprohodne kao moćni Eufrat, da čovek može preći, a da ne mora da se izuje!
23. U kom smislu će postojati ’širok put iz Asirije‘?
23 U Mojsijevo vreme, Jehova je pripremio put da Izraelci izađu iz Egipta i da uđu u Obećanu zemlju. Sada će učiniti nešto slično: „Postojaće put ostatku naroda njegovog koji će se iz Asirije spasti, kao što je bio Izraelu kad iziđe iz zemlje egipatske“ (Isaija 11:16). Jehova će voditi izgnanike koji se vraćaju kao da od mesta izgnanstva do svoje postojbine idu jednim širokim putem. Protivnici će pokušavati da ih zaustave, ali njihov Bog Jehova će biti s njima. Danas su pomazani hrišćani i njihovi drugovi isto tako izloženi zlobnim napadima, ali hrabro idu napred! Došli su iz savremene Asirije, iz Sataninog sveta, i pomažu drugima da učine to isto. Oni znaju da će čisto obožavanje imati uspeha i da će napredovati. To nije ljudsko delo, već Božje.
Beskrajna radost za Mesijine podanike!
24, 25. Koje će izraze hvale i zahvalnosti uzvikivati Jehovin narod?
24 Isaija sada radosnim rečima opisuje klicanje Jehovinog naroda zbog ispunjenja Njegove reči: „Ti ćeš u taj dan kazati: Hvalim tebe Jehova, jer si se ti na me razgnevio, pa se gnev tvoj utišao i utešio si me“ (Isaija 12:1). Jehova strogo disciplinuje svoj tvrdoglavi narod. Ali se time ostvaruje njegova namera da taj narod obnovi dobar odnos s njim i da obnovi čisto obožavanje. Jehova ponovo uverava svoje verne obožavaoce da će ih na kraju spasti. Nije čudo što izražavaju zahvalnost za to!
25 Izraelci koji se vraćaju potvrđuju sasvim svoje poverenje u Jehovu i uzvikuju: „Gle, Bog je spasenje moje; pun ću biti pouzdanja i neću se ničega plašiti; jer je [Jah] Jehova sila moja i [„moć“, NW] pesma hvale moje; on je spasitelj moj! Vodu ćete s radošću grabiti iz izvora spasenja“ (Isaija 12:2, 3). Hebrejska reč koja je u drugom stihu prevedena kao „moć“ u Septuaginti se pojavljuje kao „hvala“. Razleže se pesma hvale obožavalaca zbog spasenja od ’Jah Jehove‘. Kao skraćeni oblik imena Jehova, „Jah“ se u Bibliji koristi da prenese uzvišena osećanja hvale i zahvalnosti. Korišćenje izraza ’Jah Jehova‘ — dupliranje Božjeg imena — podiže intenzitet hvale Bogu na još viši nivo.
26. Ko danas objavljuje Božja dela među narodima?
26 Pravi Jehovini obožavaoci ne mogu zadržati radost samo za sebe. Isaija proriče: „Tad ćete reći: Hvalite Jehovu, glasite ime njegovo, javljajte po narodima dela njegova, spomenite veličinu imena njegova! Hvalite Jehovu, jer učini velika dela, nek se ona po svoj zemlji poznaju!“ (Isaija 12:4, 5). Od 1919. godine, pomazani hrišćani — kasnije uz pomoć svojih drugova ’drugih ovaca‘ — ’nadaleko objavljuju vrline onoga koji ih je iz tame pozvao u svoje čudesno svetlo‘. Oni su „izabrani rod... sveta nacija“ izdvojena s tom namerom (Jovan 10:16; 1. Petrova 2:9). Pomazanici objavljuju da je Jehovino sveto ime uzvišeno učestvujući u objavljivanju tog imena širom sveta. Oni predvode sve obožavaoce Jehove dok se zajedno raduju zbog njegovih priprema za spasenje. Baš kao što Isaija uzvikuje: „Klikuj i raduj se stanovniče Sionski! jer je velik usred tebe Svetac Izraelov!“ (Isaija 12:6). Svetac Izraelov je sam Jehova Bog.
S pouzdanjem gledaj u budućnost!
27. U šta su hrišćani sigurni dok iščekuju ostvarenje svoje nade?
27 Danas se milioni stiču ka tom ’barjaku narodima‘ — ka Isusu Hristu koji je postavljen za kralja u Božjem Kraljevstvu. Oni se raduju što su podložni tom Kraljevstvu i ushićeni su što znaju Jehovu Boga i njegovog Sina (Jovan 17:3). Oni pronalaze veliku sreću u ujedinjenom hrišćanskom bratstvu i marljivo se trude da sačuvaju mir koji je oznaka Jehovinih pravih slugu (Isaija 54:13). Uvereni da je Jah Jehova Bog koji ispunjava svoja obećanja, oni su sigurni u svoju nadu i oduševljeno je prenose drugima. Neka svaki obožavalac Jehove i dalje koristi svu svoju snagu da služi Bogu i da pomaže drugima da čine to isto. Neka svi uzmu k srcu Isaijine reči i raduju se spasenju preko Jehovinog Mesije!
[Fusnote]
a Reč „Mesija“ je izvedena iz hebrejske reči mašiah, što znači „pomazanik“. Ekvivalentna reč na grčkom je Kristos, to jest „Hrist“ (Matej 2:4, fusnota u NW).
b Hebrejska reč za „izdanak“ je necer, a za „Nazarećanin“ je Nocri.
[Slika na 158. strani]
Mesija je „šibljika“ Jesejeva, preko kralja Davida
[Slika na celoj 162. strani]
[Slika na 170. strani]
Isaija 12:4, 5, onako kako stoji u svicima s Mrtvog mora (Istaknuta su mesta gde se pojavljuje Božje ime)