18. poglavlje

Zemljotresi u Gospodovom danu

1, 2. (a) Šta se događa prilikom jakog zemljotresa? (b) Šta Jovan vidi prilikom otvaranja šestog pečata?

DA LI si ikada doživeo jak zemljotres? To nije nimalo prijatno iskustvo. Jak zemljotres može započeti potmulom tutnjavom nakon koje sledi neugodno ljuljanje. Zemljotres je još opasniji ako se sastoji od niza udara. Kada se to dogodi, čovek brzo nastoji da pronađe sigurno mesto — možda pod pisaćim stolom. Zemljotres može uslediti i kao iznenadan, snažan udar, nakon kog dolazi do lomljave posuđa, nameštaja ili čak rušenja objekata. Štete mogu biti katastrofalne, a veoma često nakon glavnog udara dolazi do naknadnog podrhtavanja koje uzrokuje dodatnu štetu i nevolju.

² Imajući sve to na umu, razmotrimo šta Jovan vidi prilikom otvaranja šestog pečata: „I video sam kad je Jagnje otvorilo šesti pečat. Desio se jak zemljotres“ (Otkrivenje 6:12a). To sigurno treba smestiti u isto razdoblje kada i otvaranje ostalih pečata. Ali, kada se u Gospodovom danu dešava taj zemljotres i o kakvom se zemljotresu radi? (Otkrivenje 1:10).

 3. (a) Koje je događaje Isus prorekao u proročanstvu o znaku svoje prisutnosti? (b) U kakvoj su vezi doslovni zemljotresi s jakim simboličnim zemljotresom iz Otkrivenja 6:12?

³ U Bibliji se više puta spominju doslovni i simbolični zemljotresi. U istaknutom proročanstvu o znaku svoje prisutnosti u svojstvu Kralja, Isus je prorekao da će biti „zemljotresa po raznim mestima“. Oni će biti sastavni deo ’početka bolnih nevolja‘. Od 1914. pa do danas, u razdoblju kada je broj ljudi na svetu naglo porastao na više milijardi, doslovni zemljotresi su jedna od bolnih nevolja koje pogađaju ljude (Matej 24:3, 7, 8). Premda ti zemljotresi predstavljaju ispunjenje proročanstva, ipak je reč o nesrećama uzrokovanim prirodnim silama. Ti zemljotresi prethode jakom simboličnom zemljotresu iz Otkrivenja 6:12. A taj zemljotres će uslediti kao razorni svršetak niza prethodnih zemljotresa koji će iz temelja potresti Sataninu zemaljsku organizaciju.a

Zbivanja koja potresaju ljudsko društvo

 4. (a) Od kada je Jehovin narod očekivao da će 1914. započeti događaji koji će biti kobni za ovaj svet? (b) Koje se razdoblje završilo 1914. godine?

⁴ Od sredine 1870-ih, Jehovin narod je očekivao da će 1914. započeti kobni događaji koji će obeležiti kraj vremena neznabožaca. U pitanju je razdoblje od „sedam vremena“ (2 520 godina), koje započinje 607. pre n. e., kad je u Jerusalimu palo Davidovo kraljevstvo, i traje do 1914. n. e., kad je Isus ustoličen u nebeskom Jerusalimu (Danilo 4:24, 25; Luka 21:24).b

 5. (a) Koju je značajnu izjavu Čarls Tejz Rasel dao 2. oktobra 1914? (b) Kakve se političke promene događaju od 1914?

⁵ Kada je Čarls Tejz Rasel 2. oktobra 1914. vodio program jutarnjeg obožavanja u Betelu u Bruklinu, dao je sledeću istorijsku izjavu pred tamošnjom betelskom porodicom: „Vremena neznabožaca su istekla; odbrojani su dani njihovih kraljeva.“ I zaista, dramatični događaji koji su u svetu započeli 1914. bili su tako dalekosežni da su doveli do nestanka brojnih starih monarhija. Pad carske Rusije u Boljševičkoj revoluciji 1917. doveo je do dugotrajnog sukoba između marksizma i kapitalizma. Političke promene sve do danas potresaju ljudsko društvo širom sveta. Danas mnoge vlade ne uspevaju da se održe duže od godinu-dve. Politička nestabilnost može se videti na primeru Italije, koja je u samo 42 godine nakon Drugog svetskog rata promenila 47 vlada. Ali sva ta potresanja samo su uvod u potpunu promenu vlasti nad svetom. Šta će se tada zbiti? Božje Kraljevstvo će preuzeti potpunu vlast nad zemljom (Isaija 9:6, 7).

 6. (a) Kako je istoričar Vels opisao novo, značajno doba koje je započelo 1914? (b) Šta su jedan filozof i jedan državnik napisali o vremenu nakon 1914?

⁶ Istoričari, filozofi i političari ukazuju na 1914. godinu kao na početak nove, značajne epohe. Sedamnaest godina nakon početka te epohe, istoričar Herbert Džordž Vels rekao je sledeće: „Prorok bi rado prorekao nešto dobro, ali dužan je reći ono što vidi. A on vidi svet kojim i dalje vladaju vojnici, patriote, zelenaši i finansijski špekulanti; svet ispunjen nepoverenjem i mržnjom, u kojem se vrlo brzo gubi ono što je još preostalo od ličnih sloboda, koji se olako upušta u ogorčene klasne borbe i priprema se za nove ratove.“ Godine 1953. filozof Bertrand Rasel napisao je sledeće: „Svi koji su svesni tendencija u svetu od 1914. godine, duboko su uznemireni onim što im se čini sudbonosnim, predodređenim maršem u još veću katastrofu... U njihovim očima čovečanstvo je nalik junaku neke grčke tragedije, kog gone besni bogovi, pa on više nije gospodar sudbine.“ Godine 1980, državnik Harold Makmilan je razmišljajući o mirnom početku 20. veka rekao: „Bilo je sve bolje i bolje. Takav je bio svet u kom sam se rodio... Ali odjednom i neočekivano, jednog jutra 1914. godine, tome je došao kraj.“

7-9. (a) Koje sve nevolje potresaju ljudsko društvo od 1914? (b) U kakvo će stanje „zemljotresi“ koji se zbivaju za vreme Isusove prisutnosti na kraju dovesti ljudsko društvo?

⁷ A onda je svet uzdrmao Drugi svetski rat. Manji ratovi i međunarodni terorizam i dalje potresaju našu planetu. Mnogi su ispunjeni strepnjom zbog zastrašujuće mogućnosti da teroristi ili države upotrebe oružje za masovno uništavanje.

⁸ Osim ratova, ljudsko društvo od 1914. iz temelja potresaju i druge nevolje. Jedan od najtežih „zemljotresa“ započeo je slomom američke berze 29. oktobra 1929. Nakon toga je došlo do velike ekonomske krize, koja je pogodila sve kapitalističke zemlje. Kriza je bila najveća između 1932. i 1934, ali njene posledice osećamo i danas. Od 1929. ovaj svet na različite načine pokušava da se oporavi u ekonomskom pogledu, ali u tome ne uspeva. Vlade nikako ne uspevaju da se reše dugova. Naftna kriza iz 1973, a zatim kriza na berzi iz 1987. dodatno su uzdrmale to finansijsko carstvo. U međuvremenu milioni ljudi uglavnom kupuju na kredit. Nebrojeno mnogo ljudi postali su žrtve finansijskih trikova i sistema brze zarade, lutrije i drugih igara na sreću, koje često finansira država, iako bi ona trebalo da štiti ljude. Čak i televizijski propovednici, koji tvrde da su hrišćani, pohlepno iskorišćavaju druge zarad milionskog dobitka! (Uporediti s Jeremijom 5:26-31.)

⁹ Ekonomske poteškoće su svojevremeno omogućile Musoliniju i Hitleru da dođu na vlast. Vavilon Veliki nije gubio vreme, nego je odmah nastojao da pridobije njihovu naklonost. Vatikan je 1929. čak sklopio konkordat s Italijom, a 1933. s Nemačkom (Otkrivenje 17:5). Mračno doba koje je usledilo svakako spada među događaje kojima se ispunjava Isusovo proročanstvo o vremenu njegove prisutnosti. Prorečeno je da će se tokom njegove prisutnosti, između ostalog, događati sledeće: „Narode na zemlji obuzeće teskoba i osećaj nemoći... i ljudi će tada gubiti svest od straha i očekivanja onoga što će zadesiti svet“ (Luka 21:7-9, 25-31).c Da, nakon velikog „zemljotresa“ koji je uzdrmao ljudsko društvo 1914, tlo i dalje neprestano snažno podrhtava.

Potresanje koje uzrokuje Jehova

10. (a) Zašto ljudsko društvo doživljava tolika potresanja? (b) Šta čini Jehova i šta time priprema?

¹⁰ Takva potresanja unutar ljudskog društva posledica su čovekove nesposobnosti da upravlja svojim koracima (Jeremija 10:23). Osim toga, stara zmija, Satana, „koji zavodi ceo svet“, uzrokuje nevolje u svom poslednjem, očajničkom pokušaju da celo čovečanstvo odvrati od obožavanja Jehove. Savremena tehnologija pretvorila je celu planetu u globalno selo, koje iz temelja potresaju nacionalna i rasna mržnja, a takozvane „Ujedinjene nacije“ za to nemaju rešenja. Kao nikada do sada, čovek vlada nad čovekom na njegovu nesreću (Otkrivenje 12:9, 12; Propovednik 8:9). Međutim, i Suvereni Gospod Jehova, Tvorac neba i zemlje, već gotovo 90 godina na jedan drugačiji način potresa svet, pripremajući trajno i sigurno rešenje svih problema. O čemu se radi?

11. (a) Kakvo se potresanje opisuje u Ageju 2:6, 7? (b) Kako se ispunjava Agejevo proročanstvo?

¹¹ U Ageju 2:6, 7 čitamo: „Jer ovako kaže Jehova nad vojskama: ’Još jednom — i to uskoro — potrešću nebesa i zemlju, more i kopno.‘ ’Potrešću sve narode i steći će se dragoceno blago iz svih naroda, i napuniću ovaj dom slavom‘, kaže Jehova nad vojskama.“ Naročito od 1919. Jehova šalje svoje Svedoke da objavljuju njegove presude svim ljudima na zemlji. Tako se čitavom Sataninom svetu daje potrebno upozorenje.d I dok se to upozorenje sve snažnije i češće pruža, bogobojazni ljudi — „dragoceno blago“ — podstaknuti su da se odvoje od ovog sveta. Na to ih ne podstiče potresanje unutar Satanine organizacije. Ne, već oni uviđaju šta se dešava i onda sami odlučuju da se pridruže pomazanoj „Jovanovoj klasi“ u ispunjavanju Jehovinog doma slavom. A kako oni to čine? Revnim propovedanjem dobre vesti o Božjem uspostavljenom Kraljevstvu (Matej 24:14). To Kraljevstvo, koje sačinjavaju Isus i njegovi pomazani sledbenici, zauvek će služiti Jehovi na slavu kao „kraljevstvo koje se ne može uzdrmati“ (Jevrejima 12:26-29).

12. Šta treba da činiš pre jakog zemljotresa iz Otkrivenja 6:12 ako si se odazvao na propovedanje prorečeno u Mateju 24:14?

¹² Da li si i ti među onima koji se odazivaju na to propovedanje? Da li si možda među milionima koji poslednjih godina prisustvuju obeležavanju Isusove smrti? Ako jesi, nastavi da usvajaš biblijsku istinu (2. Timoteju 2:15; 3:16, 17). U potpunosti napusti pokvarene postupke ljudi u Sataninom svetu osuđenom na propast! Pridruži se onima koji služe istinitom Bogu i predstavljaju temelj novog ljudskog društva. U punoj meri im se pridruži u službi koju vrše pre nego što konačni katastrofalni „zemljotres“ pretvori u prah čitav Satanin svet. Ali razmotrimo sada o kakvom se to jakom zemljotresu radi.

Završni jak zemljotres!

13. U kom smislu će završni jak zemljotres biti nešto potpuno novo za ljude?

¹³ Ova naročito teška vremena puna su zemljotresa — i doslovnih i simboličnih (2. Timoteju 3:1). Ali nijedan od tih zemljotresa nije završni zemljotres koji Jovan vidi prilikom otvaranja šestog pečata. Nakon svih prethodno pomenutih zemljotresa dogodiće se jedan jak zemljotres koji će za ljude biti nešto potpuno novo. Biće toliko jak da se njegova snaga i posledice neće moći izmeriti ni Rihterovom skalom niti bilo kojim mernim instrumentom. To neće biti zemljotres koji će pogoditi samo jedno ograničeno područje, već će to biti kataklizmička pojava koja će uništiti čitavu „zemlju“, to jest pokvareno ljudsko društvo.

14. (a) U kom proročanstvu je bio prorečen jak zemljotres i njegove posledice? (b) Na šta se očigledno odnose Joilovo proročanstvo i Otkrivenje 6:12, 13?

¹⁴ I drugi Jehovini proroci prorekli su takav zemljotres i njegove katastrofalne posledice. Na primer, oko 820. pre n. e. Joilo je rekao: „Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego što dođe veliki i zastrašujući Jehovin dan.“ Kasnije je dodao: „Mnoštva, mnoštva su u dolini odluke, jer je blizu Jehovin dan u dolini odluke. Sunce i mesec će potamneti, a i same zvezde će povući svoj sjaj. Jehova će sa Siona kao lav riknuti, iz Jerusalima će pustiti glas svoj. Nebo i zemlja će se zatresti, ali Jehova će biti utočište svom narodu i tvrđava Izraelovim sinovima“ (Joilo 2:31; 3:14-16). To potresanje može se odnositi jedino na Jehovino izvršenje presude tokom velike nevolje (Matej 24:21). Dakle, logično je onda da i paralelni izveštaj iz Otkrivenja 6:12, 13 ima istu primenu. (Videti i Jeremiju 10:10; Sofoniju 1:14, 15.)

15. Koje je snažno potresanje prorekao prorok Avakum?

¹⁵ Oko 200 godina nakon Joila, prorok Avakum je u molitvi svom Bogu rekao: „Jehova, čuo sam šta si sve učinio. Uplašio sam se, Jehova, dela tvojih. Usred godina oživi ih! Usred godina obznani ih! Seti se u gnevu da pokažeš milosrđe.“ Na koje se razdoblje ukazuje izrazom „u gnevu“? Avakum je u nastavku slikovito opisao veliku nevolju, rekavši o Jehovi: „Zastao je da potrese zemlju. Pogledao je i tada su narodi zadrhtali... Koračao si zemljom donoseći osudu. U gnevu si kao na gumnu gazio narode. Ja ću ipak klicati Jehovi, radovaću se Bogu mog spasenja“ (Avakum 3:1, 2, 6, 12, 18). Kako će samo snažno Jehova potresti celu zemlju kad bude ’gazio narode‘!

16. (a) Šta će se, prema Jezekiljevom proročanstvu, zbiti kad Satana krene u završni napad na Božji narod? (b) Kakve će biti posledice jakog zemljotresa iz Otkrivenja 6:12?

¹⁶ I Jezekilj je prorekao šta će Jehova prouzrokovati kad Gog iz Magoga (poniženi Satana) krene u svoj završni napad na Božji narod. Rekao je: „Tog dana u Izraelovoj zemlji dogodiće se veliki potres“ (Jezekilj 38:18, 19). Premda se tu može raditi i o doslovnim zemljotresima, valja imati na umu da je Otkrivenje objavljeno u znakovima. To i druga pomenuta proročanstva pisana su veoma simboličnim jezikom. Prema tome, otvaranje šestog pečata po svemu sudeći otkriva vrhunac potresanja u ovom svetu — završni jak zemljotres u kom će biti istrebljeni svi ljudi koji se protive Jehovi kao Bogu i vladaru.

Vreme tame

17. Kako će jak zemljotres delovati na sunce, mesec i zvezde?

¹⁷ Kao što Jovan dalje opisuje, taj jak zemljotres je propraćen zastrašujućim pojavama koje će zahvatiti čak i nebo. On kaže: „Sunce je postalo crno kao crna kostret, ceo mesec je postao kao krv, a nebeske zvezde su popadale na zemlju, kao što nezrele smokve padaju sa stabla kad ga snažan vetar potrese“ (Otkrivenje 6:12b, 13). Kakvi neobični nebeski fenomeni! Možeš li da zamisliš zastrašujuću tamu koja bi se spustila na svet kad bi se ovo proročanstvo doslovce ispunilo? Danju ne bi bilo tople i ugodne sunčeve svetlosti! Noću ne bi bilo blage, srebrnaste mesečine! A hiljade zvezda na predivnom nebeskom svodu ne bi više sjalo. Umesto toga, svuda bi vladala hladna, gusta tama. (Uporediti s Matejem 24:29.)

18. U kom smislu su 607. pre n. e. za Jerusalim ’nebesa potamnela‘?

¹⁸ U duhovnom smislu takva tama je bila prorečena da će se dogoditi u drevnom Izraelu. Jeremija je upozorio: „Cela će zemlja biti pretvorena u pustoš, i ja ću je potpuno uništiti. Zbog toga će zemlja tugovati, a nebesa na visini potamneti“ (Jeremija 4:27, 28). Godine 607. pre n. e., kad se to proročanstvo ispunilo, za Jehovin narod su zaista nastupili crni dani. Njihovu prestonicu — Jerusalim — osvojili su Vavilonci. Njihov hram je bio uništen, a zemlja je ostala pusta. S neba im nije sjala nikakva svetlost utehe. Naprotiv, osećali su se onako kako je to Jeremija tugujući rekao Jehovi: „Ubijao si, samilosti nisi imao. Oblacima si zatvorio pristup k sebi, da ne prođe molitva“ (Tužbalice 3:43, 44). Za Jerusalim je to potamnelo nebo značilo smrt i uništenje.

19. (a) Kako je Božji prorok Isaija opisao tamu na nebu starog Vavilona? (b) Kada se i kako ispunilo Isaijino proročanstvo?

¹⁹ Kasnije je jedno slično pomračenje nagovestilo nesreću za drevni Vavilon. O njemu je Božji prorok pod nadahnućem napisao: „Evo, dolazi Jehovin dan, strašan od jarosti i žestokog gneva, da zemlju pretvori u strašan prizor i da iz nje istrebi njene grešnike. Jer ni nebeske zvezde ni njihovo sazvežđe Kesil neće sijati svojom svetlošću, sunce će potamneti kad izađe, a ni mesec neće zasjati svojim sjajem. Kazniću svet za njegovu zloću i zle za njihov prestup“ (Isaija 13:9-11). To proročanstvo se ispunilo 539. pre n. e. kada su Vavilon osvojili Međani i Persijanci. U tom proročanstvu je dobro opisana tama i neutešnost Vavilona koji je izgubio svako svetlo nade kada je zauvek bio svrgnut s položaja vodeće svetske sile.

20. Koji strašan ishod će zadesiti ovaj svet kad ga pogodi završni jak zemljotres?

²⁰ Na sličan način će čitav Satanin svet utonuti u očaj i potpunu tamu kad se dogodi jak završni zemljotres. Sjajna, bleštava „svetla“ Sataninog zemaljskog poretka više neće slati zrake nade. Već danas su političke vođe, naročito u hrišćanskom delu sveta, poznate po svojoj pokvarenosti, lažima i nemoralnom životu (Isaija 28:14-19). Na njih se više niko ne može osloniti. Njihovo tinjajuće svetlo potpuno će se ugasiti kad Jehova izvrši svoju presudu. Jasno će se pokazati da je njihova „mesečeva svetlost“ kojom obasjavaju ljudsko društvo obojena krvlju i smrtonosna. Zvezde ovog sveta ugasiće se naglo poput letećih meteora i raspršiće se poput nezrelih smokava na olujnom vetru. Zatrešće se cela zemaljska kugla kad započne „velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta do sada, niti će je više biti“ (Matej 24:21). Kakav strašan ishod!

„Nebo je iščezlo“

21. Šta se u Jovanovoj viziji dogodilo s ’nebom i svakom gorom i svakim ostrvom‘?

²¹ Jovanova vizija se nastavlja: „I nebo je iščezlo kao svitak kad se smota. Svaka gora i svako ostrvo pomakli su se sa svog mesta“ (Otkrivenje 6:14). Očigledno se ne radi o doslovnim nebesima niti o doslovnim gorama i ostrvima. Šta onda oni predstavljaju?

22. Šta su bila „nebesa“ koja su u Edomu bila ’savijena kao svitak‘?

²² Jedno slično proročanstvo, koje govori o tome kako će Jehova iskaliti svoj gnev na svim narodima, pomoći će nam da razumemo šta je to „nebo“. U njemu stoji: „Raspašće se sva nebeska vojska. Nebesa će se saviti kao svitak“ (Isaija 34:4). Tu je bilo prorečeno da će Edom stradati. Na koji način se to proročanstvo ispunilo? Edom su osvojili Vavilonci ubrzo nakon pada Jerusalima 607. pre n. e. Nema zapisa o tome da se tada dogodilo nešto neobično na doslovnom nebu. Pa ipak, katastrofa je zadesila edomska „nebesa“.e Edomski vladari bili su srušeni sa svog visokog, „nebeskog“ položaja koji su zauzimali (Isaija 34:5). Ta „nebesa“ su bila da tako kažemo ’savijena‘ i odbačena poput starog svitka koji više nije za upotrebu.

23. Šta je „nebo“ koje će ’iščeznuti kao svitak‘ i kako Petrove reči potvrđuju takvo razumevanje?

²³ Dakle, „nebo“ koje će ’kao svitak iščeznuti‘ predstavlja vlasti koje vladaju na zemlji i protive se Bogu. Njih će zauvek odstraniti nepobedivi Jahač na belom konju (Otkrivenje 19:11-16, 19-21). To je potvrdio i apostol Petar onim što je rekao o budućim događajima koji će obeležiti otvaranje šestog pečata: „A tom istom rečju sadašnja nebesa i zemlja sačuvani su za vatru i čuvaju se do dana suda i uništenja bezbožnika“ (2. Petrova 3:7). Ali, na šta se odnose reči: „Svaka gora i svako ostrvo pomakli su se sa svog mesta“?

24. (a) S čime se u biblijskim proročanstvima povezuje potresanje ili ljuljanje gora i ostrva? (b) Kako su se prilikom pada Ninive ’zatresle gore‘?

²⁴ U biblijskim proročanstvima se potresanje ili ljuljanje gora i ostrva povezuje s velikim političkim prevratima. Na primer, kad je proročanski izricao Jehovinu osudu nad Ninivom, prorok Naum je napisao: „Gore se zbog njega tresu, brda se tope. Zbog njegovog lica zemlja će se uzdrmati“ (Naum 1:5). Nema zapisa o tome da je prilikom pada Ninive 632. pre n. e. došlo do raspada doslovnih planina. Međutim, tada se iznenada srušila svetska sila koja je dotad delovala moćno poput gore. (Uporediti s Jeremijom 4:24.)

25. Na koji način će se ’svaka gora i svako ostrvo pomaći sa svog mesta‘ kad ovom poretku dođe kraj?

²⁵ Prema tome, logično je da „svaka gora i svako ostrvo“, koji se spominju prilikom otvaranja šestog pečata, predočavaju političke vlasti i organizacije ovoga sveta za koje mnogi ljudi misle da ih ništa ne može uzdrmati. Ali, one će se do te mere uzdrmati da će se ’pomaći sa svog mesta‘, što će zaprepastiti i prestraviti one koji su im dotad verovali. A kao što to stoji u nastavku proročanstva, biće sasvim jasno da je došao veliki dan osvete, dan gneva Jehove i njegovog Sina — završni zemljotres koji će uništiti celokupnu Sataninu organizaciju!

„Padnite na nas i sakrijte nas“

26. Šta će ljudi koji se protive Božjoj vlasti činiti kad ih obuzme strah i šta će prestravljeni govoriti?

²⁶ Jovan nastavlja svoj opis: „Kraljevi zemaljski, velikaši, vojni zapovednici, bogataši, moćnici i svaki rob i svaki slobodnjak sakrili su se u pećine i među gorske stene. Govorili su gorama i stenama: ’Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga koji sedi na prestolu i od Jagnjetovog gneva! Jer došao je veliki dan njihovog gneva i ko može opstati?‘“ (Otkrivenje 6:15-17).

27. Kako su jadikovali neverni Izraelci iz Samarije i kako su se te reči ispunile?

²⁷ Kad je objavljivao osudu koju je Jehova izrekao Samariji, prestonici severnog kraljevstva Izraela, Osija je rekao: „Obredne uzvišice vet-avenske, Izraelov greh, biće uništene. Trnje i korov rašće po njihovim oltarima. A ljudi će govoriti gorama: ’Pokrijte nas!‘ i bregovima: ’Padnite na nas!‘“ (Osija 10:8). Kako su se ispunile ove reči? Kada su okrutni Asirci osvojili Samariju 740. pre n. e., Izraelci nisu imali kuda da pobegnu. Osijine reči odražavaju bespomoćnost, ogroman strah i osećaj napuštenosti koji su obuzeli poražene Izraelce. Nisu ih mogla zaštititi ni doslovna samarijska brda ni njena vlast, premda je u prošlosti delovala moćno.

28. (a) Koje je upozorenje Isus uputio jerusalimskim ženama? (b) Kako su se Isusove upozoravajuće reči ispunile?

²⁸ Slično tome, kad su rimski vojnici vodili Isusa na pogubljenje, on je jerusalimskim ženama rekao: „Dolaze dani kad će se reći: ’Srećne su nerotkinje, utrobe koje nisu rađale i grudi koje nisu dojile!‘ Tada će govoriti gorama: ’Padnite na nas!‘ i bregovima: ’Pokrijte nas!‘“ (Luka 23:29, 30). Dokazana je istorijska činjenica da su Rimljani 70. n. e. razorili Jerusalim i očigledno je da su Isusove reči imale sličnu primenu kao i Osijine. Jevreji koji su ostali u Judeji nisu imali gde da se sakriju. Gde god da su se u Jerusalimu pokušali sakriti, pa čak i da su pobegli u Masadu, utvrđenje na vrhu gore, nisu mogli da izbegnu nemilosrdno izvršenje Jehovine presude.

29. (a) U kakvom će se nezavidnom položaju naći oni koji podržavaju ovaj svet kada dođe Jehovin dan gneva? (b) Koje će se Isusovo proročanstvo ispuniti kad Jehova iskali svoj gnev?

²⁹ Otvaranje šestog pečata pokazalo je da će se nešto slično dogoditi tokom predstojećeg dana Jehovinog gneva. Kada ovaj svet zadesi taj završni zemljotres, njegove pristalice će očajnički tražiti sklonište, ali ga neće naći. Kriva religija, Vavilon Veliki, već ih je razočarala. Ni doslovne planinske pećine, ni simbolične planine, to jest političke i ekonomske institucije, neće moći da im pruže ni finansijsku niti bilo kakvu drugu sigurnost. Ništa neće moći da ih zaštiti od Jehovinog gneva. Njihov strah dobro opisuju Isusove reči: „Tada će se na nebu pojaviti znak Sina čovečjeg. I tada će proplakati sva plemena na zemlji. I videće Sina čovečjeg kako dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom“ (Matej 24:30).

30. (a) Šta će oni koji budu pitali: „Ko može opstati?“ očigledno misliti? (b) Da li će iko opstati kad dođe vreme Jehovinog suda?

³⁰ Tada će oni koji nisu hteli da se pokore pobedničkom Jahaču na belom konju morati priznati da su pogrešili. Kad ovom Sataninom svetu dođe kraj, biće uništeni ljudi koji su svojevoljno bili deo potomstva zmije (Postanak 3:15; 1. Jovanova 2:17). Tada će stanje u svetu biti takvo da će se mnogi pitati: „Ko može opstati?“ Očigledno će misliti da u tom danu suda ne može niko opstati i da niko nije u Jehovinoj milosti. Ali, kao što to pokazuje nastavak knjige Otkrivenje, neće biti u pravu.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 105. strani]

Očekivanja u vezi s 1914.

„Godine 606. pre n. e. Božjem Kraljevstvu je došao kraj i kruna je bila skinuta tako da je cela zemlja predata u ruke neznabošcima. Razdoblje od 2 520 godina, koje je započelo 606. pre n. e., završiće se 1914. posle Hrista“f (The Three Worlds, strana 83, izdato 1877).

„Biblijski dokazi jasno i nedvosmisleno pokazuju da ’vremena neznabožaca‘ traju 2 520 godina, počev od 606. pre n. e. do 1914. posle Hrista“ (Čarls Tejz Rasel, Studije Pisma [engl.], 2. tom, strana 79, izdato 1889).

Čarls Tejz Rasel i drugi Istraživači Biblije koji su s njim sarađivali, decenijama pre 1914. shvatili su da će se te godine završiti vremena neznabožaca (Luka 21:24). Premda u to doba nisu u potpunosti shvatali šta će se tačno dogoditi 1914, bili su uvereni da će te godine nastupiti prekretnica u svetskoj istoriji — i bili su u pravu. Vredan je pažnje sledeći novinski isečak:

„Izbijanjem strašnog rata u Evropi ispunjava se jedno posebno proročanstvo. Već četvrt veka ’Međunarodni istraživači Biblije‘, poznatiji kao ’vesnici milenijumskog svanuća‘, preko svojih propovednika i štampe najavljuju svetu da će Dan gneva prorečen u Bibliji osvanuti 1914. Stotine putujućih propovednika razglašuju poruku: ’Obratite pažnju na 1914!‘“ (njujorški list The World od 30. avgusta 1914).

[Fusnota]

[Okvir na 106. strani]

1914 — prekretnica u istoriji

U jednom delu izdatom 1987. godine u Kopenhagenu stoji:

„Vera u napredak koja je postojala u 19. veku doživela je 1914. smrtni udarac. Godinu dana pre izbijanja rata danski istoričar i političar Peter Munk optimistično je napisao: ’Svi pokazatelji govore protiv mogućnosti izbijanja rata između velikih evropskih sila. Takođe, u budućnosti će biti uklonjena „ratna opasnost“, kao što se to već događa od 1871.‘

„Suprotno tome, u njegovim kasnijim memoarima čitamo: ’Izbijanje rata 1914. velika je prekretnica u istoriji čovečanstva. Iz razdoblja napretka, u kom je vladala prilična sigurnost, prešli smo u doba nesreća, straha i mržnje u kojem svuda vlada nesigurnost. Niko tada nije mogao reći, a ni danas ne može, hoće li tama koja se tada nad nama nadvila dovesti do potpunog uništenja celokupne civilizacije koju je čovek stvarao hiljadama godina‘“ (Politikens Verdenshistorie—Historiens Magt og Mening, strana 40)

[Slika na 110. strani]

’Svaka gora pomakla se sa svog mesta‘

[Slika na 111. strani]

Skrivaće se u pećinama