Ispravno postavi stvari između Boga i sebe
„Čak ako vam se gresi pokažu kao skerlet, pobeleće baš kao sneg“ (Isaija 1:18, NS)
1, 2. a) Šta bi pomislio ako bi ti neko rekao: „Hajde, dakle, da se pravdamo“? b) Zašto ne smemo očekivati da se sa Bogom sudimo i uđemo u kompromis?
PRETPOSTAVIMO DA između tebe i nekog drugog vladaju zategnuti odnosi radi ranije učinjene greške ili neljubaznosti. Kako bi tada reagovao na sledeće reči: „Hajde, dakle, da se pravdamo“? To bi mogao biti poziv na razmenu mišljenja time da se načine uzajamni ustupci i kompromisi. Svaki bi mogao izneti svoje gledište i svaki bi mogao dopustiti određenu meru greške ili nesporazuma.
2 No, možeš li zamisliti da naš Stvoritelj u tom smislu poziva: „Hajde, dakle, da se pravdamo“, kako čitamo u Isaiji 1:18, ST? Nikako ne, Nikako od nas ne može očekivati da se ’raspravlja’ sa Jehovom (prevod Menge) kao da bi Jehova trebao da čini ustupke i pravi kompromise. Šta je, dakle, potrebno prema Isaiji 1:18, ako želimo da imamo mir sa Bogom?
3. Koji je pravi smisao hebrejske reči koja je u Isaiji 1:18 ponekad prevedena sa „pravdati se“?
3 Osnovno značenje hebrejske reči prevedene sa „pravdati se“ je „doneti odluku, rešiti sudskom odlukom, dokazati“. Ona ima sudsku karakteristiku i ne odnosi se samo na raspravljanje između dve; osobe, nego na nešto više. Ona sa drži odlukua (1. Mojsijeva 31:37, 42; Jov 9:33; Psalam 50:21; Isaija 2:4). Prema jednom izdanju (Studije reči Starog zaveta od Vilsona) njeno je značenje sledeće: „biti u pravu, rasuditi, obrazložiti ili pokazati šta je pravo i istinito“. Bog je naredio: „Dođite sada, postavimo ispravno stvari među sobom“ (NA).
4-6. Ko je bio Isaija, i kada je služio kao prorok?
4 Jehova je tu snažnu vest saopštio preko proroka Isaije. Ko je bio Isaija, i zašto je njegova vest bila prikladna za tadašnje vreme? Da, šta možemo mi iz nje naučiti?
5 Spominjući naziv „prorok“, mnogi danas možda misle na nekog mladog asketu, koji objavljuje svoje iskrivljeno gledište o stvarnosti. Drugi opet možda misle na jednog starog nastranog čoveka, koji izigrava sudiju vladajućem stanju. Koliko je samo bio drugačiji od takvih, uravnotežen i razuman čovek Isaija, koga je Jehova upotrebio za pisanje biblijske knjige koja nosi njegovo ime!
6 Isaija, Amosov sin, živeo je u Judi i služio Jehovi „u danima Ozije, Joatana, Ahaza i Jezekije, careva Judinih“ — preko 40 godina. U svojoj skromnosti, Isaija nije dao mnoge informacije o sebi. Tradicija govori da je bio u srodstvu s Judinom carskom familijom. Sa sigurnošću znamo da je bio otac i da mu je žena rodila dva sina. Posle njene smrti, možda se ponovo oženio i postao otac jednog drugog sina sa proročanskim imenom Emanuilo (Isaija 1:1; 7:3, 14; 8:3, 18).
7. Zašto trebamo biti zainteresovani za Isaijino proročanstvo?
7 Postoje paralele između Isaijinog i našeg vremena. Jasno nam je da živimo u vremenu međunarodnih napetosti i ratnih pretnji. Dok religiozne i političke vođe tvrde da obožavaju Boga i da su primeri vredni oponašanja, novine redovno izveštavaju o njihovim finansijskim i moralnim skandalima, Kako misli Bog o takvim vođama, naročito o onima koji su povezani sa hrišćanstvom? Šta očekuje njih i njihove oponašatelje? U knjizi Isaije nalazimo božanske komentare vrlo prikladne za takve aktuelne događaje. Osim toga, nalazimo u njoj važne pouke za svakoga od nas dok lično nastojimo da služimo Bogu.
Prorok za grešnu naciju
8. Šta sadrži Isaijina knjiga, i u kom stilu je napisana?
8 Čitajući knjigu Isaije, naići ćeš na vesti o krivičnim delima Jude i Jerusalima, na istorijske pojedinosti neprijateljskih najezdi, na objavljivanje uništenja okolnih nacija i na ohrabrujuća proricanja o obnovi i spasenju Izraela. Ovo je napisano u živahnom, dirljivom stilu. Dr. I. Slotki objašnjava: „Naučnici od svega srca ukazuju poštovanje Isaijinoj brilijantnoj moći predočavanja i njegovim slikovitim i zornim opisima, njegovom vladanju snažnom metaforom, aliteracijom i asonancom, te harmoničnosti i ritmičkom toku njegovih rečenica“. Hajde, istražimo, potanko Isaijinu uvodnu vest, zapisanu u prvom poglavlju.
9. Šta znamo o vremenu i okolnostima pisanja prvog poglavlja Isaijine knjige?
9 Prorok ne kaže tačno kada je napisao ovo poglavlje. Izveštaj u Isaiji 6:1-13 datira iz godine Ozijine smrti. Ukoliko je Isaija početna poglavlja napisao pre toga, tada ona možda održavaju situaciju za vreme Ozijine vladavine. Ozija (829-777. pre n. ere) je uglavnom činio „što je pravo u Jahvinim očima“ (ST) i Jehova je njegovu vladavinu blagoslovio napretkom. Ipak, mi znamo da nije bilo ove najbolje, jer „narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama“, pre nego što je Jehova Oziju (ili Azarija) udario gubom rada njegovog ’drskog prinošenja kada u templu. (2. Dnevnika 26:1-5, 16-23; 2. Carevima 15:1-5). Možda je postojeća pokvarenost u Ozijino vreme dovela do žetve pakosti u vezi s njegovim unukom, carem Ahazom (762-745. pre n. ere), što je takođe moglo biti predmet Isaijinog opisa. Ali, mnogo važnije od tačnog datuma pisanja prvog poglavlja je povod koji je Boga naveo da kaže: „Postavimo ispravno stvari među sobom“ (NS).
10. Koja situacija je za vreme vladavine cara Ahaza, naročito preovladavala među vođama Jude?
10 Isaija je otvoreno objavio: „Da grješna naroda! naroda ogrezla u bezakonju! sjemena zlikovačkoga,“ sinova pokvarenijeh! ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjeve, otstupiše natrag... Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. Od pete do glave nema ništa zdrava“ (Isaija 1:4-6).. 16-godišnja vladavina cara Ahaza bila je obeležena mrskim idolopoklonstvom. On „sažizaše sinove svoje (kao žrtvu) ognjem po gadnijem djelima onijeh naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh... i kađaše na visinama i po brdima i pod svakim zelenijem drvetom“ (2. Dnevnika 28:1-4; 2. Carevima 16:3, 4). Nepravednost, podmićivanje i nemoral su bili rašireni među knezovima, koji su kao takvi bili podesniji za vladare drevne Sodome (Isaija 1:10, 21-23; 1. Mojsijeva 18:20, 21). Sigurno je da ih Bog nije mogao priznati. A kako je narod prošao pored takvih vođa?
11. Kako trebamo razumeti Isaiju 1: 29, 30?
11 Prorok Isaija je predočio bednu situaciju naroda pominjanjem svetog drveća i vrtova gde su žrtvovali idolima i kadili paganskim božanstvima. To „moćno drveće“ je trebalo da postane uzrok osramoćenja (Isaija 1:29; 65:3). Prenoseći to slikovito izražavanje na same idolopoklonike, Isaija piše: „Jer ćete biti kao hrast kojemu opada lišće i kao vrt u kome nema vode“ (Isaija 1:30). Da, ljudi koji ostavljaju Jehovu „izginuće“. Oni će postati kučinom (lako zapaljivi otpaci lana) a idoli njihovi iskrom, tako da je trebalo i jedno i drugo da izgori (Isaija 1:28, 31).
12, 13. Koje paralele možemo povući između našeg vremena i Isaijinog vremena?
12 Uporedi to sa današnjom situacijom. Samo za vreme jednog meseca, novine u Sjedinjenim Američkim Državama su izvestile: Glavni kandidat za pretsednika je zbog svojih skandaloznih „avantura sa ženama“ povukao kandidaturu; jedan prominentan sveštenik je zamenjen, pošto je priznao preljubu i optužen zbog homoseksualnosti, trampe žene i zloupotrebe priloga kao mito za zataškavanje skandala. („Navodno je od godine 1984. primio zaprepašćujuću naknadu od 4,6 miliona dolara“ (Tajm, 11. maj 1987). Iz Austrije se izveštava da je prošle godine opat manastira Rein bio ’otpušten i optužen zbog rasipanja 6 miliona dolara za lovačku kuću i zabave sa članovima nekadašnje vladarske porodice i mladim ženama manje plemenitog porekla’. Verovatno da možeš navesti još neke primere o takvim liderima. Šta misliš kakvo je Božje gledište o njima?
13 Što se tiče ljudi uopšte, povećava se religiozna polarizacija. Neki s gnušanjem ili s ravnodušnošću okreću religiji leđa. Na primer, u Engleskoj samo 3 posto stanovništva posećuju državnu crkvu. Na drugoj strani pola nalazimo ekstremnu religioznost. To dolazi do izražaja u rastućem broju karizmatičnih crkvi koje apeluju na emocije ljudi, govoreći da su „spašeni’ te govore u jezicima i „leče“ bolesne. Ljudi masovno nagrću na mesta hodočašća nadajući se čudesima. Drugi opet pokazuju svoja dela „vere“ prinošenjem žrtava kao što je puzanje na krvavim kolenima da bi videli devicu od Gvadalupe (Meksiko Siti). U jednim novinama je pisalo: „Dok neupućeni smatraju njeno postojanje i revnost kojom se ona obožava očiglednom mešavinom hrišćanstva i paganstva, devica je neosporno najvažnija figura u meksičkom katolicizmu.“
Kako postići Božju naklonost
14. Kako je Jehova preko Isaije razjasnio da ne prihvata sve one koji tvrde da ga obožavaju?
14 Nema sumnje u vezi Jehovinog gledišta o onima, koji doduše tvrde da zastupaju njegovu stranu ali ne žele da „obožavaju Oca duhom i istinom“ (Jovan 4:23, VS). Ako jedna nacija, religiozna grupa ili pojedina osoba ne postupa u skladu sa Božjim otkrivenim merilima, onda je svako pokazivanje religioznosti bezvredno. Na primer, u starom Izraelu su religiozni praznici i žrtve bile potreban deo pravog obožavanja (3. Mojsijeva, poglavlja 1-7, 23). Isaija međutim pokazuje da se neverni Jevreji nisu dopadali Bogu, premda su te zahteve ispunili. Bog kaže: „zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje do vas; i kad množite molitve, ne slušam“ Isaija 1:11-15). Isto tako je i danas. Umesto religioznih ceremonija ili napamet naučenih ispovesti i molitava, Bog želi molitve i pravedna dela koja dolaze od srca.
15. Zašto nam reči iz Isaije 1:18 daju razlog da se nadamo i šta znače reči ’Postavimo ispravno stvari među sobom’?
15 To znanje nam obezbeđuje osnovu za nadu. Ljudi mogu steći Božju naklonost. Kako? Isaija je naglasio: „Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, tražite pravdu.“ Ovde Isaija prelazi na glavnu misao i izlaže Božju zapovest: „Postavimo ispravno stvari među sobom“ (NS). Dakle, Jehova nije tražio zasedanje sa ravnopravnima koji raspravljaju o njihovim gledištima. Bog je znao šta je pravo. Njegova presuda je glasila: Svaka potrebna promena mora da usledi od strane čoveka koji treba da se prilagodi Božjim pravednim merilima. Ista je stvar i danas. Promene, kojima se stiče Božja naklonost moguće su. Čak i onaj, koji je nesumnjivo vodio loš život, može da se promeni. Isaija je pisao: „Čak iako vam se gresi pokažu kao skerlet, pobeleće baš kao sneg“ (Isaija 1:16-18).
16. Kako su neki reagovali na savet zasnovan na Bibliji, s obzirom na prestupe?
16 Kod nekih, međutim, postoji tendencija da takav savet registruju, ali misle da se on odnosi na druge. Očigledno su u Isaijino vreme mnogi tako postupali. Stvarno, svako od nas treba da preispita sebe. Ako je hrišćanin kriv za ozbiljan greh kao što je laž, prevara, polni nemoral ili druge teške prestupe, tada su pokajanje i dela dostojna pokajanja neophodna (Dela apostolska 26:20), Pohvalno je da su neki preduzeli korake kako bi ’stvari između sebe i Jehove postavili ispravno’. Kula stražara od 1 avgusta 1985, je na primer govorila o ispravljanju grešaka koje su od drugih možda sakrivene, ali ne i od Boga (Matej 6:6; Filipljanima 4:13). Spomenuta su bila tri područja koja zahtevaju našu pažnju: potajno prihvatanje transfuzije krvi, masturbacija i zloupotreba alkohola. Posle razmatranja tog gradiva, pisalo je nekoliko čitalaca pisma u kojima su izrazili svoje cenjenje; priznali su da su takve greške činili, ali su bili navedeni da se pokaju i promene.
17. Kako se mogu reči iz Isaije 1:18 primeniti na nas i kako nam mogu pomoći čak ako i ne činimo ozbiljne greške?
17 Većina hrišćana koja se ovim gradivom bavi, naravno nije kriva za ozbiljno rđavo ponašanje. Ali ipak, Isaijina vest bi trebalo da nas potakne na istraživanje našeg srca. Da li moramo u odnosu sa Bogom da ispravimo neku stvar? Suštinski elemenat Isaijine poruke jeste ispravan poticaj srca. Neko može da se pita u vezi molitve: Da li moje molitve dolaze od srca i ulažem li svu moju sposobnost kako bih postupao odgovarajuće mojim molitvama? Neki su takvim ispitivanjem uočili mogućnosti za popravljanje. Molili su se za uvećanje znanja volje Božje, ali su malo vremena koristili za proučavanje Biblije i hrišćanskih publikacija. Drugi su se molili za povećano učestvovanje u službi propovedanja, ali su sledili stil života koji im nije dozvoljavao da izlaze na kraj sa zaradom skraćenog svetovnog zaposlenja. Ili, da li si se molio da te Bog blagoslovi u delu pravljenja učenika? U kojoj meri onda radiš na tome da postaneš delotvorniji učitelj? Da li si svoju delatnost u vezi naknadnih poseta proširio i da li si spreman da investiraš vreme za redovno proučavanje Biblije s drugima? Ako daš sve od sebe kako bi postupao u skladu sa svojim molitvama, pokazuješ da iskreno želiš da te Bog sluša.
18. Zašto trebamo paziti da ispravno postavimo stvari između nas i Boga?
18 Sasvim je ispravno da se svi naprežemo na svim područjima našeg života da ’ispravno postavimo stvari’ u odnosu sa Bogom, našim Stvoriteljem. Zapazi kako je Isaija razmišljao: „Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razumije“ (Isaija 1:3). Niko od nas ne želi da ga se smatra manje razumnim ili manje zahvalnim od vola ili magarca. Ali, ovaj opis bi mogao biti primenjen na nas, ako bi osećali da ne trebamo da radimo na tome da upoznamo našeg Životodavca i njegove zahteve, te da se ozbiljno trudimo da živimo po njima.
19. Koji izgled je istakao Isaija za one koji bi ispravno postavili stvari u odnosu sa Bogom, i koje značenje ima ovo za nas?
19 Isaija je svom narodu dao razlog za optimizam. Rekao je da se položaj naroda pred Jehovom može pretvoriti u čist položaj. To bi bilo slično kao da tamnocrvena marama pobeli poput vune ili snega na vrhu brda Ermona (Isaija 1:18; Psalam 51:7; Danilo 7:9; Otkrivenje 19:8). Čak i ako većina nije reagovala na to, i nacija je zbog toga bila predata maču i odvedena u ropstvo, jedan veran ostatak se ipak mogao vratiti. Isto tako, možemo i mi steći Jehovinu naklonost, možda uz pomoć savesnih nadglednika koji služe u skupštini kao ljubazne sudije i savetnici’ (Isaija 1:20, 24-27; 1. Petrova 5:2-4; Galatima 6:1, 2). Budi dakle uveren da možeš ispraviti stvari između Boga i sebe. Ako već poseduješ Božju naklonost, možeš svoj odnos sa njim učvrstiti. Tvoj trud će se stvarno isplatiti.
[Fusnote]
a Dr. E.H. Plamptre objašnjava: „Ovde (kod običnih prevoda ovog stavka) nagoveštava se misao o diskusiji između ravnopravnih. Jevrejska reč, međutim, sadrži pre ton onog koji postavlja autoritativan ultimatum, slično kao sudija optuženiku.“
Tačke za ponavljanje
◻ Šta znači zapovest: „Dođite, dakle, da se pravdamo“?
◻ U kom pogledu je naše vreme slično Isaijinom vremenu?
◻ Šta je prema Isaijinim rečima bilo potrebno da bi pojedinci stekli Božju naklonost?
◻ Na kojim područjima možda moramo – ostavljajući na stranu teške grehe – da ispravno postavimo stvari između nas i Boga?
[Slika na 20. strani]
Isaija je rekao da ’magarac poznaje jasle gospodara svojega’. Koju pouku posreduju ove reči?