Služi Jehovi radosna srca
„Sva će ova prokletstva doći na tebe... zato što nisi služio Gospodu, Bogu svome, radosna i vesela srca“ (PONOVLJENI ZAKONI 28:45-47).
1. Kakav dokaz postoji da su oni koji služe Jehovi radosni, ma gde da mu služe?
JEHOVINE sluge su radosne, bilo da vrše njegovu volju na nebu ili na zemlji. Anđeoske „jutarnje zvezde“ radosno su kliktale prilikom osnivanja zemlje, i nesumnjivo mirijade nebeskih anđela ’izvršavaju reč Božju‘ s radošću (Jov 38:4-7; Psalam 103:20). Jehovin jedinorođeni Sin je bio radostan „na delu“ na nebu i nalazio je užitak u vršenju božanske volje kao čovek Isus Hrist na zemlji. Osim toga, on „u očekivanju radosti koja mu beše određena, pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božjega“ (Poslovice 8:30, 31; Jevrejima 10:5-10; 12:2).
2. Šta je određivalo to da li su Izrailjci doživljavali blagoslove ili prokletstva?
2 Izrailjci su doživljavali radost kada su ugađali Bogu. A šta ako su mu bili neposlušni? Bili su upozoreni: „[Prokletstva] će biti znak i čudo na tebi i na porodu tvome do veka. Zato što nisi služio Gospodu, Bogu svome, radosna i vesela srca u svakom obilju, služićeš neprijatelju svome, koga će Gospod poslati na tebe, u gladi i u žeđi, u golotinji i u svakoj oskudici. On će ti na vrat gvozden jaram metnuti dokle te ne satre“ (Ponovljeni zakoni 28:45-48). Blagoslovi i prokletstva jasno su označila ko jesu a ko nisu Jehovine sluge. Takva prokletstva su takođe potvrdila da se s Božjim načelima i namerama ne može igrati, niti se mogu prezirati. Zbog toga što su Izrailjci odbili da slede Jehovina upozorenja o opustošenju i izgnanstvu, Jerusalim je postao „prokletstvo za sve narode na zemlji“ (Jeremija 26:6). Zato budimo poslušni Bogu i radujmo se njegovoj naklonosti. Radost je jedna od mnogih božanskih blagoslova koje doživljavaju bogobojazni.
Kako služiti „radosna srca“
3. Šta je figurativno srce?
3 Trebalo je da Izrailjci služe Jehovi „radosna i vesela srca“. Tako isto moraju i savremene sluge. Radovati se znači „biti veseo; ispunjen radošću“. Mada se fizičko srce spominje u Bibliji, ono doslovno ne misli ili rezonuje (Izlazak 28:30). Njegova glavna funkcija je da pumpa krv koja hrani telesne ćelije. Međutim, u ogromnoj većini slučajeva, Biblija ukazuje na figurativno srce, koje je više od sedišta naklonosti, motivacije i intelekta. Za njega se kaže da važi za „centralni deo uopšte, unutrašnjost, i tako važi za unutrašnjeg čoveka kako se manifestuje u svim njegovim raznovrsnim aktivnostima, u njegovim željama, naklonostima, emocijama, strastima, namerama, njegovim mislima, zapažanjima, imaginacijama, njegovoj mudrosti, njegovom spoznanju, veštini, njegovim verovanjima i njegovom rezonovanju, njegovoj memoriji i njegovoj savesti“ (Journal of the Society of Biblical Literature and Exegesis, 1882, strana 67). Naše figurativno srce uključuje naša osećanja i emocije, uključujući radost (Jovan 16:22).
4. Šta nam može pomoći da služimo Jehovi Bogu radosna srca?
4 Šta nam može pomoći da služimo Jehovi radosna srca? Koristan je pozitivan i pun cenjenja stav prema našim blagoslovima i prednostima koje daje Bog. Na primer, mi možemo radosno razmišljati o našoj prednosti prinošenja ’svete službe‘ pravom Bogu (Luka 1:74). Tu je i s tim povezana prednost nošenja Jehovinog imena kao njegovih Svedoka (Isaija 43:10-12). Tome možemo dodati i radost saznanja da sleđenjem Božje reči mi njemu ugađamo. I kakva je radost u reflektovanju duhovnog svetla i pomaganju na taj način mnogima da izađu iz tame! (Matej 5:14-16; uporedi 1. Petrova 2:9).
5. Šta je izvor božanske radosti?
5 Ipak, služenje Jehovi radosna srca nije samo stvar pozitivnog razmišljanja. Korisno je biti pozitivnog gledišta. Ali božanska radost nije nešto što proizvodimo kroz razvijanje karaktera. To je plod Jehovinog duha (Galatima 5:22, 23). Ako nemamo takvu radost, možda treba da napravimo izmene da bismo izbegli da razmišljamo ili delujemo na neki nebiblijski način koji bi mogao žalostiti Božji duh (Efescima 4:30). Međutim, kao predani Jehovi, nemojmo se bojati da je nedostatak srdačne radosti u nekoj prilici dokaz božanskog neodobravanja. Mi smo nesavršeni i podložni bolu, tugi, i čak ponekad depresiji, ali Jehova nas razume (Psalam 103:10-14). Zato se molimo za njegov sveti duh, imajući na umu da je njegov plod radost dat od Boga. Naš nebeski Otac pun ljubavi odgovoriće na takve molitve i osposobiće nas da mu služimo radosna srca (Luka 11:13).
Kad nedostaje radosti
6. Ako nam nedostaje radosti u našoj službi Bogu, šta treba da radimo?
6 Ako u našoj službi nedostaje radosti, možemo konačno usporiti u služenju Jehovi ili mu se čak pokazati nevernima. Dakle, bilo bi mudro da ponizno i uz molitvu osmotrimo naše motive i napravimo potrebne promene. Da bismo imali radost koju daje Bog, mi moramo služiti Jehovi iz ljubavi i svojim celim srcem, dušom i umom (Matej 22:37). Mi ne smemo služiti s takmičarskim stavom, jer je Pavle pisao: „Ako Duhom živimo, Duhom i da hodimo. Ne budimo puni praznog slavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom“ (Galatima 5:25, 26, Ča). Mi nećemo imati pravu radost ako služimo zato što želimo da nadmašimo druge ili tražimo hvalu.
7. Kako možemo ponovo zapaliti našu radost srca?
7 Radost je u ispunjenju našeg predanja Jehovi. Kad smo bili novopredani Bogu, mi smo revno krenuli hrišćanskim putem života. Proučavali smo Bibliju i redovno učestvovali na sastancima (Jevrejima 10:24, 25). Pričinjavalo nam je radost da učestvujemo u službi. Ipak, šta ako se naša radost smanjila? Studij Biblije, prisustvovanje sastancima, učestvovanje u službi — zaista, puno angažovanje u svakom aspektu hrišćanstva — treba našim životima da pruži duhovnu stabilnost i da ponovo zapali i ljubav koju smo imali u početku a i našu nekadašnju radost srca (Otkrivenje 2:4). Onda nećemo biti kao neki koji su nekako bez radosti i često u potrebi za duhovnom pomoći. Starešinama je drago da pomognu, ali mi moramo kao pojedinci ispuniti svoje predanje Bogu. Niko drugi ne može to učiniti za nas. Postavimo zato sebi za cilj da sledimo normalnu hrišćansku rutinu da bismo ispunili naše predanje Jehovi i imali pravu radost.
8. Zašto je čista savest važna ako želimo da budemo radosni?
8 Da bismo imali radost koja je plod svetog duha, potrebna nam je čista savest. Sve dok je kralj David iz Izrailja pokušavao da sakrije svoj greh, bio je nesrećan. U stvari, njegova životna tečnost izgledala je kao da isparava, i on je možda postao fizički bolestan. Kakvo je veliko olakšanje osetio kad je došlo do pokajanja i priznavanja! (Psalam 32:1-5). Mi ne možemo biti radosni ako krijemo neki ozbiljan greh. To bi sasvim moglo prouzrokovati da živimo nesrećnim životom. To sigurno nije način da se doživi radost. Ali priznavanje i pokajanje donose olakšanje i obnavljanje radosnog duha (Poslovice 28:13).
Čekanje s radošću
9, 10 (a) Koje obećanje je Avram primio, ali kako su njegova vera i radost možda bile iskušane? (b) Kako mi možemo izvući korist iz primera Avrama, Isaka i Jakova?
9 Jedna je stvar imati radost kad prvi put saznamo za božansku nameru, ali sasvim druga ostati radostan kad prođu godine. To se može ilustrovati slučajem vernog Avrama. Nakon što je pokušao da prinese svog sina Isaka na Božju zapovest, jedan anđeo je preneo sledeću poruku: „Sobom se kunem, govori Gospod, kad si tako učinio i nisi požalio sina svoga, jedinca svoga, blagosloviću te i umnožiću tvoj porod kao zvezde na nebu, kao pesak na obali morskoj, i porod će tvoj držati vrata neprijatelja svojih, i u tvom će se porodu blagosloviti svi narodi zemlje, jer si glas moj poslušao“ (Postanje 22:15-18). Bez sumnje, Avram je bio van sebe od radosti zbog ovog obećanja.
10 Avram je možda očekivao da će Isak biti to „seme“ kroz koje će doći obećani blagoslovi. Ali prolaženje godina a da se ništa čudesno nije ostvarilo preko Isaka moglo je da iskuša veru i radost Avrama i njegove porodice. Božja potvrda tog obećanja Isaku i kasnije njegovom sinu Jakovu zasigurala im je da je dolazak Semena bio još u budućnosti, a to im je pomoglo da održe svoju veru i radost. Međutim, Avram, Isak i Jakov umrli su a da nisu videli ispunjenje Božjih obećanja koje im je dao, ali oni nisu bili bezradosne sluge Jehove (Jevrejima 11:13). I mi možemo nastaviti da služimo Jehovi s verom i radošću dok očekujemo ispunjenje njegovih obećanja.
Radost uprkos progonstvu
11. Zašto možemo biti radosni uprkos progonstvu?
11 Kao Jehovine sluge mi možemo služiti Jehovi radosna srca čak i ako trpimo progonstvo. Isus je proglasio srećnima one koji su progonjeni radi njega, a apostol Petar je rekao: „Nego se radujte što sudelujete u trpljenju s Hristom, da biste imali radost i veselje kad se pojavi slava njegova. Ako bivate ukoreni za ime Hristovo, blago vama! —, jer Duh slave, Duh Božji, počiva na vama“ (1. Petrova 4:13, 14; Matej 5:11, 12). Ako trpiš progonstvo i patnju radi pravednosti, ti imaš Jehovin duh i odobravanje, a to sigurno unapređuje radost.
12. (a) Zašto se s radošću možemo suočiti s ispitima vere? (b) Koja se osnovna lekcija može naučiti iz slučaja jednog Levita u izgnanstvu?
12 Mi se možemo suočiti s kušnjama vere s radošću zato što je Bog naše Utočište. To je jasno pokazano 42. i 43. psalmom. Iz nekog razloga, jedan Levit je bio u izgnanstvu. Njemu je toliko nedostajalo obožavanje u Božjoj svetinji da se osećao kao žedna košuta, ili ženka jelena, koja čezne za vodom u nekom suvom i jalovom području. On je bio ’žedan‘, ili čeznuo, za Jehovom i za prednošću obožavanja Boga u Njegovom svetilištu (Psalam 42:2, 3). Iskustvo tog izgnanika treba da nas podstakne da pokazujemo zahvalnost za druženje kome se radujemo s Jehovinim narodom. Ako nas takva situacija kao što je zatvaranje zbog progonstva privremeno spreči od toga da budemo s njima, razmišljajmo o prošlim zajedničkim radostima u svetoj službi i molimo za istrajnost dok se ’uzdamo u Boga [’čekamo na Boga‘, NW]‘ da nas ponovo vrati u redovnu aktivnost s njegovim obožavaocima (Psalam 42:5, 6, 12; 43:3-5).
„Služite Gospodu radosno“
13. Kako Psalam 100:1, 2 pokazuje da radost mora da bude istaknuta odlika naše službe Bogu?
13 Radost mora biti jedno istaknuto obeležje naše službe Bogu. To je pokazano u jednoj melodiji zahvalnosti u kojoj je psalmista pevao: „Dižite radosne glasove [„uzvikujte u trijumfu“, NW] Gospodu svi vi stanovnici zemlje! Služite Gospodu radosno, s pesmama idite pred lice njegovo!“ (Psalam 100:1, 2). Jehova je „srećan Bog“ i želi da njegove sluge nalaze radost u ispunjavanju svog predanja njemu (1. Timoteju 1:11, NW). Ljudi iz svih nacija treba da likuju radi Jehove, a naši izrazi hvale treba da budu snažni, kao ’uzvik trijumfa‘ (NW) pobedničke vojske. Pošto je služba Bogu okrepljujuća, ona treba da bude praćena radovanjem. Zato je psalmista podsticao ljude da dođu u Božju prisutnost „radosno“.
14, 15. Kako se Psalam 100:3-5 primenjuje na Jehovin radostan narod danas?
14 Psalmista je dodao: „Znajte [shvatite, priznajte] da je Gospod Bog! On nas je stvorio, njegovi smo; njegov narod i njegove paše stado“ (Psalam 100:3). Budući da je Jehova naš Stvoritelj, on nas poseduje kao što jedan pastir poseduje svoje ovce. Bog tako dobro brine za nas da ga mi zahvalno uzvisujemo (Psalam 23). S obzirom na Jehovu psalmista je takođe pevao: „Sa hvalom ulazite na vrata njegova, s pesmom u dvore njegove. Slavite i blagosiljajte ime njegovo! Jer je Gospod dobar; milost je njegova večna i vernost njegova za sva pokolenja“ (Psalam 100:4, 5).
15 Danas, radostan narod iz svih nacija ulazi u predvorja Jehovine svetinje da prinosi zahvalu i hvalu. Mi radosno blagosiljamo Božje ime time što uvek govorimo dobro o Jehovi, a njegove veličanstvene osobine pokreću nas da ga hvalimo. On je nadasve dobar, a na njegovu ljubaznu dobrohotnost ili samilostan obzir prema njegovim slugama možemo se uvek osloniti jer traje do nedoglednog vremena. Prema ’svim pokolenjima‘ Jehova je veran u pokazivanju ljubavi prema onima koji vrše njegovu volju (Rimljanima 8:38, 39). Dakle, sigurno imamo dobar razlog da ’služimo Jehovi s radošću‘.
Raduj se u svojoj nadi
16. U kakvim se nadama i izgledima hrišćani mogu radovati?
16 Pavle je pisao: „Nadanjem veselite se“ (Rimljanima 12:12). Pomazani sledbenici Isusa Hrista raduju se u slavnoj nadi u besmrtan nebeski život koji im je Bog učinio dostupnim preko svog Sina (Rimljanima 8:16, 17; Filipljanima 3:20, 21). Hrišćani s nadom u večni život u raju na zemlji takođe imaju osnovu za radovanje (Luka 23:43). Sve Jehovine verne sluge imaju razloga da se raduju u nadi u Kraljevstvo, jer će oni biti ili deo te nebeske vladavine ili će živeti u njenom zemaljskom području. Kakav radostan blagoslov! (Matej 6:9, 10; Rimljanima 8:18-21).
17, 18. (a) Šta je bilo prorečeno u Isaiji 25:6-8? (b) Kako se to proročanstvo Isaije ispunjava sada, i šta je s njegovim ispunjenjem u budućnosti?
17 Isaija je takođe prorekao radosnu budućnost za poslušno čovečanstvo. On je pisao: „Gospod nad vojskama na ovoj gori gozbu sprema svima narodima zemlje, gozbu od sočnih jela, gozbu od starih vina, od sočnih jela i srži, od starih čistih vina. I na ovoj gori on koprenu kida koja sve narode pokriva, zastor kojim svi su narodi zastrti. On za navek i smrt uništava. Gospod, Večni, utire suze sa svačijeg lica, i sramotu svog naroda s cele zemlje skida. Jer progovori Gospod“ (Isaija 25:6-8).
18 Duhovni prijem u kome mi danas učestvujemo kao Jehovini obožavaoci zaista je radosna gozba. U stvari, naša radost se preliva dok mi revno služimo Bogu u iščekivanju gozbe doslovnih dobara koje on obećava za novi svet (2. Petrova 3:13). Na temelju Isusove žrtve, Jehova će ukloniti „zastor“ kojim je pokriveno čovečanstvo zbog Adamovog greha. Kakva će radost biti videti uklanjanje greha i smrti! Kakvo je oduševljenje izraziti dobrodošlicu uskrsnulim voljenim, zapaziti da su suze iščezle, i živeti na rajskoj zemlji, gde Jehovin narod neće biti prekoravan već će dati Bogu odgovor za velikog klevetnika, Sotonu, Đavola! (Poslovice 27:11).
19. Kako treba da reagujemo na izglede koje Jehova postavlja pred nas kao svoje Svedoke?
19 Zar te ne ispunjava radošću i zahvalnošću saznanje o tome šta će Jehova učiniti za svoje sluge? Zaista, takvi veličanstveni izgledi doprinose našoj radosti! Osim toga, naša blagoslovljena nada čini da gledamo na našeg srećnog, velikodušnog Boga punog ljubavi sa osećanjima kao što su ova: „Gle, to je Bog naš u kog se uzdamo, on je nas spasao; to je Gospod, u kog se uzdamo, radujmo se, veselimo se za spasenje njegovo!“ (Isaija 25:9). S našom sjajnom nadom čvrsto urezanom u mislima, ulažimo svaki napor da služimo Jehovi radosna srca.
Kako bi odgovorio?
◻ Kako možemo služiti Jehovi „radosna srca“?
◻ Šta možemo učiniti ako nam nedostaje radosti u našoj službi Bogu?
◻ Zašto Jehovin narod može imati radost uprkos progonstvu?
◻ Koje razloge imamo da se radujemo u našoj nadi?
[Slike na 17. strani]
Učestvovanje u svim vidovima hrišćanskog života povećaće našu radost