23. biblijska knjiga — Isaija

Pisac: Isaija

Mesto pisanja: Jerusalim

Pisanje završeno: nakon 732. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od otprilike 778. do 732. pre n. e. i nakon toga

 1. Kakve su okolnosti u osmom veku pre n. e. vladale na Bliskom istoku, a posebno u Izraelu i Judi?

PRETEĆA senka okrutnog asirskog vladara nadvila se nad drugim carstvima i manjim kraljevstvima na Bliskom istoku. Celo područje je brujalo od priča o zaveri i sklapanju vojnog saveza (Isa. 8:9-13). Otpadnički Izrael na severu ubrzo će postati žrtva te međunarodne zavere, a u opasnosti su bili i kraljevi koji su na jugu vladali Judom (2. Kralj., 15-21. poglavlje). U upotrebu su ušle nove vrste oružja, što je takođe doprinosilo opštem stanju straha (2. Let. 26:14, 15). Od koga su se mogli očekivati zaštita i spas? Iako je Jehovino ime stalno bilo na usnama naroda i sveštenstva u malom kraljevstvu Judi, njihovo srce je bilo upravljeno u sasvim suprotnom smeru, najpre prema Asiriji, a potom prema Egiptu (2. Kralj. 16:7; 18:21). Izgubili su veru u Jehovinu moć. Iako nisu uvek otvoreno obožavali idole, nego Jehovu, njihov način obožavanja je bio prožet licemerjem, temeljio se na formalizmu i u njemu nije bilo istinskog straha pred Bogom.

 2. (a) Ko i kada se odazvao na poziv da bude Božji zastupnik? (b) Šta je značajno u vezi s prorokovim imenom?

² Ko će, onda, zastupati Jehovu? Ko će obznaniti da je on moćni izbavitelj? Na odgovor nije trebalo dugo čekati: „Evo mene, mene pošalji.“ Odazvao se Isaija, koji je i ranije prorokovao. To je bilo otprilike 778. pre n. e., one godine kada je umro gubavi kralj Ozija (Isa. 6:1, 8). Isaijino ime znači „spasenje Jehovino“, pa ima isto značenje kao i ime „Isus“ („Jehova je spasenje“), samo što je pisano obrnutim redosledom. Od početka pa sve do kraja, Isaijina proročanstva ističu tu misao: spasenje dolazi od Jehove.

 3. (a) Šta se zna o proroku Isaiji? (b) U kojem razdoblju je prorokovao i koji proroci su bili njegovi savremenici?

³ Isaijin otac bio je Amos, ali se ne radi o istoimenom proroku iz Jude (1:1). Biblija ne govori ništa o Isaijinom rođenju i smrti, mada se po jevrejskoj tradiciji tvrdi da je zli kralj Manasija naredio da bude pretesterisan. (Uporediti s Jevrejima 11:37.) Iz Isaijinih zapisa saznajemo da je živeo u Jerusalimu sa svojom ženom koja je takođe bila proročica i da je imao najmanje dva sina koja su imala proročanska imena (Isa. 7:3; 8:1, 3). Služio je tokom vladavine najmanje četvorice Judinih kraljeva: Ozije, Jotama, Ahaza i Jezekije. Po svemu sudeći, sa službom je započeo otprilike 778. pre n. e. (kada je Ozija umro ili možda čak i pre toga) i prorokovao je do nepoznatog datuma nakon 732. pre n. e. (14. godine Jezekijine vladavine), to jest najmanje 46 godina. Nesumnjivo je pre kraja svoje službe sam zapisao svoja proročanstva (1:1; 6:1; 36:1). Njegovi savremenici bili su proroci Mihej, u Judi, kao i Osija i Odid u severnom kraljevstvu (Mih. 1:1; Os. 1:1; 2. Let. 28:6-9).

 4. Na temelju čega možemo zaključiti da je Isaija pisac ove knjige?

⁴ U Isaiji 30:8 on potvrđuje da mu je Jehova zapovedio da zapiše osude koje je prorekao: „Sada idi, napiši to na ploču pred njima, zapiši to u knjigu, da ostane za buduće vreme, za svedočanstvo doveka.“ U staro doba jevrejski rabini su prihvatali Isaiju kao pisca knjige koja nosi njegovo ime i tu knjigu su uvrstili kao prvu među velikim prorocima (u koje spadaju Isaija, Jeremija i Jezekilj).

 5. Šta svedoči o nedeljivosti Isaijine knjige?

⁵ Premda neki tvrde da promena stila pisanja od 40. poglavlja nadalje pokazuje da je taj deo napisao neki drugi pisac, „drugi Isaija“, promenu stila zapravo objašnjava drugačiji sadržaj. Postoji mnogo dokaza da je Isaija napisao celu knjigu koja nosi njegovo ime. Na primer, u prilog nedeljivosti te knjige govori i izraz „Sveti Bog Izraelov“ koji se javlja 12 puta u poglavljima 1-39 i 13 puta u poglavljima 40-66, dakle ukupno 25 puta, a u svim ostalim hebrejskim knjigama Biblije samo 6 puta. I apostol Pavle je potvrdio da je knjiga nedeljiva time što je citirao iz svih njenih delova, a celu knjigu je pripisao samo jednom piscu — Isaiji. (Uporediti Rimljanima 10:16, 20; 15:12 sa Isaijom 53:1; 65:1; 11:1.)

 6. Zašto se može reći da tekst Isaije iz svitaka s Mrtvog mora nepobitno dokazuje (a) da u našim današnjim Biblijama čitamo izvorni i nadahnuti tekst i (b) da je celu knjigu napisao samo jedan Isaija?

⁶ Zanimljivo je da su 1947. iz tame pećina nedaleko od Hirbet Kumrana, blizu severozapadne obale Mrtvog mora, na svetlo dana izneseni neki drevni rukopisi. To su bili svici s Mrtvog mora, među kojima je bilo i Isaijino proročanstvo. Svici ispisani lepim rukopisom na hebrejskom jeziku iz predmasoretskog razdoblja stari su preko 2 000 godina, budući da potiču s kraja drugog veka pre n. e. Prema tome, njihov tekst je oko hiljadu godina stariji od najstarijeg postojećeg masoretskog teksta, na kojem se temelje savremeni prevodi hebrejskih knjiga Biblije, a od njega se ne razlikuje po sadržaju, već samo po nekim manjim pojedinostima kao što su pisanje nekih reči ili gramatička konstrukcija. Taj tekst predstavlja snažan dokaz da u našim današnjim Biblijama čitamo izvornu i nadahnutu Isaijinu poruku. Osim toga, ti drevni rukopisi pobijaju kritičare koji tvrde da su postojala dvojica „Isaija“. Naime, u poslednjem redu kolone u kojoj se nalazi 39. poglavlje započinje uvodna rečenica 40. poglavlja, koja se završava u sledećoj koloni. Dakle, prepisivač očigledno nije znao da se na tom mestu navodno menja pisac ili da bi tu trebalo podeliti knjigu.a

 7. Koji dokazi potvrđuju verodostojnost Isaijine knjige?

⁷ Postoje brojni dokazi za to da je Isaijina knjiga verodostojna. Osim Mojsija, hrišćanski pisci Biblije nisu nijednog drugog proroka citirali tako često kao Isaiju. Verodostojnost ove knjige dokazuju i brojna istorijska i arheološka otkrića, kao što su istorijski zapisi asirskih vladara, među kojima je i šestougaona prizma na kojoj Senahirim iznosi svoje viđenje opsade Jerusalimab (Isa., 36. i 37. poglavlje). Ruševine nekadašnjeg grada Vavilona i dan-danas svedoče o ispunjenju Isaije 13:17-22.c Živo svedočanstvo istinitosti Isaijinih proročanstava predstavljao je i svaki od više desetina hiljada Judejaca koji su se vratili iz Vavilona nakon što ih je oslobodio kralj Kir, čije je ime Isaija zapisao gotovo 200 godina ranije. Lako je moguće da je Kiru bio pokazan taj proročanski zapis jer je prilikom oslobađanja judejskog ostatka rekao da mu je Jehova naložio da to učini (Isa. 44:28; 45:1; Jezd. 1:1-3).

 8. Kako ispunjenje mesijanskih proročanstava dokazuje da je Isaijina knjiga nadahnuta od Boga?

⁸ U Isaijinoj knjizi istaknuto mesto zauzimaju mesijanska proročanstva. Budući da ima veoma mnogo njegovih proročanstava koja su se ispunila na Isusu, neki su Isaiju nazvali „prorokom jevanđelistom“. U 53. poglavlju, koje nije razumeo etiopski dvoranin spomenut u 8. poglavlju Dela apostolskih, ali koje vekovima nije razumeo ni judejski narod u celini, bilo je tako slikovito prorečeno šta će se sve dogoditi Isusu da ono zvuči kao izveštaj očevica. Kao što pokazuju navedeni paralelni izveštaji, u grčkim knjigama Biblije je zapisano kako su se ispunila proročanstva iz tog značajnog Isaijinog poglavlja: 1. stih — Jovan 12:37, 38; 2. stih — Jovan 19:5-7; 3. stih — Marko 9:12; 4. stih — Matej 8:16, 17; 5. stih — 1. Petrova 2:24; 6. stih — 1. Petrova 2:25; 7. stih — Dela apostolska 8:32, 35; 8. stih — Dela apostolska 8:33; 9. stih — Matej 27:57-60; 10. stih — Jevrejima 7:27; 11. stih — Rimljanima 5:18; 12. stih — Luka 22:37. Zar bi iko drugi osim Boga mogao tako tačno da prorekne šta će se dogoditi?

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA ISAIJE

 9. Kako se može podeliti sadržaj Isaijine knjige?

⁹ Prvih šest poglavlja govori o okolnostima koje su vladale u Judi i Jerusalimu i opisuje krivicu Jude pred Jehovom i kako je Isaija postavljen za proroka. U poglavljima 7-12 govori se o pretećim neprijateljskim napadima i o Jehovinom obećanju da će postaviti Kneza Mira preko kojeg će izbaviti svoj narod. U poglavljima 13-35 nalazimo objave protiv čitavog niza naroda i proročanstva o tome kako će Jehova doneti spas. Istorijski događaji vezani za Jezekijinu vladavinu opisuju se u poglavljima 36-39. A tema preostalih poglavlja, 40-66, jeste oslobođenje iz Vavilona, povratak judejskog ostatka i obnova Siona.

10. (a) Zašto je Isaija pozvao narod da se pomiri s Jehovom? (b) Šta je prorekao za poslednje dane?

¹⁰ Isaijina poruka „o Judi i Jerusalimu“ (1:1–6:13). Pokušaj da zamisliš Isaiju kako u kostreti i sandalama stoji u Jerusalimu i uzvikuje: ’Čujte okrutni vladari i narode! Ceo narod je bolestan od glave do pete. Dodijali ste Jehovi jer u molitvi k njemu podižete ruke koje su ukaljane krvlju. Dođite, raščistite stvari s njim i on će vam pomoći da se pomirite s njim. Gresi vaši koji su kao skerlet, postaće beli kao sneg. U poslednjim danima gora doma Jehovinog će se visoko uzdići i svi narodi će se sticati k njoj da ih Bog tamo pouči. Neće se više učiti ratu. Jehova će se uzvisiti i posvetiti. Ali sada Izrael i Juda rađaju grožđe bezakonja, iako su zasađeni kao plemenita loza. Od dobra prave zlo, a od zla dobro, jer su mudri u svojim očima.‘

11. Šta je Isaija video u viziji i koji je nalog u njoj dobio?

¹¹ „Video sam Jehovu kako sedi na visokom i uzvišenom prestolu“, kaže Isaija. Uz tu viziju Jehova mu je dao i nalog: „Idi, i reci tom narodu: ’Čujete ono što vam uvek iznova govorim.‘“ A dokle da im govori? „Dok se gradovi ne pretvore u ruševine“ (6:1, 9, 11).

12. (a) U kom smislu su Isaija i njegovi sinovi poslužili kao proročanski znak? (b) Koje divno obećanje je Bog dao u 9. poglavlju Isaije?

¹² Preteći neprijateljski napadi i obećanje o izbavljenju (7:1–12:6). Jehova koristi Isaiju i njegove sinove kao proročanski ’znak i čudo‘ kako bi pokazao da zavera Sirije i Izraela protiv Jude neće uspeti, ali da će Juda u određeno vreme ipak otići u ropstvo, s tim što će se iz njega vratiti ostatak. Devojka će zatrudneti i rodiće sina. Kako će se on zvati? Emanuilo (što znači „s nama je Bog“). Neka neprijatelji koji su skovali zaveru protiv Jude paze šta rade! „Opašite se, ali bićete satrti!“ Doći će teška vremena, ali posle toga će Božji narod obasjati veliko svetlo. „Jer rodilo nam se dete... Ime će mu biti Divni Savetnik, Moćni Bog, Večni Otac, Knez Mira“ (7:14; 8:9, 18; 9:6).

13. (a) Šta je čekalo drske Asirce? (b) Kakve će okolnosti nastupiti kada bude vladala Jesejeva „mladica“?

¹³ „Gle, Asirac je prut mog gneva“, kaže Jehova. Nakon što Bog tim prutom kazni „otpadnički narod“, obračunaće se i sa samim drskim Asircima. A kada dođe vreme, „ostatak će se vratiti“ (10:5, 6, 21). Proročanstvo potom govori o mladici koja će izniknuti iz panja Jeseja, Davidovog oca. Ta „mladica“ će pravedno vladati. Svi će srećno živeti pod njegovom vlašću i više neće biti zla ni pustošenja „jer će zemlja biti puna znanja o Jehovi kao što je more puno vode“ (11:1, 9). Za ostatak naroda koji se bude vraćao Bog je pripremio širok put iz Asirije, a mladicu im je podigao kao znak za zbor. Narod će s radošću zahvatati vodu na izvorima spasenja i pesmom će hvaliti Jehovu.

14. Kakav pad je prorečen Vavilonu?

¹⁴ Objava propasti Vavilona (13:1–14:27). Isaija zatim govori o budućnosti, o vremenu kada Asirija više neće biti moćna, nego će na vrhuncu moći biti Vavilon. Slušajte! Žagor velikog naroda, vreva kraljevstava, okupljenih naroda! Jehova skuplja vojsku za rat. Biće to mračan dan za Vavilon. Lica će biti začuđena, goreće od teskobe, a srca će se topiti. Nemilosrdni Međani osvojiće Vavilon, „ukras kraljevstava“. Od njega će ostati pustoš u kojoj će se nastaniti divlje životinje, „neće ga više biti ni u jednom budućem naraštaju“ (13:19, 20). I mrtvi će se u šeolu uskomešati, očekujući vavilonskog kralja. Crvi će mu biti i ležaj i pokrivač. Velik će biti pad ’onoga koji svetli, zorinog sina‘! (14:12). Hteo je da još više uzdigne svoj presto, ali kada Jehova pomete Vavilon metlom uništenja, od njegovog kralja će ostati samo leš koji će biti bačen u jamu. Neće mu ostati ni ime, ni ostatak, ni porod, ni potomstvo!

15. Kojim je zemljama Isaija prorekao opustošenje?

¹⁵ Opustošenje drugih zemalja (14:28–23:18). Isaija se zatim obraća Filisteji, koja se nalazi uz Sredozemno more, i Moavu, koji je jugoistočno od Mrtvog mora. Njegova proročanstva odlaze preko severne granice Izraela sve do sirijskog grada Damaska, potom putuju daleko na jug do Etiopije i zatim nizvodno niz Nil prema Egiptu. Sve te zemlje Bog je osudio i biće opustošene. Prorok govori i o tome kako je asirski kralj Sargon, Senahirimov prethodnik, poslao tartana, zapovednika vojske, da osvoji filistejski grad Azot koji se nalazi zapadno od Jerusalima. Isaiji je u to vreme rečeno da se svuče i da tri godine hoda go i bos. Tako je na slikovit način prikazao da je uzaludno uzdati se u Egipat i Etiopiju, koje će Asirci odvesti u ropstvo „golih zadnjica“ (20:4).

16. Kakve će nevolje zadesiti Vavilon, Edom i neobuzdane Jerusalimljane, kao i Sidon i Tir?

¹⁶ Stražar na kuli vidi pad Vavilona i njegovih bogova i nesreću koja se sprema Edomu. Neobuzdanim Jerusalimljanima koji govore: „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“, Jehova kaže: ’Da, umrećete‘ (22:13, 14). I tarsiski brodovi će gorko plakati, a i Sidon će se postideti, jer je Jehova odlučio „da ponizi sve ugledne ljude u zemlji“ (23:9).

17. Kakvu je osudu, ali i poruku o obnovi, Jehova uputio Judi?

¹⁷ Jehovin sud i spasenje (24:1–27:13). Osvrnimo se sada na Judu! Jehova prazni zemlju. Narod i sveštenstvo, sluge i gospodari, kupci i prodavci — svi će nestati jer su zanemarili Božje zakone i raskinuli trajni savez. Zato će Bog u svoje vreme skupiti zarobljenike i kazniti ih. Međutim, on će ostati utočište i skrovište. Na svojoj gori će prirediti gozbu i zauvek će uništiti smrt i obrisati suze sa svakog lica. Govoriće se: „To je naš Bog... To je Jehova“ (25:9). U Judi postoji grad čijim zidinama Bog daje spasenje. Jehova onima koji se uzdaju u njega daje trajni mir, „jer je Jah Jehova večna Stena“. A zli se „neće naučiti pravednosti“ (26:4, 10). Jehova će pobiti svoje neprijatelje, a Jakova će obnoviti.

18, 19. (a) Koje je nevolje, ali i blagoslove, Jehova objavio Jefremu i Sionu? (b) Koje će sve uloge Jehova preuzeti kako bi odbranio i vodio svoj narod?

¹⁸ Božji gnev i blagoslovi (28:1–35:10). Teško pijanicama Jefremovim, čiji će ’divan nakit‘ propasti! Ali „Jehova nad vojskama biće ostatku svog naroda divna kruna i sjajan venac“ (28:1, 5). Umesto da im utočište bude ispitani i dragoceni sionski kamen temeljac, jerusalimski hvalisavci su izabrali laž za svoje utočište. Odneće ih bujica koja sve preplavljuje. Jerusalimski proroci su zaspali i Božja knjiga je za njih zapečaćena. Usnama se približavaju Bogu, ali im je srce daleko od njega. Ali doći će dan kada će gluvi čuti reči ove knjige. Slepi će progledati, a krotki će se radovati.

¹⁹ Teško onima koji silaze u Egipat tražeći utočište! Taj tvrdokorni narod želi da mu proroci pričaju lepe i prevarne vizije. Ali biće pobijeni, a Jehova će obnoviti ostatak, koji će videti svog Veličanstvenog Učitelja i odbaciti likove i kipove nazivajući ih ’prljavštinom‘ (30:22). Jehova je pravi branilac Jerusalima. Kralj i knezovi će pravedno vladati. Kralj će uspostaviti mir i osigurati spokojstvo i sigurnost, koji će doveka trajati. Zbog izdaje, glasnici mira će gorko plakati. Ali, veliki Bog Jehova je svom narodu Sudija, Zakonodavac i Kralj i on će ga spasti. Niko od stanovnika neće reći: „Bolestan sam“ (33:24).

20. Šta će se dogoditi narodima kada Jehova iskali gnev na njima i koji blagoslovi očekuju obnovljeni ostatak?

²⁰ Jehova će iskaliti svoj gnev na narodima. Smrad će se dizati s mrtvih tela, a gore će se natopiti krvlju. Edom će biti opustošen. A onima koje Jehova otkupi pusta zemlja će procvetati i videće „Jehovinu slavu, lepotu našeg Boga“ (35:2). Slepi, gluvi i nemi biće izlečeni, a pred onima koje Jehova otkupi biće Put svetosti, kojim će se radosno vraćati u Sion.

21. Kako su se Asirci izrugivali stanovnicima Jerusalima?

²¹ Jehova nanosi poraz Asiriji u vreme Jezekije (36:1–39:8). Da li je bilo pametno uzdati se u Jehovu, kako je to Isaija savetovao? Da li je bilo realno očekivati njegovu pomoć? U 14. godini Jezekijine vladavine asirski kralj Senahirim je sa svojom vojskom silovito prodro u Palestinu i poslao deo svojih trupa na Jerusalim da ga zaplaši. Njegov predstavnik ravsak se na hebrejskom jeziku izrugivao ljudima koji su stajali na gradskim zidinama: ’U koga se vi to uzdate? U Egipat? U  slomljenu trsku! Ili u Jehovu? Nema tog boga koji bi vas mogao izbaviti od asirskog kralja!‘ (36:4, 6, 18, 20). Zbog kraljeve zapovesti, ljudi mu nisu ništa odgovarali.

22. Kako je Jehova odgovorio na Jezekijinu molbu i kako je ispunio Isaijino proročanstvo?

²² Jezekija je molio Jehovu da ih izbavi zbog slave svog imena. Jehova je preko Isaije odgovorio da će Asircu kukom probiti nos i odvesti ga tamo odakle je i došao. Nakon što je anđeo pobio 185 000 Asiraca, Senahirim se žurno vratio u svoju zemlju. Kasnije su ga rođeni sinovi ubili u njegovom paganskom hramu.

23. (a) Kojim je povodom Jezekija sastavio psalam u čast Jehovi? (b) Šta je nerazborito učinio i šta je Isaija zbog toga prorekao?

²³ Jezekija se na smrt razboleo. Međutim, Jehova je čudom prouzrokovao da sunčeva senka krene unazad, što je Jezekiji bio znak da će sigurno ozdraviti. Dao mu je još 15 godina života. Jezekija je iz zahvalnosti sastavio predivan psalam u kojem je hvalio Jehovu. Kada je vavilonski kralj poslao izaslanike Jezekiji licemerno mu čestitajući na ozdravljenju, Jezekija je nerazborito postupio i pokazao im kraljevske riznice. Zato je Isaija prorekao da će jednog dana sve iz Jezekijinog doma biti odneto u Vavilon.

24. (a) Koje je utešne vesti objavio Jehova? (b) Da li su bogovi drugih naroda mogli po svojoj veličini da se mere s Jehovom i kakvo je svedočanstvo tražio Jehova?

²⁴ Jehova teši svoje svedoke (40:1–44:28). Prva reč 40. poglavlja, „Tešite“, dobro opisuje sadržaj preostalog dela knjige. Jedan glas u pustinji viče: „Raščistite put Jehovi!“ (40:1, 3). Za Sion ima dobrih vesti. Jehova će pasti svoje stado, u nedrima će nositi jaganjce. Visoko s neba on posmatra krug zemaljski. Kojim bi se poređenjem mogla predočiti njegova veličina? On veliku snagu daje umornima i iznemoglima koji se uzdaju u njega. Za livene likove koje narodi poštuju on kaže da su vetar i ništavilo. Njegov izabranik će poslužiti kao savez i svetlost narodima i otvoriće oči slepima. Jehova kaže Jakovu: „Ja te volim“ i poziva istok, zapad, sever i jug: ’Daj! Dovedi moje sinove i moje kćeri‘ (43:4, 6). Sud zaseda i Jehova poziva bogove drugih naroda da dovedu svedoke koji će potvrditi da su oni pravi bogovi. Izraelci su Jehovini svedoci, njegov sluga koji svedoči da je on Bog i Izbavitelj. Ješurunu („Čestitom“, to jest Izraelu) Bog obećava svoj duh i potom posramljuje one koji prave likove koji ništa ne vide i ništa ne znaju. Jehova je Otkupitelj svog naroda. Jerusalim će opet biti naseljen, a hram obnovljen.

25. Šta će svi spoznati kada Jehova presudi Vavilonu i njegovim lažnim bogovima?

²⁵ Osveta nad Vavilonom (45:1–48:22). Jehova radi Izraela po imenu poziva Kira da porazi Vavilon. Ljudi će znati da je samo Jehova pravi Bog, Stvoritelj neba, Zemlje i ljudi na njoj. Ruga se vavilonskim bogovima Vilu i Nevonu, jer jedino on može već na početku proreći kraj. Devica, kći vavilonska, biće svrgnuta s prestola i moraće gola da sedne u prašinu, a mnoštvo njenih savetnika izgoreće poput strnjike. Izraelcima koji imaju ’gvozdeni vrat i bakarno čelo‘ i obožavaju idole Jehova poručuje da mir, pravednost i blagostanje mogu doživeti ako budu njega slušali i kaže: „Nema mira zlima“ (48:4, 22).

26. Kako će Sion biti utešen?

²⁶ Uteha Sionu (49:1–59:21). Jehova šalje svoje sluge kao svetlo narodima i poručuje onima koji su u tami: „Izađite!“ (49:9). Sion će biti utešen, a njegova pustinja će biti kao Eden, Jehovin vrt. Biće prepun radosti i veselja, zahvala i pesme. Pred Jehovom će nebesa iščeznuti kao dim, Zemlja će se kao haljina istrošiti, a njeni stanovnici će pomreti kao komarci. Zašto se onda bojati ruganja smrtnih ljudi? Pehar gorkog pića koje je ispio Jerusalim sada će morati da piju narodi koji su ga gazili.

27. Koja dobra vest stiže Sionu i šta je prorečeno o ’Jehovinom sluzi‘?

²⁷ ’Probudi se, Sione, i ustani iz praha!‘ Glasnik žuri preko gora, noseći dobru vest Sionu: „Bog je tvoj počeo da kraljuje!“ (52:1, 2, 7). Oni koji služe Jehovi treba da odu s nečistog mesta i da budu čisti. Prorok zatim opisuje ’Jehovinog slugu‘ (53:11). Bio je prezren i ljudi su ga izbegavali, poneo je naš bol, a ljudi su mislili da mu Bog stvara nevolju. Za naše prestupe je bio proboden i svojim nas je ranama izlečio. Odveli su ga kao jagnje na klanje, iako nije nikakvo zlo učinio niti je u njegovim rečima bilo prevare. Svoju dušu je dao kao žrtvu za prestup i na sebe je uzeo grehe mnogih ljudi.

28. Kako je Isaija opisao blagoslove koji očekuju Sion i s kojim savezom su povezani ti blagoslovi?

²⁸ Jehova prikazuje sebe kao muža, a Sion kao svoju ženu i kaže joj da radosno kliče jer će dobiti decu. Premda je sada nevoljnica i olujom šibana, postaće poput grada kome je temelj od safira, kome su kruništa na bedemima od rubina, a vrata od kamena plamenog sjaja. Njeni sinovi biće poučeni od Jehove, imaće obilan mir i nikakvo oružje načinjeno protiv njih neće biti uspešno. Jehova poziva: „Svi vi koji ste žedni, dođite“! Ako dođu, sklopiće s njima ’trajni savez, zbog milosti koju je obećao Davidu‘. Daće vođu i zapovednika za svedoka narodima (55:1-4). Božje misli su beskrajno više od čovekovih, i njegova reč će se obistiniti. Evnusi koji drže njegov zakon, iz kojeg god naroda bili, dobiće ime koje je bolje od sinova i kćeri. Jehovin dom će se zvati dom molitve za sve narode.

29. Šta je Jehova poručio idolopoklonicima i kakvo je zasiguranje dao svom narodu?

²⁹ Jehova je Visoki i Uzvišeni čije je ime sveto. Izraelcima, koji su idolopoklonici opsednuti seksom, Jehova kaže da se neće doveka prepirati s njima. Oni svoje licemerne postove koriste kao pokriće za zlodela koja čine. Jehovina ruka nije kratka, pa da ne može spasti, niti je njegovo uho neosetljivo da ne može čuti, nego ih ’prestupi njihovi razdvajaju od njihovog Boga‘, kaže Isaija (59:2). Zato tapkaju u tami, premda se nadaju svetlu. S druge strane, Jehovin duh koji počiva na njegovom vernom narodu s kojim je u savezu garantuje da će njegova reč ostati u njihovim ustima tokom svih budućih naraštaja i da je niko neće odande uzeti.

30. Kako će Jehova ukrasiti Sion i kojim je imenima to predočeno?

³⁰ Jehova ukrašava Sion (60:1–64:12). Božja poruka glasi: „Ustani, ženo, zasvetli, jer... Jehovina slava je zasjala nad tobom.“ Nasuprot tome, gusta tama obavija celu planetu (60:1, 2). Sion će podići oči i zablistati, a srce će mu zaigrati od radosti kada vidi da bogatstvo iz raznih naroda dolazi k njemu na mnoštvu kamila. Sticaće se u njega poput oblaka golubova koji doleću. Tuđinci će graditi njegove zidine, kraljevi će mu služiti, a vrata mu se nikada neće zatvarati. Njegov Bog će biti njegova lepota, a broj stanovnika će se brzo uvećati — od jednoga će nastati hiljada, a od neznatnog silan narod. Božji sluga kaže da je Jehovin duh na njemu, da ga je pomazao da objavi dobru vest. Sion će dobiti novo ime: „Moja radost“ (hebrejski: Evsiva), a njegova zemlja dobija ime: „Žena koja ima muža“ (hebrejski: Beula) (62:4). Izdata je zapovest da se napravi put koji vodi iz Vavilona i da se podigne znak za zbor na Sionu.

31. Ko dolazi iz Edoma i koju molitvu upućuje Božji narod?

³¹ Iz Vosore u edomskoj zemlji dolazi neko ko je odeven u haljine crvene od krvi. On gnevno gazi narode u kaci, iz koje prska njihova krv. Jehovin narod je i te kako svestan svoje nečistoće i zato upućuje dirljivu molitvu: ’Jehova, ti si naš Otac. Mi smo glina, a ti si naš Grnčar. Jehova, nemoj se žestoko gneviti. Svi smo mi tvoj narod‘ (64:8, 9).

32. Čemu se Jehovin narod može radovati, za razliku od onih koji ostavljaju Jehovu?

³² ’Nova nebesa i nova zemlja‘! (65:1–66:24). Narod koji je ostavio Jehovu i okrenuo se „bogu Sreće“ i „bogu Sudbine“ biće gladan i posramljen (65:11). Ali, Božje sluge će se silno radovati. Evo, Jehova stvara nova nebesa i novu zemlju. Kakva će radost i veselje obuzeti Jerusalim i njegove stanovnike! Gradiće kuće i sadiće vinograde, a vuk i jagnje će zajedno pasti. Neće više biti zla ni pustošenja.

33. Šta se u proročanstvu upućenom onima koji vole Jerusalim kaže o radosti, slavi i neprolaznosti?

³³ Nebesa su Jehovin presto, a Zemlja je podnožje njegovim nogama. Kakav bi onda dom ljudi mogli da mu sagrade? Narod će se roditi u jedan dan i svi koji vole Jerusalim treba da se raduju zato što mu Jehova daje mir koji je obilan kao reka. Na svoje protivnike će nasrnuti kao vatra. Njegova kola će doći kao olujni vetar da na sve nepokorne izlije svoj žestoki gnev i da ih kazni ognjenim plamenom. Glasnici će otići među sve narode i na daleka ostrva da bi objavljivali njegovu slavu. Njegova nova nebesa i zemlja nikada neće nestati. Slično tome, njegove sluge i njihovo potomstvo ostaće u životu. Drugima preostaje jedino večna smrt.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

34. Navedi neka od živopisnih poređenja koja daju još veću snagu Isaijinoj poruci.

³⁴ Proročansku knjigu Isaije možemo u svakom pogledu smatrati izvanredno vrednim darom od Jehove Boga. U njoj nalazimo mnoštvo uzvišenih Božjih misli (55:8-11). Za javne govornike koji poučavaju druge biblijskim istinama Isaijina knjiga je prava riznica živopisnih poređenja koja se po svojoj upečatljivosti mogu meriti sa Isusovim poređenjima. Isaija nam na upečatljiv način predočava bezumnost čoveka koji isto drvo koristi i za ogrev i da od njega napravi idola kog obožava. Pomaže nam da se uživimo u osećanja čoveka koji spava na prekratkoj postelji, pokriven preuskim pokrivačem ili da predstavimo sebi proroke koji stalno dremaju poput nemih pasa jer su previše lenji i da bi zalajali. Ako budemo prihvatili Isaijin podstrek i ’tražili u Jehovinoj knjizi i čitali naglas‘, još bolje ćemo shvatiti koliko je Isaijina poruka važna za nas danas (44:14-20; 28:20; 56:10-12; 34:16).

35. Kako je Isaija skrenuo pažnju na Mesijino Kraljevstvo i na Mesijinog prethodnika, Jovana Krstitelja?

³⁵ Isaijina proročanstva se u prvom redu usredsređuju na Božje Kraljevstvo kojim će vladati Mesija. Jehova je vrhovni Kralj, on je taj koji će nas spasti (33:22). Ali šta je s Mesijom? Ono što je anđeo rekao Mariji o sinu kojeg će roditi, otkrilo je da će se Isaija 9:6, 7 ispuniti kada on sedne na Davidov presto. Između ostalog, on je rekao: „On će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:32, 33). Matej 1:22, 23 otkriva da se Isaija 7:14 ispunio tako što je Isusa rodila devica i da se na njega odnosi ime „Emanuilo“. Tridesetak godina nakon toga, Jovan Krstitelj je počeo da propoveda da se „približilo nebesko kraljevstvo“. Sva četiri pisca Jevanđelja citiraju Isaiju 40:3 kako bi potvrdili da je Jovan bio ’onaj koji viče u pustinji‘ (Mat. 3:1-3; Mar. 1:2-4; Luka 3:3-6; Jov. 1:23). Kada se Isus krstio, postao je Mesija — Jehovin Pomazanik, mladica, to jest Jesejev panj — budući vladar nad narodima. U njega će se uzdati narodi i time ispuniti Isaiju 11:1, 10 (Rimlj. 15:8, 12).

36. Navedi neka od brojnih proročanstava čije ispunjenje jasno pokazuje ko je Mesijanski Kralj.

³⁶ Razmotrimo kako još Isaijina knjiga pokazuje ko je Mesijanski Kralj. Da bi pokazao da je Jehovin Pomazanik, Isus je o svom opunomoćenju čitao iz Isaijinog svitka i potom je ’objavljivao dobru vest o Božjem kraljevstvu‘ jer je, kako je to sam kazao, ’radi toga i bio poslat‘ (Luka 4:17-19, 43; Isa. 61:1, 2). Četiri Jevanđelja su prepuna pojedinosti o Isusovoj zemaljskoj službi i o načinu na koji je umro, čime se ispunilo 53. poglavlje Isaije. Premda su Judejci čuli dobru vest o Kraljevstvu i videli Isusova čudesna dela, zbog svog nevernog srca nisu shvatili značaj svega toga. Time su ispunili Isaiju 6:9, 10; 29:13 i 53:1 (Mat. 13:14, 15; Jov. 12:38-40; Dela 28:24-27; Rimlj. 10:16; Mat. 15:7-9; Mar. 7:6, 7). Isus je za njih bio kamen spoticanja, ali je postao ugaoni kamen temeljac koji je Jehova položio na Sionu i na kom je sagradio svoj duhovni hram, ispunivši Isaiju 8:14 i 28:16 (Luka 20:17; Rimlj. 9:32, 33; 10:11; 1. Petr. 2:4-10).

37. Koje reči su Isusovi apostoli citirali iz Isaijine knjige i s kojom svrhom?

³⁷ Apostoli Isusa Hrista primenjivali su Isaijina proročanstva na službu. Na primer, da bi razjasnio kako su potrebni propovednici da bi se izgradila vera, Pavle je citirao Isaijine reči: „Kako su divne noge onih koji objavljuju dobru vest o onome što je dobro!“ (Rimlj. 10:15; Isa. 52:7; videti i Rimljanima 10:11, 16, 20, 21). I Petar je citirao Isaiju kada je želeo da istakne neprolaznost dobre vesti: „Jer ’svi su ljudi kao trava, i sva je njihova slava kao cvet trave. Osuši se trava i cvet otpada, ali Jehovina reč ostaje zauvek‘. A ta ’reč‘ je ono što vam je objavljeno kao dobra vest“ (1. Petr. 1:24, 25; Isa. 40:6-8).

38. O kojim divnim pojedinostima u vezi s Kraljevstvom govori Isaija, a kasnije i drugi pisci Biblije?

³⁸ Isaija predivno opisuje Kraljevstvo kom se nadamo. On govori o ’novim nebesima i novoj zemlji‘ gde će ’kralj kraljevati pravedno i knezovi vladati po pravdi‘. Zar to nije razlog da se veselimo i radujemo? (65:17, 18; 32:1, 2). I Petar se osvrće na to divno Božje obećanje iz Isaijine knjige, kada kaže: „Po njegovom [Božjem] obećanju očekujemo nova nebesa i novu zemlju u kojima će pravednost prebivati“ (2. Petr. 3:13). Ta divna tema — Kraljevstvo — na još veličanstveniji način je obrađena u završnim poglavljima Otkrivenja (Isa. 66:22, 23; 25:8; Otkr. 21:1-5).

39. O kojoj divnoj nadi govori Isaija?

³⁹ Dakle, dok Isaijina knjiga s jedne strane žestoko osuđuje Jehovine neprijatelje i sve one koji se licemerno izdaju za njegove sluge, s druge strane veliča divnu nadu u Mesijansko Kraljevstvo putem kojeg će se posvetiti Jehovino veliko ime. Ona pruža važna razjašnjenja zadivljujućih istina o Jehovinom Kraljevstvu i raduje naša srca podstičući nas da radosno čekamo ’spasenje koje od njega dolazi‘ (Isa. 25:9; 40:28-31).

[Fusnote]