„Hram“ i „knez“ u današnje vreme

„Knez će ulaziti s njima kad oni ulaze, i izlaziće kad oni izlaze“ (JEZEKILJ 46:10).

 1, 2. Koja nam ključna istina pomaže da odgonetnemo veliki deo značenja Jezekiljeve vizije hrama?

NEKI drevni raviji nisu bili baš potpuno zadovoljni knjigom Jezekilja. Prema Talmudu, neki od njih su čak razmišljali da izbace tu knjigu iz kanona Svetih spisa. Posebno su imali poteškoća s vizijom hrama i izjavili su da je ona van domašaja ljudskog poimanja. I druge biblijske izučavaoce zbunjuje Jezekiljeva vizija Jehovinog hrama. A kako je s nama?

² Od obnove čistog obožavanja, Jehova svoj narod blagosilja mnogim blescima duhovnog uvida koji obuhvataju i razabiranje toga šta je Božji duhovni hram — Jehovino uređenje za čisto obožavanje slično hramskom.a Ova ključna istina pomaže nam da odgonetnemo veliki deo značenja Jezekiljeve vizije hrama. Osmotrimo pobliže četiri elementa ove vizije — hram, sveštenstvo, kneza i zemlju. Šta oni danas znače?

Hram i ti

 3. Šta saznajemo iz visoke tavanice i zidnih reljefa na ulazima u hram?

³ Zamisli da smo u obilasku tog hrama iz vizije. Penjemo se sedam stepenika ka jednim ogromnim vratima. S unutrašnje strane ovog ulaza, s puno strahopoštovanja podižemo pogled. Tavanica je visoka preko 30 metara! Time se podsećamo da su merila za ulazak u Jehovino uređenje za obožavanje visoka. Kroz prozore, snopovi svetlosti osvetljavaju zidne reljefe palminog drveća, drveća koje se u Pismu koristi za prikazivanje pravednosti (Psalam 92:13; Jezekilj 40:14‚ 16‚ 22). Ovo sveto mesto je za one koji su moralno i duhovno čestiti. U skladu sa ovim, i mi želimo da ostanemo čestiti tako da naše obožavanje bude prihvatljivo Jehovi (Psalam 11:7).

 4. Kome je uskraćen ulazak u hram i čemu nas to poučava?

⁴ Duž svake strane ovog prolaza, nalaze se tri stražarska trema. Hoće li nam stražari dozvoliti da uđemo u hram? Jezekilju Jehova kaže da nijedan stranac koji je „neobrezana srca“ ne može da uđe (Jezekilj 40:10; 44:9). Šta to znači? To znači da Bog za obožavaoce prihvata samo one koji vole njegove zakone i žive po njima (Jeremija 4:4; Rimljanima 2:29). Takve on rado prima u svoj duhovni šator, svoj dom obožavanja (Psalam 15:1-5). Otkada je 1919. godine obnovljeno čisto obožavanje, Jehovina zemaljska organizacija podržava i progresivno pojašnjava njegove moralne zakone. Oni koji namerno odbijaju da im se povinuju, više nisu dobrodošli u zajednicu njegovog naroda. Danas, izbacivanje nepokajničkih prestupnika, zasnovano na Bibliji, služi u tu svrhu da naše obožavanje ostane neokaljano i čisto (1. Korinćanima 5:13).

 5. (a) Koje sličnosti postoje između Jezekiljeve vizije i Jovanove vizije iz Otkrivenja 7:9-15? (b) Ko je u Jezekiljevoj viziji predstavljen sa 12 plemena koja vrše obožavanje u spoljašnjem dvorištu?

⁵ Taj prolaz izlazi na spoljašnje dvorište, gde narod obožava i hvali Jehovu. To nas podseća na viziju apostola Jovana o ’velikom mnoštvu‘ koje obožava Jehovu „dan i noć u hramu njegovom“. Palmino drveće je prisutno u obema vizijama. U Jezekiljevoj viziji ono ukrašava zidove na ulazu. U Jovanovoj viziji obožavaoci imaju palmine grane u rukama, što simbolizuje njihovu radost dok hvale Jehovu i pozdravljaju Isusa kao svog Kralja (Otkrivenje 7:9-15). Iz konteksta Jezekiljeve vizije, 12 izraelskih plemena predstavljaju „druge ovce“ (Jovan 10:16; uporedi s Lukom 22:28-30). Jesi li i ti jedan od onih koji nalaze radost u hvaljenju Jehove dok objavljuješ njegovo Kraljevstvo?

 6. Koja je bila namena trpezarija u spoljašnjem dvorištu i na koju prednost to može podsećati pripadnike drugih ovaca?

⁶ Dok obilazimo spoljašnje dvorište, vidimo 30 trpezarija gde narod jede od svojih dobrovoljnih prinosa (Jezekilj 40:17). Danas pripadnici drugih ovaca ne prinose životinjske žrtve, ali u duhovni hram ne dolaze praznih ruku. (Uporedi s Izlaskom 23:15.) Apostol Pavle je zapisao: „Preko [Isusa] dakle prinosimo svagda Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju ime njegovo. A ne zaboravljajte dobro činiti i davati milostinju, jer to su žrtve koje su Bogu mile“ (Jevrejima 13:15, 16; Osija 14:2). Velika je prednost prinositi Jehovi takve žrtve (Poslovice 3:9, 27).

 7. Šta nam merenje hrama zasigurava?

⁷ Jezekilj posmatra kako jedan anđeo meri ovaj hram iz vizije (Jezekilj 40:3). Slično tome, apostolu Jovanu je kazano: „Izmeri hram Božji i oltar, i izbroji one što se klanjaju u njemu“ (Otkrivenje 11:1). Šta znači ovo merenje? U oba slučaja očito je služilo kao jedno zasiguranje, znak da ništa ne može zaustaviti Jehovu da ispuni svoje namere u pogledu čistog obožavanja. Slično tome i mi danas možemo biti sigurni da ništa — čak ni žestoko protivljenje moćnih vlasti — ne može zaustaviti obnovu čistog obožavanja.

 8. Ko ulazi na vrata u unutrašnje dvorište i na šta nas ta vrata podsećaju?

⁸ Dok idemo preko spoljašnjeg dvorišta, vidimo da se tu nalaze troja vrata koja vode u unutrašnje dvorište; unutrašnja vrata su u istoj liniji i iste veličine kao i spoljašnja vrata (Jezekilj 40:6, 20, 23, 24, 27). Samo sveštenici mogu da uđu u unutrašnje dvorište. Unutrašnja vrata nas podsećaju da pomazanici moraju udovoljavati božanskim merilima i zakonima, ali, ta ista merila i zakoni vode sve prave hrišćane. Ali, šta je posao sveštenika i šta to danas znači?

Verno sveštenstvo

 9, 10 Kako „kraljevsko sveštenstvo“, predskazano svešteničkom klasom u Jezekiljevoj viziji, pruža duhovnu pouku?

⁹ U prethrišćanskoj eri, sveštenici su u hramu obavljali naporan posao. Klanje žrtvenih životinja, prinošenje na oltar i služenje drugim sveštenicima i narodu bio je težak fizički posao. Ali, oni su imali i drugi važan posao. Što se tiče sveštenika, Jehova je zapovedio: „Oni će učiti moj narod da razlikuje sveto od neposvećenoga, i učiće ga da pozna razliku između onoga što je nečisto i onoga što je čisto“ (Jezekilj 44:23; Malahija 2:7).

¹⁰ Ceniš li naporan rad i poniznu službu koju pomazanici kao jedno telo, „kraljevsko sveštenstvo“ obavljaju u korist čistog obožavanja? (1. Petrova 2:9). Poput tih drevnih levitskih sveštenika, oni predvode u pružanju duhovne pouke pomažući ljudima da razumeju šta je u Božjim očima čisto i prihvatljivo, a šta nije (Matej 24:45, NW). Takva pouka, koja dolazi preko publikacija temeljenih na Bibliji i putem hrišćanskih sastanaka i kongresa, pomaže milionima da se pomire s Bogom (2. Korinćanima 5:20).

11. (a) Kako je Jezekiljeva vizija naglasila važnost čistoće sveštenika? (b) Kako su u poslednjim danima pomazanici očišćeni u duhovnom smislu?

¹¹ Međutim, sveštenici ne samo da moraju poučavati druge da budu čisti; i oni sami moraju biti čisti. Tako je Jezekilj predskazao jedan proces pročišćavanja izraelskog sveštenstva (Jezekilj 44:10-16). Slično tome, istorija pokazuje da je 1918. godine Jehova seo kao „livac“ u svoj duhovni hram, pregledavši pomazanu svešteničku klasu (Malahija 3:1-5). Onima koji su prosuđeni kao duhovno čisti, ili koji su se pokajali za ranije idolopoklonstvo, bilo je dozvoljeno da i dalje imaju prednost službe u njegovom duhovnom hramu. Pa ipak, kao i svako drugi, i pomazanici kao pojedinci mogu postati nečisti — duhovno ili moralno (Jezekilj 44:22, 25-27). Oni moraju naporno da rade da bi ostali „bez mrlje od sveta“ (Jakov 1:27, NW; uporedi s Markom 7:20-23).

12. Zašto treba da cenimo rad pomazanika?

¹² Svako od nas može da se zapita: ’Da li cenim primer koji pružaju pomazanici kroz mnoge godine svoje verne službe? Da li oponašam njihovu veru?‘ Dobro je da članovi velikog mnoštva upamte da pomazanici neće uvek biti s njima na zemlji. O sveštenicima iz Jezekiljeve vizije, Jehova je rekao: „Vi im nećete dati nasleđa [zemlje] u Izrailju; ja ću biti njihovo nasleđe“ (Jezekilj 44:28). Na sličan način pomazanici nemaju večno mesto na zemlji. Oni imaju nebesko nasleđe, i članovi velikog mnoštva smatraju prednošću da ih podržavaju i hrabre dok su ovi još uvek na zemlji (Matej 25:34-40; 1. Petrova 1:3, 4).

Knez — ko je on?

13, 14. (a) Zašto je knez sigurno iz drugih ovaca? (b) Koga on predstavlja?

¹³ Sada se postavlja jedno zanimljivo pitanje. Koga onda predstavlja knez? Pošto se o njemu govori i kao o pojedincu i kao o grupi, možemo zaključiti da on predstavlja jednu klasu muškaraca (Jezekilj 44:3; 45:8, 9). Ali koju? Sigurno ne pomazanike. U viziji, on tesno sarađuje sa sveštenstvom, ali nije jedan od njih. Za razliku od svešteničke klase, on dobija u nasleđe zemlju te mu je tako budućnost ovde na zemlji, a ne na nebu (Jezekilj 48:21). Nadalje, Jezekilj 46:10 kaže: „Knez će ulaziti [u spoljašnje dvorište hrama] s njima [nesvešteničkim plemenima] kad oni ulaze, i izlaziće kad oni izlaze.“ On ne ulazi u unutrašnje dvorište već vrši obožavanje u spoljašnjem dvorištu, ulazeći u hram i izlazeći iz njega s narodom. Ovi faktori jasno svrstavaju klasu kneza među preživelo veliko mnoštvo drugih ovaca.

¹⁴ Jasno je da taj knez ima izvesnu odgovornost u Božjem narodu. U spoljašnjem dvorištu on sedi u predvorju istočnih vrata (Jezekilj 44:2, 3). To bi ukazivalo na položaj nadgledanja, sličan položaju starešina u Izraelu, koji su sedeli na gradskim vratima i donosili presude (Ruta 4:1-12; Poslovice 22:22). Ko danas među drugim ovcama zauzima položaj nadgledanja? Starešine sa zemaljskom nadom koji su naimenovani svetim duhom (Dela apostolska 20:28). Tako se klasa kneza nalazi u procesu pripremanja s izgledom da kasnije služi u jednom upravnom svojstvu u novom svetu.

15. (a) Kako Jezekiljeva vizija baca svetlo na odnos između starešina iz velikog mnoštva i pomazane svešteničke klase? (b) U čemu pomazane starešine predvode u Božjoj zemaljskoj organizaciji?

¹⁵ Međutim, kakav je danas odnos između pomazane svešteničke klase i ovih starešina koji, kao deo velikog mnoštva, služe na položajima nadgledanja? Jezekiljeva vizija sugeriše da starešine koji su članovi velikog mnoštva imaju ulogu podrške i podređenosti, dok pomazanici duhovno predvode. Kako to? Seti se da je sveštenicima iz vizije bila data odgovornost da poučavaju narod duhovnim stvarima. Takođe im je rečeno da postupaju kao sudije u pravnim stvarima. Pored toga, Leviti su bili određeni na „mesta nadgledanja“ na hramskim vratima (Jezekilj 44:11, 23, 24, NW). Očigledno je trebalo da se knez ponizno podloži duhovnim službama i vođstvu sveštenika. Zato je podesno da pomazanici i danas predvode u čistom obožavanju. Na primer, od njih se biraju članovi Vodećeg tela Jehovinih svedoka. Ove verne pomazane starešine decenijama obučavaju klasu kneza koja je u razvoju, pripremajući buduće članove te klase za dan kad će im biti prenesen potpuni autoritet u predstojećem Božjem novom svetu.

16. Prema Isaiji 32:1, 2, kako sve starešine moraju da postupaju?

¹⁶ Kakvi su nadglednici ti budući članovi, kojima će biti date povećane odgovornosti kao klasi kneza? Proročanstvo iz Isaije 32:1, 2 kaže: „Tad će kralj po pravu kraljevati i knezovi po pravdi vladati. Svaki će biti kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj.“ Ovo proročanstvo se ispunjava danas kada hrišćanske starešine — pomazanici ili druge ovce — rade na zaštiti stada od ’poplava‘ kao što su progonstvo i obeshrabrenje.

17. Kako hrišćanske starešine treba da gledaju na sebe i kako stado treba da gleda na njih?

¹⁷ Reč ’knez‘ se ne koristi kao titula osmišljena da bi slavila ljude. Umesto toga, ona opisuje odgovornost koju ovi ljudi nose dok se brinu oko Božjih ovaca. Jehova strogo upozorava: „Dosta je, knezovi Izrailjevi! Prestanite s nasiljem i otimanjem, tvorite pravo i pravdu“ (Jezekilj 45:9). Dobro je da sve današnje starešine prime k srcu ovaj savet (1. Petrova 5:2, 3). Stado, s druge strane, uviđa da je Isus obezbedio pastire kao „darove u ljudima“ (Efescima 4:8, NW). Njihove kvalifikacije su izložene u Božjoj nadahnutoj Reči (1. Timoteju 3:1-7; Titu 1:5-9). Zbog toga hrišćani slede vođstvo starešina (Jevrejima 13:7).

18. Koje su neke od sadašnjih odgovornosti buduće klase kneza i koja ih odgovornost čeka u budućnosti?

¹⁸ U biblijsko vreme, neki knezovi su imali više autoriteta, drugi manje. I danas starešine iz velikog mnoštva imaju veoma različite odgovornosti. Neki služe u jednoj skupštini; drugi služe mnogim skupštinama kao putujući nadglednici; neki opslužuju čitave države kao članovi Odbora podružnice; neki direktno pomažu raznim odborima Vodećeg tela. U novom svetu, Isus će postaviti ’knezove na zemlji‘ da predvode među Jehovinim obožavaocima na zemlji (Psalam 45:17). Nesumnjivo će mnoge od njih izabrati od današnjih vernih starešina. Pošto se ti muškarci sada dokazuju, on će odabrati mnoge da im poveri još veće prednosti u budućnosti, kada obelodani ulogu klase kneza u novom svetu.

Zemlja današnjeg Božjeg naroda

19. Šta predstavlja zemlja u Jezekiljevoj viziji?

¹⁹ Jezekiljeva vizija prikazuje i obnovljenu izraelsku zemlju. Šta predstavlja ova strana vizije? Druga proročanstva o obnovi prorekla su da će zemlja, Izrael, biti raj nalik Edenu (Jezekilj 36:34, 35). I mi danas imamo jednu obnovljenu ’zemlju‘, koja je takođe u određenom smislu edenska. Na sličan način, mi često govorimo o našem duhovnom raju. Kula stražara je našu ’zemlju‘ definisala kao „područje aktivnosti“ Božjeg izabranog naroda.b Gde god da se Jehovin sluga nalazi, on je u toj obnovljenoj zemlji dokle god se trudi da podržava pravo obožavanje hodeći stopama Isusa Hrista (1. Petrova 2:21).

20. Koje načelo možemo izvući iz ’svetog prinosa‘ u Jezekiljevoj viziji i kako to načelo možemo primeniti?

²⁰ Šta je s delom zemlje nazvanim „sveti prinos“? To je bio prilog od naroda za izdržavanje sveštenstva i grada. Slično tome, „sav narod u zemlji“ trebalo je da priloži jedan deo zemlje za kneza. Šta to danas znači? Naravno, to ne znači da Božjem narodu treba da bude na teretu neka plaćena sveštenička klasa (2. Solunjanima 3:8). Namesto toga, podrška koja se starešinama danas pruža prvenstveno je duhovna. Ona obuhvata pomaganje u delu koje se trenutno obavlja i pokazivanje duha saradnje i podložnosti. Pa ipak, kao i u Jezekiljevo vreme, taj prinos se daje ’Jehovi‘, a ne nekom čoveku (Jezekilj 45:1, 7, 16, NW).

21. Šta možemo naučiti iz deljenja zemlje u Jezekiljevoj viziji?

²¹ Dodeljeno mesto u obnovljenoj zemlji ne dobijaju samo knez i sveštenstvo. Podela zemlje pokazuje da svako od 12 plemena ima sigurno nasleđe (Jezekilj 47:13, 22, 23). Tako članovi velikog mnoštva ne samo što danas imaju mesto u duhovnom raju već će takođe dobiti i dodeljeni deo zemlje kad naslede mesto u zemaljskom području Božjeg Kraljevstva.

22. (a) Šta predstavlja grad iz Jezekiljeve vizije? (b) Šta možemo naučiti iz toga što grad ima vrata sa svih strana?

²² I na kraju, šta predstavlja grad iz vizije? To nije nebeski grad, jer leži usred ’bezbožne‘ (nesvete) zemlje (Jezekilj 48:15-17, NW). Zato to mora biti nešto zemaljsko. Šta je onda grad? Zar to ne prenosi zamisao o ljudima koji se okupljaju kao grupa i stvaraju nešto strukturalno i organizovano? Da. Dakle, grad izgleda predstavlja zemaljsku upravu koja koristi svima koji će sačinjavati pravedno zemaljsko društvo. Ona će potpuno funkcionisati na predstojećoj ’novoj zemlji‘ (2. Petrova 3:13). Gradska vrata sa svih strana, po jedna za svako pleme, dobro prikazuju otvorenost. Današnji Božji narod nije pod nekom tajanstvenom, prikrivenom upravom. Odgovorna braća treba da budu pristupačna; načela koja ih vode svima su dobro poznata. Činjenica da osobe iz svih plemena obrađuju zemlju koja izdržava grad podseća nas da druge ovce podupiru, čak i materijalno, upravne pripreme učinjene za Božji narod širom sveta (Jezekilj 48:19, 30-34).

23. Šta ćemo osmatrati u narednom članku?

²³ Međutim, šta je s rekom koja ističe iz hramskog svetilišta? Šta ona predstavlja danas i šta će predstavljati u budućnosti biće tema trećeg i poslednjeg članka u ovoj seriji.

[Fusnote]

Tačke za ponavljanje

◻ Šta predstavlja hram iz Jezekiljeve vizije?

◻ Koga sveštenici opslužuju u prikazu hrama?

◻ Šta je klasa kneza i koje su neke od njenih odgovornosti?

◻ Šta je zemlja u Jezekiljevoj viziji i u kom smislu je podeljena na 12 plemena?

◻ Šta predstavlja grad?

[Dijagram/Mapa na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Podela zemlje prikazana u Jezekiljevoj viziji

DVANAEST PLEMENA

Veliko more

Galilejsko more

Reka Jordan

Slano more

DAN

ASIR

NEFTALIM

MANASIJA

JEFREM

RUVIM

JUDA

KNEZ

VENIJAMIN

SIMEON

ISAHAR

ZAVULON

GAD

[Dijagram]

PROŠIRENJE SVETOG PRINOSA

A. „Jehova je ovde“ (Jehova šamah); B. Gradska plodna zemlja

Levitski deo

Jehovino svetilište

Sveštenički deo

B A B