Jehovin narod se raduje

17. Kako je Isaijino proročanstvo tešilo verne Jevreje tokom dugogodišnjeg izgnanstva?

¹⁷ Trideset peto poglavlje Isaijinog proročanstva završava se u veselom duhu: „Izbavljeni Jehovini vratiće se i u Sion će s pesmama pobednima doći, i večna će im radost glave krunisati, primaknuće se radost i veselje i bežaće tuga i jadikovanje“ (Isaija 35:10). Zarobljeni Jevreji koji su u ovom proročanstvu tražili utehu i nadu tokom izgnanstva, možda su se pitali kako će se ispuniti mnogi detalji tog proročanstva. Verovatno nisu razumeli mnoge njegove aspekte. Ipak, bilo je kristalno jasno da će se ’vratiti i doći u Sion‘.

18. U kom smislu su tuga i jadikovanje u Vavilonu zamenjeni veseljem i radošću u obnovljenoj zemlji?

¹⁸ Tako je 537. godine pre n. e. oko 50 000 muškaraca (uključujući i preko 7 000 robova), zajedno sa ženama i decom, krenulo na četvoromesečno putovanje za Jerusalim, s potpunim pouzdanjem u Jehovu (Jezdra 2:64-66). Samo nekoliko meseci kasnije, Jehovin oltar je ponovo sagrađen, čime je postavljen temelj za potpunu rekonstrukciju hrama. Ispunilo se Isaijino proročanstvo staro 200 godina. Tugu i jadikovanje tog naroda u Vavilonu zamenjuju veselje i radovanje u obnovljenoj zemlji. Jehova je ispunio svoje obećanje. Obnovljen je raj — i doslovni i duhovni!

Rođenje nove nacije

19. Zašto se mora reći da Isaijino proročanstvo ima samo delimično ispunjenje u šestom veku pre n. e.?

¹⁹ Naravno, ispunjenje 35. poglavlja Isaije u šestom veku pre n. e. ima svoje granice. Rajski uslovi u kojima uživaju Jevreji koji su se vratili neće potrajati. S vremenom lažna religiozna učenja i nacionalizam zagađuju čisto obožavanje. Jevreji u duhovnom smislu ponovo doživljavaju tugu i jadikovanje. Jehova ih na kraju odbacuje i više nisu njegov narod (Matej 21:43). Zato što su ponovo postali neposlušni, njihova radost nije trajna. Sve to ukazuje na još jedno veće ispunjenje 35. poglavlja Isaije.

Zemljom se razlegao poklič radosti dok se propovedala dobra vest o Božjem Kraljevstvu. Sedam nedelja posle svoje smrti i uskrsenja, proslavljeni Isus je osnovao hrišćansku skupštinu, duhovni Izrael sačinjen od Jevreja i drugih koji su otkupljeni Isusovom prolivenom krvlju, koji su rođeni kao Božji duhovni sinovi i Isusova braća, i pomazani svetim duhom (Dela apostolska 2:1-4; Rimljanima 8:16, 17; 1. Petrova 1:18, 19).

Što je još važnije, iskreni ljudi su pobegli iz krive religije i našli radost u duhovnom raju unutar hrišćanske skupštine (Isaija 52:11; 2. Korinćanima 6:17). Kao što je to bilo i s Jevrejima koji su se vratili iz Vavilona, ti begunci su utvrdili da je pozitivan i odvažan duh preko potreban (Rimljanima 12:11).