Treće poglavlje
’Izabranik moj, mio duši mojoj!‘
1, 2. Zašto je 42. poglavlje Isaije značajno za današnje hrišćane?
’VI STE moji svedoci, veli Jehova, sluga moj koga izabrah‘ (Isaija 43:10). Ova Jehovina izjava koju je prorok Isaija zapisao u osmom veku pre n. e., pokazuje da je drevni narod koji je bio u savezu sa Jehovom bio narod svedoka. Oni su bili Božji izabrani sluga. Oko 2 600 godina kasnije, 1931. godine, pomazani hrišćani su javno objavili da se ove reči odnose na njih. Uzeli su ime Jehovini svedoci i svesrdno prihvatili odgovornost koja ide uz to što su Božji zemaljski sluga.
2 Jehovini svedoci iskreno žele da ugode Bogu. Zato je 42. poglavlje knjige Isaije od naročitog značaja za svakoga od njih, jer opisuje slugu kog Jehova odobrava i slugu kog odbacuje. Razmatranje ovog proročanstva i njegovog ispunjenja pruža uvid u to šta vodi do Božjeg odobravanja, a šta vodi do njegovog negodovanja.
„Na njega sam duh svoj ja metnuo“
3. Šta Jehova preko Isaije proriče o ’svom slugi‘?
3 Jehova preko Isaije proriče dolazak jednog sluge koga će on sam izabrati: „Evo sluge moga, kog ću podržati, izabranika moga, milog duši mojoj. Na njega sam duh svoj ja metnuo; i on će javljati narodima pravdu. Neće on vikati niti glasa podizati, niti će se njegov glas po ulicama čuti. Trske on stučene neće prelomiti, i stenjak koji još gori neće ugasiti. Po istini pravdu će javljati. Neće klonuti niti malaksati dokle god na zemlji pravdu ne postavi, a u zakon njegov nadaju se ostrva“ (Isaija 42:1-4).
4. Ko je prorečeni ’izabranik‘, i kako to znamo?
4 Ko je taj Sluga koji se ovde spominje? Nema sumnje što se toga tiče. Ove reči su citirane u Jevanđelju po Mateju i odnose se na Isusa Hrista (Matej 12:15-21). Isus je voljeni Sluga, ’izabranik‘. Kada je Jehova stavio svoj duh na Isusa? U vreme Isusovog krštenja 29. n. e. Nadahnuti izveštaj opisuje to krštenje i kaže šta se desilo kada je Isus izašao iz vode: „Otvori se nebo i sveti duh siđe na njega u telesnom obliku kao golub, i s neba dođe glas: ’Ti si moj Sin, voljeni; ja te priznajem.‘“ Na ovaj način Jehova je lično identifikovao svog voljenog Slugu. Služba koju je Isus posle toga vršio i čuda koja je činio dokazali su da je Jehovin duh zaista bio na njemu (Luka 3:21, 22; 4:14-21; Matej 3:16, 17).
’On će narodima javljati pravdu‘
5. Zašto je u prvom veku n. e. trebalo objasniti šta je pravda?
5 Trebalo je da Jehovin Izabranik ’javlja‘, to jest da istakne, istinsku pravdu. „On će nacijama jasno pokazati šta je pravda“ (Matej 12:18). To je stvarno bilo potrebno u prvom veku n. e.! Jevrejske religiozne vođe su imale iskrivljeno gledište o pravdi i pravednosti, i tome su poučavali i druge. Pokušavali su da postignu pravednost time što su sledili jedan kruti kodeks zakona — a mnoge od tih zakona su sami izmislili. U njihovoj strogo zakonskoj pravdi nije bilo milosrđa ni saosećanja.
6. Na koje je načine Isus obznanio istinsku pravdu?
6 Nasuprot tome, Isus je otkrio Božje gledište o pravdi. On je kroz svoje pouke i način života pokazao da je istinska pravednost saosećajna i milosrdna. Pogledajmo samo njegovu čuvenu Propoved na gori. (Matej, od 5. do 7. poglavlja.) Kakvo majstorsko objašnjenje o tome kako treba pokazivati pravdu i pravednost! Kad čitamo izveštaje iz Jevanđelja, zar nismo dirnuti Isusovim saosećanjem prema siromašnima i ugnjetavanima? (Matej 20:34; Marko 1:41; 6:34; Luka 7:13). Nosio je utešnu poruku mnogima koji su bili poput stučene trske, savijeni i izmučeni. Bili su poput tinjajućeg fitilja, i poslednja iskra života samo što se nije ugasila. Isus nije slomio ’stučenu trsku‘ niti je ugasio ’tinjajući fitilj‘. Naprotiv, njegove ljubazne i saosećajne reči i postupci ohrabrivali su srca krotkih (Matej 11:28-30).
7. Zašto proročanstvo kaže da Isus ’neće vikati niti će se njegov glas po ulicama čuti‘?
7 Zašto onda proročanstvo kaže da Isus ’neće vikati niti glasa podizati, niti će se njegov glas po ulicama čuti‘? Zato što se nije isticao, kao što su to radili mnogi u njegovo vreme (Matej 6:5). Kada je izlečio jednog gubavca rekao mu je: „Gledaj da nikome ništa ne govoriš“ (Marko 1:40-44). Isus nije nastojao da privuče pažnju javnosti niti je želeo da ljudi dođu do nekih zaključaka na osnovu izveštaja iz druge ruke, već je želeo da na osnovu čvrstih dokaza sami zaključe da je on Hrist, to jest Jehovin pomazani Sluga.
8. (a) Kako je Isus javio ’pravdu narodima‘? (b) Čemu nas, što se tiče pravde, uči Isusova priča o milosrdnom Samarićaninu?
8 Trebalo je da Izabrani Sluga javi ’pravdu narodima‘. Isus je to i uradio. Osim što je istakao samilosnu prirodu Božje pravde, Isus je učio da ta pravda treba da obuhvata sve ljude. Jednom prilikom je Isus podsetio jednog čoveka upućenog u Zakon da treba da voli Boga i svog bližnjeg. Taj čovek je pitao Isusa: „Ko je u stvari moj bližnji?“ Možda je očekivao da Isus odgovori: „Ostali Jevreji.“ Ali Isus je ispričao priču o milosrdnom Samarićaninu. U toj priči jedan Samarićanin je priskočio u pomoć čoveku koga su napali pljačkaši, a kome jedan Levit i sveštenik nisu pomogli. Onaj koji je postavio pitanje morao je da prizna da je u ovoj prilici prezreni Samarićanin bio bližnji, a ne Levit niti sveštenik. Isus je zaključio svoju priču sledećim savetom: „I ti čini tako“ (Luka 10:25-37; Levitska 19:18).
„Neće klonuti niti malaksati“
9. Kako će na nas uticati razumevanje toga kakva je priroda istinske pravde?
9 Pošto je Isus razjasnio suštinu istinske pravde njegovi učenici su naučili da ispoljavaju tu osobinu. Moramo i mi. Pre svega, treba da prihvatimo Božja merila za dobro i zlo, pošto on ima pravo da odlučuje šta je ispravno i pravedno. Dok se trudimo da postupamo na Jehovin način, naše čestito ponašanje će rečito govoriti o tome šta je istinska pravda (1. Petrova 2:12).
10. Zašto ispoljavanje pravde podrazumeva da učestvujemo u delu propovedanja i poučavanja?
10 Mi takođe ispoljavamo istinsku pravdu kada vredno učestvujemo u delu propovedanja i poučavanja. Jehova je velikodušno obezbedio spasonosno spoznanje o sebi, svom Sinu i svojim namerama (Jovan 17:3). Ne bi bilo ispravno niti pravedno da to spoznanje čuvamo samo za sebe. „Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima, kad mu možeš učiniti“, kaže Solomon (Poslovice 3:27). Ono što znamo o Bogu svesrdno prenesimo svim ljudima, bez obzira na njihovo rasno, etničko ili nacionalno poreklo (Dela apostolska 10:34, 35).
11. Po ugledu na Isusa kako treba da se ophodimo prema drugima?
11 Nadalje, pravi hrišćani se ophode prema drugima onako kako se Isus ophodio. Mnogi se danas suočavaju sa obeshrabrujućim problemima i treba im saosećanje i ohrabrenje. Čak i neki predani hrišćani mogu biti toliko izmučeni nekim okolnostima da počinju da liče na stučenu trsku ili tinjajući fitilj. Zar im nije potrebna naša podrška? (Luka 22:32; Dela apostolska 11:23). Koliko je samo okrepljujuće što smo deo društva pravih hrišćana koji se trude da oponašaju Isusa u iskazivanju pravde!
12. Zašto možemo biti sigurni da će pravda za sve uskoro postati stvarnost?
12 Hoće li ikada biti pravde za sve? Sigurno da hoće. Jehovin Izabranik „neće klonuti niti malaksati dokle god na zemlji pravdu ne postavi“. Uskoro će ustoličeni Kralj, uskrsnuti Hrist Isus, ’doneti osvetu onima koji ne poznaju Boga‘ (2. Solunjanima 1:6-9; Otkrivenje 16:14-16). Božje Kraljevstvo će zameniti ljudske vladavine. Pravde i pravednosti biće u obilju (Poslovice 2:21, 22; Isaija 11:3-5; Danilo 2:44; 2. Petrova 3:13). Jehovine sluge svugde — čak i na udaljenim mestima, na ’ostrvima‘ — jedva čekaju taj dan.
’Daću ga kao svetlost narodima‘
13. Šta Jehova proriče o svom Izabranom Slugi?
13 Isaija dalje kaže: „Ovako govori Bog, Jehova koji je stvorio i razapeo nebesa, koji je zemlju i plodove njene rasprostro i disanje daje onima koji su na njoj, i dah onima koji po njoj hode“ (Isaija 42:5). Kakav moćan opis Stvoritelja Jehove! Ovo podsećanje na Jehovinu silu daje veliku težinu njegovim rečima. Jehova kaže: „Ja te, Jehova, za spasenje zazvah i za ruku ću te uhvatiti i čuvaću i učvrstiću te, da učinim sa narodom savez [„daću te kao savez narodu“, NW ] i da budem svetlost narodima, da otvorim svim slepima oči i da sužnje iz zatvora pustim, i iz tame koji u mraku sede“ (Isaija 42:6, 7).
14. (a) Šta znači to što Jehova drži za ruku svog priznatog Slugu? (b) Koju ulogu igra Izabrani Sluga?
14 Veličanstveni Stvoritelj svemira, Onaj koji daje i podržava život, drži za ruku svog Izabranog Slugu i obećava potpunu i stalnu podršku. To je stvarno ohrabrujuće! Nadalje, Jehova ga čuva da bi ga dao kao ’savez narodu‘. Savez je jedan ugovor, sporazum, svečano obećanje. Taj nalog je nepromenjiv. Da, Jehova je svog Slugu učinio ’zalogom narodima‘ (An American Translation).
15, 16. Na koji način je Isus služio kao „svetlost narodima“?
15 Kao „svetlost narodima“, obećani Sluga će otvoriti ’oči slepima‘ i osloboditi one „koji u mraku sede“. Isus je to uradio. Svedočeći za istinu proslavio je ime svog nebeskog Oca (Jovan 17:4, 6). On je razotkrio religiozne laži, propovedao dobru vest o Kraljevstvu i onima koji su u okovima krive religije otvorio je vrata ka duhovnoj slobodi (Matej 15:3-9; Luka 4:43; Jovan 18:37). Opomenuo je da se ne čine dela koja pripadaju tami i razotkrio je Satanu kao ’oca laži‘ i ’vladara ovoga sveta‘ (Jovan 3:19-21; 8:44; 16:11).
16 Isus je rekao: „Ja sam svetlo sveta“ (Jovan 8:12). On je to dokazao na izvanredan način kada je dao svoj savršeni ljudski život kao otkupninu. Na taj način je onima koji iskazuju veru omogućio da im budu oprošteni gresi, da budu priznati pred Bogom i da dobiju mogućnost da večno žive (Matej 20:28; Jovan 3:16). Sačuvavši savršenu odanost Bogu tokom celog života, Isus je podržao Jehovin suverenitet i dokazao da je Đavo lažov. On je zaista dao vid slepima i oslobodio one koji su bili zatočeni u duhovnoj tami.
17. Na koje sve načine služimo kao nosioci svetla?
17 Isus je u Propovedi na gori rekao svojim učenicima: „Vi ste svetlo sveta“ (Matej 5:14). Zar i mi nismo nosioci svetla? Našim načinom života i delom propovedanja imamo prednost da druge usmerimo ka Jehovi, Izvoru istinskog prosvetljenja. Oponašajući Isusa mi obznanjujemo Jehovino ime, podržavamo njegov suverenitet i objavljujemo njegovo Kraljevstvo kao jedinu nadu za čovečanstvo. Nadalje, kao nosioci svetla mi razotkrivamo religiozne laži, upozoravamo na nečista dela koja pripadaju tami i razotkrivamo Satanu, zloga (Dela apostolska 1:8; 1. Jovanova 5:19).
„Pesmu novu Jehovi pevajte“
18. Šta Jehova prouzrokuje da njegov narod zna?
18 Jehova sada obraća pažnju svom narodu sledećim rečima: „Ja sam Jehova, to je ime moje, i ja slave svoje neću drugom dati, niti hvale svoje idolima. Evo su se prva dela ispunila i ja vama opet nova javljam, kazujem ih pre no što nastanu“ (Isaija 42:8, 9). Proročanstvo o ’slugi‘ nije izrekao neki beznačajni bog već jedini živi i istiniti Bog. Bilo je sigurno da će se to ostvariti, i ostvarilo se. Jehova Bog je zaista Tvorac novih stvari i on prouzrokuje da njegov narod zna za njih pre nego što se dese. Kako bi trebalo da reagujemo na to?
19, 20. (a) Koja pesma se mora pevati? (b) Ko danas peva pesmu hvale Jehovi?
19 Isaija piše: „Pesmu novu Jehovi pevajte, pevajte hvalu njegovu krajevima zemlje, vi koji po moru veslate i u njemu živite, ostrva i stanovnici njihovi! Pustinja i gradovi njezini nek podignu glas! Sela koja Kidar drži nek podignu glas! Neka se gorštaci raduju po brdima, neka sa vrh gora klikuju! Nek se da Jehovi slava i hvala njegova neka se po ostrvima javlja“ (Isaija 42:10-12).
20 Stanovnici gradova, sela u pustinji, oni koji žive na ostrvima, čak i kidarska sela, to jest logori u pustinji — gde god ima naroda — podstaknuti su da pevaju pesmu hvale Jehovi. Koliko je samo uzbudljivo što su se u naše vreme milioni odazvali na taj proročanski poziv! Prihvatili su istinu iz Božje Reči i Jehova je postao njihov Bog. Jehovin narod peva tu novu pesmu — pripisujući slavu Jehovi — u više od 230 zemalja. Koliko je samo uzbudljivo pevati u tom horu u kome ima mnogo kultura, jezika i rasa!
21. Zašto neprijatelji Božjeg naroda ne mogu da uguše pesmu hvale Jehovi?
21 Mogu li protivnici ustati protiv Boga i ugušiti tu pesmu hvale? To je nemoguće! „Jehova kao junak ide, kao ratnik revnost svoju diže. Diže glas, poklikuje, silu svoju nad dušmanima svojim pokazuje“ (Isaija 42:13). Koja sila se može suprotstaviti Jehovi? Prorok Mojsije i sinovi Izraelovi su pre oko 3 500 godina pevali: „Jehova je veliki ratnik, ime mu je Jehova. On je kola Faraona i vojsku njegovu u more rinuo. Najbolje se vojvode njegove utopiše u moru Crvenome“ (Izlazak 15:3, 4). Jehova je pobedio najmoćniju vojnu silu tog doba. Nijedan neprijatelj Božjeg naroda ne može uspeti kad Jehova krene kao moćni ratnik.
’Dugo sam ćutao‘
22, 23. Zašto Jehova ’dugo ćuti‘?
22 Jehova je nepristran i pravedan, čak i kada izvršava presudu nad svojim neprijateljima. On kaže: „Dugo sam se uzdržao, ćutao sam, ustezao sam se, al’ ću sad kao porodilja da zavičem, i sve ću istrebiti i potrti. Opustiću gore i bregove i na njima isušiću svaku travu, od reka ću suhu zemlju napraviti i jezera sva ću isušiti“ (Isaija 42:14, 15).
23 Pre nego što preduzme sudski postupak, Jehova dozvoljava da prođe vreme da bi prestupnicima pružio priliku da se okane loših puteva (Jeremija 18:7-10; 2. Petrova 3:9). Pogledajmo slučaj Vavilonaca koji, kao vladajuća svetska sila, 607. godine pre n. e. pustoše Jerusalim. Jehova to dozvoljava da bi disciplinovao Izraelce jer su neverni. Međutim, Vavilonci ne shvataju svoju ulogu u tome. Ophode se prema Božjem narodu daleko surovije nego što to Božja osuda zahteva (Isaija 47:6, 7; Zaharija 1:15). Koliko samo istinitog Boga boli kad vidi kako njegov narod pati! Ali on se uzdržava od akcije dok za to ne dođe vreme. A onda se muči — kao žena koja se porađa — da oslobodi narod s kojim je u savezu i da ga učini nezavisnim. Da bi to postigao, 539. pre n. e. isušuje i opustošuje Vavilon i njegovu odbranu.
24. Koju mogućnost Jehova otvara svom narodu Izraelu?
24 Božji narod je sigurno uzbuđen kada mu se posle toliko godina izgnanstva napokon otvara mogućnost da se vrati kući! (2. Letopisa 36:22, 23). Sigurno je ushićen što doživljava ispunjenje Jehovinog obećanja: „Uputiću slepe na put koji nisu znali, vodiću ih stazama što nisu poznali; mrak ću pred njima u svetlost pretvoriti, i neravne krajeve u ravne. To ću njima učiniti i neću ih napustiti“ (Isaija 42:16).
25. (a) U šta danas može biti siguran Jehovin narod? (b) U čemu treba da budemo odlučni?
25 Kako se danas primenjuju ove reči? Pa, Jehova već dugo — već vekovima — dozvoljava narodima da idu svojim putem. Međutim, bliži se vreme koje je odredio za svođenje računa. U savremeno doba je podigao jedan narod da svedoči za njegovo ime. Poravnavajući svako protivljenje njima, utro im je put da ga obožavaju „duhom i istinom“ (Jovan 4:24). On je obećao: „Neću ih napustiti“, i održao je reč. Šta je sa onima koji i dalje obožavaju lažne bogove? Jehova kaže: „Ustuknuće tad i posramiće se koji se u idole rezane uzdaju, koji idolima livenim govore: Vi ste naši bogovi“ (Isaija 42:17). Koliko je onda bitno da ostanemo verni Jehovi, kao što je to bio Izabranik!
’Slepi i gluvi sluga‘
26, 27. Kako se Izrael pokazao kao ’slepi i gluvi sluga‘, i kakve su posledice?
26 Božji Izabrani Sluga, Isus Hrist, ostao je veran do smrti. Međutim, Jehovin narod Izrael se pokazao kao neverni sluga, gluv i slep u duhovnom smislu. Obraćajući se tom narodu Jehova kaže: „Čujte gluhi! Progledajte slepi i vidite! Ko je slep osim sluge moga, i gluh kao vesnik koga šaljem? Ko je gluh kao prijatelj Božji i slep kao sluga Jehovin? Mnoge stvari gledao si, al’ ih nisi video, otvoriše se uši, ali ne čuše. Jehova je za sreću Izraela hteo velik i sjajan zakon proglasiti“ (Isaija 42:18-21).
27 Kakav je samo žalostan promašaj Izrael napravio! Taj narod se stalno upušta u obožavanje demonskih bogova drugih naroda. Jehova uvek iznova šalje glasnike, ali njegov narod ne obraća pažnju (2. Letopisa 36:14-16). Isaija proriče posledice: „A to je narod oplenjen i opljačkan! Svi su po pećinama povezani, i po tamnicama sakriveni; opljačkani, i niko ih ne izbavlja! oplenjeni, a niko da reče: Vraćaj! Ko će od vas slušati te stvari? Ko će paziti da i dalje sluša? Ko dade Jakova da s’ opleni i pljačkašima Izraela izdade? Nije li to Jehova?... Mi smo njemu zgrešili. Ne htedoše putevima njegovim hoditi, niti slušati zakona njegova. Zato on izli na njih jarost svoju žestoku i ratnu strahotu; rat ga sa svih strana plamenom zahvati, ali on ne razume, zapali ga, ali on ne mari“ (Isaija 42:22-25).
28. (a) Šta možemo naučiti iz primera stanovnika Jude? (b) Kako možemo tražiti Jehovino odobravanje?
28 Jehova zbog neverstva stanovnika Jude dozvoljava da 607. pre n. e. zemlja bude poharana i opljačkana. Vavilonci pale Jehovin hram, pustoše Jerusalim, a Jevreje odvode u ropstvo (2. Letopisa 36:17-21). Uzmimo k srcu ovaj upozoravajući primer i nikada nemojmo biti gluvi za Jehovine pouke niti slepi za njegovu pisanu Reč. Radije tražimo Jehovino odobravanje time što oponašamo Hrista Isusa, Slugu koga sam Jehova priznaje. Poput Isusa, obznanjujmo istinsku pravdu onim što kažemo i činimo. Tako ćemo ostati među Jehovinim narodom i služićemo kao nosioci svetla koji hvale istinitog Boga i slave ga.
[Slike na 33. strani]
Istinska pravda je saosećajna i milosrdna
[Slika na 34. strani]
U priči o milosrdnom Samarićaninu Isus je pokazao da istinska pravda treba da obuhvata sve ljude
[Slike na 36. strani]
Ako smo ljubazni i ohrabrujemo druge mi iskazujemo Božju pravdu
[Slike na 39. strani]
Kad propovedamo onda ispoljavamo Božju pravdu
[Slika na 40. strani]
Priznati Sluga bio je dat kao „svetlost narodima“