Šta je Božji počinak?

„Božjem narodu ostaje sabatni počinak“ (JEVR. 4:9)

1, 2. Šta o sedmom danu možemo zaključiti na osnovu Postanka 2:1-3 i koja se pitanja pojavljuju?

U PRVOM poglavlju Postanka saznajemo da je Bog tokom šest simboličnih dana pripremao zemlju da bi ljudi mogli živeti na njoj. Na kraju opisa svakog od tih perioda Biblija kaže: „Bilo je veče i bilo je jutro“ (Post. 1:5, 8, 13, 19, 23, 31). Međutim, te reči se ne nalaze u Postanku 2:1-3 gde se govori o sedmom danu.

² Izostanak tih reči navodi na zaključak da je sedmi dan — Božji „dan“ počinka — bio u toku kada je Mojsije napisao knjigu Postanka 1513. pre n. e. Da li Božji dan počinka još uvek traje? Ako traje, možemo li mi danas ući u taj počinak? Veoma je važno da saznamo odgovore na ova pitanja.

Da li Jehova još uvek ’počiva‘?

 3. Kako Isusove reči zabeležene u Jovanu 5:16, 17 pokazuju da je u prvom veku sedmi dan još uvek bio u toku?

³ Postoje dva razloga na osnovu kojih možemo zaključiti da je u prvom veku n. e. sedmi dan još uvek bio u toku. Kao prvo, pogledajmo šta je Isus rekao svojim protivnicima koji su mu prigovorili što je lečio na sabat, jer su oni to lečenje smatrali radom. Rekao im je: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja“ (Jov. 5:16, 17). Šta je njegov odgovor značio budući da su ga oni optužili da krši sabat? On im je zapravo rekao: ’Moj Otac i ja radimo isti posao. Pošto moj Otac radi tokom sabata koji traje već vekovima, to znači da i ja mogu da radim na sabat.‘ Te Isusove reči pokazuju da je u njegovo vreme veliki Božji sabatni dan počinka što se tiče stvaranja na našoj planeti još uvek bio u toku, ali da je Bog i dalje radio na ostvarenju svoje namere sa zemljom i ljudima.a

 4. Kako nam ono što je Pavle rekao potvrđuje da je sedmi dan još uvek trajao u njegovo vreme?

⁴ Drugi razlog navodi apostol Pavle. Citirajući Postanak 2:2 koji govori o Božjem počinku, Pavle je pod Božjim nadahnućem napisao: „Mi koji iskazujemo veru ulazimo u počinak“ (Jevr. 4:3, 4, 6, 9). Dakle, u Pavlovo vreme sedmi dan je još uvek bio u toku. Koliko dugo traje taj dan počinka?

 5. Za šta je Jehova odredio sedmi dan i kada će se njegova namera u potpunosti ostvariti?

⁵ Da bismo odgovorili na to pitanje moramo znati za šta je Jehova odredio sedmi dan. U Postanku 2:3 piše: „Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga.“ Jehova je taj dan posvetio, to jest izdvojio ga da u njemu u potpunosti ostvari svoju nameru. Njegova namera je da zemlja bude nastanjena poslušnim ljudima i ženama koji će se starati o našoj planeti i svemu na njoj (Post. 1:28). I Jehova Bog i Isus Hrist, „Gospodar sabata“, rade „sve do sada“ da bi ostvarili tu nameru (Mat. 12:8). Božji dan počinka će trajati sve dok se njegova namera u potpunosti ne ostvari na kraju Hristove hiljadugodišnje vladavine.

Nemojmo ’oponašati takvu neposlušnost‘

 6. Koji nam primeri služe kao upozorenje i šta učimo od njih?

⁶ Bog je Adamu i Evi objasnio koja je njegova namera, ali oni nisu postupali u skladu s njom. Adam i Eva su bili prvi, ali ne i poslednji ljudi koji nisu bili poslušni Bogu. Milioni ljudi su pošli njihovim stopama. Tako je bilo čak i sa Izraelcima, koje je Bog izabrao za svoj narod. Vredno je zapaziti da je Pavle upozorio hrišćane u prvom veku da bi mogli upasti u istu zamku u koju su upali Izraelci. On je napisao: „Dajmo sve od sebe da uđemo u taj počinak, da ne bi neko pao oponašajući takvu neposlušnost“ (Jevr. 4:11). Ono što je Pavle rekao pokazuje da neposlušni ljudi ne mogu ući u Božji počinak. Šta to znači za nas danas? Da li bi se moglo desiti da ne uđemo u Božji počinak ako na neki način ne postupamo u skladu s Božjom namerom? Očigledno je da je odgovor na ovo pitanje veoma važan i zato ćemo ga razmotriti. Međutim, pogledajmo šta na osnovu lošeg primera Izraelaca učimo o ulasku u Božji počinak.

„Neće ući u moj počinak“

 7. Zašto je Jehova izbavio Izraelce iz egipatskog ropstva i šta je očekivao od njih?

⁷ Jehova je 1513. pre n. e. svom sluzi Mojsiju otkrio šta namerava da uradi sa Izraelcima. Bog mu je rekao: „Sišao [sam] da ih izbavim iz ruku Egipćana i da ih izvedem iz te zemlje [Egipta] i da ih dovedem u dobru i prostranu zemlju, u zemlju u kojoj teče med i mleko“ (Izl. 3:8). Jehova je izbavio Izraelce „iz ruku Egipćana“ da bi od njih stvorio narod, baš kao što je i obećao njihovom praocu, Avrahamu (Post. 22:17). Dao im je zakone koji su im omogućili da budu u dobrom odnosu s njim (Is. 48:17, 18). On im je rekao: „Ako budete dobro slušali moj glas i držali se mog saveza, bićete moje dragoceno vlasništvo između svih drugih naroda, jer je sva zemlja moja“ (Izl. 19:5, 6). Prema tome, Izraelci su bili u dobrom odnosu s Bogom samo kad su ga slušali.

 8. Kako bi Izraelci živeli da su slušali Jehovu?

⁸ Zamisli samo kako bi Izraelci živeli da su slušali Jehovu. On bi blagoslovio njihove njive, vinograde i njihova stada. Njihovi neprijatelji ne bi uspeli da ih pokore. (Pročitati 1. Kraljevima 10:23-27.) Mesija bi ih verovatno zatekao kao nezavisan narod koji ne bi bio pod rimskom vlašću. Izraelci bi okolnim narodima bili primer koji dokazuje da poslušnost istinitom Bogu donosi duhovne i materijalne blagoslove.

9, 10. (a) Zašto je to što su Izraelci tražili da se vrate u Egipat bila ozbiljna stvar? (b) Da li bi Izraelci po povratku u Egipat mogli da služe Jehovi na prihvatljiv način?

⁹ Izraelci su zaista imali izvanrednu priliku da ih Jehova koristi u ostvarenju svoje namere, što bi donelo blagoslove ne samo njima već svim narodima (Post. 22:18). Međutim, većina iz tog buntovnog naraštaja nije cenila to što im je Bog pružio priliku da kao kraljevstvo pod teokratskom vlašću budu uzor drugim narodima. Čak su tražili da se vrate u Egipat! (Pročitati Brojeve 14:2-4.) Ali da su se vratili u Egipat sigurno ne bi mogli da služe Jehovi onako kako je on želeo niti bi mogli da budu primer drugim narodima. Ponovo bi bili u ropstvu paganskog naroda i ne bi im bilo dozvoljeno da se drže Mojsijevog zakona, pa ne bi mogli dobiti oproštenje greha. Ali oni su mislili samo na to kako da ugode sebi. Nije čudo što je Jehova za njih rekao: „Zato mi se taj naraštaj zgadio i rekao sam: ’Uvek lutaju srcem svojim i puteve moje nisu spoznali.‘ Zato sam se zakleo u svom gnevu: ’Neće ući u moj počinak‘“ (Jevr. 3:10, 11; Ps. 95:10, 11).

¹⁰ Ti tvrdoglavi ljudi su tražeći da se vrate u Egipat pokazali da uopšte ne cene duhovne blagoslove koje imaju i da više vole praziluk, crni i beli luk koji su imali u Egiptu (Br. 11:5). Ti buntovnici su poput nezahvalnog Isava bili spremni da prodaju dragoceno duhovno nasleđe za jedan ukusan obrok (Post. 25:30-32; Jevr. 12:16).

11. Da li je Jehova promenio svoju nameru zato što Izraelci u Mojsijevo doba nisu iskazivali veru u njega?

¹¹ Iako Izraelci koji su izašli iz Egipta nisu iskazivali veru, Jehova je i dalje radio na ostvarenju svoje namere usmerivši pažnju na sledeći naraštaj. Oni su bili poslušniji od svojih očeva. U skladu s Jehovinom zapovešću ušli su u Obećanu zemlju i počeli da je osvajaju. U Isusu Navinu 24:31 piše sledeće: „Izrael je služio Jehovi dok je Isus bio živ i dok su bile žive starešine koje su nadživele Isusa i koje su znale sve što je Jehova učinio za Izrael.“

12. Na osnovu čega znamo da je i danas moguće ući u Božji počinak?

¹² Međutim, ti ljudi koji su bili poslušni Jehovi s vremenom su umrli, a „posle njih došao je drugi naraštaj koji nije poznavao Jehovu, ni dela koja je on činio za Izrael“. Zato su „Izraelovi sinovi počeli da čine ono što je zlo u Jehovinim očima i da služe likovima Vala“ (Sud. 2:10, 11). Obećana zemlja za njih nije bila pravo „mesto počinka“. Pošto su bili neposlušni više nisu bili u miru s Bogom. Pavle je o njima napisao sledeće: „Da ih je Isus Navin doveo na mesto počinka, Bog ne bi posle toga govorio o nekom drugom danu. Dakle, Božjem narodu ostaje sabatni počinak“ (Jevr. 4:8, 9). ’Božji narod‘ o kom je Pavle govorio bili su hrišćani. Da li to onda znači da hrišćani mogu ući u Božji počinak? Sasvim sigurno, i to hrišćani i jevrejskog i nejevrejskog porekla.

Neki nisu ušli u Božji počinak

13, 14. (a) Šta su Izraelci u Mojsijevo vreme morali da rade da bi ušli u Božji počinak? (b) Šta su hrišćani u Pavlovo vreme morali da rade da bi ušli u Božji počinak?

¹³ Kada je Pavle pisao hrišćanima jevrejskog porekla, izrazio je zabrinutost što neki od njih nisu postupali u skladu s Božjom voljom. (Pročitati Jevrejima 4:1.) Naime, još uvek su se držali nekih odredaba Mojsijevog zakona. Oko 1 500 godina su svi Izraelci koji su želeli da žive u skladu s Božjom namerom morali da se drže Mojsijevog zakona. Međutim, taj zakon je prestao da važi kada je Isus umro. Neki hrišćani to nisu shvatili i zato su se i dalje držali pojedinih odredaba Zakona.b

¹⁴ Pavle je tim hrišćanima objasnio da je Isus bolji prvosveštenik od bilo kog nesavršenog prvosveštenika. Pokazao im je da je novi savez bolji od saveza sklopljenog sa Izraelcima. Objasnio im je i to da je Jehovin veliki hram „veći i savršeniji“ od hrama ’načinjenog rukama‘ (Jevr. 7:26-28; 8:7-10; 9:11, 12). Pavle je verovatno imao u mislima sedmično držanje sabata pod Mojsijevim zakonom kada je pisao o tome da hrišćani mogu ući u Jehovin počinak. On je rekao: „Božjem narodu ostaje sabatni počinak. Jer ko uđe u Božji počinak, i sam počiva od svojih dela, kao i Bog od svojih“ (Jevr. 4:8-10). Ti hrišćani jevrejskog porekla morali su da shvate da Jehovinu naklonost ne mogu steći držanjem Mojsijevog zakona. Od Pedesetnice 33. n. e. Bog pokazuje naklonost onima koji iskazuju veru u Isusa Hrista.

15. Zašto je neophodno da budemo poslušni Bogu ako želimo da uđemo u njegov počinak?

¹⁵ Zašto Izraelci u Mojsijevo vreme nisu ušli u Obećanu zemlju? Zato što su bili neposlušni. Zašto neki hrišćani u Pavlovo vreme nisu ušli u Božji počinak? Razlog je isti — neposlušnost. Nisu shvatili da je Zakon poslužio svojoj svrsi i da Jehova sada vodi svoj narod na drugačiji način.

Kako danas možemo ući u Božji počinak

16, 17. (a) Kako danas možemo ući u Božji počinak? (b) O čemu ćemo govoriti u sledećem članku?

¹⁶ Niko od nas danas ne smatra da se moramo držati nekih delova Mojsijevog zakona da bismo bili spaseni. Pavle je pod Božjim nadahnućem hrišćanima u Efesu jasno rekao: „Tom nezasluženom dobrotom spaseni ste po veri. I to nije vaša zasluga — to je Božji dar. Ne, to nije zbog dela, da se niko ne bi mogao time hvaliti“ (Ef. 2:8, 9). Kako onda hrišćani mogu ući u Božji počinak? Jehova je izdvojio sedmi dan — dan počinka — da u njemu u potpunosti ostvari svoju nameru sa zemljom. U Jehovin počinak možemo ući ako postupamo u skladu s Jehovinom namerom i ako sarađujemo s njegovom organizacijom.

¹⁷ S druge strane, ako ne shvatamo ozbiljno biblijske savete koje dobijamo preko vernog i razboritog roba već radimo po svome, tada ne postupamo u skladu s Božjom voljom. To narušava naš dobar odnos s Jehovom. U sledećem članku ćemo govoriti o nekim situacijama koje nam pružaju priliku da pokažemo da li smo poslušni Bogu. Odluke koje tada donosimo pokazuju da li smo ušli u Božji počinak ili nismo.

[Fusnote]

Pitanja za razmišljanje

• Za šta je Jehova odredio sedmi dan?

• Na osnovu čega zaključujemo da je sedmi dan još uvek u toku?

• Zašto neki Izraelci u Mojsijevo vreme, kao i neki hrišćani u prvom veku, nisu ušli u Božji počinak?

• Kako danas možemo ući u Božji počinak?

[Istaknuti tekst na 27. strani]

U Jehovin počinak možemo ući ako postupamo u skladu s Jehovinom namerom i ako sarađujemo s njegovom organizacijom

[Slike na stranama 25, 27]

Šta je i dalje uslov za ulazak u Božji počinak?