Deseto poglavlje

’Vreme dobre volje‘

Isaija 49:1-26

 1, 2. (a) Čime je Isaija blagoslovljen? (b) Ko je obuhvaćen proročanskim rečima zapisanim u prvoj polovini 49. poglavlja Isaije?

SVI verni ljudi već odavno imaju Božju naklonost i zaštitu. Ali Jehova ne pokazuje dobru volju prema svima bez razlike. Čovek mora ispuniti neke uslove da bi dobio taj neuporedivi blagoslov. Isaija je bio takav čovek. Imao je Božju naklonost, i Jehova ga je koristio kao alatku da bi ljudima obznanio svoju volju. Jedan primer toga je zapisan u prvoj polovini 49. poglavlja Isaijinog proročanstva.

² Ove reči su proročanski upućene Avrahamovom semenu. U prvobitnom ispunjenju, to seme je nacija Izrael koja potiče od Avrahama. Međutim, mnoge reči se jasno primenjuju na dugo očekivano Avrahamovo Seme, to jest obećanog Mesiju. Te nadahnute reči se takođe odnose na Mesijinu duhovnu braću koja postaju deo duhovnog Avrahamovog semena i ’Izraela Božjeg‘ (Galatima 3:7, 16, 29; 6:16). Ovaj deo Isaijinog proročanstva naročito opisuje poseban odnos koji postoji između Jehove i njegovog voljenog Sina, Isusa Hrista (Isaija 49:26).

Jehova ga je naimenovao i zaštitio

 3, 4. (a) Kakvu podršku ima Mesija? (b) Kome se Mesija obraća?

³ Mesija je bio po Božjoj volji, to jest imao je njegovu naklonost. Jehova mu je dao autoritet i preporuke koje su potrebne da ispuni svoju misiju. Shodno tome, budući Mesija kaže: „Poslušajte, ostrva! Pazite, vi narodi daleki! Jehova me pozva od rođenja moga, od utrobe majke moje pomenu on ime moje“ (Isaija 49:1).

⁴ Ovde se Mesija obraća ’dalekim‘ narodima. Iako je Mesija obećan jevrejskom narodu, njegova služba će doneti blagoslov svim narodima (Matej 25:31-33). „Ostrva“ i „narodi“, iako nisu u savezu s Jehovom, treba da slede izraelskog Mesiju jer je on poslat da donese spasenje čitavom čovečanstvu.

 5. Kako je Mesija imenovan čak i pre nego što je rođen kao čovek?

⁵ Proročanstvo kaže da će Jehova dati ime Mesiji pre nego što se rodi kao čovek (Matej 1:21; Luka 1:31). Mnogo pre rođenja Isus je nazvan „Divni savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira“ (Isaija 9:6). Ispostavilo se takođe da je Emanuilo, verovatno ime jednog Isaijinog sina, proročansko ime Mesije (Isaija 7:14; Matej 1:21-23). Čak je i ime Isus po kome će Mesija biti poznat prorečeno pre nego što je rođen (Luka 1:30, 31). To ime potiče od hebrejske reči koja znači „Jehova je spasenje“. Sasvim je jasno da Isus nije samozvani Hrist.

 6. U kom smislu su Mesijina usta kao oštar mač, i kako je Mesija sakriven, to jest zaštićen?

⁶ Mesija proročanski dalje kaže: „On napravi usta moja kao oštar mač, senkom ruke svoje pokri me, učini me oštrom strelom i u tulu svom me sakri“ (Isaija 49:2). Kada je 29. n. e. došlo vreme da Jehovin Mesija počne sa zemaljskom službom, Isusove reči i postupci zaista su bili poput oštrog, uglačanog oružja koje može prodreti do srca njegovih slušalaca (Luka 4:31, 32). Njegove reči i postupci izazvali su gnev Jehovinog velikog neprijatelja, Satane, i njegovih zastupnika. Satana je od samog Isusovog rođenja pokušavao da mu oduzme život, ali Isus je poput strele sakrivene u Jehovinom tulu.a On pouzdano može računati na Očevu zaštitu (Psalam 91:1; Luka 1:35). U određeno vreme Isus daje svoj život u korist ljudskog roda. Ali doći će vreme kada će se on pojaviti kao moćni nebeski ratnik naoružan u jednom drugačijem smislu, sa oštrim mačem koji izlazi iz njegovih usta. Ovoga puta oštar mač predstavlja Isusovu vlast da izrekne i izvrši sud protiv Jehovinih neprijatelja (Otkrivenje 1:16).

Trud Božjih slugu nije uzaludan

 7. Na koga se odnose Jehovine reči iz Isaije 49:3, i zašto?

⁷ Jehova sada govori sledećim proročanskim rečima: „Ti si sluga moj, Izraelu, u kom ću se proslaviti [’pokazati svoju lepotu‘, NW]“ (Isaija 49:3). Jehova označava naciju Izrael svojim slugom (Isaija 41:8). Ali Isus Hrist je Božji najistaknutiji sluga (Dela apostolska 3:13). Nijedno Božje stvorenje ne može odražavati Jehovinu ’lepotu‘ bolje od Isusa. Dakle, premda se po imenu obraća Izraelu, ove reči se u stvari odnose na Isusa (Jovan 14:9; Kološanima 1:15).

 8. Kako Mesijini zemljaci reaguju na njega, ali kome Mesija prepušta da prosudi njegov uspeh?

⁸ Međutim, zar nije tačno da je većina njegovog sopstvenog naroda prezrela i odbacila Isusa? Jeste. Gledano u celini, izraelski narod nije prihvatio Isusa kao Božjeg pomazanog Slugu (Jovan 1:11). Sve što Isus postiže dok je na zemlji možda njegovim savremenicima izgleda malo, čak i beznačajno. Na taj prividan neuspeh u njegovoj službi aludiraju sledeće Mesijine reči: „Uzalud se trudih, uzalud potroših i na prazno silu svoju“ (Isaija 49:4a). Ove reči nisu napisane zato što je Mesija obeshrabren. Zapazi šta dalje kaže: „Ali je pravo moje kod Jehove i nagrada moja kod Boga moga“ (Isaija 49:4b). Mesijin uspeh treba da prosudi Bog, a ne ljudi.

 9, 10. (a) Kakav je zadatak Jehova dao Mesiji, i koje je rezultate Mesija postigao? (b) Kako se današnji hrišćani mogu ohrabriti Mesijinim iskustvima?

⁹ Isus je prvenstveno zainteresovan za Božje priznanje, to jest da je po Božjoj volji. Mesija u proročanstvu kaže: „Sada Jehova govori, on koji me od rođenja moga sazda da mu budem sluga, da mu povratim Jakova i Izraela još rasutog. Jer sam ja u časti pred Jehovom i Bog moj je snaga moja“ (Isaija 49:5). Mesija dolazi da srca sinova Izraelovih obrati ka njihovom nebeskom Ocu. Većina ne reaguje, ali neki reaguju. Međutim, njegova prava nagrada je kod Jehove Boga. Njegov uspeh se ne meri prema ljudskim merilima, već prema Jehovinim.

¹⁰ Danas Isusovi sledbenici ponekad misle da se uzalud trude. Na nekim mestima izgleda da su rezultati koji se postižu u službi beznačajni u poređenju sa uloženim radom i trudom. Pa ipak, oni istrajavaju ohrabreni Isusovim primerom. Ojačani su i rečima apostola Pavla koji je napisao: „Zato, braćo moja voljena, budite postojani, nepokolebljivi, uvek bogato zaposleni u Gospodovom delu, znajući da vaš trud u Gospodu nije uzaludan“ (1. Korinćanima 15:58).

„Svetlo narodima“

11, 12. Kako je Mesija „svetlost narodima“?

¹¹ U Isaijinom proročanstvu Jehova ohrabruje Mesiju tako što ga podseća da to što je Božji Sluga nije nešto „beznačajno“. Isus treba „da podigne plemena Jakovljeva i da vrati čak i sačuvane od Izraela“. Jehova još objašnjava: „Dao sam te takođe da budeš svetlo narodima, da moje spasenje bude do najdaljeg dela zemlje“ (Isaija 49:6, NW). Kako Isus prosvetljuje narode „do najdaljeg dela zemlje“ kad je njegova zemaljska služba ograničena na Izrael?

¹² Biblijski izveštaj pokazuje da se Božje „svetlo narodima“ nije ugasilo kada je Isus otišao sa zemaljske scene. Otprilike 15 godina posle Isusove smrti, misionari Pavle i Varnava citirali su proročanstvo iz Isaije 49:6 i primenili ga na Isusove učenike, njegovu duhovnu braću. Oni su rekli: „Jehova nam je dao zapovest ovim rečima: ’Postavih te za svetlost nacijama, da budeš spasenje do najdaljeg dela zemlje‘“ (Dela apostolska 13:47). Pre nego što je umro Pavle je video da je dobra vest spasenja dostupna ne samo Jevrejima već „celom stvarstvu koje je pod nebom“ (Kološanima 1:6, 23). Danas ostatak Hristove pomazane braće nastavlja s tim delom. Uz podršku milionskog ’velikog mnoštva‘, oni služe kao „svetlo narodima“ u više od 230 zemalja širom sveta (Otkrivenje 7:9).

13, 14. (a) Na kakvu su reakciju što se tiče dela propovedanja naišli Mesija i njegovi sledbenici? (b) Kakav se preokret okolnosti desio?

¹³ Jehova je zaista dokazao da je on sila koja stoji iza njegovog Sluge Mesije, pomazane Mesijine braće i svih pripadnika velikog mnoštva koji s njima i dalje propovedaju dobru vest. Istina, Isusovi učenici se baš kao i on susreću s prezirom i protivljenjem (Jovan 15:20). Ali kad za to bude vreme, Jehova uvek preokrene okolnosti da bi izbavio i nagradio svoje lojalne sluge. Što se tiče Mesije koji je ’prezren‘ i „koga mrzi narod“, Jehova obećava: „Videće ga i ustaće kraljevi i knezovi, i pokloniće se, radi Jehove koji je veran, Sveca Izraelova koji te izabra“ (Isaija 49:7).

¹⁴ Kasnije je apostol Pavle pisao hrišćanima u Filipima o tom prorečenom preokretu okolnosti. On je opisao Isusa kao nekoga ko je bio ponižen na mučeničkom stubu ali koga je zatim Bog uzvisio. Jehova je svog Slugu „uzvisio na viši položaj i ljubazno mu dao ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime savije svako koleno“ (Filipljanima 2:8-11). Hristovi verni sledbenici su upozoreni da će i oni biti progonjeni. Ali poput Mesije, i oni su sigurni da su po Jehovinoj volji (Matej 5:10-12; 24:9-13; Marko 10:29, 30).

’Naročito vreme prihvatanja‘

15. Koje se naročito „vreme“ spominje u Isaijinom proročanstvu, i šta to znači?

¹⁵ Isaijino proročanstvo se nastavlja jednom vrlo značajnom izjavom. Jehova kaže Mesiji: „U vreme milosti [„dobre volje“, NW] ja ću tebe uslišiti, i u dan spasenja ja ću tebe izbaviti. Čuvaću te i utvrdiću te da savez s narodom činim“ (Isaija 49:8a). Slično proročanstvo je zapisano u Psalmu 69:13-18 (NW). Psalmista ukazuje na „vreme dobre volje“ koristeći izraz „vreme prihvatanja“. Ovi izrazi znače da se Jehovina dobra volja i zaštita iskazuju na poseban način, ali samo tokom jednog naročitog i ograničenog razdoblja.

16. Šta je za drevni Izrael predstavljalo to Jehovino vreme dobre volje?

¹⁶ Kada je bilo to vreme dobre volje? U prvobitnom okviru ove reči su bile deo proročanstva o obnovi i proricale su povratak Jevreja iz izgnanstva. Izraelski narod je doživeo vreme dobre volje kada je mogao da ’podigne zemlju‘ i da povrati „opustelo nasleđe“ (Isaija 49:8b). Više nisu bili ’sužnji‘ u Vavilonu. Jehova im je garantovao da na povratku kući neće biti „gladni“ ni „žedni“, neće ih ni „žega ni sunce ubiti“. Rasuti Izraelci su se ponovo skupili u svojoj domovini „iz daleka... sa severa i zapada“ (Isaija 49:9-12). Biblija pokazuje da pored ovog prvobitnog dramatičnog ispunjenja ovo proročanstvo ima i širu primenu.

17, 18. Koje je vreme dobre volje Jehova odredio tokom prvog veka?

¹⁷ Prvo, prilikom Isusovog rođenja, anđeli su objavili mir ljudima koji su po Božjoj volji, to jest onima koji imaju njegovu naklonost (Luka 2:13, 14). Dobra volja se nije nudila svim ljudima u globalu već samo onima koji su iskazali veru u Isusa. Kasnije je Isus javno čitao proročanstvo iz Isaije 61:1, 2 i primenio ga na sebe kao na onoga koji objavljuje „Jehovinu godinu prihvatanja“ (Luka 4:17-21). Apostol Pavle je govorio da je Hrist imao Jehovinu posebnu zaštitu u danima svog tela (Jevrejima 5:7-9). Zato se to vreme dobre volje odnosilo na Božju naklonost prema Isusu tokom njegovog ljudskog života.

¹⁸ Međutim, ovo proročanstvo ima i daljnju primenu. Posle citiranja Isaijinih reči o vremenu dobre volje, Pavle je dalje rekao: „Gle! Sada je naročito vreme prihvatanja. Gle! Sad je dan spasenja“ (2. Korinćanima 6:2). Pavle je napisao ove reči 22 godine posle Isusove smrti. Očigledno, s rođenjem hrišćanske skupštine na Pentekost 33. n. e., Jehova je produžio svoju godinu dobre volje kako bi obuhvatio i Hristove pomazane sledbenike.

19. Kako današnji hrišćani mogu izvući korist iz Jehovinog vremena dobre volje?

¹⁹ Šta je sa Isusovim današnjim sledbenicima koji nisu pomazani za sunaslednike u Božjem nebeskom kraljevstvu? Mogu li oni koji imaju zemaljsku nadu imati koristi od tog vremena prihvatanja? Mogu. Biblijska knjiga Otkrivenja pokazuje da je to vreme dobre volje od strane Jehove prema velikom mnoštvu koje će doći „iz velike nevolje“ da bi dobilo život na rajskoj zemlji (Otkrivenje 7:13-17). Dakle, svi hrišćani mogu iskoristiti to ograničeno razdoblje tokom kog Jehova pokazuje dobru volju prema nesavršenim ljudima.

20. Na koji način hrišćani mogu izbeći da promaše svrhu Jehovine nezaslužene dobrote?

²⁰ Apostol Pavle je nastavio da objavljuje Jehovino vreme prihvatanja uz jedno upozorenje. On je usrdno molio hrišćane ’da ne prihvate Božju nezasluženu dobrotu, a onda da promaše njenu svrhu‘ (2. Korinćanima 6:1). Shodno tome, hrišćani koriste svaku priliku da ugode Bogu i vrše njegovu volju (Efešanima 5:15, 16). Dobro je kad slede Pavlovo upozorenje: „Pazite, braćo, da se u kome od vas ne razvije zlo srce koje nema vere, pa da odstupi od živog Boga; nego podstičite jedni druge svaki dan, dokle god se to još može zvati ’danas‘, da neko od vas ne otvrdne zbog prevarne moći greha“ (Jevrejima 3:12, 13).

21. Kojom radosnom izjavom se završava prvi deo 49. poglavlja Isaije?

²¹ Dok se proročanske reči između Jehove i njegovog Mesije privode kraju, Isaija prenosi jednu radosnu poruku: „Razveselite se, vi nebesa! Raduj se, ti zemljo! Od veselja poklikujte gore! Jer Jehova narod svoj uteši, smilova se nevoljnicima svojim“ (Isaija 49:13). Kakve divne reči utehe za drevne Izraelce i za Jehovinog velikog Slugu, Isusa Hrista, kao i za Jehovine pomazane sluge i njihove današnje saradnike „druge ovce“! (Jovan 10:16).

Jehova ne zaboravlja svoj narod

22. Kako Jehova naglašava da nikada neće zaboraviti svoj narod?

²² Isaija sada nastavlja da prenosi Jehovine objave. On proriče da će se izgnani Izraelci lako umoriti i izgubiti nadu. Isaija kaže: „Sion reče: Ostavi me Jehova, zaboravi Jehova na me“ (Isaija 49:14). Da li je to istina? Da li je Jehova napustio svoj narod i zaboravio ga? Kao Jehovin govornik Isaija dalje kaže: „Zaboravlja li mati čedo koje je dojila? Ne smiluje li se na plod utrobe svoje? A kad bi ga i zaboravila neću tebe ja zaboraviti“ (Isaija 49:15). Kakva se samo ljubav ogleda u ovom Jehovinom odgovoru! Božja ljubav prema njegovom narodu je veća od ljubavi majke prema svom detetu. On neprestano misli na svoje lojalne. Pamti ih kao da su njihova imena urezana na njegovoj ruci: „Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom“ (Isaija 49:16, DK).

23. Kako je Pavle ohrabrio hrišćane da veruju da ih Jehova nije zaboravio?

²³ U svom pismu Galatima, apostol Pavle je podstakao hrišćane: „Zato ne odustajmo od toga da činimo ono što je vrsno, jer ćemo kad bude vreme požnjeti ako se ne umorimo“ (Galatima 6:9). Jevrejima je napisao sledeće ohrabrujuće reči: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevrejima 6:10). Nikada ne smemo da mislimo da je Jehova zaboravio svoj narod. Poput drevnog Siona, hrišćani imaju dobre razloge da se raduju i da strpljivo čekaju na Jehovu. On se čvrsto drži uslova svog zaveta i svojih obećanja.

24. U kom smislu će Sion biti obnovljen, i koja pitanja će postaviti?

²⁴ Jehova preko Isaije pruža dodatnu utehu. Oni koji „pustošiše [Sion]“, bilo da su to Vavilonci ili otpadnički Jevreji, više ne predstavljaju pretnju. Sionska „deca“, izgnani Jevreji koji su ostali lojalni Jehovi, „stižu“. Oni će se ’skupiti‘. Pošto žure natrag u Jerusalim, ti Jevreji povratnici biće ukras glavnom gradu, baš kao što je „nevesta“ okićena „nakitom“ (Isaija 49:17, 18). Sion je bio ’razvaljen‘. Zamisli samo kako je iznenađen kad odjednom ima toliko stanovnika da izgleda da im je tesno. (Pročitaj Isaiju 49:19, 20.) Naravno, pita se otkud tolika deca: „I ti ćeš u srcu svome reći: Ko mi ih rodi? Jer sam ja bez dece bila, nerotkinja sam bila, zarobljena, odbačena bila. Ko li mi ih odgoji? Sama sam ostala bila, a gde li su ona bila?“ (Isaija 49:21). Kakva sreća za ranije neplodni Sion!

25. Kakvu obnovu je duhovni Izrael doživeo u savremeno doba?

²⁵ Ove reči imaju savremeno ispunjenje. Duhovni Izrael je tokom teških godina Prvog svetskog rata doživeo razdoblje opustošenja i zarobljeništva. Ali je bio obnovljen i ušao je u duhovni raj (Isaija 35:1-10). Poput nekada razorenog grada koji Isaija opisuje, duhovni Izrael je takoreći bio oduševljen kada je video da sve vrvi od radosnih aktivnih obožavalaca Jehove.

’Znak narodima‘

26. Koja uputstva Jehova daje svom oslobođenom narodu?

²⁶ Jehova sada na proročanski način prenosi Isaiju u vreme kada će Njegov narod biti oslobođen iz Vavilona. Da li će im Bog dati neka uputstva? Jehova odgovara: „Evo ruku svoju podignuću k narodima i k plemenima zamahnuću zastavom svojom [„podignuću svoj znak“, NW]; i sinove tvoje doneće ti oni u naručju svome, kćeri tvoje na ramenima svojim“ (Isaija 49:22). U prvobitnom ispunjenju, Jerusalim koji je ranije bio sedište vlade i mesto na kome se nalazi Jehovin hram, postaje Jehovin „znak“. Čak i istaknuti i moćni ljudi iz drugih naroda, kao što su „kraljevi“ i „kneginje“, pomažu Izraelcima pri povratku (Isaija 49:23a). Među tim pomoćnicima bili su persijski kraljevi Kir i Artakserks Dugoruki i njihova domaćinstva (Jezdra 5:13; 7:11-26). Ali Isaijine reči imaju i daljnju primenu.

27. (a) U većem ispunjenju, ka kom ’znaku‘ će se sticati narodi? (b) Šta će se desiti kad svi narodi budu prisiljeni da se poklone Mesijinoj vladavini?

²⁷ Isaija 11:10 (NW) govori o ’znaku narodima‘. Apostol Pavle je primenio te reči na Hrista Isusa (Rimljanima 15:8-12). Dakle, u većem ispunjenju su Isus i njegovi duhom pomazani suvladari Jehovin ’znak‘ ka kome se stiču narodi (Otkrivenje 14:1). U određeno vreme svi ljudi na zemlji — čak i današnje vladajuće klase — moraće da se poklone Mesijinoj vladavini (Psalam 2:10, 11; Danilo 2:44). Kakav je rezultat? Jehova kaže: „Poznaćeš da sam ja Jehova, i da se neće zbuniti koji se u me uzdaju“ (Isaija 49:23b).

’Sada je naše spasenje bliže‘

28. (a) Kojim rečima Jehova ponovo garantuje svom narodu da će ga osloboditi? (b) Koje obećanje koje je Jehova dao svom narodu još uvek stoji?

²⁸ Neki od izgnanika u Vavilonu možda se pitaju: ’Da li je stvarno moguće da će Izrael biti oslobođen?‘ Uzimajući to u obzir Jehova pita: „Hoće li se plen uzeti junaku, hoće li pljačka pravednoga izbeći?“ (Isaija 49:24). Odgovor je potvrdan. Jehova im garantuje: „Junaku će se pljačka oduzeti i plen će se silniku oteti“ (Isaija 49:25a). Kakva uteha! Sem toga, uz Jehovinu dobru volju prema narodu ide i čvrsto obećanje da će ih štititi. Nedvosmislenim izrazima on kaže: „Ja ću se s dušmanom tvojim boriti i ja ću sinove tvoje izbaviti“ (Isaija 49:25b). To obećanje još uvek stoji. Kao što je zapisano u Zahariji 2:8, Jehova kaže svom narodu: ’Ko u vas dirne dira u zenicu moga oka.‘ Tačno je da smo sada u vremenu dobre volje kada narodi na celoj zemlji imaju priliku da se skupe ka duhovnom Sionu. Međutim, to vreme dobre volje će se završiti.

29. Kakav užas očekuje one koji odbijaju da slušaju Jehovu?

²⁹ Šta će se desiti onima koji tvrdoglavo odbijaju da slušaju Jehovu i koji čak progone njegove obožavaoce? On kaže: „Učiniću da mučitelji tvoji svog rođenog mesa se najedu i rođene krvi svoje kao novog napiju se vina“ (Isaija 49:26a). Kakav užas! Ti tvrdoglavi protivnici nemaju dugoročnu budućnost. Biće uništeni. Jehova će biti Spasitelj tako što će spasti svoj narod i uništiti njihove neprijatelje. „Poznaće svako telo da sam ja, Jehova, spasitelj tvoj, izbavitelj tvoj, moćni Jakovljev“ (Isaija 49:26b).

30. Koja je spasilačka dela Jehova učinio u korist svog naroda, i šta će još učiniti?

³⁰ Ove reči su se prvobitno odnosile na vreme kada je Jehova upotrebio Kira da oslobodi svoj narod iz vavilonskog ropstva. Odnosile su se i na 1919. godinu kada je Jehova upotrebio svog ustoličenog Sina, Isusa Hrista, da oslobodi svoj narod iz duhovnog ropstva. Dakle, Biblija govori da su i Jehova i Isus spasitelji (Titu 2:11-13; 3:4-6). Jehova je naš Spasitelj, a Isus, Mesija, je njegov ’Glavni Zastupnik‘ (Dela apostolska 5:31). Zaista su divna Božja spasilačka dela koja vrši preko Isusa Hrista. Posredstvom dobre vesti Jehova oslobađa pravedne ljude iz ropstva krivoj religiji. Preko otkupne žrtve oslobađa ih ropstva grehu i smrti. Godine 1919. oslobodio je Isusovu braću iz duhovnog ropstva. I u ratu od Armagedona koji se brzo primiče on će osloboditi veliko mnoštvo vernih ljudi od uništenja koje će zadesiti grešnike.

31. Kako hrišćani treba da reaguju na to što su među onima kojima Bog pokazuje dobru volju?

³¹ Kakva je prednost biti među onima kojima Bog pokazuje dobru volju! Mudro svi iskoristimo ovo vreme prihvatanja. Postupajmo u skladu s hitnošću našeg vremena, pazeći na Pavlove reči upućene Rimljanima: „Znate ovo vremensko razdoblje, da vam je već došao čas da se probudite iz sna, jer je sada naše spasenje bliže nego kad smo postali vernici. Noć je poodmakla; dan se približio. Zato svucimo dela koja pripadaju tami i obucimo oružje svetla. Kao po danu hodimo pristojno, ne u terevenkama i pijankama, ne u nedopuštenim odnosima i raspuštenom ponašanju, ne u svađi i ljubomori. Nego obucite se u Gospoda Isusa Hrista, i ne planirajte unapred kako da zadovoljite želje tela“ (Rimljanima 13:11-14).

32. Koju garanciju ima Božji narod?

³² Jehova će i dalje pokazivati naklonost prema onima koji slede njegove savete. On će im dati snagu i sposobnost da izvrše delo propovedanja dobre vesti (2. Korinćanima 4:7). Jehova će upotrebiti svoje sluge kao što je upotrebio njihovog Vođu, Isusa. Daće im usta „kao oštar mač“, tako da će s porukom o dobroj vesti doći do srca krotkih ljudi (Matej 28:19, 20). On će zaštititi svoj narod „senkom ruke svoje“. Poput ’oštre strele‘ sakriće ih u „tulu svome“. Jehova zaista neće odbaciti svoj narod! (Psalam 94:14; Isaija 49:2, 15).

[Fusnota]

[Slika na 139. strani]

Mesija je kao ’oštra strela‘ u Jehovinom tulu

[Slika na 141. strani]

Mesija je bio „svetlo narodima“

[Slika na 147. strani]

Božja ljubav prema njegovom narodu je veća od ljubavi majke prema detetu