Hoćeš li reći: „Evo mene! Pošalji mene“?
Jehova je rekao: ’Koga da pošaljem, ko će ići za nas? Tada ja rekoh: ’Evo mene! Pošalji mene’“ (Isaija 6:8)
1, 2. Koji naročiti razlog za radost je imao jedan bračni par?
PUNI radosti, javljamo vam da smo spremni otići u Kolumbiju. Cenili smo našu službenu prednost ovde u Ekvadoru više nego što to možemo opisati pisaćom mašinom.“ Tim rečima, počinje pismo dvoje Jehovinih svedoka koji su bili otišli u Ekvador gde se gradila nova podružnica Udruženja Kule stražare.
2 Ove sluge su otišle u Ekvador ne samo da pomognu kod gradnje, nego i kao hrišćanski učitelji. Oni pišu: „Utvrdili smo da je služba propovedanja jedna od najvažnijih stvari. Samo pre tri nedelje, nas osmoro je na tržnici dalo 73 knjige i preko 40 časopisa. Nedelju dana pre toga započeli smo dva nova biblijska studija. Stvarno vidimo veliku potrebu za novom podružnicom. Moja supruga i ja želimo da vam zahvalimo za prednost da možemo služiti i nadalje u ovoj posebnoj grani punovremene službe“ — sada u Kolumbiji.
3. Na koji način i danas mnogi odražavaju sličan duh kao Isaija?
3 Ovaj bračni par, kao i stotine drugih koji su sebe stavili na raspolaganje da služe u drugim zemljama, odražavaju duh, sličan duhu proroka Isaije. Kad je čuo da Jehova kaže: „Koga da pošaljem, ko će ići za nas?’’, Isaija je odgovorio: “Evo mene! Pošalji mene.“ Tada je Bog zapovedio: „Idi, i reci mome narodu: ’Slušajte (slušajte uvek iznova, NS) ali nećete razumjeti“ (Isaija 6:8, 9). Za koju stvar se Isaija dobrovoljno ponudio da bude poslan i s kojim rezultatom? Šta možeš iz ovog izveštaja naučiti u pogledu savremenih paralela i ličnih pouka?
Isaijino opunomoćenje da propoveda
4, 5 a) Koja situacija je preovladala kada je Isaija primio viziju, a koja je zapisana u 6. poglavlju? b) Šta je Isaija u toj viziji video?
4 Jehova Bog je upitao Isaiju „Koga da pošaljem?“ one godine kad je umro car Ozija (Isaija 6:1). To je bilo 777. pre n. ere, dakle otprilike 175 godina pre razorenja Jerusalima i opustošenja zemlje Jude po Vaviloncima. Jehova je predvideo žalosni tok razvoja i opunomoćio Isaiju da u vezi toga objavi jednu poruku. Koju pouku možemo mi izvući iz njegovog propovedničkog opunomoćenja?
5 Verovatno kao što bi to bili i mi, isto tako mora da je i Isaija bio duboko impresioniran okolinom prilikom primanja opunomoćenja. On je pisao: „(Ja) videh Gospoda koji je sedeo na prestolu visokom i uzdignutom, a skutovi haljine njegove ispunjavahu hram. Više njega stajahu serafimi, svaki sa šest krila: Sa dvema on pokrivaše lice svoje, sa dvema pokrivaše noge svoje a sa dvema letaše. Oni vikahu jedan drugome i govorahu: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove! (Isaija 6:1-3, BA).
6. Zašto je za Isaiju bila privilegija da vidi sve ono što je video?
6 Isaija je znao da je Ozija bio udaren gubom kada je drsko upao u svetinju templa da bi kadio, iako nije pripadao svešteničkom plemenu. Kakva li je stoga bila to privilegija za Isaiju da gleda samu Božju prisutnost! Kao nesavršen čovek, Isaija doduše nije doslovno video Jehovu, ali mu je bilo dozvoljeno da ga vidi u jednoj viziji (2. Mojsijeva 33:20-23). Veličanstvenost svega toga je bila istaknuta anđelima visokog ranga (serafimima) koji su bili prisutni kod Jehovinog prestola. S poštovanjem, svesni Božje svetosti, pokrili su svoje „lice“. Pored pokrivanja svog lica, takođe su snažno objavili Božju svetost. Kako bi po tvom mišljenju sve to delovalo na jednog čoveka?
7. Kako je Isaija reagovao, a zašto možemo i mi da slično osećamo?
7 Neka nam Isaija na to odgovori: „I rekoh: jaoh meni! pogiboh, jer sam čovjek nečistijeh usana, i živim usred naroda nečistijeh usana, jer cara Gospoda nad vojskama vidjeh svojim očima“ (Isaija 6:5). Isaija je znao da je bio Božji govornik, ali ova vizija mu je predočila njegovu nečistoću, da nije imao čiste usne koje dolikuju govorniku tog slavnog i svetog Cara. Ponekad se mogu i neki od nas, pogođeni svojim grehom, osećati nedostojni da se obrate Bogu i molitvi, a kamoli da ga pozovu po imenu. Iz tog razloga, neka nas Isaijin sledeći doživljaj ohrabri.
8. Koju službu je jedan anđeo izvršio, i s kojim učinkom?
8 Jedan od prisutnih serafima je doleteo do njega sa žeravicom uzetom sa oltara za žrtvovanje životinja. Dotičući Isaijine usne žeravicom, anđeo je rekao: „Evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i grijeh tvoj očisti se“ (Isaija 6:6, 7). Premda žrtve nisu mogle da potpuno očiste sveštenike pred Bogom, Jehova je prihvatio žrtvenik, dokazavši to u Solomunovo vreme vatrom sa neba (2. Dnevnika 7:1-3; Jevrejima 10:1-4, 11). Kada je žeravicom bila izgorena Isaijina nečistoća, mogao je da primi Jehovinu presudu, da je njegov greh oprošten do te mere koja je bila potrebna za primanje naročitog opunomoćenja za propovedanje. Koja interesantna znamenja se time nagoveštavaju za budućnost?
9. Šta je bio smisao Isaijine poruke?
9 Ovaj začuđujući doživljaj vodio je do prorokovog primanja pomenutog opunomoćenja za propovedanje (Isaija 6:8, 9). Ali, zašto je Isaija trebao da kaže da će narod ponovo slušati, ali ništa neće naučiti? Božji glas je dodao: „Učini tom narodu srce neosetljivo, uši im začepi i oči zatvori, da očima svojim, ne vidi... i ne obrati se, da se ne isceli“ (Isaija 6:10, BA). Da li to znači da je Isaija trebao da na grub ili netaktičan način odbaci Jevreje, tako da bi i nadalje ostali bez izgleda da im Jehova ukaže naklonost? Ne, time je bilo samo ukazano na reakciju većine Jevreja, bez obzira kako verno i temeljito Isaija izvršio svoj zadatak propovedanja za koji se spremno javio rečima „Evo mene! Pošalji mene.“
10 a) Ko je bio kriv tome, da je narod bio kao slep i gluv? b) Šta je Isaija mislio s pitanjem „Dokle još“?
10 Narod je bio kriv. Premda je Isaija ljudima omogućio da ’često čuju’, nisu naučili, odnosno shvatili. Bog je unapred izneo da se radi svoje tvrdoglavosti i nedostatka duhovne nastrojenosti, većina njih neće odazvati. Samo jedna manjina će biti spremna. A većina njih će biti slepa kao da su im oči zalepljene najjačim lepkom, ako možeš, predstavi to sebi. Koliko dugo ovo loše stanje je trebalo da još traje? Isaija je upravo na to mislio — a ne na broj godina koje je još trebao da služi — kada je pitao: ,Dokle još, o Jehova?“ Na to je Bog odgovorio: „Dok gradovi ne postanu ruševine bez stanovnika.“ A tako se i dogodilo, doduše tek posle Isaijine smrti. Vavilonci su ’poterali ljude’ dok se Judeja nije ’pretvorila u pustoš’ (Isaija 6:11, 12, NS; 2. Carevima 25:1-26).
11. U kom pogledu je Isaijino propovedanje delovalo utešno?
11 Konačno, pored svega toga, Jehova je zasigurao Isaiji da nije sve beznadežno. „Ali će još biti u njoj (u zemlji) desetina.“ Da, bila je „poput duba kad ga do panja posijeku. Panj njihov biti sveto sjeme“ (Isaija 6:13, ST) Posle 70 godina izgnanstva, vratilo se jedno seme ili ostatak u zemlju slično kao kad iz panja masivnog drveta izbije nova mladica (2. Dnevnika 26:22, 23; Jezdra 1:1-4; uporedi Jov 14:7-9; Danilo 4:10, 13-15, 26). Prema tome, Isaijina poruka je sadržala utešne reči, iako je bila tmurna. Pored toga, imamo biblijsku osnovu, da Isaiju smatramo predslikom budućih stvari. Kako to?
Veća ispunjenja
12. Koji biblijski osnovi postoje da Isusa nazovemo većim Isaijom?
12 Nekoliko vekova nakon Isaijine smrti, došao je neko koga možemo nazvati većim Isaijom — Isus Hrist. U vreme svog predljudskog postojanja, dobrovoljno se ponudio svom ocu da ga pošalje na Zemlju, gde bi u svoje propovedanje uključio i stvari o kojima je pisao Isaija (Priče Solomunove 8:30, 31; Jovan 3:17, 34; 5:36-38; 7:28; 8:42; Luka 4:16-19; Isaija 61:1). Osim toga, sam Isus je sebe doveo u vezu sa 6. poglavljem Isaijine knjige, objašnjavajući razloge za svoj način poučavanja (Matej 13:10-15; Marko 4:10-12; Luka 8:9, 10). To je bilo prikladno, jer većina Jevreja koja je čula Isusa, nije pokazala veću spremnost za prihvatanje njegove poruke i postupanje po njoj od onih koji su slušali Isaiju (Jovan 12:36-43). Jevreji koji su napravili sebe ’slepim i gluvim’ prema Isusovoj poruci, doživeli su 70. godine n. ere, slično uništenje kao i Jevreji 607. godine pre n. ere. Taj razvitak stvari u prvom veku je za Jerusalim značio nevolju, ’kakve nije bilo od početka sveta do sada, ne niti će je ikada više biti’ (Matej 24:21, NS), Da, kao što je Isaija prorekao, jedan ostatak ili „sveto seme“ je pokazivao veru. Od tog ostatka je nastala duhovna nacija, pomazani „Izrael Božji“ (Galatima 6:16).
13. Zašto možemo očekivati daljne ispunjenje 6. poglavlja Isaijine knjige?
13 Sada želimo da se obratimo jednom drugom, na Bibliji zasnovanom ispunjenju 6. poglavlja Isaijine knjige. Kao ključ za razumevanje osmotrićemo reči apostola Pavla, izrečene oko 60. godine n. ere. On je objasnio zašto mnogi Jevreji, koji su ga slušali u Rimu, neće prihvatiti njegovo svedočanstvo o „Carstvu Božjem“. Razlog tome je bio ponovno Ispunjenje Isaije 6:9, 10 (Dela apostola 28:17-27). Da li to znači da su Isusovi pomazani učenici, pošto je Isus napustio zemaljsku scenu, trebali da izvrše nalog? Zaista da.
14. U kom pogledu su Isusovi učenici trebali da izvrše delo slično Isaijinom delu?
14 Pre nego što je veći Isaija uzašao na nebo, rekao je da će njegovi učenici primiti sveti duh i posle toga biti „svedoci (njegovi) u Jerusalimu i po čitavoj Judeji i Samariji, sve do najudaljenijih delova Zemlje“ (Dela apostolska 1:8, NS). Kao što je žrtvenik dao ono potrebno za uklanjanje Isaijinog prekršaja, tako je Isusova žrtva bila temelj za oproštenje greha njegovih učenika (3. Mojsijeva 6:12, 13; Jevrejima 10:5-10; 13:10-15). Na taj način Bog ih je mogao pomazati svetim duhom, koji bi ih osposobio da ’budu svedoci „sve do najudaljenijih dedelova Zemlje“ (NS). Obojica, prorok Isaija i veći Isaija, bili su poslani da propovedaju Božju poruku. Na isti način su i Isusovi pomazani sledbenici bili „od Boga poslani ... u Hristu“ (2. Korinćanima 2:17, ST).
15. Kakva je bila u naše vreme opšta reakcija na propovedanje slično Isaijinom, i na koju budućnost to ukazuje?
15 U današnje vreme, naročito od svršetka Prvog svetskog rata, pomazani hrišćani su uvideli potrebu za objavljivanjem Božje poruke. To uključuje otrežnjavajuću činjenicu da je blizu „dan osvete našeg Boga“ (Isaija 61:2, NS). Ovo uništavanje će biti veliki udarac posebno za hrišćanstvo, koje se odavno proglasilo Božjim narodom, kao drevni Izrael. Uprkos lojalnom propovedanju pomazanih Božjih svedoka kroz decenije, većina ljudi hrišćanstva je učinila ’da ima neprihvatljivo srce i uši koje ne reaguju i zalepljene oči’. Isaijino proročanstvo pokazuje da će to tako dugo trajati, dok gradovi ne postanu ruševine bez stanovnika, kuće bez ljudi i dok se tlo ne pretvori u pustoš“. To će označiti kraj ovog zlog sistema stvari (Isaija 6:10-12, NS).
„Pošalji mene“
16. Zašto se može reći da „veliko mnoštvo“ učestvuje na delu koje odgovara Isaijinom delu?
16 Danas ima na milione Bogu predanih hrišćana koji imaju biblijsku nadu da žive zauvek na rajskoj Zemlji. Na temelju Isusove žrtvene krvi, opraštaju se gresi „velikog mnoštva“ u onoj meri, koja je potrebna za danas. Osim toga, primaju pomoću Božjeg duha snagu i potporu da bi zajedno sa preostalim pomazanim hrišćanima rekli: „Evo mene! Pošalji mene“ (NS). Zašto su poslani? U Rimljanima 10:13-15 (NS) Pavle objašnjava: „’Svako, ko prizove ime Jehovino, biće spašen.’ Kako će prizvati onoga u koga nisu verovali? Opet kako će verovati u onoga za koga nisu čuli? Opet, kako će čuti bez propovednika? Opet, kako će propovedati, ako ne budu poslani? Baš kao što je u Isaiji 52:7, NS) napisano: ’Kako su ljupke noge onih koji objavljuju dobru vest o dobrim stvarima!’“ (Otkrivenje 7:9-15).
17. Šta sadrži naša poruka u poređenju sa Isaijinim proročanstvom?
17 Seti se da je Isaija već pre poznavanja potpunog sadržaja poruke rekao „Evo mene! Pošalji mene“. Suprotno tome, danas mi znamo šta Bog želi da objavljuju oni koji se odazivaju njegovom pozivu: „Koga da pošaljem, ko će ići za nas?“ Poruka uključuje upozorenje o „danu osvete našeg Boga“. Ali ona takođe sadrži „dobru vest o dobrim stvarima.“ Oni koji su poslani da učestvuju, na primer, treba da proglase „zarobljenima slobodu i širom otvore oči zatvorenicima.“ Zar ovo delo ne bi trebalo da bude izvor dubokog zadovoljstva? (Isaija 61:1, 2, (NS).
18, 19. Na koje različite načine mnogi kažu: „Pošalji mene“?
18 Ako već objavljuješ „dobru vest o dobrim stvarima“, moglo bi te ovo razmatranje 6. poglavlja Isaijine knjige potaći na sledeće pitanje: Kako bih mogao da se još više založim u smislu Isaije 6:8? Stotine volontera je već učestvovalo u međunarodnom programu građevinskih radnika poput bračnog para koji je na početku spomenut. Drugi opet, kojima nedostaju veštine građevinske struke, su otišli u zemlje gde je veća potreba za propovednicima Carstva. Što se toga tiče, najbolje je ako se neko pre toga posavetuje sa podružnicom Udruženja Kule stražare. Naravno, planiranje je neophodno, jer jezik, standard života, mogućnosti zaposlenja i druge stvari su u stranoj zemlji možda sasvim drukčiji. Ipak, nemoj tu mogućnost odbiti samo zato jer to iziskuje mnogo prilagođavanja. Mnogi su preduzeli takve promene, govoreći: „Evo mene! Pošalji mene“, i Bog ih je zato bogato blagoslovio (Uporedi Priče Solomunove 24:27; Luka 14:28-30).
19 I drugi — neoženjena braća i neudate sestre, bračni parovi i čak cele porodice — su se unutar svoje zemlje ili područja preselili na mesto gde postoji veća potreba za propovednicima Carstva ili hrišćanskim nadglednicima (Dela apostolska 16:9, 10). To je možda iziskivalo žrtve kao na primer prihvatanje drugog svetovnog posla koji je možda manje unosan. Neki su prevremeno otišli u penziju da bi imali više vremena za službu, pa su zadovoljni s malom penzijom koju povećavaju radeći posao sa skraćenim radnim vremenom. Kako li je lepo kad cele porodice kažu: „Evo nas! Pošalji nas!“ To odgovara Isaijinoj situaciji. Njegova žena je kao proročica aktivno učestvovala u vršenju Božje volje, a njegovi sinovi su imali udeo u proročanskim porukama (Isaija 7:3, 14-17; 8:3, 4).
20. Šta bi trebao razmotriti, s obzirom na Isaiju 6:8?
20 Čak ako tvoje okolnosti trenutno i ne dozvoljavaju velike promene, pitaj se: Da li tamo gde se nalazim činim sve što mogu da bih oponašao Isaijinu spremnost? Daj sve od sebe u objavljivanju Božje poruke, uprkos lošeg vremena ili ravnodušnosti ljudi; Isaija je to radio. Budi revan u objavljivanju „dobre vesti o dobrim stvarima“. Jehova je pitao: „Koga da pošaljem?“ Dokaži da imaš isti stav kao Isaija koji je odgovorio: „Evo mene! Pošalji mene“, naime da objavljuješ Božju poruku.
Pitanja za ponavljanje
◻ Pod kojim okolnostima je Isaija primio viziju koja je zapisana u Isa. 6. poglavlju i šta je video?
◻ Koju vrstu opunomoćenja je primio Isaija?
◻ Zašto možemo Isusa nazvati većim Isaijom, i u kom pogledu učestvuju njegovi učenici na delu, sličnom Isaijinom delu?
◻ Kako možeš pokazati duh sličan duhu Isaije?
[Slika na 24. strani]
Mnogi su reagovali, govoreći: „Evo mene! Pošalji mene!“