Borci protiv Boga neće nadvladati!
„Oni će rat na te dizati, ali te neće nadvladati“ (JEREMIJA 1:19).
1. Za koji je zadatak Jeremija bio postavljen, i koliko je trajalo njegovo delo?
JEHOVA je mladog Jeremiju postavio da bude prorok narodima (Jeremija 1:5). To se desilo u Judi za vreme vladanja dobrog kralja Josije. Jeremija je služio kao prorok u nemirnom vremenu pre nego što su Vavilonci osvojili Jerusalim i kad je Božji narod odveden u izgnanstvo (Jeremija 1:1-3).
2. Kako je Jehova ohrabrio Jeremiju, i šta je borba protiv tog proroka predstavljala?
2 Poruke osude koje je Jeremija imao da objavi sigurno su izazvale protivljenje. Zato ga je Bog ojačao za ono što je bilo pred njim (Jeremija 1:8-10). Na primer, sledeće reči su ohrabrile prorokov duh: „Oni će rat na te dizati, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom da te izbavljam, reče Jehova“ (Jeremija 1:19). Borba protiv Jeremije predstavljaće borbu protiv Boga. Danas Jehova ima jednu grupu slugu koji su poput proroka i čije je delo slično Jeremijinom delu. Poput njega, i oni odvažno objavljuju Božju proročansku reč. Ta poruka utiče na sve pojedince i narode na dobro ili na loše, u zavisnosti od njihove reakcije. Kao i u Jeremijino vreme, ima onih koji se bore protiv Boga tako što se protive njegovim slugama i njihovim božanski dodeljenim aktivnostima.
Jehovine sluge na udaru
3. Zašto su Jehovine sluge na udaru?
3 Jehovin narod je na udaru od samog početka 20. veka. U mnogim zemljama, ljudi sa zlim namerama nastoje da spreče — da, da ućutkaju — objavljivanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Njih podbada naš glavni Neprijatelj, Đavo, koji „ide unaokolo kao ričući lav, tražeći koga da proždere“ (1. Petrova 5:8). Kada su se 1914. završila „određena vremena nacija“, Bog je ustoličio svog Sina za novog Kralja nad našom planetom, i dao mu zapovest: „Vladaj usred neprijatelja svojih!“ (Luka 21:24; Psalam 110:2). Koristeći svoju moć, Hrist je isterao Sotonu s neba i ograničio ga na područje Zemlje. Znajući da mu je vreme kratko, Đavo iskaljuje svoj gnev nad pomazanim hrišćanima i njihovim drugovima (Otkrivenje 12:9, 17). Kakve su posledice stalnih napada tih boraca protiv Boga?
4. Koje je kušnje Jehovin narod doživeo tokom Prvog svetskog rata, ali šta se desilo 1919. i 1922?
4 Pomazane Jehovine sluge suočile su se s mnogim ispitima vere tokom Prvog svetskog rata. Ljudi su ih ismevali i klevetali, rulja ih je gonila i tukla. Kao što je Isus prorekao, postali su „predmet mržnje svih nacija“ (Matej 24:9). Usred ratne histerije, neprijatelji Božjeg Kraljevstva upotrebili su taktiku koja je bila upotrebljena i protiv Isusa Hrista. Jehovin narod su nepravedno ožigosali kao podrivače i udarili su u samo srce Božje vidljive organizacije. U maju 1918. izdati su državni nalozi za hapšenje Raterforda, predsednika Watch Tower Societyja, i sedmorice njegovih najbližih saradnika. Njih osmorica dobili su velike zatvorske kazne i poslati su u državni zatvor u Atlanti (Džordžija, SAD). Osam meseci kasnije su pušteni. U maju 1919. oblasni apelacioni sud je doneo presudu da optuženi nisu imali nepristrano suđenje, tako da je prethodna presuda poništena. Slučaj je ostavljen za novo suđenje, ali je vlada kasnije povukla optužnicu tako da su brat Raterford i njegovi saradnici potpuno oslobođeni optužbe. Oni su nastavili sa svojim aktivnostima, i kongresi održani u Sidar Pointu u Ohaju 1919. i 1922. dali su novi podstrek delu propovedanja o Kraljevstvu.
5. Kako su Jehovini svedoci prošli u nacističkoj Nemačkoj?
5 Tokom 1930-ih pojavile su se diktature, i Nemačka, Italija i Japan su se ujedinili i formirali Sile osovine. Početkom te decenije, počela su varvarska progonstva Božjeg naroda, posebno u nacističkoj Nemačkoj. Bile su nametnute zabrane. Kuće su pretresane, a oni koji su živeli u njima su hapšeni. Hiljade njih su bačeni u koncentracione logore zato što su odbili da se odreknu svoje vere. Borba protiv Boga i njegovog naroda imala je cilj da se na tom totalitarnom području Jehovini svedoci izbrišu iz postojanja.a Kada su Svedoci u Nemačkoj izašli na sudove da bi se borili za svoja prava, ministarstvo pravde Trećeg rajha je objavilo jedan poduži zvanični stav kako bi se osiguralo da Svedoci ne uspeju. U njemu je stajalo: „Sudovi ne smeju popustiti pred naizglednim zakonskim formalnostima; već moraju tražiti i pronaći načine da uprkos formalnim teškoćama ispune svoje uzvišene dužnosti.“ To je značilo da se pravda nije mogla ostvariti. Nacisti su tvrdili da su aktivnosti Jehovinih svedoka štetne, odnosno neprijateljske, i da ’narušavaju nacionalsocijalističku izgradnju‘.
6. Koji su napori uloženi da se naše delo zaustavi tokom Drugog svetskog rata i posle njega?
6 Tokom Drugog svetskog rata, Božjem narodu su nametnute zabrane i ograničenja u Australiji, Kanadi i u drugim zemljama koje su bile povezane s britanskim Komonveltom — u Africi, Aziji, na Karipskim ostrvima i na Pacifiku. U Sjedinjenim Državama su uticajni neprijatelji i pogrešno informisani ljudi pribegli ’nasilju protiv zakona‘ (Psalam 94:20). Sporno pitanje pozdravljanja zastave i društvene uredbe kojima se zabranjuje propovedanje od kuće do kuće bili su predmet sudskih parnica, i povoljne sudske odluke u Sjedinjenim Državama izgradile su bedem podrške slobodi obožavanja. Zahvaljujući Jehovi, neprijateljski napori nisu uspeli. Kad se u Evropi rat završio, zabrane su bile ukinute. Hiljade Svedoka zatvorenih u koncentracionim logorima je oslobođeno, ali to nije bio kraj borbe. Odmah nakon Drugog svetskog rata, nastupio je Hladni rat. Narodi istočne Evrope nastavili su da vrše pritisak na Jehovin narod. Bila je preduzeta zvanična akcija kako bi se omele i zaustavile naše aktivnosti u svedočenju, prekinuo dotok biblijske literature, stavio pečat na naše javne skupove. Mnogi su bili zatvoreni ili poslati u radne logore.
Napred s delom propovedanja!
7. Šta su zadnjih godina Jehovini svedoci doživeli u Poljskoj, Rusiji i drugim zemljama?
7 Kako su decenije prolazile, delo propovedanja Kraljevstva se otvaralo. Poljska, premda još uvek pod komunističkom upravom, dozvolila je da se 1982. održe jednodnevni kongresi. Zatim su se 1985. u toj zemlji održali međunarodni kongresi. Tokom 1989. usledili su veliki međunarodni kongresi, na kojima je bilo prisutno na hiljade Rusa i Ukrajinaca. Te godine Jehovini svedoci su bili zakonski priznati u Mađarskoj i Poljskoj. U jesen 1989. srušen je Berlinski zid. Nekoliko meseci kasnije, zakonski smo priznati u Istočnoj Nemačkoj, a ubrzo nakon toga u Berlinu je održan međunarodni kongres. Početkom zadnje decenije 20. veka, ulagali smo napore da dođemo u lični kontakt s braćom u Rusiji. Braća su se obratila nekim zvaničnicima u Moskvi, i 1991. Jehovini svedoci su bili zakonski registrovani. Od tada je delo izvanredno napredovalo kako u Rusiji tako i u republikama bivšeg Sovjetskog Saveza.
8. Šta se događalo Jehovinom narodu tokom 45 godina nakon završetka Drugog svetskog rata?
8 Dok je progonstvo na nekim područjima prestalo, na drugima se povećavalo. Tokom 45 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, mnoge zemlje su odbile da zakonski priznaju Jehovine svedoke. Tako su Jehovini svedoci ili neke njihove aktivnosti bili zabranjeni u 23 zemlje u Africi, 9 u Aziji, 8 u Evropi, 3 u Latinskoj Americi i u 4 ostrvske zemlje.
9. Šta su Jehovine sluge doživele u Malaviju?
9 Jehovini svedoci u Malaviju doživljavali su od 1967. divljačko progonstvo. Naši suvernici u toj zemlji nisu kupovali političke partijske knjižice zbog toga što su kao pravi hrišćani neutralni (Jovan 17:16). Nakon jednog sastanka Kongresne partije Malavija 1972, ponovo je došlo do brutalnih napada. Braća su oterana iz svojih domova i izbačena s posla. Hiljade njih su pobegli iz zemlje da ne bi bili ubijeni. Ali da li su borci protiv Boga i naše braće nadvladali? Ni slučajno! Kad su se okolnosti preokrenule, u Malaviju je 1999. bilo aktivno ukupno 43 767 objavitelja Kraljevstva, a preko 120 000 je bilo prisutno na tamošnjim oblasnim kongresima. U glavnom gradu je izgrađena nova kancelarija podružnice.
Oni traže priliku
10. Šta današnji protivnici Božjeg naroda čine, baš kao u Danilovom slučaju?
10 Otpadnici, sveštenstvo i drugi ne podnose našu poruku iz Božje Reči. Pod pritiskom religioznih krugova hrišćanskog sveta, protivnici traže takozvani zakonski način da opravdaju svoju borbu protiv nas. Koju taktiku ponekad koriste? Pa, šta su zaverenici uradili kada su napali proroka Danila? U Danilu 6:4, 5 čitamo: „Tada starešine i knezovi gledaše da nađu priliku da optuže Danila za poslove kraljevstva. Ali oni ne mogoše da nađu nikakvu priliku, ni bilo koju stvar za koje bi mogli da mu zamere, jer je on bio veran, te se u njega ne nađe ni pogreške ni mane. I ti ljudi rekoše: Nećemo naći nikakve prilike na tog Danila, ako je ne nađemo u zakonu Boga njegova.“ Slično tome i danas, protivnici traže neku priliku. Oni dižu galamu oko „opasnih kultova“, i pokušavaju da prišiju tu etiketu i Jehovinim svedocima. Pomoću pogrešnog prikazivanja stvari, insinuacija i laži, oni napadaju naše obožavanje i to što se pridržavamo Božjih načela.
11. Koje lažne tvrdnje iznose neki protivnici Jehovinih svedoka?
11 U nekim zemljama, religiozni i politički elementi ne žele da priznaju da mi upražnjavamo „oblik obožavanja koji je čist i neokaljan s gledišta našeg Boga“ (Jakov 1:27). Iako se naše hrišćanske aktivnosti sprovode u 234 zemlje, protivnici tvrde da mi nismo „poznata religija“. Nešto pre međunarodnog kongresa u Atini 1998, jedne tamošnje novine su citirale grčko pravoslavno sveštenstvo kako tvrdi da „[Jehovini svedoci] nisu ’poznata religija‘“, i to uprkos suprotnoj presudi Evropskog suda za ljudska prava. Nekoliko dana kasnije, jedne druge novine iz istog grada citirale su jednog predstavnika crkve kako kaže: „[Jehovini svedoci] ne mogu biti ’hrišćanska skupština‘, pošto nemaju ničeg zajedničkog s hrišćanskom verom u Isusu Hristu.“ To je čudno, jer nijedna druga religiozna grupa ne stavlja veći naglasak na oponašanje Isusa od Jehovinih svedoka!
12. Šta moramo raditi u našem duhovnom ratovanju?
12 Mi nastojimo da dobru vest odbranimo i utvrdimo zakonskim sredstvima (Filipljanima 1:7). Osim toga, mi nećemo kompromitovati niti ćemo razvodniti Božja merila pravednosti kojih se čvrsto držimo (Titu 2:10, 12). Poput Jeremije, mi se ’opasujemo i govorimo sve što nam Jehova zapovedi‘, ne dozvoljavajući da nas ni na koji način zaplaše oni koji se bore protiv Boga (Jeremija 1:17, 18). Jehovina sveta Reč jasno pokazuje šta treba da radimo. Mi nikada ne želimo da se oslonimo na slabu ’telesnu mišicu‘, niti da tražimo „zaklon pod senkom egipatskom“, to jest u ovom svetu (2. Letopisa 32:8; Isaija 30:3; 31:1-3). Dok vodimo duhovni rat, moramo i dalje da se uzdamo u Jehovu celim srcem, da mu dozvolimo da upravlja našim koracima i ne smemo da se oslanjamo na naš razum (Poslovice 3:5-7). Ako nemamo Jehovinu podršku i ako nas on ne čuva, sav naš trud biće „uzalud“ (Psalam 127:1).
Progonjeni, ali beskompromisni
13. Zašto se može reći da je satanski napad na Isusa propao?
13 Najistaknutiji primer beskompromisne odanosti Jehovi jeste Isus, koga su lažno optužili da podstiče na pobunu i da narušava utvrđeni red. Nakon što je ispitao Isusov slučaj, Pilat je hteo da ga pusti. Ali narod, koga su podbadale verske vođe, vikao je tražeći da se Isus pribije na stub, iako je bio nedužan. Tražili su da se umesto Isusa pusti Varava — čovek koji je bio zatvoren zbog pobune i ubistva! Pilat je ponovo pokušao da odvrati nerazumne protivnike, ali na kraju je popustio pred tom vikom naroda (Luka 23:2, 5, 14, 18-25). Iako je Isus umro na stubu, taj užasni sotonski napad na nedužnog Božjeg Sina potpuno je propao, jer je Jehova uskrsnuo Isusa i uzvisio ga na položaj sebi zdesna. Na Pentekost 33. n. e. preko proslavljenog Isusa izliven je sveti duh, i tako je osnovana hrišćanska skupština — „novo stvarstvo“ (2. Korinćanima 5:17; Dela apostolska 2:1-4).
14. Šta se desilo kad su jevrejski religiozni elementi napali Isusove sledbenike?
14 Kratko posle toga, ti religiozni elementi su zapretili apostolima, ali ovi Hristovi sledbenici nisu prestali da govore o stvarima koje su videli i čuli. Isusovi učenici su se molili: „Jehova, obrati pažnju na njihove pretnje, i daj svojim slugama da i dalje sa svom smelošću govore tvoju reč“ (Dela apostolska 4:29). Jehova je uslišio njihovu molbu tako što ih je ispunio svetim duhom i ojačao ih da nastave da neustrašivo objavljuju. Uskoro su apostolima ponovo naredili da prestanu s propovedanjem, ali su Petar i drugi apostoli odgovorili: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29). Pretnje, hapšenja i šibanja nisu mogli da ih odvrate od proširivanja aktivnosti vezanih za Kraljevstvo.
15. Ko je bio Gamalilo, i koji je savet dao religioznim protivnicima Isusovih sledbenika?
15 Kako su verske vođe reagovale? „Kad to čuše, to ih duboko pogodi u srce i htedoše da [apostole] ubiju.“ Međutim, tu je bio i učitelj Zakona po imenu Gamalilo, koga je poštovao sav narod. Nakon što je naredio da se apostoli nakratko izvedu iz dvorane Sinedriona, on je posavetovao te religiozne protivnike: „Ljudi Izraelci, pazite šta ćete uraditi s ovim ljudima... I zato vam, s obzirom na sadašnje prilike, kažem: ne dirajte te ljude, nego ih pustite; (jer ako je ova zamisao ili ovo delo od ljudi, propašće; ali ako je od Boga, nećete moći da ih uništite); inače biste mogli da se nađete kao borci protiv samog Boga“ (Dela apostolska 5:33-39).
Nikakvo oružje protiv nas neće uspeti
16. Kako bi svojim rečima izrazio zasiguranje koje Jehova daje svom narodu?
16 Gamalilov savet je bio na mestu, i mi cenimo kad neki govore u našu korist. Takođe priznajemo da se sloboda obožavanja podržava sudskim odlukama pravičnih sudija. Naravno, naša odanost Božjoj Reči ne sviđa se sveštenstvu hrišćanskog sveta i drugim vođama Vavilona Velikog, svetskog carstva krive religije (Otkrivenje 18:1-3). Premda se oni i drugi na koje oni utiču bore protiv nas, mi imamo sledeće zasiguranje: „Svako će oružje protiv tebe tupo biti, a i svaki jezik koji bi se na sudu na te podigao ti ćeš sama osuditi. To je nasleđe sluga Jehovinih i spas njihov od mene, - govori Jehova“ (Isaija 54:17).
17. Zašto smo mi hrabri iako se protivnici bore protiv nas?
17 Naši neprijatelji se bez razloga bore protiv nas, ali mi ne gubimo hrabrost (Psalam 109:1-3). Nikada nećemo dozvoliti onima koji mrze našu biblijsku poruku da nas zaplaše do te mere da kompromitujemo našu veru. Premda očekujemo da se naša duhovna borba još više pojača, mi znamo ishod. Poput Jeremije, i mi ćemo doživeti ispunjenje sledećih proročanskih reči: „Oni će rat na te dizati, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom da te izbavljam, reče Jehova“ (Jeremija 1:19). Da, mi znamo da borci protiv Boga neće nadvladati!
[Fusnota]
a Vidi članak „Verni i neustrašivi uprkos nacističkom tlačenju“, strane 24-8.
Kako bi odgovorio?
• Zašto su Jehovine sluge na udaru?
• Na koje se načine protivnici bore protiv Jehovinog naroda?
• Zašto možemo biti sigurni da borci protiv Boga neće nadvladati?
[Slika na 17. strani]
Jeremija je bio siguran da će Jehova biti s njim
[Slika na 18. strani]
Oni koji su preživeli koncentracione logore
[Slika na 18. strani]
Nasilje rulje protiv Jehovinih svedoka
[Slika na 18. strani]
Dž. F. Raterford i saradnici
[Slika na 21. strani]
U Isusovom slučaju, borci protiv Boga nisu nadvladali