Kada je drevni Jerusalim uništen? — prvi deo

Zašto je to značajno; šta činjenice pokazuju

Ovo je prvi od dva članka u uzastopnim izdanjima Stražarske kule koji osmatraju naučne rasprave u vezi sa datumom uništenja drevnog Jerusalima. U ovim člancima se nalaze odgovori na pitanja koja zbunjuju neke čitaoce. Informacije su detaljno istražene i temelje se na Svetom pismu.

„Među istoričarima i arheolozima je uglavnom prihvaćena 586. ili 587. godina pre. n. e. kao datum uništenja Jerusalima.a Zašto Jehovini svedoci kažu da se to desilo 607. pre n. e.? Na osnovu čega ste došli do tog zaključka?“

TAKO je glasilo pitanje jednog našeg čitaoca. Ali, zbog čega bi trebalo da nas zanima koje je godine vavilonski kralj Navuhodonosor II razorio Jerusalim? Kao prvo, taj događaj je predstavljao važnu prekretnicu u istoriji Božjeg naroda. Jedan istoričar je rekao da je to vodilo do „katastrofe, zaista neopisive katastrofe“. Te godine je uništen i hram koji je bio centar obožavanja Svemoćnog Boga više od 400 godina. „Oh Bože!“, tugovao je pisac jednog biblijskog psalma, „oskvrnuše sveti hram tvoj, Jerusalim u ruševine pretvoriše“ (Psalam 79:1, Ba).b

Drugo, ukoliko znate tačnu godinu kada je započela ta ’neopisiva katastrofa‘ i razumete kako se obnavljanjem ispravnog načina obožavanja Boga ispunilo jedno precizno biblijsko proročanstvo, to će učvrstiti vaše pouzdanje u verodostojnost Božje Reči. Zbog čega onda Jehovini svedoci prihvataju datum koji se za 20 godina razlikuje od opšteprihvaćene hronologije? Kratko rečeno, zbog činjenica koje se nalaze u samoj Bibliji.

„Sedamdeset godina“ za koga?

Godinama pre uništenja Jerusalima, judejski prorok Jeremija je pružio ključ za razumevanje biblijske hronologije. On je ’svim stanovnicima jerusalimskim‘ uputio upozorenje: „Sva će ta zemlja biti pustoš i čudo, i ti će narodi služiti caru Vavilonskom sedamdeset godina“ (Jeremija 25:1, 2, 11, DK). Kasnije je taj prorok još rekao: „Ovako kaže Jehova: ’Kad se navrši sedamdeset godina u Vavilonu, pogledaću na vas i ispuniću vam svoju dobru reč, i vratiću vas na ovo mesto‘“ (Jeremija 29:10). Zbog čega je značajan taj period od „sedamdeset godina“? I kako nam on pomaže da odredimo datum uništenja Jerusalima?

U nekim biblijskim prevodima ne stoji da će se 70 godina ispuniti „u Vavilonu“ već na samom Vavilonu (Stvarnost). Zato neki istoričari tvrde da se ovaj 70-godišnji period odnosi na Vavilonsko carstvo. Prema vanbiblijskoj hronologiji, Vavilonci su vladali Judom i Jerusalimom oko 70 godina, od otprilike 609. do 539. pre n. e., kada je pala vavilonska prestonica.

Međutim, Biblija pokazuje da je tih 70 godina bio period Božje stroge kazne — izrečene prvenstveno narodu Jude i Jerusalima, koji se zavetovao da će mu biti poslušan (Izlazak 19:3-6). Oni su odbili da ostave svoje zle puteve i zbog toga je Bog rekao: „Ja ću poslati po... Navuhodonosora cara Vavilonskoga... i dovešću [ga] na tu zemlju i na stanovnike njezine, i na sve te narode okolne“ (Jeremija 25:4, 5, 8, 9, DK). Iako su i okolni narodi osetili vavilonski gnev, Jeremija je za uništenje Jerusalima i 70-godišnje izgnanstvo koje je potom usledilo rekao da je to ’kazna naroda njegovoga‘ jer je Jerusalim ’mnogo zgrešio‘ (Tužbalice 1:8; 3:42; 4:6, Ba).

Prema tome, u Bibliji se 70 godina odnosi na oštro kažnjavanje Jude, dok su Vavilonci bili sredstvo koje je Bog koristio da bi izvršio tu tešku osudu. Pa ipak, on je rekao Judejcima: „Kad se u Vavilonu navrši sedamdeset godina... vratiću vas na ovo mesto“ — u Judu i Jerusalim (Jeremija 29:10, Ba).

Kada je „sedamdeset godina“ započelo?

Istoričar Jezdra, koji je živeo nakon ispunjenja Jeremijinog proročanstva o 70 godina, napisao je za kralja Navuhodonosora pod Božjim nadahnućem: „[On] odvede kao roblje u Vavilon sve ono što uteče od mača; i oni behu podložni njemu i sinovima njegovim do vladavine kraljevstva Persijskoga, da se ispuni reč koju Jehova izreče na usta Jeremije: dokle se zemlja ne nauživa subota svojih, jer počinu za vreme dokle beše pusta, dokle se ne navrši sedamdeset godina“ (2. Letopisa 36:20, 21, Ba).

Dakle, 70 godina je morao biti period u kom se zemlja Jude i Jerusalima ’nauživala subota svojih‘. To znači da zemljište nije bilo obrađivano — nije bilo sejanja njiva ni orezivanja vinograda (Levitska 25:1-5). Božji narod je zbog neposlušnosti, između ostalog i zbog nepoštovanja sabatnih godina, bio kažnjen tako što je zemlja morala da bude neobrađena i pusta 70 godina (Levitska 26:27, 32-35, 42, 43).

Kada je zemlja Jude bila opustošena i neobrađena? Vavilonci su pod Navuhodonosorom u dva navrata napali Jerusalim, u razmaku od više godina. Kada je otpočeo period od 70 godina? Očigledno nije nakon prve Navuhodonosorove opsade Jerusalima. Zbog čega to možemo reći? Iako je on tada odveo mnoge zarobljenike u Vavilon, neke je ostavio u zemlji. Takođe, nije uništio grad. Nakon tog prvog izgnanstva, u Judi je ostao ’siromašan narod‘ koji je još godinama živeo od svoje zemlje (2. Kraljevima 24:8-17). Ali onda se situacija potpuno promenila.

Judejci su se pobunili i to je Vavilonce navelo da ponovo napadnu Jerusalim (2. Kraljevima 24:20; 25:8-10). Razorili su grad i sveti hram a mnoge stanovnike su odveli u Vavilon kao zarobljenike. Za dva meseca je ’sav narod [koji je ostao u zemlji], malo i veliko, a i vojvode, otišao u Egipat, jer se bojahu Haldejaca‘, to jest Vavilonaca (2. Kraljevima 25:25, 26, Ba). Tek tada, sedmog judejskog meseca tišrija (septembar/oktobar) iste godine, moglo se reći da opustošena i neobrađena zemlja ’uživa subote svoje‘. Bog je preko Jeremije judejskim izgnanicima u Egiptu rekao: „Vi vidjeste sve zlo što navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine, i evo su danas pusti i nema nikoga da živi u njima“ (Jeremija 44:1, 2, DK). Očigledno je ovaj događaj označio početak 70 godina. Kada je to bilo? Da bismo to saznali, najpre moramo videti kada se taj period završio.

Kada se navršilo „sedamdeset godina“?

Prorok Danilo, koji je doživeo ’vladavinu kraljevstva persijskoga‘, nalazio se u Vavilonu i izračunao je kada će 70 godina doći svome kraju. On je napisao: „Ja Danilo razumjeh iz knjiga broj godina, koje bješe rekao Gospod Jeremiji proroku da će se navršiti razvalinama Jerusalimskim, sedamdeset godina“ (Danilo 9:1, 2, DK).

Jezdra je razmišljao o Jeremijinim proročanstvima i povezao je završetak „sedamdeset godina“ sa vremenom kada „pobudi Jehova duh Kira, kralja Persijskoga, koji dade i usmeno i pismeno ovu objavu“ (2. Letopisa 36:21, 22, Ba). Kada su Judejci oslobođeni? Dekret kojim je okončano njihovo izgnanstvo bio je izdat „prve godine Kira, kralja Persije“. (Videti okvir „Značajna godina u istoriji“.) Prema tome, Judejci su se do jeseni 537. pre n. e. vratili u Jerusalim da bi obnovili ispravan način obožavanja Boga (Jezdra 1:1-5; 2:1; 3:1-5).

Dakle, prema biblijskoj hronologiji, 70 godina je doslovan period koji se završio 537. pre n. e. Ako se vratimo 70 godina unazad, dolazimo do početne godine tog perioda, to jest 607. pre n. e.

Ali ukoliko činjenice iz nadahnutog Svetog pisma jasno ukazuju da je 607. pre n. e. Jerusalim uništen, zašto mnogi stručnjaci ukazuju na 587. pre n. e.? Oni se oslanjaju na dva izvora — zapise drevnih istoričara i Ptolemejev kanon. Da li su ti izvori pouzdaniji od Svetog pisma? Osmotrimo to pobliže.

Drevni istoričari — koliko su pouzdani?

Istoričari koji su živeli otprilike u vreme kada je Jerusalim uništen pružaju protivrečne informacije o novovavilonskim kraljevima.c (Videti okvir „Novovavilonski kraljevi“.) Tok događaja opisan u njihovim hronologijama ne slaže se sa biblijskim zapisom. Ali koliko su pouzdani njihovi spisi?

Jedan od istoričara koji je živeo najbliže periodu Novovavilonskog carstva bio je Beros, vavilonski „sveštenik boga Vila“. Od njegovog dela Babyloniaca, napisanog oko 281. pre n. e., opstali su samo delovi sačuvani u spisima drugih istoričara. Beros je tvrdio da je koristio „knjige koje su brižljivo čuvane u Vavilonu“.⁠¹ Da li je on pouzdan istoričar? Pogledajmo jedan primer.

Beros je zapisao da je asirski kralj Senahirim vladao nakon „svog brata“; a „nakon njega njegov sin [Esarhadon je vladao] 8 godina; i zatim Samuges [Šamaš-šum-ukin] 21 godinu“ (III, 2.1, 4). Međutim, istorijski dokumenti iz Vavilona koji su nastali mnogo pre Berosovog vremena kažu da je Senahirim nasledio presto svog oca, Sargona II, a ne svog brata; Esarhadon je vladao 12 godina, a ne 8; Šamaš-šum-ukin 20 godina, a ne 21. Jedan stručnjak na tom polju, Van der Spek, potvrđuje da se Beros osvrtao na Vavilonsku hroniku, ali ipak piše: „To ga nije sprečilo da ubacuje svoja tumačenja i dodatne informacije.“⁠²

Šta su drugi izučavaoci rekli? „U prošlosti se na Berosa uglavnom gledalo kao na istoričara“, izjavio je S. Berstajn, koji je temeljno istražio Berosova dela. Ipak je zaključio: „Ako bi on to bio, njegov rad bi morao biti proglašen neprofesionalnim. Čak i u nepotpunom obliku u kojem se trenutno nalazi, Babyloniaca sadrži nekoliko iznenađujućih grešaka prilikom iznošenja samih činjenica... Za jednog istoričara takvi propusti su nedopustivi, ali Berosov cilj nije bio iznošenje istorijskih činjenica.“⁠³

U svetlu do sada rečenog, šta vi mislite? Da li Berosovi proračuni zaista mogu da se smatraju tačnim? Šta je s drugim drevnim istoričarima koji su svoju hronologiju dobrim delom zasnivali na Berosovim zapisima? Da li se istorijski zaključci do kojih su došli mogu smatrati pouzdanim?

Ptolemejev kanon

Kraljevski kanon Klaudija Ptolemeja, astronoma iz drugog veka n. e., takođe se koristi da bi se potvrdila opšteprihvaćena 587. godina pre n. e. Ptolemejeva lista kraljeva se smatra stubom hronologije drevne istorije, pa i perioda Novovavilonskog carstva.

Ptolemej je sastavio svoju listu oko 600 godina nakon što je Novovavilonsko carstvo došlo svom kraju. Kako je uspeo da odredi godinu kada je prvi kralj s njegove liste počeo da vlada? Ptolemej je objasnio da su koristeći astronomske proračune, delimično temeljene na pomračenjima Meseca, „izračunali početak vladavine Nabonasara“, prvog kralja s liste.⁠⁴ Stoga, Kristofer Voker iz Britanskog muzeja kaže da je Ptolemejev kanon bio „zapis osmišljen tako da astronomima obezbedi dosledan hronološki pregled“, a ne „da istoričarima pruži precizan izveštaj o ustoličavanju i smrti kraljeva“.⁠⁵

„Odavno je poznato da je Kanon astronomski pouzdan“, piše Leo Depaut, jedan od najvatrenijih Ptolemejevih pobornika, „ali to ne znači automatski da je i istorijski tačan.“ Ukazujući na listu kraljeva, profesor Depaut dodaje: „Kada se radi o ranijim vladarima [među kojima su i novovavilonski kraljevi], Kanon bi trebalo upoređivati sa zapisom na klinastom pismu kako bi se utvrdilo vreme vladanja svakog od njih.“⁠⁶

Kakav je to „zapis na klinastom pismu“ koji nam pomaže da procenimo istorijsku tačnost Ptolemejevog kanona? On obuhvata Vavilonsku hroniku, liste kraljeva i pločice sa ekonomskim tekstovima — dokumente na klinastom pismu koje su sastavljali pisari koji su živeli otprilike u vreme Novovavilonskog carstva.⁠⁷

Šta saznajemo kada se Ptolemejev kanon uporedi s tim zapisom? U donjem okviru „Da li se Ptolemejev kanon slaže s drevnim pločicama?“, deo Kanona se poredi sa drevnim zapisom na klinastom pismu. Zapazite da Ptolemej navodi samo četiri kralja između vavilonskih vladara Kandalanua i Nabonida. S druge strane, Lista kraljeva iz Uruka — zapis na klinastom pismu — otkriva da je između njih bilo sedam kraljeva. Da li su oni vladali zanemarljivo kratko? Prema jednoj pločici o poslovnom prometu, jedan od njih je vladao sedam godina.⁠⁸

U drugim zapisima na klinastom pismu nalazimo čvrste dokaze da je pre vladavine Nabopolasara (prvog novovavilonskog kralja) jedan drugi kralj (Asur-etel-ilani) vladao Vavilonijom četiri godine. Pored toga, u zemlji nije bilo kralja više od godinu dana.⁠⁹ Pa ipak, ništa od toga ne nalazimo u Ptolemejevom kanonu.

Zbog čega je Ptolemej izostavio neke vladare? Izgleda da ih nije smatrao zakonitim.⁠¹⁰ Primera radi, nije uvrstio Labaši-Marduka, jednog od novovavilonskih kraljeva. Ali prema zapisima na klinastom pismu, kraljevi koje Ptolemej ne pominje zapravo su vladali Vavilonijom.

Ptolemejev kanon se uglavnom smatra pouzdanim. Ali, s obzirom na to da izostavlja neke informacije, da li može poslužiti kao osnova istorijski tačne hronologije?

Zaključak na temelju iznetih činjenica

Da zaključimo: Biblija jasno kaže da je Božji narod bio u izgnanstvu 70 godina. Postoje čvrsti dokazi, sa kojima se većina stručnjaka slaže, da su se Judejci vratili u svoju domovinu 537. pre n. e. Ako računamo unazad od te godine, dolazimo do toga da je Jerusalim uništen 607. pre n. e. Iako se drevni istoričari i Ptolemejev kanon ne slažu sa ovim datumom, tačnost njihovih zapisa s pravom može biti dovedena u pitanje. Zaista, ova dva izvora ne pružaju dovoljno dokaza za odbacivanje biblijske hronologije.

Međutim, ostaju još neka pitanja. Da li je tačno da ne postoje istorijski dokazi u prilog 607. godini pre n. e. na koju ukazuje Biblija? Šta saznajemo iz zapisa na klinastom pismu od kojih su mnoge sastavili drevni očevici i za koje se može utvrditi od kada potiču? Na ova pitanja će biti odgovoreno u sledećem izdanju.

[Fusnote]

[Okvir/Slike na 28. strani]

ZNAČAJNA GODINA U ISTORIJI

Činjenice na osnovu kojih je izračunato da je Kir II osvojio Vavilon 539. godine pre n. e.

▪ Drevni istorijski zapisi i pločice na klinastom pismu. Diodor Sicilijanski (oko 80-20. pre n. e.) napisao je da je Kir postao kralj Persije „prve godine pedeset i pete Olimpijade“ (Historical Library, knjiga IX, 21). To je bilo 560. pre n. e. Grčki istoričar Herodot (oko 485-425. pre n. e.) rekao je da je Kir ubijen „nakon što je bio na prestolu 29 godina“, na osnovu čega zaključujemo da se to desilo tokom njegove 30. godine vladanja, to jest 530. pre n. e. (Histories, knjiga I, Clio, 214). Pločice na klinastom pismu otkrivaju da je Kir pre nego što je bio ubijen vladao Vavilonom devet godina. Prema tome, ako se vratimo devet godina unazad od njegove smrti 530. pre n. e., dolazimo do 539. pre n. e. kao godine kada je Kir osvojio Vavilon.

Dokazi sa pločice na klinastom pismu. Jedna vavilonska glinena pločica iz oblasti astronomije (BM 33066) potvrđuje da je Kir umro 530. pre n. e. Iako se na ovoj pločici nalaze neke greške u vezi sa položajem nebeskih tela, ona sadrži opise dva pomračenja Meseca za koja se kaže da su se dogodila sedme godine vladanja Kambiza II, Kirovog sina i naslednika. Utvrđeno je da se radi o pomračenjima koja su se mogla videti u Vavilonu 16. jula 523. pre n. e. i 10. januara 522. pre n. e., što znači da je Kambizova sedma godina vladanja započela u proleće 523. pre n. e. Iz toga dolazimo do zaključka da je njegova prva godina vladanja bila 529. pre n. e. Prema tome, poslednja Kirova godina bila je 530. pre n. e., što znači da je prva godina njegove vladavine nad Vavilonom bila 539. pre n. e.

[Izvor]

Pločica: © The Trustees of the British Museum

[Okvir na 31. strani]

SAŽETAK

▪ Istoričari obično govore da je Jerusalim uništen 587. pre n. e.

▪ Biblijska hronologija nedvosmisleno ukazuje da se uništenje odigralo 607. pre n. e.

▪ Istoričari uglavnom temelje svoje zaključke na zapisima drevnih istoričara i Ptolemejevom kanonu

▪ Spisi drevnih istoričara sadrže ozbiljne greške i nisu uvek u saglasnosti sa zapisima na glinenim pločicama

[Okvir na 31. strani]

Beleške

 1. Babyloniaca (Chaldaeorum Historiae), prva knjiga, 1.1.

 2. Studies in Ancient Near Eastern World View and Society, strana 295.

 3. The Babyloniaca of Berossus, strana 8.

 4. Almagest, III, 7, preveo Dž. Tumer, u delu Ptolemy’s Almagest, izdanje iz 1998, strana 166. Ptolemej je znao da su vavilonski astronomi matematički „izračunavali“ prethodna i buduća pomračenja, jer su ustanovili da se pomračenja iste vrste ponavljaju svakih 18 godina (Almagest, IV, 2).

 5. Mesopotamia and Iran in the Persian Period, strane 17-18.

 6. Journal of Cuneiform Studies, 47. tom, 1995, strane 106-107.

 7. Klinasto pismo je vrsta pisma nastala tako što su pisari utiskivali znakove na meke glinene pločice pomoću pisaljke sa vrhom zaoštrenim poput klina.

 8. Sin-šar-iškun je vladao sedam godina; iz perioda od prve do sedme godine njegovog vladanja potiče 57 tablica o poslovnom prometu. Videti Journal of Cuneiform Studies, 35. tom, 1983, strane 54-59.

 9. Tablica s ekonomskim tekstom C.B.M. 2152 potiče iz četvrte godine vladanja Asur-etel-ilanija (Legal and Commercial Transactions Dated in the Assyrian, Neo-Babylonian and Persian Periods — Chiefly From Nippur, A. Klej, 1908, strana 74). Takođe, ovaj vladar je naveden neposredno pre Nabopolasara u Haranskim natpisima o Nabonidu (H1B), I, 30. red (Anatolian Studies, 8. tom, 1958, strane 35, 47). U vezi s periodom bez kraljeva, videti Hroniku br. 2, 14. red u delu Assyrian and Babylonian Chronicles, strane 87-88.

10. Neki stručnjaci tvrde da je Ptolemej — čija lista navodno sadrži samo vavilonske kraljeve — izostavio vladare koji nose titulu „kralj Asirije“. Međutim, kao što možete primetiti u okviru na strani 30, nekolicina kraljeva u Ptolemejevom kanonu ima titulu „kralj Asirije“. Tablice s ekonomskim tekstovima, dokumenti na klinastom pismu i natpisi jasno ukazuju da su kraljevi Asur-etel-ilani, Sin-šum-lišir i Sin-šar-iškun zaista vladali Vavilonijom.

[Tabela/Slika na 29. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NOVOVAVILONSKI KRALJEVI

Ako su ovi istoričari pouzdani, zašto onda postoje neslaganja među njima?

Kraljevi

Dužina vladanja (izražena u godinama) prema drevnim istoričarima

[Izvor]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Tabela/Slike na 30. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

DA LI SE PTOLEMEJEV KANON SLAŽE S DREVNIM PLOČICAMA?

Ptolemej izostavlja neke kraljeve sa svoje liste. Zašto?

PTOLEMEJEV KANON

Nabonasar

Nabu-nadin-zer (Nadinu)

Mukin-zer i Pul

Merodah-Valadan

Sargon II „kralj Asirije“

Prvi period bez kralja

Bel-ibni

Asur-nadin-šumi

Nergal-ušezib

Mušezib-Marduk

Drugi period bez kralja LISTA KRALJEVA IZ

Esarhadon „kralj Asirije“ URUKA PRONAĐENA NA

Šamaš-šum-ukin DREVNIM PLOČICAMA

Kandalanu Kandalanu

Sin-šum-lišir

Sin-šar-iškun

Nabopolasar Nabopolasar

Navuhodonosor Navuhodonosor

Amel-Marduk Amel-Marduk

Neriglisar Neriglisar

Labaši-Marduk

Nabonid Nabonid

Kir

Kambiz

[Slika]

Vavilonska hronika je deo zapisa na klinastom pismu koji nam pomaže da procenimo tačnost Ptolemejevog kanona

[Izvor]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Izvor slike na 31. strani]

Photograph taken by courtesy of the British Museum