„Zaista ću mu se smilovati“

Jehova je bio posebno privržen Izraelcima. On je rekao: „Ja sam Izraelov Otac, a Jefrem je moj prvenac“ (Jeremija 31:9). Kako bi otac pun ljubavi odbio sina koji skrušenog srca želi da se vrati kući? Zapazite Jehovina očinska osećanja prema izraelskom narodu.

„Zar nije Jefrem moj dragi sin, moje voljeno dete? Jer koliko god da govorim protiv njega, ipak ću ga se setiti“ (stih 20). Zaista dirljive reči! Poput brižnog roditelja koji se čvrsto drži onog što je ispravno, Bog je morao da govori „protiv“ svoje dece tako što ih je uvek iznova upozoravao na njihove greške. Pošto su tvrdoglavo odbijali da slušaju, morali su da odu od kuće — da budu odvedeni u izgnanstvo. Iako ih je kaznio, Bog ih nije zaboravio. On nikada ne bi mogao to da uradi. Brižan otac ne zaboravlja svoju decu. Stoga, kako se Jehova osećao kada je video da se njegova deca iskreno kaju?

„Moja utroba [se] uznemirila zbog njega.b Zaista ću mu se smilovati“ (stih 20). Jehova se veoma uželeo svoje dece. Njihovo iskreno kajanje je doprlo do njegovog srca i bio je željan da mu se vrate. Poput oca u Isusovom poređenju o rasipnom sinu, Jehova se sažalio i srdačno dočekao svoju decu koja su se vratila kući (Luka 15:20).

’Jehova mi je dozvolio da se vratim kući‘

Reči iz Jeremije 31:18-20 približavaju nam Jehovinu nežnu samilost i milosrđe. On ne zaboravlja one koji su mu nekad služili. Šta ako takve osobe žele da mu se vrate? Bog je ’spreman da oprosti‘ (Psalam 86:5). Nikada neće odbiti one koji mu se obrate skrušenog srca (Psalam 51:17). Naprotiv, rado će ih dočekati (Luka 15:22-24).