17. poglavlje
Drugačiji stav prema poslušnosti
1. Zašto je Jehova dozvolio da Vavilonci razore Jerusalim?
JEHOVA je mnogo godina unapred upozorio Jevreje da će Vavilonci razoriti Jerusalim, objasnivši im takođe zašto. Ali, umesto da slušaju Boga, oni su sledili naginjanja svog tvrdoglavog srca (Jeremija 25:8, 9; 7:24-28).
2. a) Koji blagoslovi, što je i razumno, zavise od poslušnosti prema Bogu? b) Kako je Izrael došao u zavetni odnos sa Jehovom?
2 Jehova ne prisiljava nikoga da mu služi, ali je razumno da traži poslušnost od svih koji žele njegovo priznanje i koji bi hteli da budu blagosloveni večnim životom. Nakon što je Jehova oslobodio Izraelce iz Egipta, rekao im je: „Ako budete striktno poslušali moj glas i držali moj zavet, tada ćete mi sigurno postati posebna svojina mimo svih drugih naroda — jer meni pripada sva Zemlja. Vi ćete mi postati kraljevstvo sveštenika i sveti narod (2. Mojsijeva 19:5, 6, NS). Nakon što im je Bog naveo svoje zahteve, i kad im je bila pročitana „knjiga Zaveta“, oni su dobrovoljno preuzeli na sebe odgovornost koja proizlazi iz takvog odnosa prema Bogu (2. Mojsijeva 24:7).
3. a) Na kojim područjima su Izraelci kasnije pokazivali buntovnički duh prema Jehovi? b) Zašto su ti događaji bili zapisani u Bibliji?
3 Ali, ubrzo nakon toga javlja se među njima buntovnički duh. Oni se, doduše, nisu javno odrekli svoje vere u Jehovu. Ali, protivno njegovom zakonu, mnogi su pokušavali da pomešaju egipatske običaje sa obožavanjem Jehove (2. Mojsijeva 32:1-8). Kasnije su neki od njih kritikovali muževe koje je Jehova koristio kao svoje vidljive zastupnike (4. Mojsijeva 12:1-10; 16:1-3, 31-35). Kao nacija, Izraelci nisu posedovali dovoljno vere da bi postupali po Reči Božjoj; već su bili pod uticajem straha od ljudi (4. Mojsijeva 13:2, 31-33; 14:1-4; Jevrejima 3:17-19). Kada su nenamerno sagrešili, oni koji su se iskreno pokajali, moglo im je biti oprošteno. Ali, tokom 900 godina nacija je namerno prezirala najpre jedan božanski zahtev, potom drugi, a često mnoge odjednom. Sve što su radili kao i ishod njihovog načina postupanja zabeležen je u Bibliji kao spominjajući primer za nas (2. Dnevnika 36:15-17; 1. Korinćanima 10:6-11).
4. a) Ko su bili Rihavovci? b) Koje obaveze je stavio pred njih Jonadav?
4 Nakon što je Izraelce Jeremijinog vremena Jehova uvek iznova opominjao na teške posledice njihovog načina postupanja, predočio im je za primer Rihavovce. Bili su to neizraelci, potomci Jonadava koji je dokazao potpunu saglasnost sa Jujevim stavom nepodnošenja suparništva prema Jehovi. Taj Jonadav je kao patrijarhalni plemenski poglavar naredio Rihavovcima da doveka ne piju vino, niti da stanuju u kućama, ni da se bave poljoprivredom, nego da žive kao nomadi u šatorima. To bi im omogućilo da žive treznim i jednostavnim životom, oslobođeni pohlepe za uživanjima i tereta gradskog života, obožavajući Jehovu u zajednici sa Izraelcima meću kojima su živeli.
5. Kako su Rihavovci pokazali primernu poslušnost?
5 Da li je bilo za očekivanje da će Rihavovci slušati svog čovečjeg pretka, kada su Jevreji čak odbili da poslušaju Jehovu, suverena, svemira? Učinili su to, na primeran način. Iako su Rihavovci potražili utočište u Jerusalimu kada su vavilonske i sirijske vojske upale u Judeju, oni su i dalje živeli u šatorima. Ali, koliko su bili čvrsti u odluci da ne piju vino, iako je ljudima usred kojih su živeli bilo dozvoljeno da piju vino? Jehova je pozvao Jeremiju da odvede Rihavovce u jednu od dvorana hrama, da iznese vino pred njih i zatraži da piju. Ali, oni su to odbili da učine. Zašto? Očigledno jer su cenili odanost svojih predaka Jehovi; shvatili su da je on bio ljubazno zainteresovan za njihovo dobro i tako su poslušali njegovu zapovest. Jehova se radovao toj primernoj poslušnosti, koja je još izrazitije osvetlila neposlušnost Jevreja prema Jehovi (Jeremija 35:1-11).
6. a) Ko je danas sličan Rihavovcima? b) Ko predočava neposlušne Izraelce?
6 I danas ima osoba koje su slične Rihavovcima. To su Gospodove „druge ovce“. Danas se ne radi o tome da li oni piju vino ili ne. (Uporedi 1. Timoteju 5:23). To je lična stvar, sve dotle dok neko ne pije prekomerno ili ne postane čak pijanica (Priče Solomunove 23:20; 1. Korinćanima 6:9, 10). Ipak, Bogu dopadljiva poslušnost danas je isto važna kao tada. Za razliku od takozvanog hrišćanstva, predočenog po otpadom Izraelu, savremena klasa Rihavovaca dokazuje svojim delima da poznaje vrednost Bogu dopadljive poslušnosti. Kako će im to biti od koristi?
7. a) Koje ohrabrujuće obećanje je Jehova dao Rihavovcima? b) Koju nadu posreduje Jehova današnjoj klasi Rihavovaca?
7 Zbog njihove odanosti Jehova je dao Rihavovcima obećanje, koje ima važno proročansko značenje za naše dane. Rekao je: „Jer ste slušali zapovijedi svoga oca Jonadaba i držali se svih naredaba i činili sve što vam je on zapovijedio, zato — ovako govori Jahve nad vojskama, kralj Izraelov — Jonadabu, sinu Rehabovu, nikad neće ponestati potomaka koji će stajati pred licem mojim u sve dane“ (Jeremija 35:18, 19, ST). Tako su se našli među onima koji su 607. pre n. r. vr. preživeli razorenje Jerusalima. I klasa koju su predočavali preživeće predstojeće uništenje takozvanog hrišćanstva i preostalog dela sveta, koji ide svojim putevima nezavisnosti, odbijajući da priznaju Jehovinu suverenost.
ZAŠTO NIJE LAKO BITI POSLUŠAN
8. Zašto mnogim ljudima teško pada da budu poslušni?
8 Mnogima teško pada da se nauče poslušnosti. Oni su odrasli u svetu u kom svako radi što njemu odgovara. Možda im se dopada ono što su naučili o životu pod Božjim Carstvom. Ali, kada njihovim mislima ovlada ponos mogli bi da počnu da izbegavaju neke Božje zahteve ili pak da kritikuju način na koji su isti izloženi (Priče Solomunove 8:13; 16:18). S tim problemom se suočio Naman, sirijski vojskovođa, koji je živeo u vreme proroka Jelisije.
9. a) Kako je došlo do toga da je Naman potražio Jelisija? b) Šta je očekivao, ali šta se stvarno dogodilo?
9 Naman je oboleo od gube. Pošto je neka mlada izraelska robinja hrabro izrazila svoje uverenje da bi Naman mogao da bude izlečen kada bi se obratio Jehovinom proroku Jelisiji, Naman je otputovao u Izrael. Sa svojim konjima i ratnim kolima stigao je pred vrata Jelisijeve kuće. Ali, Naman je bio ugledna ličnost i zato je očekivao da Jelisije izađe pred njega, da ga dočeka na neki ceremonijalni način, da možda čak pozove Jehovu, i da pređe rukom preko obolelog tela dok ga ne izleči. Ali, umesto svega toga Jelisije je jednostavno samo poslao glasnika, koji mu je rekao da ide na Jordan i da se tamo okupa sedam puta (2. Carevima 5:1-12).
10. a) Kako je reagovao Naman? b) Šta ga je konačno navelo na poslušnost? v) Kakav je bio rezultat?
10 Namanov ponos je bio pogođen, i ljutito je otišao. Ali, na nagovor svojih slugu ponizio se i pokazao veru. „I tako siđe, opra se sedam puta u Jordanu, prema riječi čovjeka Božjega; i tijelo mu posta opet kao u malog djeteta — očistio se.“ Naman se sada uverio da je Jehova jedini pravi Bog, i da je uprkos svojoj prvobitnoj reakciji priznao da su Jelisijeva uputstva zaista poticala od Boga (2. Carevima 5:13-15, ST).
11. a) U kom pogledu su „druge ovce“ bile predočene po Namanu? b) Koje važne pouke moramo svi mi da izvučemo?
11 Da li možda na sebi vidiš neke Namanove karakterne crte? Poput ostalih neizraelaca koji su pokazali veru i Naman je upotrebljen u Bibliji kao predslika „drugih ovaca“, koje se priključuju čistom obožavanju. Pošto su svi rođeni u grehu, bili su nekada duhovno bolesni. Zato su svi morali potražiti pomoć Jehovine pomazane klase roba, a potom poslušno postupiti u skladu s onim što ih je taj „rob“ naučio iz Reči Božje (Matej 24:45). Neki od njih nisu u početku cenili sve posredovane im biblijske savete — na primer s obzirom na potrebu redovnog posećivanja skupštinskih sastanaka, obzirom na važnost da se bude odvojen od sveta ili u vezi zahteva hrišćanskog krštenja u vodi. Možda su oklevali da se predaju Bogu i krste se, jer se njihovo srce odupiralo potrebi „odreći se samoga sebe“, da bi mogli postati Hristovi sledbenici. U nekim slučajevima su kritikovali način na koji su im davale savete odgovorne osobe u skupštini. Ipak, s vremenom svi koji zaista žele da pripadaju Gospodovim „drugim ovcama“, moraju da nauče da je potrebno biti ponizan i poslušan iz ljubavi (Jakov 4:6; Matej 16:24).
ZAPOVESTI KOJE NAM DONOSE KORIST
12, 13. a) Kako nam koristi ako slušamo Jehovine zapovesti? b) Kako se to može predočiti?
12 Upoznavajući Jehovu i njegove puteve mi sve bolje razumemo koliko su istinite reči koje je on sam uputio svojim slugama starog vremena: „Ja, Jahve Bog tvoj, tvojem dobru te učim, vodim te putem kojim ti je ići. O da si pazio na zapovijedi moje!“ (Isaija 48:17, 18, ST). Jehovina ozbiljna želja je da njegov narod bude sačuvan od nesreće i da se raduje životu, poklanjajući pažnju njegovim zapovestima. On pozna naša svojstva, on zna šta nas zaista može učiniti srećnima. Zato nas opominje na postupke koji bi nas izopačili i razorili naš dobar odnos prema drugima.
13 Oni koji su poslušali upozorenje da se čuvaju od kurvarstva i brakolomstva bili su pošteđeni duševne uznemirenosti, bolesti i vanbračnih porođaja, koji su posledica toga (1. Korinćanima 6:18; Jevrejima 13:4). Primenjujući savete iz 2. Korinćanima 7:1 ili slične, oslobođeni su zavisnosti od duvana ili ostalih droga, koje štete zdravlju a mogu da prouzrokuju prevremenu smrt. Njegova zapovest, ’uzdržavati se od krvi‘ pomogla je njegovim slugama da ojačaju svoje poverenje u njega, kao u jedinoga od koga zavise svi njihovi izgledi na budući život, a istovremeno ih je sačuvala od strašnih bolesti, koje se mogu preneti putem transfuzija krvi (Dela apostolska 15:28, 29).
14. Zašto je za nas mnogo bolje da tražimo najpre Carstvo, umesto nepotrebno se upuštati u veze sa svetom?
14 Sve dotle dok živimo u svetu mi moramo u određenoj meri da kontaktiramo s njim. Ipak, Jehova nas upozorava da ne bismo polagali svoje nade u svet, niti postali deo njega. On zna šta će se dogoditi sa svetom. Kako bi ludo bilo trošiti svoj život za izgradnju nečega što će Bog da uništi! A što je još gore, svi koji to rade utvrdiće da će doživeti isti udes kao i svet kome se posvećuju. Koliko je samo zato koristan savet koji je dao Sin Božji: „Tražite Božje Carstvo! Stavi ga na prvo mesto u svom životu!“ (1. Jovanova 2:17; Matej 6:33).
15. a) Šta moramo da naučimo da radimo ako želimo da budemo među onima koji će dobiti sve što je Adam izgubio? b) Na koji način će se on nama obraćati u toku milenijuma?
15 Jehova zna tačno šta nam je potrebno i tako on priprema svoj narod za život u njegovom pravednom novom sastavu stvari. Adamova neposlušnost je dovela do nesavršenstva, do gubitka večnog života i do proterivanja iz raja. Ako želimo da se nađemo među onima koji će biti blagosloveni svim što je Adam izgubio, mi moramo sigurno da dokažemo da smo pažljivi kad Bog govori. Na koji način će se on nama obraćati u toku dolazećeg milenijuma za vreme kog će čovečanstvo biti dovedeno do savršenstva? Kroz Mesijansko kraljevstvo. Da li će ta vladavina da ima i vidljive zemaljske zastupnike? Da, ’na celoj Zemlji će knezovi‘ stajati u službi kralja (Psalam 45:16; uporedi Isaija 32:1, 2). Time što će iz ljubavi slušati te knezove, ljudi će dokazivati svoju podložnost svom nebeskom kralju.
16. Zašto je sada zaštita da se poslušaju starešine i kako je to dobra priprema za život u Božjem novom uređenju?
16 Kao pripremu za to vreme, Jehova obezbeđuje školovanje kroz svoju vidljivu teokratsku organizaciju. U skupštinama je postavio u duhovnom smislu starije muževe ili starešine. Oni nadgledaju skupštinske sastanke i prednjače u propovedanju vesti o Carstvu. Svima koji žele da služe Jehovi pomažu da nauče kako da primenjuju u svom životu biblijska temeljna načela i upozoravaju ih na zamke koje bi mogle da pokvare njihov odnos sa Bogom. Osim toga, Jehovini svedoci su širom sveta iskusili da su u olujama, potresima, kao i za vreme oružanih sukoba, često ostali živi jer su poslušali savete starešina. Skupština ne pripada starešinama; ona pripada Bogu. Starešine ne tvrde da su oni nadahnuti, ali kako Biblija pokazuje. Bog ih upotrebljava da bi preuzeli vođstvo i ko njih sluša taj pokazuje da poštuje uređenje kojim se služi Jehova u pripremanju svojih slugu za preživljavanje i za svoje novo uređenje (Dela apostolska 20:28; Jevrejima 13:17).
17. Iz kog poticaja moramo da slušamo?
17 Ali, njihova poslušnost nije motivisana samo željom da prežive predstojeće uništenje sveta. Postoje važniji motivi. Koji su to? Cenjenje života i svih priprema koje je učinio Bog za održanje istog. Zahvalnost za njegove darove koji nam obogaćuju život — sposobnost razmišljanja, cenjenje lepote i duhovnih vrednosti, mogućnost da upoznamo svog Stvoritelja i da ga obožavamo. Takođe smo svesni velike ljubavi koju nam je Bog pokazao, dajući čak svog Sina, koji je žrtvovao svoj život kako bismo mi dobili priliku da večno živimo.
18. Kako ćemo misliti o poslušnosti prema Bogu njegovoj organizaciji, kad dobro upoznamo Boga?
18 Za one koji su dobro upoznali Boga, poslušnost ne predstavlja neugodnu obavezu. Pošto tačno razumeju njegovu nameru i zahteve, i osećaju dobre rezultate koji proizlaze iz primenjivanja istih, oni ne gaje ni najmanju sumnju da je jedino razumno postupati onako kako to Bog želi. Shvataju da je to za njih zaštita. Osim toga, to je prilika da dokažu svoju ljubav prema Bogu. Slušati ga, za njih predstavlja veliku radost (1. Jovanova 5:3; Psalam 119:129).
[Slike na 135. strani]
Neki moraju savladati svoj ponos kao Naman koji je oboleo od gube