Lekoviti balzam iz drevnog Galada

U PRVOJ biblijskoj knjizi, u Postanku, nalazi se poznati izveštaj o tome kako su Josifa braća prodala ismailskim trgovcima koji su išli u Egipat. Taj karavan je bio iz Galada i njihove kamile su nosile balzam i drugu robu u Egipat (Postanak 37:25). Ovaj kratak izveštaj nam otkriva da je na području drevnog Bliskog istoka balzam bio veoma cenjen zbog svojih lekovitih svojstava.

Međutim, u šestom veku pre n. e. prorok Jeremija je tužno upitao: „Zar nema balzama u Galadu?“ (Jeremija 8:22). Zašto je Jeremija postavio to pitanje? Šta je u stvari balzam? Da li i danas postoji takav lekoviti balzam?

Balzam u biblijska vremena

Balzam je mirišljava smesa biljnih smola i eteričnih ulja koja se dobija iz različitih vrsta biljaka. Na drevnom Bliskom istoku balzam se smatrao luksuznom robom i obično se koristio za pravljenje mirisnog kâda i parfema. Ubrojan je među sastojke od kojih su se pravili sveto ulje za pomazanje i kâd, koji su se koristili u svetom šatoru nakon što su Izraelci izašli iz Egipta (Izlazak 25:6; 35:8). Među mnogim darovima koje je kraljica Save donela kralju Solomonu bila je i velika količina balzama (1. Kraljevima 10:2, 10). Pre nego što je Jestira bila predstavljena persijskom kralju Asviru imala je tretman ulepšavanja koji je uključivao masažu balzamom u trajanju od šest meseci (Jestira 1:1; 2:12).

Premda je balzam dolazio iz različitih krajeva Bliskog istoka, balzam iz Galada je poticao iz Obećane zemlje, pošto se područje Galada nalazilo odmah istočno od reke Jordan. Patrijarh Jakov je smatrao da balzam spada u „najbolji rod ove zemlje“ pa ga je poslao kao poklon u Egipat (Postanak 43:11). Prorok Jezekilj ga je svrstao među trgovačku robu koju su Juda i Izrael slali u Tir (Jezekilj 27:17). Balzam je bio veoma poznat po određenim lekovitim svojstvima. U drevnoj literaturi se često spominju lekovite i okrepljujuće moći ovog melema, posebno kod lečenja rana.

Balzam za bolestan narod

Zašto je onda Jeremija postavio pitanje: „Zar nema balzama u Galadu?“ Da bismo to razumeli, moramo se osvrnuti na stanje koje je u to vreme vladalo u Izraelu. Ranije je prorok Isaija slikovito opisao koliko je taj narod bio u lošim odnosima s Bogom rekavši: „Od glave do pete nema na telu zdravog mesta. Ozlede i modrice i otvorene rane — nisu očišćene ni zavijene“ (Isaija 1:6). Umesto da prizna da je u jadnom stanju i da potraži lek, ovaj narod je i dalje bio neposlušan. Jeremiji kasnije nije preostalo ništa drugo nego da jadikuje: „Odbacili su Jehovinu reč, pa kakva je onda njihova mudrost?“ Da su se samo vratili Jehovi, on bi ih izlečio. „Zar nema balzama u Galadu?“ To pitanje je stvarno navodilo na razmišljanje! (Jeremija 8:9).

Današnji svet je u mnogim pogledima pun ’ozleda i modrica i otvorenih rana‘. Ljudi pate zbog siromaštva, nepravde, sebičnosti i nedostatka dobrote, i to sve zato što se ljubav prema Bogu i bližnjima ohladila (Matej 24:12; 2. Timoteju 3:1-5). Mnogi se osećaju odbačeno zbog svoje rase, nacionalnosti ili godina. Povrh svega toga, tu su i glad, bolest, rat i smrt. Poput Jeremije, mnogi iskreni vernici se pitaju postoji li neki „balzam“, to jest nešto što bi u emocionalnom i duhovnom pogledu zalečilo rane onih koji pate.

Dobra vest koja leči

U Isusovim danima to isto pitanje je bilo u mislima poniznih ljudi. Ali ono nije ostalo bez odgovora. Početkom 30. godine n. e., u sinagogi u Nazaretu, Isus je čitao iz svitka proroka Isaije u kom je stajalo sledeće: „Jehova [me je] pomazao da objavim dobru vest krotkima. Poslao me je da zavijem rane onima koji su slomljenog srca“ (Isaija 61:1). Isus je te reči primenio na sebe, predstavivši se kao Mesija koji je dobio zapovest da objavi poruku utehe (Luka 4:16-21).

Tokom svoje službe na zemlji, Isus je revno propovedao dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Matej 4:17). U Propovedi na gori je onima koji pate obećao da će se njihova situacija promeniti, rekavši: „Srećni ste vi koji sada plačete, jer ćete se smejati“ (Luka 6:21). Time što je propovedao dolazak Božjeg Kraljevstva, što je svakako poruka nade, Isus je ’zavijao rane onima koji su slomljenog srca‘.

’Dobra vest o Božjem Kraljevstvu‘ i u naše vreme pruža utehu ljudima (Matej 6:10; 9:35). Uzmimo kao primer Rodžera i Lilijan. Oni su u januaru 1961. godine prvi put čuli za Božje obećanje o večnom životu, i to je bio pravi melem za njihovu dušu. „Plesala bih po kuhinji kada bih pomislila na ono što sam saznala. Bila sam tako srećna“, priseća se Lilijan. Rodžer koji je u to vreme bio delimično paralizovan već deset godina dodaje: „Ta veličanstvena nada, nada u uskrsenje i u to da će doći kraj svih patnji i bolesti, za mene je bila velika radost u životu“ (Otkrivenje 21:4).

Godine 1970. njihov jedanaestogodišnji sin je umro. Ali oni nisu pali u očaj. Sami su iskusili kako Jehova „leči one koji su slomljenog srca, i previja njihove bolne rane“ (Psalam 147:3). Našli su utehu u svojoj nadi. Ta nada o predstojećem Božjem Kraljevstvu donosi im mir i zadovoljstvo već skoro 50 godina.

Izlečenje koje tek predstoji

Dakle, da li i danas postoji ’balzam iz Galada‘? U duhovnom pogledu takav balzam postoji. Uteha i nada koje pruža dobra vest o Božjem Kraljevstvu mogu slikovito govoreći ’zaviti rane onima koji su slomljenog srca‘. Da li biste voleli da doživite takvo izlečenje? Sve što treba da uradite jeste da širom otvorite svoje srce za utešnu poruku iz Božje Reči i dozvolite joj da utiče na vaš život. Milioni ljudi su to već učinili.

Lečenje ovim balzamom je samo predslika daleko većeg olakšanja koje tek dolazi. Brzo se približava vreme kada će Jehova ’lečiti narode‘ i dati im mogućnost da večno žive. Tada „niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘“. Dakle, još uvek ima „balzama u Galadu“ (Otkrivenje 22:2; Isaija 33:24).

[Slika na 23. strani]

Dobra vest o Božjem Kraljevstvu i danas ublažava bol onima kojima je srce slomljeno