Nastavi da propovedaš Carstvo

„Ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svima narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS).

 1, 2. a) Koje je najvažiije delo u našem veku, i u kom obimu se vrši? b) Šta dokazuje da Jehova ovo delo blagosilja?

PROPOVEDANJE dobre vesti o Božjem Carstvu je najvažnije delo u našem veku. Svemogući Bog želi da se ovo delo danas sprovodi, što se i događa, čime se ispunjava njegova proročanska reč. Naša reakcija na to, biće odlučujuća za našu večnu sudbinu (1. Korinćanima 9:16, 23).

² Oduševljava nas kada vidimo da broj onih koji učestvuju u ovom delu propovedanja stalno raste – sada ih je preko tri miliona. Više nego ikad stupaju u punovremenu službu. I mnogi drugi zainteresovani ljudi pristaju na biblijski studij i trude se da upoznaju kako mogu da vrše volju Božju.

 3. Šta bi mogli neki da misle o nužnosti da se dobra vest dalje propoveda?

³ Povremeno neki popuštaju „da čine ono što je izvrsno i ’umaraju se’ što se tiče njihovog učešća u delu propovedanja (Galatima 6:9; Jevrejima 12:3). Oni možda kažu da je dobra vest u njihovom području obilno propovedana, da su ljudi već zauzeli stav i da su sada ljuti ako ih posećujemo. Ko tamo propoveda imaće jako slab rezultat ili nikakav. Zato oni misle, verovatno je delo uglavnom već učinjeno i tu nema više nikakve potrebe da se nastavi sa propovedanjem. Šta je pgrešno u ovom načinu mišljenja?

Zašto istrajati?

 4. Šta bi trebalo da nas motiviše, da propovedamo čak u takvim područjima gde nalazimo jako slab odziv?

⁴ Naša verna istrajnost u delu propovedanja ne bi pre svega trebala da zavisi od toga da li nas ljudi slušaju ili ne. Jeremija je propovedao 40 godina u Jerusalimu, iako ih je veoma malo slušalo a mnogi pružali žestok otpor. Zašto je on bio tako istrajan? Jer je izvršavao delo koje je Jehova zapovedio, i zato što ga je njegovo proročansko znanje, o tome što će se desiti Jerusalimu, primoravalo da i dalje govori (Jeremija 1:17-19). Rekao je: „U mom srcu bi kao rasplamtela vatra, zatvorena u mojim kostima; i umorih se zadržavajući je, i ne mogoh je izdržati“ (Jeremija 20:7-10, NS). Mi se nalazimo u sličnom položaju. Jehova je preko Isusa Hrista zapovedio, da se „dobra vest“ mora propovedati po čitavoj nastanjenoj zemlji (Matej 24:14). Ako ljudi ne slušaju, tada imamo priliku da dokažemo dubinu naše ljubavi i predanosti prema Jehovi, time što ne prestajemo da postupamo ispravno (1. Jovanova 5:3). Ako razmislimo o tome šta bliska budućnost donosi čovečanstvu, kako bi onda u našem nastojanju da upozorimo naše bližnje, mogli prestati? (2. Timoteju 4:2).

 5. a) Iz kog drugog razloga bi trebali istrajati u delu propovedanja, b) Kako delo propovedanja sačinjava osnovu za sud?

⁵ Osim toga kod Jeremijinog propovedanja se radilo ustvari o delu suda. Kada je 607. godine pre n.e. Jerusalim pao, niko od onih koji su poginuli ili odvedeni u zarobljeništvo, nije mogao tvrditi da ne zna zašto mu se to događa. Jeremija je četrdeset godina upravo na to upozoravao Izraelce, ukoliko se i dalje budu buntovnički ponašali prema Jehovi. (Uporedi Jezekilj 2:5). Takođe i danas propovedanje dobre vesti „za svedočanstvo svima narodima“ sačinjava osnovu za sud. To je apostol Pavle razjasnio kada je rekao da će se Isus Hrist osvetiti onima „koji ne poznaju Boga i koji ne slušaju dobru vest o našem Gospodu Isusu“ (2. Solunjanima 1:8, 9, NS). Ljudima će se suditi po njihovoj reakciji na dobru vest. Zato se mora nastaviti sa sprovođenjem dela propovedanja do kraja i to jasno i glasno (Otkrivenje 14:6, 7). Ništa nas ne bi trebalo zadržati da ovu važnu vest prenesemo ljudima tako često koliko nam je moguće. To je velika odgovornost koja počiva na svakom predanom Jehovinom slugi.

 6. Zašto moramo nastaviti sa propovedanjem iako je naša vest nadaleko i naširoko poznata?

⁶ Priznajemo, moguće je da dobra vest u našoj okolini već prilično obilno propovedana. Ipak u svetu se danas toliko stvari dešava da bi neki ljudi zaboravili vest koju su od nas čuli ako bi mi prestali sa propovedanjem. Pomislimo samo na revolucije, terorske napade, štrajkove, skandale i mnogobrojne druge događaje koji se naširoko objavljuju. U to se mogu ubrojati mnogi oblici omiljene zabave i druga odvraćanja. Mi moramo da nastavimo sa propovedanjem, da bi ljudi našu vest stalno imali u vidu, jer je njihova pažnja mnogo čim zaokupljena.

 7. Kako danas mnogi reaguju kao Izraelci na Isaijino propovedanje, ali zašto nas to ne bi trebalo odvratiti od propovedanja?

⁷ Ako kod mnogih ljudi naiđemo na odbijanje tada treba da mislimo na to kakvim je ljudima prorok Isaija morao da propoveda. Jehova mu je rekao: „To je buntovnički narod, sinovi lažljivi, sinovi koji nisu bili voljni da slušaju zakon Jehovin; koji su onima koji vide govorili: ’Ne morate videti’ i onima koji imaju vizije: ’Za nas u vizijama ne morate gledati iskrene stvari. Govorite nam mile stvari, gledajte u vizijama obmanljive stvari. Odstupite od puta; skrenite sa staze. Prouzrokujte da Svetac Izrailjev prestane zbog nas.’“ Bez obzira na to Isaija je rekao istinu narodu: „Jehova je Bog suda. Srećni su svi koji njega čekaju“ (Isaija 30:9-11, 18, NS). Mi bi trebali isto tako da postupamo. Tako dugo dok smo uporni, ljudi će biti obavešteni o našoj vesti. Neki će je prihvatiti a drugi ne. Ali svi imaju priliku da je čuju.

Kako će slušati?

 8. Iako bi se moglo misliti da su ljudi već zauzeli stav protiv istine, šta bi moglo promeniti njihove misli?

⁸ Možda stičemo utisak da su ljudi u jednom određenom području već zauzeli jasan stav i da su odlučni da odbiju našu vest ili štaviše da joj pruže otpor. Ali ne zaboravimo da je život ljudi stalno izložen promenama. Moguće je da se već sutra, sledeće nedelje ili sledećeg meseca nalaze pred novim problemima ili su u novoj situaciji te tako spremni da prihvate istinu. Moguće je da slušaju o uznemiravajućim događajima u svetu ili počnu da trpe zbog ekonomskih prilika, da se razbole ili izgube nekog rođaka usled smrti. Potom će se možda probuditi i razviti želju, da saznaju nešto o razlogu njihove nevolje. Ako nastavimo da i dalje propovedamo, znaće gde mogu da se obrate.

 9. Kako se naše delo propovedanja može uporediti sa delom spasilaca u području katastrofe?

⁹ Naš položaj se može uporediti sa spasiocima u području koje je pogođeno katastrofom, na primer nakon zemljotresa. Nekoliko pomoćnika radi možda u zoni u kojoj se može naći manje preživelih, ali činjenica da njihovi drugovi na drugom kraju nalaze više preživelih, ne bi za njih bila nikakav razlog da popuste ili prestanu. Štaviše, svi pomoćnici uporno nastavljaju svoj posao čak i onda ako imaju utisak da u njima dodeljenoj zoni nema više preživelih. I tada, ponekad nađu još kojeg preživelog. Traganje se prekida tek onda kada se vidi da na osnovu proteklog vremena ne postoji više nikakva nada. A sad, naše traganje nije još zaustavljeno i mi još uvek nalazimo hiljade na hiljade onih koji žele da se spasu iz starog sveta i da prežive „veliku nevolju“ (Otkrivenje 7:9, 14). Čak na teritorijama koje su temeljno obrađene i na kojima većina ljudi ne reaguje na vest, postižu se još uvek neki rezultati. Osim toga postoje i drugi razlozi da se nastavi sa propovedanjem.

 10. Jedino kako će ljudi prema Rimljanima 10:13, 14 znati kuda se mogu obratiti ako traže istinu?

¹⁰ Ljudi takođe moraju da budu stalno podsećani da će „svaki, koji prizove ime Jehovino, biti spasen“. „Ali“, tako Pavle nastavlja u svom pismu Rimljanima, „kako će prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će opet verovati u onoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bez propovednika?“ (Rimljanima 10:13, 14, NS). Ove reči bi nam trebale napraviti utisak za nužnost da u propovedanju dobre vesti o Carstvu budemo istrajni.

 11. Koju odgovornost imamo prema porasloj deci?

¹¹ S obzirom da vreme kraja još uvek traje, rođena su deca, koja su već odrasla ili su dostigla starost u kojoj sama odgovaraju za sebe. Mnogi od ovih mladih do sada nisu poklanjali pažnju istini. Njihovi roditelji su možda odbili vest i izjavili čak da su protiv. Ali sada su ti mladi dovoljno stari da sami ozbiljno razmisle o stanju u svetu o budućnosti i o smislu života. I oni moraju prizvati ime Jehovino ako hoće da budu spaseni. „A kako će verovati u onoga za koga nisu čuli?“ (Rimljanima 10:14). Mnogi od ovih tinejdžera i mladih odraslih brzo reaguju na istinu; zato ih moramo tražiti i propovedati im.

 12. Kako našim nastavljanjem propovedanja dolazi Jehovino milosrđe do izražaja?

¹² Da još uvek postoji mogućnost za propovedanje, jeste izraz Jehovine velikodušnosti. Apostol Petar je pisao: „S obzirom na svoje obećanje Jehova nije spor, kao što neki misle da je, nego je strpljiv s vama, jer ne želi da iko bude uništen, nego da svi dođu do pokajanja. I strpljivost Gospoda našega smatrajte spasenjem“ (2. Petrova 3:9, 15, NS). Jehovina želja da se sve vrste ljudi spasu, ne vidi se samo u tome što je omogućio vreme vre izvršenja svoje osude, nego i u stalnom pozivanju ljudi da mu se obrate i tako spasu (1. Timoteju 2:4). Ako bez prekida propovedamo dobru vest, tada se približavamo Božjem milosrđu i slavimo ga na taj način.

Izbeći krivicu za krv

 13, 14. a) Kako se naše delo propovedanja može uporediti sa službom stražara spomenutoj u Jezekiljevom proročanstvu? b) Zašto je Pavle mogao kazati da je „čist od krvi svih ljudi“, i kada to Jehovini svedoci danas jedino mogu da kažu?

¹³ Odgovornost Jehovi predanih svedoka, da upozoravaju ljude od dolazećeg Božjeg suda, može se uporediti sa odgovornošću, koju je Jezekilj imao u svoje vreme. On je određen da bude stražar domu Izraelovom. Njegov zadatak se sastojao u tome, da upozori Izraelce na uništenje, koje je na njih trebalo doći, ako se ne bi odvratili od svog lošeg puta. Ako on kao stražar ne bi oglasio upozorenje, tada bi zli bili uništeni, a krv bi njihova došla na glavu nemarnog stražara. Kako je Jehova nastrojen prema izvršenju osude, pokazao je sledećim rečima: „Nije mi mila smrt zlih, nego da se zli odvrati od svog puta i zaista ostane u životu. Odvratite se, odvratite se od svojih zlih puteva, jer zašto da umrete, dome Izraelov?“ (Jezekilj 33:1-11, NS).

¹⁴ Apostol Pavle je priznao svoju odgovornost stražara, jer je starešinama Efesa rekao: „Zato vas pozivam na današnji dan, da posvedočim, da sam čist od krvi svih ljudi.“ Zašto je on to mogao reći? Nastavio je: „Jer se nisam ustručavao da vam objavim sav Božji savet“ (Dela apostolska 20:26, 27, NS). Tako je isto danas sa klasom stražara, ostatkom pomazanih sledbenika Isusa Hrista. Članovi ove klase, zajedno sa više od tri miliona svojih saučesnika, koji se nadaju da prežive kraj ovog sadašnjeg sistema stvari i da postignu večni život na Zemlji, ne smeju nikada popustiti u propovedanju dobre vesti o Božjem Carstvu i upozoravanju na dolazeće izvrše nje presude. Na ovaj način će izbeći krivicu za krv.

 15. Ko je prema Jezekilju, 9. poglavlju označen, i ko je izvršio označavanje?

¹⁵ Današnje delo propovedanja opisuje se proročanski u Jezekilju, 9. poglavlju, gde je reč o odluci da se kazni grad Jerusalim. Pre izvršenja presude upućen je jedan čovek, koji je obučen u laneno platno i koji na svojim bedrima nosi rožnu mastionicu sekretara, da ide kroz grad i da stavi znak na čelo svima koji uzdišu radi onih tamo učinjenih odvratnosti. Kada ovo delo označavanja bude završeno, tada će svi u gradu, izuzev onih koji su za preživljenje označeni, biti uništeni. Nakon svog uspešno završenog dela označavanja, čovek je izvestio: „Učinio sam kako si mi zapovedio“ (Jezekilj 9:11). On je svoj zadatak verno izvršio.

 16. a) Koga danas predstavlja čovek obučen u laneno platno? b) Kako nas sporno pitanje oko opravdanja Jehovinog suvereniteta vuče da i dalje propovedamo?

¹⁶ Čovek obučen u laneno platno predstavlja pomazani ostatak Hristovih sledbenika. Ovom ostatku se priključilo „veliko mnoštvo naroda“ „drugih ovaca“. Veliko sporno pitanje vrti se kao i u Jezekiljevim danima oko opravdavanja Jehovinog suvereniteta. Što se tiče kraja sadašnjeg pokvarenog sastava stvari u ratu velikog dana Boga Svemogućeg, Jehova kaže: „I narodi će morati da spoznaju da sam ja Jehova“ (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16; Jezekilj 39:7). Da bi narodi to saznali, neophodno je potrebno da Jehovine sluge na Zemlji nastave sa objavljivanjem njegovog imena i njegove namere – za svedočanstvo svim narodima.

 17, 18. a) Zašto nam je stalno propovedanje pomoć da ostanemo budni? b) Kakav bi izveštaj svi mi želeli da damo Jehovi kada zaustavi delo propovedanja, i kako to jedino možemo da učinimo?

¹⁷ Time da i dalje propovedamo dobru vest o Carstvu, mi takođe čuvamo našu sopstvenu budnost. Ostanimo svesni značaja Jehovinog imena i namere. Ako bi popustili moglo bi se desiti, da naša nada o Carstvu oslabi i da skrenemo s puta „od briga i bogatstva i uživanja ovog života... i da ništa ne donesemo do savršenstva“ (Luka 8:14, NS). Sa revnošću i istrajnošću u objavljivanju „dobre vesti“, sledimo zapovest našeg Gospoda Isusa Hrista: „Pazite, budite budni, jer ne znate kada je određeno vreme. A što vama govorim, svima govorim: bdijte stalno“ (Marko 13:10, 33, 37, NS).

¹⁸ Zato tražimo svi istrajno ’one, koji uzdišu’ tako dugo, dok nam Jehova dozvoljava vreme za to. Neka bi svi, pripadali mi pomazanom ostatku ili „drugim ovcama“, verno izvršavali naš zadatak, da propovedamo dobru vest o Carstvu po čitavoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima (Matej 24:14). Kada sam Jehova privede ovo delo kraju sa početkom „velike nevolje“, neka bi svako od nas mogao da mu kaže: „Učinio sam kako si zapovedio.“

Sećaš li se?

◻ Šta pokazuju rezultati u vezi našeg dela propovedanja?

◻ Koje daljnje razloge imamo da nastavimo da i dalje propovedamo?

◻ Kako je naše propovedanje izraz Jehovinog milosrđa?

◻ Kako možemo ostati čisti od krvi svih ljudi?

◻ Kako nam je propovedanje pomoć da ostanemo budni?

(tabela)

[Tabela na 28. strani]

REZULTATI PROPOVEDANJA POSTIGNUTI ZA SEDAM GODINA

Kršteni Prisutni na Spomen-večeri Biblijski studiji

1981 119 836 5 987 893 1 475 177

1982 138 540 6 252 787 1 586 293

1983 161 896 6 767 707 1 797 112

1984 179 421 7 416 974 2 047 113

1985 189 800 7 792 109 2 379 146

1986 225 868 8 160 597 2 726 252

1987 230 843 8 965 221 3 005 048