26. biblijska knjiga — Jezekilj

Pisac: Jezekilj

Mesto pisanja: Vavilon

Pisanje završeno: otprilike 591. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 613. do otprilike 591. pre n. e.

 1. U kakvim su se okolnostima našli izgnanici u Vavilonu i s kojim su se novim kušnjama tamo suočili?

GODINE 617. pre n. e. judejski kralj Joahin predao je Jerusalim Navuhodonosoru, koji je odveo u Vavilon vodeće ljude u zemlji i odneo blago iz Jehovinog doma i s kraljevskog dvora. Među zarobljenicima su bili kraljevska porodica, knezovi, hrabri junaci, zanatlije, graditelji i Jezekilj, sin sveštenika Vuzija (2. Kralj. 24:11-17; Jezek. 1:1-3). Ti prognani Izraelci su teška srca prevalili mučan put iz zemlje bregova, izvora i dolina u zemlju nepreglednih ravnica. Nastanili su se pored reke Hevar, usred moćnog carstva, okruženi narodom koji je imao čudne običaje i pagansku religiju. Navuhodonosor je dozvolio Izraelcima da poseduju kuće, da drže sluge i da se bave raznim poslovima (Jezek. 8:1; Jer. 29:5-7; Jezd. 2:65). Oni koji budu marljivi, mogli bi i da se obogate. Da li će upasti u zamke vavilonske religije i materijalizma? Da li će se i dalje buniti protiv Jehove? Da li će prihvatiti svoje izgnanstvo kao Božju kaznu? U zemlji u koju su izgnani susrešće se s novim kušnjama.

 2. (a) Koja su se tri proroka isticala u teškim godinama pre razorenja Jerusalima? (b) Kojim značajnim izrazom Jehova oslovljava Jezekilja i šta znači ime „Jezekilj“? (v) U kom razdoblju je Jezekilj prorokovao i šta je poznato o njegovom životu i smrti?

² Jehova nije dopustio da u teškim godinama koje su prethodile razorenju Jerusalima njegov narod ostane bez njegovih proroka. Jeremija se nalazio u Jerusalimu, Danilo je bio na dvoru u Vavilonu, a Jezekilj je kao prorok služio izgnanim Izraelcima u Vaviloniji. Jezekilj je bio i sveštenik i prorok, a tu čast su takođe imali Jeremija i kasnije Zaharija (Jezek. 1:3). Na više od 90 mesta u Jezekiljevoj knjizi Jehova oslovljava Jezekilja izrazom „sine čovečji“, što je vrlo važno znati pri proučavanju Jezekiljevog proročanstva pošto je u grčkom delu Biblije i Isus skoro 80 puta nazvan „sinom čovečjim“ (Jezek. 2:1; Mat. 8:20). Ime „Jezekilj“ (na hebrejskom Jehezkel) znači „Bog jača“. Jehova je postavio Jezekilja za proroka 613. pre n. e., pete godine Joahinovog izgnanstva. Kako saznajemo iz njegove knjige, 27. godine izgnanstva, to jest 22 godine kasnije, još uvek je služio kao prorok (Jezek. 1:1, 2; 29:17). Bio je oženjen, ali mu je žena umrla onog dana kada je započela Navuhodonosorova završna opsada Jerusalima (24:2, 18). Nije poznato kada je i kako on umro.

 3. Šta se može reći o piscu, pripadnosti biblijskom kanonu i verodostojnosti knjige proroka Jezekilja?

³ Nije sporno da je Jezekilj pisac knjige koja nosi njegovo ime i da ona s pravom pripada biblijskom kanonu. U kanon je bila uvrštena još u Jezdrino doba i javlja se u popisima biblijskih knjiga koji potiču iz ranog hrišćanskog doba, od kojih vredi istaći Origenov kanon. O njenoj verodostojnosti svedoči i izrazita sličnost između njene simbolike i simbolike koja se koristi u knjizi proroka Jeremije i u Otkrivenju. (Uporediti: Jezek. 24:2-12 — Jer. 1:13-15; Jezek. 23:1-49 — Jer. 3:6-11; Jezek. 18:2-4 — Jer. 31:29, 30; Jezek. 1:5, 10 — Otkr. 4:6, 7; Jezek. 5:17 — Otkr. 6:8; Jezek. 9:4 — Otkr. 7:3; Jezek. 2:9; 3:1 — Otkr. 10:2, 8-10; Jezek. 23:22, 25, 26 — Otkr. 17:16; 18:8; Jezek. 27:30, 36 — Otkr. 18:9, 17-19; Jezek. 37:27 — Otkr. 21:3; Jezek. 48:30-34 — Otkr. 21:12, 13; Jezek. 47:1, 7, 12 — Otkr. 22:1, 2.)

 4. Koja su se Jezekiljeva proročanstva ispunila na upečatljiv način?

⁴ Daljnji dokaz verodostojnosti ove knjige predstavlja upečatljivo ispunjenje Jezekiljevih proročanstava izrečenih protiv okolnih naroda, kao što su Tirci, Egipćani i Edomci. Na primer, Jezekilj je prorekao opustošenje Tira, i to proročanstvo se delimično ispunilo kada je Navuhodonosor nakon 13-godišnje opsade zauzeo grad (Jezek. 26:2-21). Ipak, to nije bio kraj Tira, jer je Jehova presudio da Tir treba da bude potpuno uništen. On je preko Jezekilja prorekao: „Ja ću počistiti njegovu prašinu i pretvoriću ga u golu stenu... Tvoje kamenje, tvoje drvo i tvoju prašinu baciće u vodu“ (26:4, 12). Te reči su se ispunile više od 250 godina kasnije kada je Aleksandar Veliki napao ostrvski deo grada Tira. Aleksandrovi vojnici su ’počistili‘ sve ostatke razrušenog kopnenog dela grada i pobacali ih u more kako bi napravili 800 metara dug nasip do ostrvskog dela grada. Potom su pomoću složenih opsadnih sprava uspeli da se popnu na njegove 46 metara visoke zidine, i tako je grad bio osvojen 332. pre n. e. Hiljade ljudi bile su pobijene, a još mnogo više ih je bilo prodato u roblje. Kao što je Jezekilj i prorekao, Tir je bio pretvoren ’u golu stenu i postao je mesto gde se suše mreže‘ (26:14).a Izdajnički Edomci, koji su živeli s druge strane Obećane zemlje, takođe su bili istrebljeni u skladu s Jezekiljevim proročanstvom (25:12, 13; 35:2-9).b A tačnim su se pokazala i Jezekiljeva proročanstva o razorenju Jerusalima i obnovi Izraela (17:12-21; 36:7-14).

 5. Kako su Izraelci reagovali na proročanstva koja je Jezekilj izrekao u prvim godinama svoje službe?

⁵ U prvim godinama svoje proročke službe, Jezekilj je objavljivao nepromenljive osude koje je Bog izrekao nevernom Jerusalimu i odvraćao je izgnanike od idolopoklonstva (14:1-8; 17:12-21). Porobljeni Izraelci nisu pokazivali nikakve znake pokajanja. Premda su njihove vođe imale običaj da se savetuju s Jezekiljem, nisu marili za Jehovine poruke koje im je Jezekilj prenosio. Nastavili su sa idolopoklonstvom i materijalizmom. Kada su ostali bez hrama, bez svog svetog grada, bez kraljevske dinastije, to je za njih bio strašan šok, ali on je samo manji broj njih podstakao da se ponize i pokaju (Ps. 137:1-9).

 6. Šta se ističe u kasnijim Jezekiljevim proročanstvima i na koji način se naglašava posvećenje Jehovinog imena?

⁶ U Jezekiljevim proročanstvima iz kasnijih godina ističe se nada u obnovu. Narodi koji su bili u Judinom okruženju pozvani su na odgovornost zato što su se radovali njegovom padu. Time što će ih poniziti i obnoviti Izrael, Jehova će pred njihovim očima pokazati svoju svetost. Kratko rečeno, svrha njihovog zarobljeništva i obnove bila je sledeća: ’Izraelci i drugi narodi znaće da sam ja Jehova‘ (Jezek. 39:7, 22). To posvećenje Jehovinog imena naglašava se u celoj Jezekiljevoj knjizi, a izraz „tada će(te) znati da sam ja Jehova“ javlja se u njoj više od 60 puta (6:7, fusnota).

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA JEZEKILJA

 7. Na koje tri sadržajne celine se može podeliti Jezekiljeva knjiga?

⁷ Knjiga se može podeliti na tri sadržajne celine. Prva 24 poglavlja čine prvu celinu koja sadrži upozorenja na neizbežno uništenje Jerusalima. Druga celina (25-32. poglavlja) sadrži proročanske osude nekih paganskih naroda. Treća celina (33-48. poglavlja) sastoji se od proročanstava o obnovi, među kojima se posebno ističe vizija o novom hramu i svetom gradu. Proročanstva su većim delom poređana hronološki ili tematski.

 8. Šta je Jezekilj video u svojoj prvoj viziji?

⁸ Jehova postavlja Jezekilja za stražara (1:1–3:27). Prvu viziju Jezekilj je dobio 613. pre n. e. U njoj je video kako je sa severa došao olujni vetar s gustim oblacima i razgorelom vatrom. Usred vatre ugledao je četiri krilata bića. Svako od njih imalo je lice čoveka, lava, bika i orla. Ta bića su izgledala poput užarenog ugljevlja. Pored svakog bića se nalazio zastrašujuće visok točak u kojem je bio još jedan točak. Ti točkovi su svuda okolo bili puni očiju. Kretali su se u svim smerovima, i uvek su bili usklađeni u tome. Iznad glava tih bića nalazilo se nešto poput svoda, a na prestolu koji je bio iznad svoda nalazilo se „nešto što je izgledalo kao Jehovina slava“ (1:28).

 9. Koji je zadatak Jezekilj dobio?

⁹ Dok je Jezekilj ležao ničice, Jehova ga je pozvao: „Sine čovečji, stani na noge.“ Tada ga je postavio za proroka koji će prorokovati Izraelu i buntovnim okolnim narodima. Nije bilo važno da li će ga oni poslušati ili ne. Bilo je važno da znaju da je prorok Gospoda Jehove bio među njima. Zatim je Jehova rekao Jezekilju da pojede svitak. Kada je to učinio, svitak mu je u ustima bio sladak kao med. Potom mu je Jehova rekao: „Sine čovečji, postavio sam te za stražara nad Izraelovim domom“ (2:1; 3:17). Jezekilj je morao savesno da prenosi Božja upozorenja jer bi u protivnom izgubio život.

10. Koji je ’znak Izraelu‘ Jezekilj morao da odglumi?

¹⁰ Jezekilj glumom predočava opsadu Jerusalima (4:1–7:27). Jehova je rekao Jezekilju da ureže sliku Jerusalima na ciglu. Morao je da odglumi opsadu grada, što je bio znak Izraelu. Da bi podvukao važnost svoje poruke, pred ciglom je morao da leži 390 dana na levom boku i 40 dana na desnom, a da pri tome vrlo malo jede. Da je Jezekilj zaista glumio tu scenu vidi se po tome što je usrdno zamolio Jehovu da mu dopusti da hleb peče koristeći drugačiju vrstu goriva od one koju je Jehova prvobitno odredio (4:9-15).

11. (a) Šta je Jezekilj učinio da bi slikovito predočio tragičan kraj opsade? (b) Zašto ljudi nisu mogli da se izbave?

¹¹ Jehova je želeo da Jezekilj slikovito predoči tragičan kraj opsade, pa mu je rekao da obrije glavu i bradu. Trećinu kose i brade morao je da spali, trećinu da saseče mačem, a trećinu da rasprši u vetar. Time je predočio da će do kraja opsade neki Jerusalimljani umreti od gladi, pošasti i mača, a preostali će biti raspršeni među druge narode. Jehova je rekao da će opustošiti grad. Zašto? Zato što ga je narod vređao svojim izopačenim i odvratnim idolopoklonstvom. Bogatstvo nije moglo da ih izbavi. Jehova je prorekao da će u dan njegovog gneva Jerusalimljani pobacati svoje srebro po ulicama i da će tada ’znati da je on Jehova‘ (7:27).

12. Koje je gadosti u otpadničkom Jerusalimu Jezekilj video u viziji?

¹² Jezekilj dobija viziju o otpadničkom Jerusalimu (8:1–11:25). Godina je 612. pre n. e. Jezekilj je u viziji dospeo u daleki Jerusalim, gde je video gadosti koje se čine u Jehovinom hramu. U dvorištu hrama nalazio se odvratni idol koji je izazivao Jehovinu ljubomoru. Probivši zid, Jezekilj je ugledao kako se 70 starešina klanjaju likovima životinja i odvratnih idola izrezbarenim po zidovima. Opravdavali su se rečima: „Jehova nas ne vidi. Jehova je ostavio ovu zemlju“ (8:12). Na severnim vratima žene su oplakivale paganskog boga Tamuza. Ali to nije bilo sve! Na samom ulazu u hram bilo je 25 muškaraca koji su se klanjali Suncu, okrenuti leđima prema hramu. Obeščašćivali su Jehovu prkoseći mu u lice, pa se on razgnevio i odlučio da ih kazni.

13. Koju su naredbu izvršili čovek odeven u lan i šestorica naoružanih ljudi?

¹³ Utom se pojavilo šest ljudi s razornim oružjem u rukama. S njima je bio i sedmi čovek, odeven u lan, a za pojasom je imao pisarski pribor. Njemu je Jehova rekao da prođe kroz grad i da znakom obeleži čela ljudi koji tuguju i plaču zbog gadosti koje se čine u njemu. Nakon toga je onoj šestorici dao nalog da pođu i ubiju sve na kojima ne bude znak — „starce, mladiće i devojke, decu i žene“. To su i učinili, a počeli su od staraca pred Božjim domom. Čovek odeven u lan je izvestio: „Učinio sam kako si mi zapovedio“ (9:6, 11).

14. Šta je na kraju vizije bilo s Jehovinom slavom i šta je Jehova obećao?

¹⁴ Jezekilj je ponovo ugledao Jehovinu slavu kako se podigla nad heruvimima. Tada je jedan heruvim dao nešto užarenog ugljevlja koje je bilo među točkovima čoveku odevenom u lan, a on ga je odneo i razbacao nad gradom. Rasejanim Izraelcima Jehova je obećao da će ih ponovo sabrati i dati im nov duh. Ali šta će biti sa zlim jerusalimskim idolopoklonicima? „Oboriću dela njihova na njihovu glavu“, rekao je Jehova (11:21). Jezekilj je potom video kako se Jehovina slava podigla s grada i tada je ispričao izgnanicima šta je video u viziji.

15. Na koji je još slikovit način Jezekilj predočio da će stanovnici Jerusalima sigurno otići u zarobljeništvo?

¹⁵ Jezekilj u Vavilonu nastavlja da proriče o Jerusalimu (12:1–19:14). Jezekilj je izveo još jednu scenu punu simbolike. Po danu je izneo iz svoje kuće izgnanički zavežljaj, a po noći je pokrivenog lica izašao iz grada kroz prokopani zid (najverovatnije se radilo o zidu kuće u kojoj je živeo). Objasnio je da je to znak budućih događaja: „Otići će u izgnanstvo, u zarobljeništvo“ (12:11). Teško bezumnim prorocima koji idu za svojim srcem! Oni uzvikuju: „Mir je!“, a mira nema (13:10). Čak i kada bi se u Jerusalimu našli Noje, Danilo i Jov, ne bi mogli nikoga da izbave osim svoje duše.

16. Čime je bila predočena bezvrednost Jerusalima i zašto je ipak trebalo da bude obnovljen?

¹⁶ Grad je bio poput loze koja ništa ne vredi. Od lozinog drveta se ne mogu napraviti motke, pa čak ni klinovi. Baca se u vatru i ona mu hvata oba kraja, a i sredinu mu proždire, tako da je sasvim beskorisno. Kako je Jerusalim samo postao neveran i bezvredan! Ta prestonica je rođena u hananskoj zemlji. Jehova ju je uzeo kao napušteno novorođenče. Podigao ju je i sklopio s njom bračni savez. Ukrasio ju je, pa je postala „dostojna kraljevske časti“ (16:13). Ali postala je bludnica i okrenula se drugim narodima, prolaznicima. Počela je da se klanja njihovim likovima i spaljivala je svoje sinove. Zato je bilo prorečeno da će je na kraju uništiti isti ti narodi, njeni ljubavnici. Bila je gora od svojih sestara Sodoma i Samarije. Pa ipak, Jehova je milosrdan Bog, pa je rekao da će je očistiti od njenih greha i obnoviti je zbog saveza koji je s njom sklopio.

17. Šta je Jehova poručio svom narodu zagonetkom o orlu i lozi?

¹⁷ Jehova je ispričao proroku zagonetku koju je zatim protumačio. Njome je prikazao da se Jerusalim uzalud uzda u pomoć od Egipta. Veliki orao (Navuhodonosor) došao je i otkinuo vrh (Joahina) s visokog kedra, odneo ga u Vavilon i umesto njega posadio je lozu (Sedekiju). Loza je pružila svoje grane prema drugom orlu (Egiptu), ali hoće li uspeti? Biće iščupana iz korena! Jehova će uzeti mladicu s vrha visokog kedra i posadiće je na visoku i uzvišenu goru. Tamo će ona izrasti i postati veličanstven kedar i „pod njim će prebivati razne ptice“. Svi će znati da je Jehova to učinio (17:23, 24).

18. (a) Koja je načela Jehova spomenuo ukoravajući izgnane Izraelce? (b) Kakva je osuda izrečena Judinim kraljevima?

¹⁸ Jehova je prekorio izgnane Izraelce zbog njihove izreke: „Očevi su jeli nezrelo grožđe, a sinovima zubi trnu.“ Ali istina je drugačija: „Duša koja greši, ona će umreti“ (18:2, 4). Pravednik će ostati živ. Jehova se ne raduje smrti zlih. Bilo bi mu drago da se zli odvrate od svojih zlih puteva i ostanu živi. Što se tiče Judinih kraljeva, oni su poput mladih lavova upali u zamku Egipta i Vavilona. Prorečeno je da se ’glas njihov više neće čuti po Izraelovim gorama‘ (19:9).

19. (a) O kojoj je nadi Jezekilj govorio, premda je prorekao i uništenje? (b) Čime je predočio neveru Izraela i Jude i njene posledice?

¹⁹ Osude Jerusalima (20:1–23:49). Vreme radnje sada je 611. pre n. e. Starešine izgnanih Izraelaca ponovo su došle kod Jezekilja da preko njega čuju Jehovin savet. Ono što su čuli bilo je ponavljanje duge istorije pune Izraelovog buntovništva i odvratnog idolopoklonstva i podsećanje na to da će Jehova dovesti mač da presudi svom narodu. ’Uništiću, uništiću, uništiću Jerusalim‘, rekao je Jehova. Ali pri tom je pružio i divnu nadu! Kraljevstvo, „krunu“, sačuvaće za onoga „koji ima zakonsko pravo na nju“ i njemu će je dati (21:26, 27). Jezekilj se potom osvrnuo na gadosti koje su se činile u Jerusalimu, „gradu koji je kriv za krv“. Izraelov dom je postao kao „zapenjena troska“, pa će biti sakupljen u Jerusalim i istopljen kao u peći (22:2, 18). Nevera Samarije (Izraela) i Jude predočena je dvema sestrama. Samarija („Ola“) bludničila je sa Asircima, ali su je njeni ljubavnici uništili. Juda („Oliva“) nije ništa naučila iz toga, nego je činila još veća zlodela, bludničila je najpre sa Asircima, a posle s Vaviloncima. Zato joj se spremalo uništenje. Jehova je poručio narodu: „Tada ćete znati da sam ja Suvereni Gospod Jehova“ (23:49).

20. S čime je Jehova uporedio opkoljeni Jerusalim i kojim je upečatljivim znakom ukazao na svoju presudu protiv njega?

²⁰ Započinje završna opsada Jerusalima (24: 1-27). Godina je 609. pre n. e. Desetog dana desetog meseca vavilonski kralj je započeo opsadu Jerusalima, a Jehova je to istog dana obznanio Jezekilju. Taj utvrđeni grad uporedio je s loncem, a njegove istaknute stanovnike s mesom u tom loncu. Kada se lonac usija, raskuvaće se i nestati sva nečistoća — odvratno jerusalimsko idolopoklonstvo. Istog dana umrla je Jezekiljeva žena, ali on, iz poslušnosti Jehovinim uputstvima, nije tugovao. To je bio znak narodu da ne sme da tuguje nad uništenjem Jerusalima, jer je to Jehovina presuda. Jehova je tako presudio da bi narod shvatio ko je on. Vest o uništenju ’lepote koja im pričinjava radost‘ Jehova je poslao po beguncu, a dok on nije stigao, Jezekilj više ništa nije smeo da govori izgnanicima (24:25).

21. Kako će narodi upoznati Jehovu i osetiti njegovu osvetu?

²¹ Proročanstva protiv drugih naroda (25: 1–32:32). Jehova je prorekao da će se okolni narodi radovati padu Jerusalima i da će iskoristiti tu priliku da se rugaju njemu kao Judinom Bogu. Ali neće ostati nekažnjeni! Amonci će biti predati ljudima sa Istoka, a isto će se dogoditi i Moavcima. Edom će biti pretvoren u pustoš, a i nad Filistejima će biti izvršena strašna osveta. Za sve njih Jehova je kazao: „Tada će znati da sam ja Jehova, kad im se osvetim“ (25:17).

22. Koja je posebna poruka upućena Tiru i kako će Jehova pokazati svoju svetost u vezi sa Sidonom?

²² Tiru je upućena posebna poruka. Tir je bio ponosan jer je u njemu cvetala trgovina. Izgledao je poput prelepog broda koji plovi morima, ali uskoro će ležati razbijen u vodenim dubinama. Njegov vladar se hvalio: „Ja sam bog“ (28:9). Prorok je po Jehovinom nalogu ispevao naricaljku nad tirskim kraljem. Opisao ga je kao predivnog pomazanog heruvima koji je bio u Edenu, u Božjem vrtu. Ali, Jehova će ga kao obeščašćenog odstraniti sa svoje gore i pustiće posred njega vatru koja će ga proždreti. Jehova je rekao da će uništiti i Sidon koji je bio pun prezira, te će tako pokazati svoju svetost.

23. Šta i na koji način Egipat mora spoznati?

²³ Jehova je zatim rekao Jezekilju da okrene svoje lice prema Egiptu i njegovom faraonu i da prorokuje protiv njih. „Nil je moj, meni on pripada. Ja sam ga za sebe načinio“, hvalisao se faraon (29:3). I faraon i Egipćani koji se u njega uzdaju spoznaće da je Jehova pravi Bog, a tu lekciju će dobiti tako što će Egipat 40 godina biti pust. Jezekilj je ovde pridodao neke pojedinosti koje su mu zapravo kasnije otkrivene, 591. pre n. e. Jehova je obećao Navuhodonosoru Egipat kao naknadu za to što je porazio Tir. (Navuhodonosor je odneo vrlo malo plena iz Tira budući da su se Tirci s većim delom svog blaga povukli na ostrvski deo grada.) Jezekilj je u svojoj naricaljki rekao da će Navuhodonosor opustošiti ponos Egipta i Egipćani će ’tada znati ko je Jehova‘ (32:15).

24. (a) Koju je odgovornost imao Jezekilj kao stražar? (b) Koju je poruku Jezekilj preneo izgnanicima nakon što je primio vest o padu Jerusalima? (v) Koje je blagoslove Bog obećao u 34. poglavlju?

²⁴ Stražar izgnanicima; proročanstva o obnovi (33:1–37:28). Jehova se ponovo osvrnuo na Jezekiljevu stražarsku odgovornost. Ljudi su govorili: „Jehovin put nije pravedan“ i zato je Jezekilj morao da im jasno da do znanja da nisu u pravu (33:17). Petog dana desetog meseca 607. godine pre n. e.c jedan begunac je stigao iz Jerusalima i javio proroku: „Grad je pao!“ (33:21). Jezekilj, koji je sada ponovo smeo da govori izgnanicima, kazao im je da uzalud razmišljaju o oslobođenju Jude. Premda su dolazili Jezekilju da bi čuli Jehovinu reč, na njega su gledali kao na nekog pevača ljubavnih pesama koji ima lep glas i lepo svira na žičanom instrumentu. Nisu marili za njegove reči. Međutim, on im je rekao da će, kada se one ispune, znati da je među njima bio prorok. Jezekilj je prekorio lažne pastire jer su ostavili stado i pasli su sami sebe. Jehova, Savršeni Pastir, obećao je da će sakupiti raštrkane ovce i dovesti ih na bogatu pašu na Izraelove gore. Tamo će im podići jednog pastira, „svog slugu Davida“ (34:23). Jehova će biti njihov Bog. On će sklopiti s njima savez mira i izliće na njih kiše blagoslova.

25. (a) Zašto i kako će Jehova učiniti da izraelska zemlja postane poput edenskog vrta? (b) Šta je značila vizija o suvim kostima, a šta vizija o dva pruta?

²⁵ Jezekilj je još jednom prorekao opustošenje brdovitog područja Sira (Edoma). Međutim, opustošena mesta u Izraelu biće ponovo izgrađena jer će Jehova imati samilosti prema svom svetom imenu i posvetiće ga pred narodima. Svom narodu će dati novo srce i nov duh, a zemlja će im opet biti „poput edenskog vrta“ (36:35). Jezekilj je zatim u viziji video Izrael predočen dolinom suvih kostiju i počeo je da prorokuje nad njima. Tada se dogodilo čudo i na njima se pojavilo meso, u njih je udahnut dah i one su oživele. Isto tako će Jehova otvoriti grobove vavilonskog zarobljeništva i vratiti Izrael u njegovu zemlju. Nakon toga, Jezekilj je uzeo dva pruta koja su predočavala dva Izraelova doma — Judu i Jefrema — i oni su se u njegovoj ruci spojili u jedan prut. Slično tome, kada Jehova obnovi Izrael, narod će biti ujedinjen u savezu mira pod vlašću ’njegovog sluge Davida‘ (37:24).

26. Zašto će se Gog iz Magoga odlučiti na napad i kakav će biti ishod toga?

²⁶ Napad Goga iz Magoga na obnovljeni Izrael (38:1–39:29). Nakon toga, neprijatelj će napasti iz novog pravca. Izazvan primamljivim mirom i blagostanjem Jehovinog obnovljenog naroda, Gog iz Magoga će krenuti u silovit napad. Nasrnuće na Božji narod da bi ga zatro. Na to će Jehova krenuti u odbranu u vatri svog gneva. Svakome će mač okrenuti na njegovog brata i presudiće napadačima pošašću, krvoprolićem, silnim pljuskom i gradom, vatrom i sumporom. Pomreće znajući da je Jehova „Sveti Bog u Izraelu“ (39:7). Božji narod će zatim ložiti vatru uništenom neprijateljskom ratnom opremom i sahraniće kosti u ’Dolini Gogovog mnoštva‘ (39:11). Ptice strvinari i druge zveri ješće meso pobijenih i piće njihovu krv. Od tada će Izrael spokojno živeti i niko ga neće plašiti, a Jehova će na njega izliti svoj duh.

27. Šta je Jezekilj video kada je u viziji bio prenesen u Izraelovu zemlju i čime je bilo propraćeno pojavljivanje Božje slave?

²⁷ Jezekiljeva vizija hrama (40:1–48:35). Sada pratimo događaje koji su se odigrali 593. pre n. e. To je 14. godina nakon uništenja Solomonovog hrama i izgnanicima koji su se iskreno kajali bili su potrebni ohrabrenje i nada. Jehova je u viziji preneo Jezekilja u Izraelovu zemlju i postavio ga na veoma visoku goru. Tamo je prouzrokovao da vidi hram i „nešto što je ličilo na grad“. Anđeo mu je rekao: „Objavi Izraelovom domu sve što vidiš“ (40:2, 4). Zatim je pokazao Jezekilju sve pojedinosti u hramu i njegovim dvorištima, izmerio je zidove, vrata, stražarnice, trpezarije i sam hram, u kom su se nalazile Svetinja i Svetinja nad svetinjama. Poveo je Jezekilja na istočna vrata. „I gle, slava Izraelovog Boga dolazila je s istoka, a njegov glas je bio kao huka velikih voda, i zemlja je zasjala od njegove slave“ (43:2). Anđeo je uputio Jezekilja u sve pojedinosti vezane za Dom (to jest hram), oltar i žrtve koje treba da se prinose na njemu, prava i dužnosti sveštenika, Levita i kneza, kao i u vezi s podelom zemlje.

28. Šta se dogodilo s potokom koji je u Jezekiljevoj viziji izvirao iz Doma i koje se pojedinosti u vezi s gradom i njegovim imenom iznose u toj viziji?

²⁸ Anđeo je poveo Jezekilja natrag do ulaza u Dom, gde je prorok video kako voda izvire ispod praga Doma i teče prema istoku, južno od oltara. Voda je najpre tekla u vidu potočića, ali je sve više rasla dok se na kraju nije pretvorila u nabujalu reku. Reka se ulivala u Mrtvo more i zato su u njemu oživele ribe i razvilo se ribarstvo. Duž jedne i druge obale reke raslo je drveće koje je ljudima služilo kao hrana i lek. U viziji je zatim bilo prikazano kako 12 plemena dobija svoje nasledstvo, pri čemu nisu bili zaboravljeni ni došljaci ni knez. Bio je opisan i sveti grad na jugu, čijih 12 vrata nosi imena izraelskih plemena. Grad će nositi najslavnije ime: „Jehova je tu“ (48:35).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

29. Kako su izgnanim Izraelcima koristila Jezekiljeva proročanstva?

²⁹ Jezekilj je sve Jehovine objave, vizije i obećanja verno preneo izgnanim Izraelcima. Premda su mu se mnogi rugali i smejali, neki su mu verovali. Njima su sve te poruke mnogo značile. Obećanja o obnovi davala su im snagu. Za razliku od ostalih naroda koji su bili odvedeni u ropstvo, oni su sačuvali svoj nacionalni identitet, a Jehova je, kako je i prorekao, oslobodio ostatak 537. pre n. e. (Jezek. 28:25, 26; 39:21-28; Jezd. 2:1; 3:1). Oslobođeni Izraelci su ponovo sagradili Jehovin dom i obnovili u njemu obožavanje pravog Boga.

30. Koja načela iz Jezekiljeve knjige su od velike vrednosti i za nas?

³⁰ Načela iznesena u Jezekiljevoj knjizi od neprocenjive su vrednosti i za nas. Otpadništvo, idolopoklonstvo i buntovništvo dovode do gubitka Jehovine naklonosti (Jezek. 6:1-7; 12:2-4, 11-16). Svako će odgovarati za svoje grehe, ali svakome ko se odvrati od svojih zlih dela Jehova će oprostiti. Ukazaće mu milost i ostaviće ga na životu (18:20-22). Božje sluge su stražari poput Jezekilja i moraju verno izvršavati svoju stražarsku službu, čak i na tvrdim područjima ili kada su izloženi ruganju i uvredama. Ne smemo dopustiti da zli ljudi ostanu neupozoreni, jer bi tako njihova krv pala na našu glavu (3:17; 33:1-9). Pastiri Božjeg naroda nose tešku odgovornost jer moraju brinuti za stado (34:2-10).

31. Kojim proročanstvima je Jezekilj prorekao dolazak Mesije?

³¹ Istaknuto mesto u Jezekiljevoj knjizi zauzimaju proročanstva o Mesiji. Knjiga kaže da je on „onaj koji ima zakonsko pravo“ na Davidov presto i da će i sesti na njega. U dva proročanstva Bog ga je nazvao ’moj sluga David‘, a dao mu je i titule „pastir“, „kralj“ i „poglavar“ (21:27; 34:23, 24; 37:24, 25). Budući da je David umro davno pre toga, očigledno je da je Jezekilj govorio o onome koji će biti i Davidov Sin i Gospod (Ps. 110:1; Mat. 22:42-45). I Jezekilj je poput Isaije govorio o mladici. Spomenuo je da će je Jehova posaditi na visokom mestu (Jezek. 17:22-24; Isa. 11:1-3).

32. Koje sličnosti i razlike postoje između Jezekiljeve vizije o hramu i vizije iz Otkrivenja o ’svetom gradu‘?

³² Zanimljivo je uporediti Jezekiljevu viziju o hramu s vizijom iz Otkrivenja koja govori o ’svetom gradu Jerusalimu‘ (Otkr. 21:10). Vredi zapaziti njihove razlike. Na primer, Jezekiljev hram stoji zasebno i severno od grada, dok je sam Jehova hram grada koji se spominje u Otkrivenju. Međutim, u obe vizije se pojavljuje reka života i drveće koje svaki mesec donosi plod i ima lišće koje mu služi kao lek, i u obe vizije je prisutna Jehovina slava. Obe vizije produbljuju naše cenjenje prema Jehovinoj kraljevskoj vlasti i svemu što je učinio da spase one koji mu služe. (Uporediti: Jezek. 43:4, 5 — Otkr. 21:11; Jezek. 47:1, 8, 9, 12 — Otkr. 22:1-3.)

33. Šta se naglašava u Jezekiljevoj knjizi i šta mogu očekivati oni koji svojim životom svete Jehovu?

³³ Jezekiljeva knjiga naglašava da je Jehova svet. Pokazuje da je posvećenje Jehovinog imena važnije od svega drugog. „’Posvetiću svoje veliko ime... Tada će narodi znati da sam ja Jehova‘, govori Suvereni Gospod Jehova.“ Kao što proročanstvo pokazuje, Jehova će posvetiti svoje ime tako što će uništiti sve one koji ga obeščašćuju, uključujući i Goga iz Magoga. Mudro postupaju svi koji svojim životom svete Jehovino ime, obožavajući Jehovu u skladu sa svim njegovim zahtevima. Njima će reka koja teče iz hrama doneti izlečenje i večni život. Grad koji se zove „Jehova je tu“ zaista je nenadmašan u slavi i savršen u lepoti (Jezek. 36:23; 38:16; 48:35).

[Fusnote]