Slušaj! Jehovin stražar govori

„Postavio sam te za stražara domu Izraelovu, ... i ti moraš da ih upozoravaš od mene“ (JEZEKILJ 3:17, NS).

 1. Zašto bi trebalo da slušamo kad Jehovin „stražar“ govori?

JEHOVIN „stražar“ upravo sada govori Božju vest. Da li slušaš? Tvoj život zavisi od toga sa kakvim cenjenjem reaguješ na tu vest i koliko odgovorajuće postupaš? Uskoro ‚će narodi poznati Jehovu’, kad bude svetio svoje ime, tako što će uništiti ovaj sadašnji pokvareni sastav, a svoj narod održati na životu. Da li se nadaš da pripadaš preživelima? (Jezekilj 36:23; 39:7; 2. Petrova 3:8-13). To je moguće, ali samo onda ako slušaš kada Jehovin „stražar“ govori.

 2. Kakve su bile posledice za Judino carstvo zato što nisu slušali Božje proroke?

² To što su propustili da slušaju Božje proroke, donelo je nesreću na Judino carstvo 607. godine pre n.e. Kod neprijateljskih naroda je vavilonsko pustošenje izazvalo zluradost. Ali kako je samo proslavljeno Jehovino ime kad je 537. godine pre n.e. vratio verne Judejce u njihovu otadžbinu!

 3. Šta sadrži Jezekiljeva knjiga?

³ Kako ovo pustošenje tako je i obnavljanje predskazao Jezekilj, Jehovin stražar. Biblijska knjiga koja nosi njegovo ime i koju je završio oko 591. pre. n.e. u Vavilonu, sadrži 1. Jezekiljevo opunomoćenje, 2. Proročanske predstave, 3. Vesti upućene protiv Izraela, 4. Predskazivanje suda Jerusalimu, 5. Proročanstva o drugim narodima, 6. Obećanja obnove, 7. Proročanstvo o Gogu i Magogu i 8. Viziju o Božjoj svetinji. Pozivamo te da pročitaš tu knjigu za vreme proučavanja. Tako ćeš spoznati njeno značenje za nas danas i slušaćeš Jehovinog „stražara“ dok govori.a

Božji stražar opunomoćen

 4. a) Šta je video Jezekilj u viziji? b) Ko su bila „živa stvorenja“ i koje osobine su posedovali?

⁴ 5. tamuza 613. godine pre n.e. (u petoj godini ropstva judejskog cara Joahina u Vavilonu) 30-godišnji sveštenik Jezekilj se nalazio među judejskim zatvorenicima na „rijeci Hevaru“, značajnom kanalu reke Eufrat. U viziji je video Jehovina nebeska kola praćena od „četiri živa stvorenja“. (Čitaj Jezekilj 1:4—10.) Svako „živo stvorenje“, to jest svaki krilati heruvim imao je četiri lica (Jezekilj 10:1-20; 11:22). To ukazuje da su heruvimi posedovali od Boga dobijenu ljubav (čovek), pravednost (lav), silu (bik) i mudrost (orao). Svaki heruvim je stajao uz jedan ogroman točak koji ‚kao da je bio u drugom točku’, i Božji duh ili delujuća sila mogla je da ih upravlja u svakom pravcu (Jezekilj 1:1-21).

 5. Šta predstavljaju nebeska kola i kako taj pogled treba da deluje na Jehovin narod?

⁵ Vozač kola je sjajno predstavljao Jehovu. (Čitaj Jezekilj 1:22—28.) Kako samo dobro kola predstavljaju Božju nebesku organizaciju, koja se sastoji od anđela! (Psalam 18:10; 103:20, 21; Danilo 7:9, 10). Jehova se vozi na njima u tom smislu što vlada tim stvorenjima i upotrebljava ih u skladu sa svojom namerom. Vozač kola je zračio mirnoćom, kao i duga koja ga je pratila, ali Jezekilj je bio savladan. Sigurno da nas ovaj strahopoštovanja ulivajući pogled na slavu i moć Jehove, najvišeg organizatora njegove nebeske vojske, treba potaći da budemo ponizni i zahvalni za prednost da mu služimo kao deo njegove zemaljske organizacije.

 6. a) Za šta je Jezekilj bio naimenovan i kako je gledao na službu za Jehovu? b) Među kakvim ljudima je Jezekilj trebao da proriče i od kakve koristi je da znamo kako je Jehova postupao sa njim?

⁶ Istina, Jezekilj je oznakom „sin čovječiji“ bio opomenut na njegovo ljudsko postojanje i njegov niski stalež, ali je ipak naimenovan za Jehovinog proroka. (Čitaj Jezekilj 2:1—5.) Bog ga je poslao „narodima odmetničkim“, carstvima Izraela i Jude. Prvo je na božansku zapovest pojeo jedan svitak koji je sadržao pogrebne pesme. Ali, bio mu je ukusan kao med, jer je bio zahvalan da je Božji prorok. Tako je za pomazane hrišćane i njihove saradnike takođe „slatko“ da su svedoci za Jehovu. Jezekilj je trebao da propoveda bezdušnim i tvrdoglavim ljudima, ali Bog će učiniti njegovo lice odlučnim kao što je njihovo i da njegovo čelo otvrdne kao dijamant. Trebao je hrabro da propoveda, bilo da slušaju ili ne. Ohrabrujuće je kada znamo da će nam Bog pomoći u svakom području da damo svedočanstvo kao što je pomagao Jezekilju u teškim situacijama (Jezekilj 2:6 do 3:11).

 7. Koju odgovornost je doneo sa sobom Jezekiljev nalog?

⁷ Jedenje svitka je u Jezekilju izazvalo ‚srdnju duha’, koja je odgovarala njegovoj vesti. Stanovao je u Telavivu „sedam dana čudeći se“, takoreći da svari tu vest (Jezekilj 3:12-15). Isto tako moramo i mi marljivo da razmišljamo i proučavamo da bi shvatili duboke duhovne stvari. Pošto je Jezekilj imao da objavi jednu vest, dobio je nalog da služi kao Božji stražar. (Čitaj Jezekilj 3:16—21.) Novoimenovani stražar je trebao da upozori Izraelce, koji su prestupali zakon, da im je predstojalo božansko izvršenje presude.

 8. Ko danas služi kao Jehovin „stražar“ i ko je povezan sa tom klasom?

⁸ Ako bi Jezekilj izneverio kao stražar, onda bi ga Jehova pozvao na odgovornost za smrt žrtava. Mada će mu oni koji ne žele da ih ukorava nabaciti simbolične konopce, on će hrabro objavljivati Božju vest (Jezekilj 3:22-27). U današnje vreme, takozvano hrišćanstvo odbija da sluša i traži kako da postavi ograničenja pomazanim hrišćanima. Ali od 1919. pomazanici su služili kao Jehovin „stražar“ i hrabro objavljivali njegovu određenu vest za ‚poslednje vreme’ sadašnjeg sastava (Danilo 12:4). U ovom delu je sa njima povezano stalno rastuće „veliko mnoštvo naroda“ Isusovih „drugih ovaca“ (Otkrivenje 7:9, 10; Jovan 10:16). Klasa „stražara“ neprestano govori o Božjoj vesti. Svaki pojedinac od pomazanika i iz „velikog mnoštva naroda“ bi trebao da ima želju da je isto tako objavljuje kao redovan objavitelj.

Predstavljena proročanstva

 9. a) Kako je Jezekilj za nas primer? b) Kako je Jezekilj predstavio vavilonsku opsadu Jerusalima i šta je predočeno sa 390 dana i sa 40 dana?

⁹ Kao sledeće, Jezekilj je ponizno i hrabro predstavio proročanstva u pantomimama, čime je dao primer koji treba da nas pokrene da ponizno i hrabro izvršavamo od Boga dobijene zadatke. Da bi predstavio vavilonsku opsadu trebao je da legne i da upravi pogled na ciglu, na kojoj je urezao sliku Jerusalima. Trebao je da leži 390 dana na svojoj levoj strani da snosi greške Izraelovog desetplemenskog carstva, a potom 40 dana na desnoj strani da snosi grehe Judinog dvoplemenskog carstva. Jedan dan je važio za jednu godinu. Tih 390 godina počelo je osnivanjem izraelskog naroda 997. godine pre n.e. i završlo razorenjem Jerusalima 607. godine pre n.e. Judinih 40 godina su računali od Jeremijinog naimenovanja za Božjeg proroka 647. godine pre n.e. do opustošenja Jude 607. godine pre n.e. (Jezekilj 4:1-8; Jeremija 1:1-3).

10. Kako je Jezekilj predstavio posledice opsade i šta možemo da naučimo iz toga što ga je Bog podržao?

¹⁰ Jezekilj je zatim predstavio posledice opsade. Da bi ukazao na glad svakodnevno je uzimao nešto malo više od 200 grama hrane i pio samo oko pola litre vode. Njegov hleb (od nezakonite mešavine pšenice, ječma, krupnog pasulja, leća, prosa i pirevine pečen na đubretu) bio je nečist (3. Mojsijeva 19:19). Tim je predočeno da će stanovnici Jerusalima trpeti veliku nevolju. Kako je samo ohrabrujuće kad znamo da će Jehova, baš kao što je pomogao Jezekilju u teškim okolnostima, pomoći i nama da ostanemo verni i uprkos svih okrutnosti da ispunimo naš nalog propovedanja! (Jezekilj 4:9-17).

11. a) Koji postupci se spominju u Jezekilju 5:1-4 i šta znače? b) Šta bi kod nas trebala da prouzrokuje činjenica da je Bog obistinio Jezekiljeve predstave?

¹¹ Jezekilj je onda mačem obrijao kosu i bradu. (Čitaj Jezekilj 5:1—4.) Oni koji su pali kao žrtve gladi i bolesti ličili su na trećinu njegove kose koju je spalio usred Jerusalima. Pogubljeni u ratu su trebali odgovarati trećini koja je isečena mačem. Preživeli će se rasejati po narodima kao što je on jednu trećinu svoje kose rasejao u vetar. Ali neki koji su odvedeni u zarobljeništvo su kao malo kose koju Jezekilj nije rasejao, nego je uzeo i umotao u svoje odelo da pokaže da će dotični posle 70-godišnjeg pustošenja ponovo započeti sa pravim obožavanjem u Judi (Jezekilj 5:5-17). Činjenica da je Jehova obistinio ovu i druge proročanske predstave, treba da nas pokrene da se uzdamo u njega kao onoga koji ispunjava proročanstva (Isaija 42:9; 55:11).

Uništenje predstoji!

12. a) Šta će učiniti osvajači po onome što se nagoveštava u Jezekilju 6:1-7? b) Šta je predočeno Jerusalimom u Jezekiljevom proročanstvu i šta će se s njim dogoditi?

¹² 613. pre n.e. Jezekilj se obratio zemlji, da pokaže šta će doći na idolopokloničke stanovnike Jude. (Čitaj Jezekilj 6:1—7.) Osvajači će uništiti visine, kadionice i oltare koji služe krivom obožavanju. Pomisao na razorenje glađu, bolešću i ratom bila bi dovoljna da pokrene nekoga da uzvikne „jaoh!“ i da ovaj uzvik pojača lupanjem rukama i nogama. Leševi duhovnih bludnika će ležati razbacani po visinama. Kada takozvano hrišćanstvo, predočeno Jerusalimom, pretrpi slično uništenje, znaće da njegova nesreća dolazi od Jehove (Jezekilj 6:8-14).

13. O kome ili o čemu se radilo kod „pruta“ u Jehovinoj ruci i kakav je bio ishod njegove upotrebe?

¹³ „Kraj“ je trebao da dođe na „četiri strane zemlje“, na neverni religiozni sistem Jude. Glava jednog idola će biti okružena „vencem“ nesreća, kada „prut“ u Božjoj ruci — Navuhodonosor i njegova vavilonska vojska — pođe protiv Jehovinog naroda i njegovog hrama. Pojedinci iz „mnoštva“ kupaca i prodavaca u Judi će biti ili ubijeni ili odvedeni u zarobljeništvo i ruke onih kojima uspe da ostanu živi će klonuti. Pri padu svog lažnog religioznog sistema oni će takoreći u znak žalosti obrijati svoju glavu (Jezekilj 7:1-18).

14. Šta podmićivanjem nije moglo da se postigne za Jerusalim i šta to nagoveštava za takozvano hrišćanstvo?

¹⁴ Jehova i njegove izvršne snage ne mogu biti podmićene. (Čitaj Jezekilj 7:19.) Podmićivanje neće moći da sačuva „sakriveno mesto“, (svetinju nad svetinjama) da od haldejskih „lupeža“ ne bude obesvećeno, od onih koji odnose sveto posuđe i razaraju hram. Jehova je „ukinuo oholost silnijeh“ kad je car Sedekija bio zarobljen i kad su vodeće ličnosti levitskog sveštenstva bile ubijene (2. Carevima 25:4-7, 18-21). Ne, grešnici u opsednutom Jerusalimu „odvratnosti“ nisu mogli da se izvuku podmićivanjem, kad im je Bog ‚sudio’ kao kršiocima saveza. Isto tako neće uspeti takozvanom hrišćanstvu da se izvuče od izvršenja donesene božanske presude prilikom obesvećenja stvari koje smatra svetim. Tada će biti prekasno da se sluša Jehovin „stražar“ (Jezekilj 7:20-27).

Uzdisati pred odvratnostima

15. Šta je Jezekilj video u Jerusalimu i kako to treba da deluje na nas?

¹⁵ Jezekilj je 5. elula 612. pre n.e. imao viziju o Božjoj slavi. ‚Prikazuje se ruka koja ga hvata za čuperak kose’ i odnosi duhom inspiracije u Jerusalim. Nebeska kola su se takođe pokrenula. To što je tada Jezekilj video treba da nam pomogne da ustuknemo od pomisli da slušamo otpadnike (Priče Solomunove 11:9). U hramu su otpali Izraelci obožavali idola, simbol (možda sveti stub), koji je razdraživao Boga na ljubomoru (2. Mojsijeva 20:2-6). I kakve samo odvratnosti je Jezekilj video kad je ušao u unutrašnje predvorje! (Čitaj Jezekilj 8:10, 11.) Kako li je sramno, da su 70 starešina Izraelovih prinosili kad krivim bogovima, koji su bili predstavljeni odvratnim slikama na zidu! (Jezekilj 8:1-12).

16. Šta saznajemo iz Jezekiljeve vizije o dejstvu otpada?

¹⁶ Jezekiljeva vizija pokazuje kako se otpad u duhovnom pogledu razarajuće odražava. Izraelke su bile nagovorene da plaču za Tamuzom, vavilonskim bogom, ljubavnikom boginje plodnosti Ištar. I kakav odvratan položaj su pružali 25 Izraelaca, koji su u unutrašnjem predvorju hrama obožavali Sunce! (5. Mojsijeva 4:15-19). Bogu su držali opscenu granu pred nosom — verovatno predstavu muškog uda. Nije čudo da Jehova nije uslišio njihove molitve! U „velikoj nevolji“ će takođe i takozvano hrišćanstvo uzalud tražiti Jehovinu pomoć (Jezekilj 8:13-18; Matej 24:21).

Označeni za preživljavanje

17. Kojih sedam ljudi je bilo u viziji i šta su radili?

¹⁷ Kao sledeće prikazano je sedam ljudi: jedan u laneno platno obučen sekretar i šest drugih ljudi sa oruđem za razbijanje. (Čitaj Jezekilj 9:1—7.) „Šest ljudi“ predstavlja Jehovine nebeske izvršne snage, mada istovremeno može da se posluži zemaljskim alatkama. Prema ljudima čija je čela zabeležio ‚čovek u lanenom platnu’, Bog će imati sažaljenje, jer nisu odobravali odvratnosti koje su se vršile u hramu. Ovih „šest ljudi“ je počelo sa izvršavanjem presude od 70 starešina koji su vršili idolopokloničku službu, od žena koje su oplakivale Tamuza i od 25 obožavalaca Sunca. Ovi i drugi koji su se prema Bogu nelojalno ponašali poginuli su od Vavilonaca 607. godine pre n.e.

18. a) Ko je savremeni ‚čovek u lanenom platnu’? b) Šta je znak, ko je danas obeležen i kakav izgled imaju dotični?

¹⁸ ‚Čovek u lanenom platnu’ predočava klasu pomazanih hrišćana. Oni idu od kuće do kuće i stavljaju simboličan znak na one koji postaju članovi „velikog mnoštva naroda“ Hristovih „drugih ovaca“. „Znak“ dokazuje da su ove „ovce“ Bogu predane krštene osobe sa ličnošću sličnom Hristu. Oni ‚uzdišu i stenju radi odvratnosti’ koje se čine u takozvanom hrišćanstvu i napustili su „Vavilon veliki“, svetsko carstvo krive religije (Otkrivenje 18:4, 5). Njihov „znak“ jasno pokazuje Božjim izvršnim snagama da treba da budu pošteđeni u „velikoj nevolji“. Ovaj „znak“ mogu da sačuvaju, time da zajedno sa pomazanicima obeleže još više ljudi. Dakle, ako si ‚obeležen’, učestvuj i sam revno na ‚delu obeležavanja’ (Jezekilj 9:8-11).

Vatreno uništenje predstoji

19. Šta savremeni ‚čovek u lanenom platnu’ širi u takozvanom hrišćanstvu?

¹⁹ U platno obučeni čovek je stao između nebeskih točkova da donese užareno ugljevlje. Ovo je bilo rasejano nad Jerusalimom kao znak da je razorenje grada izraz Božjeg vatrenog gneva (Jezekilj 10:1-8; Plač Jeremijin 2:2-4; 4:11). U Jezekiljevim danima Jehovin gnev je bio izliven preko Vavilonaca (2. Dnevnika 36:15-21; Jeremija 25:9-11). Ali kako je danas? Simbolični ‚čovek u lanenom platnu’ širi Božju vatrenu vest u celom takozvanom hrišćanstvu, da objavi da će se Božji gnev uskoro iskaliti nad njim i celim Vavilonom velikim. Naravno, ko odbija da sluša Jehovinog „stražara“ ne može da se nada preživljavanju (Isaija 61:1, 2; Otkrivenje 18:8-10, 20).

20. a) Kako na nas treba da deluje harmonija između točkova nebeskih kola i heruvima? b) Šta su neki knezovi učinili i sa čim su uporedili Jerusalim na krivi način?

²⁰ Ponovo se skreće pažnja na nebeska kola, na Božju nebesku organizaciju. S obzirom na harmoniju koja vlada između točkova kola i heruvima, trebalo bi da budemo podstaknuti na neograničenu saradnju sa Božjom zemaljskom organizacijom. Iz lojalnosti bi trebalo da je štitimo od izdajničkih ljudi (Jezekilj 10:9-22). U Jezekiljevim danima je bilo takvih ljudi, jer je video 25 knezova koji su podstrekavali na bunu protiv Božjih izvršnih snaga nadajući se da će im Egipćani pomoći. Uporedili su Jerusalim sa kazanom, a sebe sa mesom, koje je u njemu bilo bezbedno. Ali kako su se samo prevarili! Neki od zaverenika su trebali da budu ubijeni „mačem“ vavilonskih „stranaca“, drugi bi bili zarobljeni, i to zato što je Bog pozvao Judu na odgovornost jer su raskinuli njegov savez (Jezekilj 11:1-13; 2. Mojsijeva 19:1-8; 24:1-7; Jeremija 52:24-27). Tako će i takozvano hrišćanstvo pasti pred navalom Jehovinih izvršnih snaga jer tvrde da su u savezu sa Bogom, ali se uzdaju u svetske saveze.

21. Šta se dogodilo posle 70-godišnjeg pustošenja Jude i koji uporedivi razvoj se odigrao na pomazanom ostatku?

²¹ Mada su se Izraelci ‚rasejali po zemljama’, kao na primer 617. godine pre n.e., Bog je za pokajničke zarobljenike bio „svetinja“ ili utočište (Jezekilj 11:14-16). Šta se, ipak, još moglo očekivati? (Čitaj Jezekilj 11:17—21.) Posle 70-godišnjeg pustošenja Jude vraćen je jedan ostatak na očišćenu „zemlju Izrailjevu“. Uporedivo s tim 1919. godine je oslobođen pomazani ostatak iz vavilonskog zarobljeništva i ta nekad opustela „zemlja“ duhovnog Izraela je pod vođstvom Božjeg duha očišćena. Zato se danas ti za čuvanje ‚obeleženi’ raduju Božjoj milosti zajedno sa ponovo uspostavljenim ostatkom duhovnog Izraela. I ako i nadalje slušaš Božjeg „stražara“, onda ćeš moći da pripadaš preživelima kad Jehova izvuče svoj mač iz korica.

[Fusnota]

Da li se još sećaš?

◼ Zašto bi trebalo da slušamo dok Jehovin „stražar“ govori?

◼ Šta je predstavljeno Božjim nebeskim kolima?

◼ Ko danas služi kao Jehovin „stražar“?

◼ Koje postupke otpadnika je video Jezekilj u Jerusalimu i kako ta vizija treba da deluje na nas?

◼ Ko je savremeni ‚čovek u lanenom platnu’ i šta je znak koji stavlja na čela ljudi?