15. poglavlje
Odvajanje ljudi na temelju spornog pitanja carstva
1. Zašto je deljenje ljudi na temelju spornog pitanja Carstva, od odlučujućeg značaja za svakog pojedinca od nas?
SVAKO od nas stoji pred važnom odlukom. Radi se o našem stavu prema Jehovinom mesijanskom Kraljevstvu u rukama Isusa Hrista. Na temelju spornog pitanja vezanog za Carstvo, dele se ljudi svih naroda. Zavisno od toga kako neko postupa, biće svrstan u jednu od dve grupe. Samo jedna od tih grupa će preživeti predstojeće uništenje sveta (Matej 24:40, 41).
2. a) Koja veza postoji između mesijanskog kraljevstva n spornog pitanja Jehovine suverenosti? b) Šta će Kraljevstvo uskoro postati i o čemu treba ozbiljno da razmišljamo s tim u vezi?
2 Jehova je već ustoličio na nebu svog pomazanog sina, svog Mesiju. Na kraju „određenih vremena naroda“, godine 1914. Bog je dao Isusu Hristu u nasledstvo narode — celu Zemlju u posed (Psalam 2:6, 8). Mesijanska vladavina sa od Jehove postavljenim kraljem na prestolu, je sredstvo kojim se Bog koristi u ostvarenju svoje mudre i ljubazne namere sa Zemljom. Zato ti svojim stavom prema Carstvu pokazuješ šta misliš o Jehovinoj univerzalnoj suverenosti. Uskoro će to mesijansko Kraljevstvo, ’smrviti i pripremiti kraj‘ čitavom političkom sastavu, koji trenutno vlada prilikama ljudi, a samo će postati jedina vladavina nad celom Zemljom (Danilo 2:44; Otkrivenje 19:11-21). Gde ćeš ti da se nađeš kada ta vladavina počne da pretvara Zemlju u raj? Da li ćeš se nalaziti među onima, koji će se radovati savršenom životu? Isus je objasnio šta moraju da rade ljudi koji danas žive, da bi dobili taj izgled.
KRALJ I NJEGOVA BRAĆA
3. Šta je opisao Isus prema Mateju 25:31-33?
3 Govoreći svojim apostolima o „svršetku sastava stvari“. Isus je koristio različita poređenja. U zadnjem poređenju je rekao: „A kad dođe sin čovječij u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sjesti na prijestolu slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca. I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s lijevo“ (Matej 24:3; 25:31-33).
4. a) U kakvoj je vezi to poređenje sa Danilom 7:13. 14? b) Koja pitanja možemo sebi da postavimo za našu ličnu korist?
4 Zapazi da se Isus označava ovde „sinom čovječjim“, što je već ponovio ranije u svom proročanstvu (Matej 24:27, 30, 37, 39, 44). Upotreba tog pojma podseća nas na proročansku viziju, koju je imao Danilo skoro 600 godina ranije: „Gledah u noćnim vizijama i gle, sa oblacima nebeskim dođe neko kao sin čovječji (Isus Hrist) i pristupi Bogu dostojnom poštovanja i dovedoše ga bliže njemu, čak pred samoga Boga. I dade mu se vlast, dostojanstvo i Kraljevstvo, da jedino njemu služe svi narodi, plemena i jezici. Njegova vladavina je večna vladavina, koja nikada neće proći i Kraljevstvo njegovo neće propasti“ (Danilo 7:13, 14, NS; Jevrejima 2:5-8). Isus Hrist je već primio tu vlast, i tako on od 1914. vlada sa svog nebeskog prestolja. Kako reaguješ ti lično na tu vlast? Pokazuješ li svojim načinom života dostojno poštovanje prema onome koga je sam Bog učinio vladarem cele Zemlje?
5. Kako utvrđuje Hrist istinitost tvrdnje nekog čoveka da mu je odan kao kralju?
5 Samo reči nisu dovoljne. Lako je reći da verujemo u Božje Carstvo i da ljubimo Isusa Hrista. Ali, u svom poređenju o jarcima i ovcama Isus je pokazao da će on meriti istinitost tvrdnje neke osobe po tome, kako postupa s njegovom „braćom“, onima koji ga zastupaju na Zemlji, pošto je on nevidljiv, na nebu (Matej 25:40, 45).
6. Ko su ta Hristova „braća“?
6 Ko su ta Hristova „braća“? To su oni koje je Bog izabrao iz čovečanstva, da bi sa Hristom nasledili nebesko Carstvo. To je 144 000 osoba, od kojih se na Zemlji nalazi samo još jedan ostatak (Otkrivenje 14:1, 4). Pošto su „ponovo rođeni“ kroz delovanje duha Božjeg, postali su sinovi Božji, pa ih Biblija iz tog razloga označava „braćom“ Isusa Hrista (Jovan 3:3; Jevrejima 2:10, 11). Sve što ljudi rade toj „braći“, čak „najmlađima“ od njih. Isus smatra kao da je njemu učinjeno.
7. Zašto Hristova „braća“ nisu članovi crkava hrišćanstva?
7 Gde se danas nalaze ta Hristova „braća“? Da li ćeš ih naći među posetiocima crkava hrišćanstva? Šta je rekao Isus o svojim pravim sledbenicima? „Oni nisu deo ovoga svijeta, kao što ni ja nijesam deo ovoga svijeta“ (Jovan 17:16). Da li se to stvarno može reći za crkve hrišćanstva i za njihove članove? Njihova gledišta i ponašanje većim delom su odraz onoga što je u glavnom uobičajeno u svetu u kom žive. Mešanje crkve u politiku dobro je poznato. Kod sastavljanja povelje Ujedinjenih nacija godine 1945. prisustvovali su kao savetnici protestantski, katolički i jevrejski izaslanici. U novije vreme su pape veličali Ujedinjene nacije kao „poslednju nadu za jedinstvo i mir“, i kao „najviši forum za mir i pravdu“. Svetski savet crkava u kom je zastupljeno oko 300 religioznih grupa, dao je čak na raspolaganje novac za finansiranje političkih revolucija. Ali, Isus je rekao rimskom namesniku Pilatu: „Moje Kraljevstvo nije deo ovoga sveta“ (Jovan 18:36, NS).
8. a) Šta ti je pomoglo da prepoznaš Hristovu „braću“? b) Koliko je njima važno delo propovedanja Carstva?
8 Činjenice pokazuju da je samo jedna grupa zauzela odlučan stav za Carstvo i preduzela velike napore da ga objavi širom sveta, čuvajući se u isto vreme da ne bi bila umešana u političke stvari sveta. Ta grupa su Jehovini svedoci. Među njima nalazimo ostatak Hristove „braće“. Oni oponašaju svog Gospoda i njegove apostole, polazeći od grada do grada, od kuće do kuće, da bi objavili ljudima dobru vest o Božjem Carstvu (Luka 8:1; Dela apostolska 8:12; 19:8; 20:20, 25). Godine 1919. na jednom kongresu Jehovinih svedoka (tada poznatih kao Međunarodni istraživači Biblije) u Sidar Pointu (Ohajo, U SA) podsetilo se učesnike Kongresa na to da je njihov poziv „bio i jeste ... da se objavi dolazak slavnog Kraljevstva Mesije“. Na jednom sličnom kongresu godine 1922. bilo je to ponovo naglašeno uz poziv: „Objavljujte, objavljujte, objavljujte Kralja i njegovo Kraljevstvo!“ Oni su se služili ovim raspoloživim sredstvima, čineći to širom sveta sve do današnjeg dana (Matej 24:14). Zahvaljujući njihovom delovanju i pred tobom je postavljeno sporno pitanje u vezi sa Carstvom. Kako reaguješ na njega?
‘UČINILI STE JEDNOME OD MOJE BRAĆE‘
9. a) Kako su okolnosti opisane u Mateju 25:35-40 u vezi sa službom za Carstvo? b) Kako se sada iskušavaju svi ljudi?
9 Duhom pomazana Hristova „braća“ pretrpela su teške kušnje, jer su neustrašivo propovedali Božje Carstvo, držeći se istovremeno odvojeni od sveta (Jovan 15:19, 21). Neki od njih su trpeli glad i žeđ, nisu imali dovoljno odeće. Mnogi su napustili svoje domove da bi služili u područjima gde su bili stranci. Vršeći tu službu, obolevali su, bili zatvarani, a neki čak poubijani od progonitelja. Kroz te doživljaje Hristove „braće“ ljudi svih naroda bili su stavljeni na kušnju. Da li će iz ljubavi prema Bogu i Hristu priskočiti u pomoć tim poslanicima nebeskog Carstva? (Matej 24:35-40; uporedi 2. Korinćanima 5:20). Pomoć koju im neko pruža ne prvenstveno iz humanih razloga, nego zato jer pripadaju Hristu, to računa Kralj kao da je učinjeno njemu lično (Marko 9:41; Matej 10:42).
10. a) Zašto nisu opravdani prigovori „jaraca“? b) Koji su stav, ča razliku od toga, zauzele „ovce“?
10 Osobe koje pružaju takvu pomoć Isus je uporedio sa ovcama. Oni koji ne pomažu njegovoj „braći“ označeni su u Isusovom poređenju kao „jarci“. „Jarci“ bi se mogli žaliti i prigovarati da oni nisu videli Isusa Hrista. Ali, on im je poslao svoje sluge, koji su se mogli jasno prepoznati. Možda svi „jarci“ nisu proganjali Hristovu „braću“, ali nisu iz ljubavi prema nebeskom kralju, pritekli u pomoć njegovim zastupnicima (Matej 25:41-45). Oni se čvrsto drže sveta, čiji je nevidljivi vladar sotona, đavo. Ali ni „ovce“ ne mogu doslovno da vide Hrista. Za razliku od „jaraca“ one dokazuju da se ne plaše poistovećivanja sa Hristovom „braćom“, time što podupiru te objavitelje Božjeg Carstva, „Ovce“ znaju šta rade i oni se odlučuju za Božje carstvo preko Isusa Hrista. To je razlog zašto je njihov način postupanja zaslužan u očima Kralja.
11. a) Kako mogu ljudi da budu suđeni na ovde opisanoj osnovi, pošto mnogi od njih nisu nikada sreli jednog od Hristove „braće“? b) Šta zasigurava uspeh ovog dela?
11 Ali, kako je moguće da ljudima svih naroda bude suđeno na toj osnovi? Zar nije Isus rekao da njegova „braća“, kojoj će otac dati nebesko Kraljevstvo, sačinjavaju samo jedno „malo stado“? (Luka 12:32). Mnogi ljudi ne dolaze lično u vezu sa nekim od njih. To je tačno, ali Hristova „braća“ tvore jezgro međunarodne organizacije Jehovinih svedoka. Posredstvom tog organiziranog naroda ljudi se svuda suočavaju sa spornim pitanjem Carstva. To delo vodi lično Hrist sa svog nebeskog prestolja uz pomoć anđela. U preko 200 zemalja i ostrvskih područja po celoj Zemlji — čak tamo gde država zabranjuje propovedanje Carstva — delo odvajanja ide nezadrživo napred, i jedno veliko mnoštvo naroda zauzima stav na strani Božjeg Carstva.
12. a) Kako „ovce“ jasno pokazuju na kojoj su strani zauzeli stav? b) Zašto to rade?
12 Kako to oni pokazuju? Tako što rade na strani pomazanika i revnosno objavljuju da Kraljevstvo vlada, i da će ono uskoro učiniti kraj sastavu ovog sveta. Na taj način daje veliko mnoštvo javno do znanja da je stalo na stranu Jehovinog mesijanskog kraljevstva, ljubazno preporučujući i drugima da i oni tako postupe. Te pravdoljubive ljude ne motiviše samo želja za preživljavanjem. Oni stvarno ljube Jehovu i njegove puteve. Priprema Carstva sa Hristom kao kraljem ispunjava njihovo srce zahvalnošću, zato žele da bi i ostali izvukli koristi iz toga. I tako oni, koliko god im to snage dopuštaju, sudeluju u davanju svedočanstva za Carstvo. U skladu sa poukom koju je Isus posredovao svojim učenicima, oni traže najpre Carstvo, ne dopuštajući da ga brige za materijalne potrebe potisnu na drugo mesto. Zato će biti bogato blagosloveni (Matej 1:31-33).
DA LI ĆEŠ ’NASLEDITI CARSTVO‘?
13. a) Od kada Jehova ima u mislima nagradu za te ovcama slične ljude? b) Šta znači za njih ’naslediti Carstvo‘?
13 Stvarno je veličanstveno sve što očekuje one koji se pokažu „ovcama“ iz Isusovog poređenja. On im je sa svog nebeskog prestolja uputio poziv: „Dođite vi koji ste blagosloveni od oca mojega, nasledite Kraljevstvo, koje vam je pripravljeno od postanja sveta“ (Matej 25:34, NS). Od „postanja sveta“, kada su Adam i Eva dobili prvu decu, koja mogu da izvuku korist iz Božje pripreme za otkup čovečanstva (prema 1. Mojsijevoj 3:15, 16). Jehova je imao u mislima nagradu za te „ovce“ (Uporedi Luka 11:50, 51). Oni će dobiti priliku da se u ponovo uspostavljenom raju raduju savršenom čovečjem životu, koji je Adam izgubio. Činjenica da će ’naslediti Kraljevstvo‘ ne znači da će doći na nebo, jer u poređenju je pokazano da „ovce“ nisu iste osobe kao Kraljeva „braća“, naslednici nebeskog Kraljevstva. Dakle, „ovce“ su zemaljski podanici te nebeske vladavine. U Grčko-engleskom leksikonu od Lidela i Skota čitamo da se grčka reč basileia, ovde prevedena sa „Kraljevstvo“ može razumeti i u pasivnom smislu, i može da znači da „Kralj može s nekim upravljati“. Očigledno je ta reč ovde upotrebljena u tom smislu.
14. U kakvoj suprotnosti je osuda „jaraca“ prema nasleđu „ovaca“?
14 Kad „jarci“ odu u „večno odrezanje“, u uništenje koje je tako potpuno kao da je prouzrokovano vatrom, mesijanski kralj će zaštititi „ovce“ (Matej 25:41, 46; uporedi Otkrivenje 21:8). Ne morajući nikada da umru, one će biti sačuvane u životu tokom velike nevolje i tako će doživeti prekrasnu „novu zemlju“, oslobođenu od zlog uticaja sotone i njegovog sastava stvari. Taj blagoslov će dobiti zato jer sada donose ispravnu odluku u vezi spornog pitanja Carstva.
15. a) Kako znamo da se ovo poređenje sada ispunjava? b) Koje delo je onda najznačajnije?
15 Bila bi ozbiljna greška misliti da bi ovo poređenje moglo da nađe svoju primenu nešto kasnije, možda tokom hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista, zato jer je uništenje „jaraca“ večno uništenje. Naprotiv — Isus je naveo ovo poređenje kao sastavni deo znaka „svršetka sastava stvari“ (Matej 24:3). To što on opisuje događa se posle njegovog ustoličenja, ali dok se njegova „braća“ nalaze još u telu i doživljavaju patnje koje je spomenuo. Danas živimo u tom vremenu, a ono brzo odmiče. Kako li je zato važno da ne samo položimo svoje puno poverenje u Carstvo, nego da i drugima pomognemo da shvate koliko je važno da sada to učine.