„Našli smo Mesiju“!
„On [Andrija] najpre nađe brata svoga Simona i reče mu: Nađosmo Mesiju (što znači Hristos)“ (JOVAN 1:41).
1. Šta je Jovan Krstitelj posvedočio o Isusu iz Nazareta, i šta je Andrija zaključio o njemu?
ANDRIJA je dugo, pažljivo gledao Jevreja po imenu Isus iz Nazareta. On nije izgledao kao kralj, ili mudrac, ili rabin. Nije imao carsku raskošnu odeću, ni sedu kosu, niti nežne ruke i svetlu kožu. Isus je bio mlad — oko 30 godina — sa žuljevitim rukama i bronzanim tenom fizičkog radnika. Zato Andrija možda nije bio iznenađen kad je saznao da je on tesar. Međutim, Jovan Krstitelj je o tom čoveku rekao: „Gle, Jagnje Božje!“ Dan ranije, Jovan je rekao nešto što još više zapanjuje: „On [je] Sin Božji.“ Da li je to moglo da bude istina? Andrija je tog dana proveo neko vreme slušajući Isusa. Ne znamo šta je Isus rekao; znamo da su njegove reči promenile Andrijin život. Požurio je da pronađe svog brata, Simona, te je uzviknuo: „Nađosmo Mesiju“! (Jovan 1:34-41).
2. Zašto je važno razmotriti dokaze s obzirom na to da li je Isus bio obećani Mesija?
2 Andrija i Simon (kome je Isus dao ime Petar) kasnije su postali Isusovi apostoli. Nakon što je više od dve godine bio njegov učenik, Petar je rekao Isusu: „Ti si Hristos [Mesija], Sin Boga živoga!“ (Matej 16:16). Verni apostoli i učenici konačno su se pokazali spremni da umru za to verovanje. Danas su milioni iskrenih ljudi isto tako odani. Ali, na temelju kojih dokaza? Konačno, dokazi znače razliku između vere i puke lakovernosti. (Vidi Jevrejima 11:1.) Razmotrimo zato tri glavna niza dokaza koji pokazuju da je Isus zaista bio Mesija.
Isusova loza
3. Šta Evanđelja Mateja i Luke potanko opisuju o Isusovoj lozi?
3 Isusova loza prvi je dokaz koji Hrišćanska grčka pisma pružaju u podupiranju njegovog mesijanstva. Biblija je prorekla da će Mesija doći iz porodične linije kralja Davida (Psalam 132:11, 12; Isaija 11:1, 10). Matejevo Evanđelje započinje: „Knjiga rođenja Isusa Hrista, sina Davidova, sina Abrahamova.“ Matej podupire tu smelu tvrdnju sledeći Isusovo poreklo preko linije njegovog poočima, Josifa (Matej 1:1-16). Lukino Evanđelje sledi Isusovu lozu preko njegove zakonite majke, Marije, preko Davida i Avrahama sve do Adama (Luka 3:23-38).a Tako pisci Evanđeljâ temeljno dokumentuju svoju tvrdnju da je Isus Davidov naslednik, i u zakonskom i u prirodnom smislu.
4, 5. (a) Da li su Isusovi savremenici osporili njegovo poreklo od Davida, i zašto je to značajno? (b) Kako nebiblijski izvori podupiru Isusovu lozu?
4 Čak i najskeptičniji protivnik Isusovog mesijanstva ne može poreći Isusovu tvrdnju da je Davidov sin. Zašto? Postoje dva razloga. Kao prvo, ta se tvrdnja u Jerusalimu uveliko ponavljala decenijama pre nego što je taj grad uništen 70. n. e. (Uporedi Matej 21:9; Dela apostola 4:27; 5:27, 28.) Da je ta tvrdnja bila lažna, bilo ko od Isusovih protivnika — a on ih je imao mnogo — mogao bi dokazati da je Isus prevara jednostavnim proveravanjem njegove loze u rodoslovljima u javnim arhivama.b Ali, istorija ne beleži da je bilo ko osporio Isusovo poreklo od kralja Davida. Očigledno, ta tvrdnja je bila neoboriva. Nesumnjivo su Matej i Luka prepisali bitna imena za svoje izveštaje direktno iz javnih registara.
5 Kao drugo, vanbiblijski izvori potvrđuju opšte prihvatanje Isusove loze. Na primer, Talmud beleži kako rabin iz četvrtog veka besramno napada Mariju, Isusovu majku, da ’igra bludnicu s tesarima‘; ali isti odlomak priznaje da je „bila potomak kneževa i vladara“. Raniji primer je istoričar iz drugog veka Hegesip. On je naveo da su, kad je rimski car Domicijan želeo da iskoreni sve potomke Davida, neki neprijatelji ranih hrišćana odali unuke Jude, Isusovog polubrata, „da pripadaju Davidovoj porodici“. Ako je Juda bio poznat kao potomak Davida, nije li to bio i Isus? Neosporno! (Galatima 1:19; Juda 1:1).
Mesijanska proročanstva
6. Koliko Hebrejska pisma obiluju mesijanskim proročanstvima?
6 Još jedan niz dokaza da je Isus bio Mesija je ispunjeno proročanstvo. Hebrejska pisma obiluju proročanstvima koja se odnose na Mesiju. U svom delu The Life and Times of Jesus the Messiah, Alfred Ederšajm (Alfred Edersheim) je zabeležio 456 odlomaka iz Hebrejskih pisama koje su drevni rabini smatrali mesijanskim. Međutim, rabini su imali mnoge pogrešne predstave o Mesiji; mnogi odlomci na koje su ukazivali uopšte nisu mesijanski. Ipak, u najmanju ruku, postoji mnoštvo proročanstava koja Isusa identifikuju kao Mesiju. (Uporedi Otkrivenje 19:10.)
7. Koja su neka od proročanstava koja je Isus ispunio tokom svog boravka na Zemlji?
7 Među njima su: mesto njegovog rođenja (Mihej 5:2; Luka 2:4-11); tragedija masovnog ubijanja male dece koja se odigrala nakon njegovog rođenja (Jeremija 31:15; Matej 2:16-18); biće pozvan iz Egipta (Osea 11:1; Matej 2:15); vladari nacija ujediniće se da ga unište (Psalam 2:1, 2; Dela apostola 4:25-28); njegovo izdavanje za 30 srebrnika (Zaharija 11:12; Matej 26:15); čak i način njegove smrti (Psalam 22:16, fusnota u New World Translation; Jovan 19:18, 23; 20:25, 27).c
Njegov dolazak prorečen
8. (a) Koje proročanstvo tačno određuje kad će Mesija doći? (b) Koja se dva činioca moraju poznavati da bi se razumelo to proročanstvo?
8 Usredsredimo se na samo jedno proročanstvo. U Danijelu 9:25, Jevrejima je bilo rečeno kad će Mesija doći. Tamo stoji: „Zato znaj i razumij: Otkad izide riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode [„Mesije Vođe“, NW]: biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje“ (Daničić-Karadžić). Ovo proročanstvo na prvi pogled može biti zagonetno. Ali, uopšte uzevši, ono od nas zahteva da pronađemo samo dve informacije: početnu tačku i vremenski razmak. Da to prikažemo: ako imaš mapu koja ukazuje na blago koje leži zakopano „50 aršina istočno od bunara u gradskom parku“, možda ćeš ustanoviti da te uputstva zbunjuju — posebno ako ne znaš gde se nalazi bunar ili koliko je dug ’aršin‘. Zar ne bi potražio te dve činjenice kako bi mogao pronaći blago? Pa, Danijelovo proročanstvo gotovo je isto, osim što pronalazimo početno vreme i odmeravamo razdoblje koje sledi.
9, 10. (a) Koja je polazna tačka od koje se meri 69 nedelja? (b) Koliko je trajalo 69 nedelja, i kako to znamo?
9 Kao prvo, treba nam naša početna tačka, datum kad je ’izašla reč da se Jerusalim opet sazida‘. Kao sledeće, treba da znamo razmak od te tačke, koliko je trajalo tih 69 (7 plus 62) sedmica. Nijednu informaciju nije teško saznati. Nehemija nam sasvim jasno govori da je reč da se oko Jerusalima ponovo izgradi zid, čime će grad konačno biti obnovljen, izašla „dvadesete godine kralja Artakserksesa“ (Nehemija 2:1, 5, 7, 8). Time naša polazna tačka postaje 455. pre n. e.d
10 Što se tiče 69 nedelja, mogu li one biti doslovne nedelje od sedam dana? Ne, jer se Mesija nije pojavio samo nešto više od godinu dana nakon 455. pre n. e. Većina bibličara i brojni prevodi (uključujući jevrejski Tanah u fusnoti za taj stih) slažu se da su to nedelje „godina“. Taj koncept ’nedelje godina‘, ili sedmogodišnjeg perioda, bio je poznat drevnim Jevrejima. Baš kao što su držali sabatni dan svakog sedmog dana, držali su i sabatnu godinu svake sedme godine (Izlazak 20:8-11; 23:10, 11). Zato bi 69 nedelja godina iznosilo 69 puta 7 godina, ili 483 godine. Sve što nam je ostalo da učinimo je da brojimo. Pribrojavajući 483 godine na 455. pre n. e., dolazimo do godine 29. n. e. — upravo one godine kad se Isus krstio i postao mashíach, Mesija! (Vidi „Sedamdeset sedmica“, Insight on the Scriptures, tom 2, strana 899.)
11. Kako možemo odgovoriti onima koji kažu da je to samo današnji način tumačenja Danijelovog proročanstva?
11 Neko bi mogao prigovoriti da je to samo današnji način tumačenja proročanstva kako bi odgovaralo istoriji. Ako je tako, zašto je narod u Isusovo vreme očekivao da se Mesija pojavi u to vreme? Hrišćanski istoričar Luka, rimski istoričari Tacit i Svetonije, jevrejski istoričar Josif Flavije i jevrejski filozof Filon svi su živeli nekako u to vreme i svedočili za to stanje očekivanja (Luka 3:15). Neki današnji naučnici uporno tvrde da je rimsko tlačenje navelo Jevreje da priželjkuju i očekuju Mesiju u to vreme. Zašto su onda Jevreji očekivali Mesiju tada pre nego u vreme brutalnog grčkog progonstva vekovima ranije? Zašto je Tacit rekao da je „misteriozno proročanstvo“ navelo Jevreje da očekuju da moćni vladari dođu iz Judeje i „uspostave univerzalno carstvo“? Aba Hilel Silver, u svojoj knjizi A History of Messianic Speculation in Israel, priznaje da je „Mesija očekivan oko druge četvrtine prvog veka n. e.“, ne zbog rimskog progonstva, već zbog „popularne hronologije tog vremena“, izvedene delimično iz knjige Danijela.
Identifikovan odozgo
12. Kako je Jehova identifikovao Isusa kao Mesiju?
12 Treća vrsta dokaza Isusovog mesijanstva je svedočanstvo samog Boga. Prema Luki 3:21, 22, nakon što se krstio, Isus je bio pomazan najsvetijom i najsnažnijom silom u svemiru, svetim duhom samog Jehove Boga. A Jehova je svojim vlastitim glasom priznao da odobrava svog Sina, Isusa. U drugim dvema prilikama, Jehova je s neba govorio direktno Isusu, pokazujući time svoje odobravanje: jednom prilikom pred trojicom Isusovih apostola, a drugi put pred mnoštvom posmatrača (Matej 17:1-5; Jovan 12:28, 29). Nadalje, odozgo su bili poslati anđeli da potvrde Isusov položaj kao Hrista, ili Mesije (Luka 2:10, 11).
13, 14. Kako je Jehova pokazao svoje odobravanje Isusa kao Mesije?
13 Jehova je pokazao svoje odobravanje svog pomazanika tako što ga je opunomoćio da izvršava velika dela. Na primer, Isus je izrekao proročanstva koja su unapred potanko opisala istoriju — od kojih se neka protežu do u naše vreme.e On je činio i čuda, kao što je hranjenje gladnih mnoštava i lečenje bolesnih. Čak je uskrsavao mrtve. Da li su njegovi sledbenici jednostavno naknadno izmislili priče o tim moćnim postupcima? Pa, Isus je mnoga svoja čuda izvršio pred svedocima, ponekad pred hiljadama ljudi. Čak ni Isusovi neprijatelji nisu mogli poreći da je zaista činio te stvari (Marko 6:2; Jovan 11:47). Osim toga, da su Isusovi sledbenici bili skloni izmišljanju takvih izveštaja, zašto bi onda bili tako otvoreni kad se radi o vlastitim propustima? Zaista, da li bi bili spremni umreti za veru temeljenu na pukim mitovima koje su lično izmislili? Ne. Isusova čuda istorijske su činjenice.
14 Božje svedočanstvo o Isusu kao Mesiji išlo je i dalje. On se preko svetog duha pobrinuo da dokazi Isusovog mesijanstva budu zapisani i da postanu deo knjige koja se najviše prevodila i distribuirala u celoj istoriji.
Zašto Jevreji nisu prihvatili Isusa?
15. (a) Koliko su obimna svedočanstva koja Isusa identifikuju kao Mesiju? (b) Koja su očekivanja mnoge Jevreje navela da odbace Isusa kao Mesiju?
15 Sve u svemu, te tri grupe dokaza uključuju doslovno stotine činjenica koje Isusa identifikuju kao Mesiju. Zar to nije dovoljno? Zamisli da podnosiš molbu za vozačku dozvolu ili kreditnu karticu i da ti je rečeno da tri dokaza identifikacije nisu dovoljna — moraš doneti stotine. Kako nerazumno! Zato je sasvim sigurno da je Isus u Bibliji obimno identifikovan. Ipak, zašto su mnogi članovi Isusovog vlastitog naroda poricali sve te dokaze da je on Mesija? Zato što dokaz, ma kako da je važan za istinsku veru, ne garantuje veru. Nažalost, mnogi veruju ono što žele verovati, čak uprkos nadmašujućim dokazima. S obzirom na Mesiju, većina Jevreja imala je veoma određene ideje o tome što su želeli. Želeli su političkog mesiju, onoga ko bi okončao rimsko tlačenje i obnovio Izrael do slave koja bi u materijalističkom pogledu odgovarala slavi Solomonovog vremena. Kako su stoga mogli prihvatiti tog poniznog tesarevog sina, tog Nazarećanina koji nije pokazao zanimanje za politiku ili bogatstvo? Kako je pogotovo mogao biti Mesija nakon što je patio i sramotno umro na mučeničkom stubu?
16. Zašto je trebalo da Isusovi sledbenici prilagode svoja očekivanja s obzirom na Mesiju?
16 Isusovi vlastiti učenici bili su smeteni njegovom smrću. Nakon njegovog slavnog uskrsenja, oni su se očito nadali da će odmah „povratiti kraljevstvo Izraelovo“ (Dela apostola 1:6). Ali, nisu odbacili Isusa kao Mesiju samo zato što se ta lična nada nije ostvarila. Iskazali su veru u njega na temelju obilnih dokaza koji su im stajali na raspolaganju, tako da je njihovo razumevanje postepeno raslo; misterije su bile razjašnjene. Uvideli su da Mesija tokom svog kratkog veka kao čovek na Zemlji nije mogao ispuniti sva proročanstva koja se odnose na njega. Pa, jedno proročanstvo govori o njegovom poniznom dolasku, jašući na mladom magaretu, dok drugo govori o njegovom dolasku u slavi na oblacima! Kako su oba mogla biti istinita? Očigledno će trebati da dođe drugi put (Danijel 7:13; Zaharija 9:9).
Zašto je trebalo da Mesija umre
17. Kako je Danijelovo proročanstvo razjasnilo da će Mesija trebati da umre, i zbog čega će umreti?
17 Nadalje, mesijanska proročanstva su razjasnila da je trebalo da Mesija umre. Na primer, to isto proročanstvo koje je proreklo kada će Mesija doći proreklo je u sledećem stihu: „A posle te šezdeset i dve nedelje [koje su usledile nakon sedam nedelja] biće pogubljen“ (Danijel 9:26). Hebrejska reč karáth koja je ovde upotrebljena za „pogubljen“ ista je reč koja je upotrebljena za smrtnu kaznu pod Mojsijevim Zakonom. Bez sumnje trebalo je da Mesija umre. Zašto? Stih 24 pruža nam odgovor: „Da se svrši otpad i da se očisti bezakonje [„načini pomirenje za prestupak“, NW], da se dovede večna pravda“. Jevreji su dobro znali da samo žrtva, smrt, može načiniti pomirenje za prestupak (Levitik 17:11; uporedi Jevrejima 9:22).
18. (a) Kako 53. poglavlje Isaije pokazuje da Mesija mora patiti i umreti? (b) Koji se naizgledan paradoks javlja u tom proročanstvu?
18 Isaija u 53. poglavlju govori o Mesiji kao posebnom Jehovinom Sluzi koji će, da bi pokrio grehe drugih, trebati da pati i umre. Stih 5 kaže: „Za naše grehe ranjen za naše bezakonje slomljen“. Isto proročanstvo, nakon što nam kaže da taj Mesija mora umreti kao ’žrtva za greh‘, otkriva da će upravo On ’produžiti dane svoje, i delo će Gospodnje cvetati u rukama njegovim‘ (Stih 10). Zar nije to paradoks? Kako je Mesija mogao umreti, a zatim ’produžiti dane svoje‘? Kako je mogao biti prinesen kao žrtva i nakon toga učiniti da ’delo Gospodnje cveta u rukama njegovim‘? Zaista, kako je mogao umreti i ostati mrtav a da ne ispuni najvažnija proročanstva o sebi, naime, da će vladati zauvek kao Kralj i doneti mir i sreću celom svetu? (Isaija 9:6, 7).
19. Kako Isusovo uskrsenje usklađuje naizgled protivrečna proročanstva o Mesiji?
19 Taj naizgledni paradoks bio je rešen jednostavnim, spektakularnim čudom. Isus je uskrsnuo. Stotine iskrenih Jevreja bili su očevici te slavne realnosti (1. Korinćanima 15:6). Apostol Pavle je kasnije pisao: „On [Isus Hrist], pošto prinese samo jednu žrtvu s[z]a grehe, sede za svagda s desne strane Boga, čekajući sad dok se polože neprijatelji njegovi za podnožje nogama njegovim“ (Jevrejima 10:10, 12, 13). Da, nakon što je Isus uskrsnuo u nebeski život i nakon razdoblja ’čekanja‘, on će konačno biti ustoličen kao Kralj i nastupiće protiv neprijatelja svog Oca, Jehove. U svojoj ulozi nebeskog Kralja, Isus Mesija utiče na život svake osobe koja danas živi. Na koji način? To će razmotriti naš sledeći članak.
[Fusnote]
a Kad Luka 3:23 kaže: ’Josif sin Helijev‘, „sin“ očito znači u smislu „zet“, budući da je Helije bio Marijin zakoniti otac (Insight on the Scriptures, tom 1, strane 913-917).
b Jevrejski istoričar Josif Flavije, iznoseći vlastitu lozu, razjašnjava da su takvi registri stajali na raspolaganju pre 70. n. e. Ti su registri očito bili uništeni s gradom Jerusalimom, učinivši nedokazivima sve kasnije tvrdnje o mesijanstvu.
c Vidi Insight on the Scriptures, tom 2, strana 387.
d Postoje čvrsti dokazi iz drevnih grčkih, vavilonskih i persijskih izvora koji ukazuju da je prva godina vladanja Artakserksa bila 474. pre n. e. (Vidi Insight on the Scriptures, tom 2, strane 614-616, 900.)
e U jednom takvom proročanstvu, on je prorekao da će se od njegovog vremena nadalje pojaviti lažne mesije (Matej 24:23-26). (Vidi prethodni članak.)
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto treba istražiti dokaze s obzirom na to da li je Isus obećani Mesija?
◻ Kako Isusova loza podupire njegovo mesijanstvo?
◻ Kako biblijska proročanstva pomažu u dokazivanju da je Isus bio Mesija?
◻ Na koje je načine Jehova lično potvrdio Isusov identitet kao Mesije?
◻ Zašto je tako mnogo Jevreja odbacilo Isusa kao Mesiju, i zašto su ti razlozi bili neosnovani?
[Slika na 12. strani]
Svako od Isusovih mnogih čuda pružilo je daljnji dokaz njegovog mesijanstva