²⁰ Iz gornjih razloga, učenje da će Mesijina smrt omogućiti potpuno oproštenje greha u Božjim očima mnogi Jevreji prvog veka lako su razumeli. Oni su znali da Pisma govore o čovekovoj nasleđenoj nesavršenosti (Propovednik 7:20). Potreba za žrtvom da iskupi grehe bila je pouka koje su bili svesni svaki dan; to je bilo indirektno uključeno u sami okvir i prirodu saveza Zakona. Događaji opisani u izveštajima o Isusovom životu prikazuju ga kao savršenog čoveka čija smrt može doneti iskupljenje za greh čovečanstvaf (Matej 20:28; Luka 1:26-38). Kad su Hrišćanska grčka pisma istakla da su različite žrtve pod Zakonom nagoveštavale tu jednu konačnu i potpunu žrtvu, pruženo je potpunije razumevanje celog okvira Zakona, kao i drugih delova Pisamag (Jevrejima 10:1-10).

Stih 26 navodi da „posle te šezdeset dve nedelje biće pogubljen jedan pomazanik [„Mesija“, hebrejski Mashíach]“, drugim rečima, biće ubijen. (Vidi okvir, strana 26.)