on će utvrditi savez s mnogima za nedelju dana, a za polovinu nedelje ustaviće žrtvu i prinos“ (Danilo 9:26a, 27a, DK). To kritično vreme bilo je ’u polovini nedelje‘, to jest, u sredini poslednje godišnje nedelje.

24, 25. (a) Kao što je prorečeno, kada je Hrist umro, i šta su njegova smrt i uskrsenje okončali? (b) Šta je Isusova smrt omogućila?

²⁴ Javna služba Isusa Hrista počela je u drugom delu 29. n. e. i trajala je tri i po godine. Kao što je prorečeno, početkom 33. n. e., Hrist je bio „pogubljen“ kada je umro na mučeničkom stubu, dajući svoj ljudski život kao otkupninu za čovečanstvo (Isaija 53:8; Matej 20:28). Kad je uskrsnuli Isus Hrist predstavio vrednost svog žrtvovanog ljudskog života Bogu na nebesima, prestala je potreba za životinjskim žrtvama i prinosima koje je propisivao Zakon. Iako su jevrejski sveštenici nastavili da prinose žrtve sve do uništenja jerusalimskog hrama 70. n. e., takve žrtve nisu više bile prihvatljive Bogu. One su zamenjene boljom žrtvom, žrtvom koja se nikada ne mora ponoviti. Apostol Pavle je pisao: „[Hrist] je zauvek prineo jednu žrtvu za grehe... Jer je jednim žrtvenim prinosom zauvek učinio savršenima one koji bivaju posvećeni“ (Jevrejima 10:12, 14).

26. (a) Premda je savez Zakona bio ukinut, koji savez je ’zadržan na snazi nedelju dana‘? (b) Šta se odigralo na kraju 70. nedelje?

²⁶ Tako je Jehova uklonio savez Zakona putem Hristove smrti 33. n. e. Zašto se onda moglo reći da će Mesija „utvrditi [„zadržati na snazi“, NW] savez s mnogima za nedelju dana“? Zato što je on zadržao na snazi avrahamski savez. Sve dok se 70. nedelja nije završila, Bog je blagoslove tog saveza pružao Avrahamovom jevrejskom potomstvu. Ali na kraju godišnjih „sedamdeset nedelja“, 36. n. e., apostol Petar je propovedao jednom pobožnom Italijanu, Korneliju, njegovom domaćinstvu i drugim paganima. I od tog dana pa nadalje, dobra vest je počela da se objavljuje među ljudima svih nacija (Dela apostolska 3:25, 26; 10:1-48; Galatima 3:8, 9, 14).

29. Šta je trebalo da se dogodi ponovo izgrađenom Jerusalimu, i iz kog razloga?

²⁹ Gavrilo je pre toga prorekao da će Jerusalim biti ponovo izgrađen. Sada proriče uništenje tog ponovo izgrađenog grada i njegovog hrama, govoreći: „Narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata... i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš“ (Danilo 9:26b, 27b, DK). Premda će se ovo opustošenje dogoditi posle „sedamdeset nedelja“, ono će biti direktna posledica događaja tokom završne „nedelje“, kada su Jevreji odbacili Hrista i dali da se pogubi (Matej 23:37, 38).

30. Kao što pokazuje istorijski izveštaj, kako se ispunila odredba Velikog Gospodara vremena?

³⁰ Istorijski izveštaji pokazuju da su 66. n. e., rimske legije pod sirijskim guvernerom Cestijem Galom opkolile Jerusalim. Uprkos jevrejskom otporu, rimske snage su noseći svoje idolopokloničke ambleme, to jest zastave, prodrle u grad i počele da potkopavaju hramski zid na severu. Njihovo stajanje tamo učinilo ih je ’odvratnom stvari‘ koja je mogla da prouzrokuje potpuno opustošenje (Matej 24:15, 16). Godine 70. n. e., Rimljani su pod generalom Titom došli kao ’potop‘ i opustošili grad i njegov hram. Ništa ih nije zaustavilo, jer to je bilo od Boga „određeno“. Veliki Gospodar vremena, Jehova, ponovo je ispunio svoju reč!