Trinaesto poglavlje

Sukob dva kralja

 1, 2. Zašto treba da nas interesuje proročanstvo zapisano u 11. poglavlju Danila?

DVA suparnička kralja vode energičnu borbu za prevlast. Kako godine prolaze, čas jedan, a čas drugi stiče preimućstvo. Ponekad jedan kralj vlada kao superiorniji dok je drugi neaktivan, a postoje i periodi kada nisu u sukobu. Ali onda iznenada izbije još jedna bitka, i sukob se nastavi. Među učesnicima u toj drami bili su sirijski kralj Seleuk I Nikator, egipatski kralj Ptolemej Lag, sirijska princeza i egipatska kraljica Kleopatra I, rimski carevi Avgust i Tiberije, i palmirska kraljica Zenobija. Kako se sukob približava kraju, uključeni su i nacistička Nemačka, zemlje komunističkog bloka, Anglo-Američka svetska sila, Društvo naroda i Ujedinjene nacije. Završnicu predstavlja jedna epizoda na koju ne računa nijedan od tih političkih entiteta. Jehovin anđeo je proroku Danilu objavio ovo uzbudljivo proročanstvo pre oko 2 500 godina (Danilo, 11. poglavlje).

² Koliko uzbuđen mora da je bio Danilo kada je čuo kako mu anđeo u detalje otkriva suparništvo između ta dva buduća kralja! Ta drama je značajna i za nas, jer se borba za prevlast između ta dva kralja proteže sve do naših dana. Kad vidimo kako istorija pokazuje da je prvi deo proročanstva istinit, to će ojačati našu veru i poverenje u sigurnost ispunjenja poslednjeg dela tog proročanskog izveštaja. Poklanjanje pažnje tom proročanstvu daće nam jasan pogled na to gde se nalazimo u struji vremena. Takođe će ojačati našu odlučnost da ostanemo neutralni u tom sukobu, dok strpljivo čekamo da Bog deluje u našu korist (Psalam 146:3, 5). Zato s punom pažnjom poslušajmo Jehovinog anđela kako govori Danilu.

PROTIV GRČKOG KRALJEVSTVA

 3. Koga je anđeo podržao „prve godine Darija Miđanina“?

³ „I ja“, rekao je anđeo, „prve godine Darija Miđanina [539/538. pre n. e.] bejah kod njega da mu pomognem i da ga podržim“ (Danilo 11:1). Darije više nije bio živ, ali je anđeo ukazao na njegovo vladanje kao na početnu tačku proročanske poruke. To je bio onaj kralj koji je naredio da se Danilo izvuče iz lavovske jame. Darije je takođe naredio da se svi njegovi podanici boje Danilovog Boga (Danilo 6:21-27). Međutim, onaj kome je taj anđeo bio podrška nije bio Darije Miđanin, nego anđelov drug Mihailo — knez Danilovog naroda. (Uporedi s Danilom 10:12-14.) Božji anđeo je tu podršku pružio dok se Mihailo borio s demonskim knezom Medo-Persije.

 4, 5. Ko su bila četiri prorečena kralja Persije?

⁴ Božji anđeo je nastavio: „Evo, još će tri kralja biti u Persiji. Četvrti će sakupiti bogatstva više od svih ostalih; i kad postane moćan po bogatstvu svome, on će sve podignuti protiv Javanskoga [grčkog] kraljevstva“ (Danilo 11:2). Ko su bili ti persijski vladari?

⁵ Prva tri kralja bili su Kir Veliki, Kambiz II, i Darije I. Pošto je Bardija (ili možda pretendent po imenu Gaumata) vladao samo sedam meseci, proročanstvo nije uzelo u obzir njegovo kratko vladanje. Godine 490. pre n. e., treći kralj, Darije I, pokušao je da po drugi put napadne Grčku. Međutim, Persijanci su pretrpeli katastrofalan poraz kod Maratona i povukli se u Malu Aziju. Iako se Darije pažljivo pripremio za svoju sledeću akciju protiv Grčke, nije uspeo da je sprovede u delo pre svoje smrti četiri godine kasnije. To je bilo prepušteno njegovom sinu i nasledniku, ’četvrtom‘ kralju, Kserksu I. On je kralj Asvir koji se oženio Jestirom (Jestira 1:1; 2:15-17).

 6, 7. (a) Kako je četvrti kralj ’podigao sve protiv kraljevstva Grčke‘? (b) Kakav je bio ishod Kserksove akcije protiv Grčke?

⁶ Kserks I je zaista ’podigao sve protiv grčkog kraljevstva‘, to jest, nezavisnih grčkih država kao grupe. „Na podsticaj ambicioznih dvoranina“, kaže knjiga The Medes and Persians—Conquerors and Diplomats, „Kserks je preduzeo napad i s kopna i s mora.“ Grčki istoričar Herodot, iz petog veka pre n. e., piše da je „svaka druga ekspedicija u poređenju s ovom ništa“. Njegov izveštaj kaže da su pomorske snage „brojale ukupno 517 610 ljudi. Broj pešadijaca je bio 1 700 000; konjanika 80 000; čemu se moraju dodati i Arapi koji su jahali na kamilama i Libijci koji su se borili u bojnim kolima, a računam da ih je bilo 20 000. Dakle, ukupan broj kopnenih i pomorskih snaga zajedno iznosio je 2 317 610 ljudi“.

⁷ Planirajući potpuno osvajanje, Kserks I je 480. pre n. e. pokrenuo svoju ogromnu silu protiv Grčke. Savladavši grčku taktiku zadržavanja kod Termopila, Persijanci su opustošili Atinu. Međutim, kod Salamine su se suočili s teškim porazom. Još jedna grčka pobeda odigrala se kod Plateje, 479. pre n. e. Nijedan od sedam kraljeva koji su nasledili Kserksa na tronu Persijskog carstva tokom naredne 143 godine nije ratovao protiv Grčke. Ali onda se u Grčkoj podigao jedan moćan kralj.

VELIKO KRALJEVSTVO PODELJENO NA ČETIRI

 8. Koji se ’silan kralj‘ podigao, i kako je ’vladao silnom državom‘?

⁸ „Ali će se podignuti hrabar [„silan“, DK] kralj, koji će vladati silnom [„velikom“, DK] državom, i radiće što god bude hteo“, rekao je anđeo (Danilo 11:3). Dvadesetogodišnji Aleksandar se ’podigao‘ kao kralj Makedonije 336. pre n. e. On je postao ’silan kralj‘ — Aleksandar Veliki. Ponesen planom svog oca, Filipa II, zauzeo je persijske provincije na Srednjem istoku. Prešavši Eufrat i Tigar, njegovih 47 000 ljudi razbili su kod Gaugamele 250 000 vojnika Darija III. Darije je zatim pobegao i bio ubijen, označavajući tako kraj persijske dinastije. Sada je Grčka postala svetska sila, a Aleksandar je ’vladao velikom državom, i radio što je hteo‘.

 9, 10. Kako se obistinilo proročanstvo da Aleksandrovo kraljevstvo neće preći na njegovo potomstvo?

⁹ Aleksandrovo vladanje svetom trebalo je da bude kratko, jer je Božji anđeo dodao: „A kad se on podigne, njegovo će se kraljevstvo slomiti i razdeliće se u četiri vetra nebeska. Ono neće pripadati potomstvu njegovom, i neće biti moćno kao što je pre bilo, jer će se rastrgnuti i dopasti će drugima a ne njima“ (Danilo 11:4). Aleksandar nije imao ni pune 33 godine kada je 323. pre n. e., u Vavilonu, iznenadna bolest odnela njegov život.

¹⁰ Aleksandrovo ogromno carstvo nije prešlo na ’potomstvo njegovo‘. Njegov brat Filip III Arhidej vladao je manje od sedam godina i ubijen je na zahtev Olimpije, Aleksandrove majke, 317. pre n. e. Aleksandrov sin Aleksandar IV vladao je do 311. pre n. e. kada je ubijen od ruku Kasandra, jednog očevog generala. Aleksandrov nezakonit sin Herakle pokušao je da vlada u očevo ime, ali je ubijen 309. pre n. e. Tako se završila Aleksandrova loza, a ’njegovo kraljevstvo‘ je otišlo iz ruku njegove porodice.

11. Kako je Aleksandrovo kraljevstvo ’razdeljeno u četiri vetra nebeska‘?

¹¹ Posle Aleksandrove smrti, kraljevstvo je bilo ’razdeljeno u četiri vetra‘. Njegovi mnogi generali su se međusobno svađali otimajući se za teritorije. Jednooki general Antigon I pokušao je da čitavo Aleksandrovo carstvo dovede pod svoju kontrolu. Ali ubijen je u bici kod Ipsa u Frigiji. Godine 301. pre n. e., četiri Aleksandrova generala bila su na vlasti nad ogromnom teritorijom koju je osvojio njihov zapovednik. Kasandar je vladao Makedonijom i Grčkom. Lisimah je stekao kontrolu nad Malom Azijom i Trakijom. Seleuk I Nikator zaposeo je Mesopotamiju i Siriju. A Ptolemej Lag je preuzeo Egipat i Palestinu. Baš po proročanskoj reči, Aleksandrovo veliko carstvo bilo je podeljeno na četiri helenistička kraljevstva.

POJAVLJUJU SE DVA SUPARNIČKA KRALJA

12, 13. (a) Kako su četiri helenistička kraljevstva svedena na dva? (b) Koju dinastiju je Seleuk uspostavio u Siriji?

¹² Nekoliko godina po dolasku na vlast, Kasandar je umro, a 285. pre n. e., Lisimah je zauzeo evropski deo Grčkog carstva. Godine 281. pre n. e., Lisimah je pao u bici sa Seleukom I Nikatorom, predajući Seleuku kontrolu nad velikim delom azijskih teritorija. Antigon II Gonat, unuk jednog Aleksandrovog generala, došao je na presto Makedonije 276. pre n. e. S vremenom je Makedonija postala zavisna od Rima i završila kao rimska provincija 146. pre n. e.

¹³ Sada su ostala istaknuta samo dva od četiri helenistička kraljevstva — jedno pod Seleukom I Nikatorom, a drugo pod Ptolemejem Lagom. Seleuk je u Siriji utemeljio seleukidsku dinastiju. Među gradovima koje je osnovao bili su Antiohija — nova sirijska prestonica — i luka Seleukija. Kasnije je apostol Pavle poučavao u Antiohiji, gde su Isusovi sledbenici prvi put nazvani hrišćani (Dela apostolska 11:25, 26; 13:1-4). Seleuk je ubijen 281. pre n. e., ali je njegova dinastija vladala do 64. pre n. e. kada je rimski general Gnej Pompej pretvorio Siriju u rimsku provinciju.

14. Kada je u Egiptu uspostavljena ptolemejska dinastija?

¹⁴ Helenističko kraljevstvo koje je od sva četiri trajalo najduže bilo je kraljevstvo Ptolemeja Laga, ili Ptolemeja I, koji je 305. pre n. e. preuzeo titulu kralja. Ptolemejska dinastija koju je on uspostavio nastavila je da vlada Egiptom sve dok on nije potpao pod Rim 30. pre n. e.

15. Koja su dva jaka kralja nastala iz četiri helenistička kraljevstva, i kakvu borbu su oni započeli?

¹⁵ Tako su iz četiri helenistička kraljevstva nastala dva jaka kralja — Seleuk I Nikator nad Sirijom i Ptolemej I nad Egiptom. S ta dva kralja počela je duga borba između ’kralja severa‘ i ’kralja juga‘, opisana u 11. poglavlju Danila. Jehovin anđeo nije spomenuo imena tih kraljeva, jer će se njihov identitet i njihova nacionalnost tokom vekova menjati. Izostavljajući nepotrebne detalje, anđeo je spomenuo samo vladare i događaje koji će se odnositi na sukob.

SUKOB POČINJE

16. (a) Od koga su ta dva kralja bila severno i južno? (b) Koji kraljevi su najpre preuzeli uloge ’kralja severa‘ i ’kralja juga‘?

¹⁶ Slušaj! Opisujući početak tog dramatičnog sukoba, Jehovin anđeo kaže: „Kralj će južni postati silan. Ali će jedan od knezova njegovih [Aleksandrovih] biti silniji od njega, i on [kralj severa] će vladati; njegovo će vladanje biti moćno“ (Danilo 11:5). Oznake ’kralj severa‘ i ’kralj juga‘ odnose se na kraljeve severno i južno od Danilovog naroda, koji je u to vreme bio oslobođen iz vavilonskog ropstva i vratio se u Judu. Prvobitni ’kralj juga‘ bio je egipatski Ptolemej I. Jedan od Aleksandrovih generala koji je bio silniji od Ptolemeja I i vladao ’velikom državom‘ (DK) bio je sirijski kralj Seleuk I Nikator. On je preuzeo ulogu ’kralja severa‘.

17. Pod čijom je dominacijom bila zemlja Jude na početku sukoba između kralja severa i kralja juga?

¹⁷ Na početku sukoba, zemlja Juda je bila pod dominacijom kralja juga. Od oko 320. pre n. e., Ptolemej I je uticao na Jevreje da dođu u Egipat kao kolonisti. Jedna jevrejska kolonija je cvetala u Aleksandriji, gde je Ptolemej I osnovao čuvenu biblioteku. Jevreji u Judi su ostali pod kontrolom ptolemejskog Egipta, kralja juga, sve do 198. pre n. e.

18, 19. Kako su tokom vremena ta dva suparnička kralja ’sklopila pogodbu‘?

¹⁸ Anđeo je o ta dva kralja prorokovao: „Posle nekoliko godina oni će se sroditi, i kći južnoga kralja doći će ka kralju severnome da povrati slogu. Ali ona neće sačuvati silu mišice njegove i niti će on niti će odoleti mišica njegova; nego će ona biti predana zajedno sa onima koji je budu doveli, s ocem svojim i sa onim koji u to vreme bude bio pomoć njezina“ (Danilo 11:6). Kako se to obistinilo?

¹⁹ Proročanstvo nije ukazivalo na Antioha I, sina i naslednika Seleuka I Nikatora, zato što on nije vodio odlučujući rat protiv kralja juga. Ali njegov naslednik, Antioh II, vodio je dug rat protiv Ptolemeja II, sina Ptolemeja I. Antioh II je predstavljao kralja severa, a Ptolemej II kralja juga. Atioh II se oženio Laodikom, i imali su sina po imenu Seleuk II, dok je Ptolemej II imao kćerku po imenu Berenika. Godine 250. pre n. e., ta dva kralja su sklopila ’pogodbu‘. Kao cena tog saveza, Antioh II se razveo od svoje žene Laodike i oženio se Berenikom, ’ćerkom kralja juga‘. S Berenikom je imao sina koji je postao naslednik sirijskog prestola umesto Laodikinih sinova.

20. (a) Kako se Berenikina „mišica“ nije održala? (b) Kako su poklekli Berenika, ’oni koji su je doveli‘, i ’onaj koji je bio pomoć njezina‘? (v) Ko je postao sirijski kralj nakon što je Antioh II izgubio ’svoju mišicu‘, ili vlast?

²⁰ Berenikina ’mišica‘, ili podrška, bio je njen otac, Ptolemej II. Kada je on umro 246. pre n. e., ona nije ’sačuvala silu mišice svoje‘ sa svojim mužem. Antioh II ju je odbacio, ponovo se oženio Laodikom, i njihovog sina naimenovao za naslednika. Kao što je Laodika planirala, Berenika i njen sin su bili ubijeni. Izgleda da je ista sudbina snašla i njene sluge koje su pratile Bereniku iz Egipta u Siriju, — ’oni koji su je doveli‘. Laodika je čak otrovala Antioha II, tako da ni ’njegova mišica‘, ili vlast, ’nije odolela‘. Dakle, i Berenikin ’otac‘ i njen sirijski muž, koji je privremeno ’bio pomoć njezina‘, obojica su umrli. Tako je Seleuk II, Laodikin sin, ostao kao sirijski kralj. Kako će sledeći ptolemejski kralj reagovati na sve to?

KRALJ SE OSVEĆUJE ZA UBISTVO SVOJE SESTRE

21. (a) Ko je bio „izdanak“ iz Berenikinih „korena“, i kako se on ’podigao‘? (b) Kako je Ptolemej III ’došao do gradova kralja severa‘ i nadvladao ga?

²¹ „Izdanak iz korena njezina podići će se na mesto njegovo“, rekao je anđeo. „On će doći k vojsci, ući će u gradove kralja severnoga, raspolagaće njima po svojoj volji, i biće silan“ (Danilo 11:7). „Izdanak“ Berenikinih roditelja, ili „korena“, bio je njen brat. Kad mu je umro otac, on se ’podigao‘ kao kralj juga, egipatski faraon Ptolemej III. On je odmah krenuo da se osveti za ubistvo svoje sestre. Idući na sirijskog kralja Seleuka II, koga je Laodika upotrebila da ubije Bereniku i njenog sina, on je došao do ’gradova kralja severnoga‘. Ptolemej III je zauzeo utvrđeni deo Antiohije i zadao Laodiki smrtni udarac. Krećući se prema istoku kroz područje kralja severa, opljačkao je Vaviloniju i otišao prema Indiji.

22. Šta je Ptolemej III vratio u Egipat, i zašto je ’nekoliko godina ostao daleko od kralja severa‘?

²² Šta se zatim dogodilo? Božji anđeo nam kaže: „On će i bogove njihove, i kipove njihove, i dragocenosti njihove zlatne i srebrne odneti u Egipat. Zatim će ostati nekoliko godina daleko od kralja severnoga“ (Danilo 11:8). Više od 200 godina ranije, persijski kralj Kambiz II osvojio je Egipat i poneo kući egipatske bogove, „kipove njihove“. Pljačkajući bivšu persijsku kraljevsku prestonicu Suzu, Ptolemej III je povratio te bogove i ’odneo ih u ropstvo‘, (DK) u Egipat. Takođe je kao ratni plen poneo veliki broj ’dragocenosti njihovih zlatnih i srebrnih‘. Pošto je morao da uguši pobunu kod kuće, Ptolemej III je ’ostao daleko od kralja severnoga‘, ne nanoseći mu više štete.

SIRIJSKI KRALJ VRAĆA MILO ZA DRAGO

23. Zašto se kralj severa ’vratio u svoju zemlju‘ nakon što je došao u kraljevstvo kralja juga?

²³ Kako je kralj severa reagovao? Danilu je rečeno: „I ovaj će krenuti na kralja južnog i vratiće se u svoju zemlju“ (Danilo 11:9). Kralj severa — sirijski kralj Seleuk II — uzvratio je udarac. On je ušao u ’kraljevstvo‘, ili područje, egipatskog kralja juga, ali je doživeo poraz. Sa samo malim ostatkom svoje vojske, Seleuk II se ’vratio u svoju zemlju‘, povlačeći se u sirijsku prestonicu Antiohiju oko 242. pre n. e. Kada je umro, nasledio ga je njegov sin Seleuk III.

24. (a) Šta se desilo sa Seleukom III? (b) Kako je sirijski kralj Antioh III ’nastupio kao bujica‘ na područje kralja juga?

²⁴ Šta je bilo prorečeno za potomstvo sirijskog kralja Seleuka II? Anđeo je rekao Danilu: „Sinovi će njegovi zaratiti i skupiće veliku vojsku. Jedan će od njih nastupiti, stupiće kao bujica, plaviće, pa će se vratiti; i oni će vojevati do grada južnoga kralja“ (Danilo 11:10). Za nepune tri godine, vladanje Seleuka III okončano je ubistvom. Na sirijskom prestolu nasledio ga je njegov brat, Antioh III. Taj sin Seleuka II okupio je velike snage za napad na kralja juga, koji je u to vreme bio Ptolemej IV. Novi sirijski kralj severa uspešno se borio protiv Egipta i povratio luku Seleukiju, provinciju Kele-Siriju, gradove Tir i Ptolemaidu, i obližnja mesta. Uništio je vojsku kralja Ptolemeja IV i osvojio mnoge gradove Jude. U proleće 217. pre n. e., Antioh III je ostavio Ptolemaidu i otišao na sever, ’do svog grada‘ u Siriji. Ali, na pomolu je bila promena.

DOLAZI DO PREOKRETA

25. Gde se Ptolemej IV suočio u bici sa Antiohom III, i šta je ’bilo dato u ruke‘ egipatskog kralja juga?

²⁵ Poput Danila, s iščekivanjem slušamo kako Jehovin anđeo proriče sledeće: „Kralj će se južni razdražiti, izići će i napašće kralja severnoga; podignuće veliko mnoštvo, i biće mu predana u ruke vojska kralja severnoga“ (Danilo 11:11). Sa 75 000 vojnika, kralj juga, Ptolemej IV, krenuo je na sever protiv neprijatelja. Sirijski kralj severa, Antioh III, podigao je „veliko mnoštvo“ od 68 000 da ustane protiv njega. Ali to ’mnoštvo‘ je ’predato u ruke‘ kralja juga u bici kod priobalnog grada Rafije, nedaleko od egipatske granice.

26. (a) Koje „mnoštvo“ je razbio kralj juga u bici kod Rafije, i koji su uslovi mirovnog ugovora tamo dogovoreni? (b) Kako se Ptolemej IV ’nije ukrepio‘? (v) Ko je postao sledeći kralj juga?

²⁶ Proročanstvo nastavlja: „I kad razbije vojsku, ponijeće se srce njegovo, i pobiće tisuće, ali se neće ukrijepiti“ (Danilo 11:12, DK). Ptolemej IV, kralj juga, ’razbio‘ je 10 000 sirijskih pešadijaca i 300 konjanika, a 4 000 odveo kao zarobljenike. Kraljevi su zatim sklopili sporazum kojim je Antioh III zadržao svoju sirijsku luku Seleukiju, ali je izgubio Fenikiju i Kele-Siriju. Tom pobedom se srce egipatskog kralja juga ’ponelo‘, naročito protiv Jehove. Juda je ostala pod kontrolom Ptolemeja IV. Međutim, on se ’nije ukrepio‘ posle pobede nad sirijskim kraljem severa. Umesto toga, Ptolemej IV se okrenuo raskalašnom životu, a njegov petogodišnji sin, Ptolemej V, postao je sledeći kralj juga nekoliko godina pre smrti Antioha III.

OSVAJAČ SE VRAĆA

27. Kako se kralj severa vratio ’posle nekoliko godina‘ da povrati teritoriju od Egipta?

²⁷ Zbog svih svojih poduhvata, Antioh III je nazvan Antioh Veliki. Anđeo je o njemu rekao: „Jer će kralj severni opet doći i skupiće mnoštvo još veće od prvoga. Posle nekoliko godina on će se krenuti s velikom vojskom i s velikim bogatstvom“ (Danilo 11:13). Tih ’nekoliko godina‘ bilo je 16 ili više godina nakon što su Egipćani porazili Sirijce kod Rafije. Kada je mladi Ptolemej V postao kralj juga, Antioh III je s ’mnoštvom još većim od prvoga‘ krenuo da obnovi teritorije koje je izgubio pod egipatskim kraljem juga. S tim ciljem, on je svoje snage udružio s makedonskim kraljem Filipom V.

28. Kakve je nevolje imao mladi kralj juga?

²⁸ Kralj juga je imao nevolje i unutar svog kraljevstva. „U to vreme mnogi će ustati na kralja južnoga“, rekao je anđeo (Danilo 11:14a). I zaista su mnogi ’ustali na kralja juga‘. Osim što se suočavao sa snagama Antioha III i njegovog makedonskog saveznika, mladi kralj juga se suočavao s problemima kod kuće u Egiptu. Zbog toga što je njegov staratelj Agatokle, koji je vladao u njegovo ime, postupao arogantno s Egipćanima, mnogi su se pobunili. Anđeo je dodao: „I nasilni ljudi od tvog naroda podignuće se, da se ispuni viđenje [„da bi pokušali da ostvare viziju“, NW], i podleći će“ (Danilo 11:14b).Čak su i neki od Danilovog naroda postali ’ljudi koji su se podigli‘, to jest revolucionari. Ali bilo kakva ’vizija‘ koju su ti Jevreji imali o kraju paganske dominacije nad njihovom domovinom bila je lažna, i propala je, ’podlegla‘.

29, 30. (a) Kako je ’vojska južnoga kralja‘ poklekla pred napadom sa severa? (b) Kako se kralj severa počeo ’ustavljati u zemlji lepote‘?

²⁹ Jehovin anđeo je dalje prorekao: „Kralj će severni napredovati, napraviće opkope i uzeće tvrde gradove. Vojska i izabranici kralja južnoga neće odoleti, neće imati snage da se odupiru. Onaj koji krene na njega činiće šta bude hteo, i neće biti nikoga da mu se odupre; on će se ustaviti u zemlji lepote, potirući sve što mu pod ruke dođe“ (Danilo 11:15, 16).

³⁰ Vojne snage pod Ptolemejem V, ili ’vojska kralja južnoga‘, poklekli su pred napadom sa severa. Kod Paneje (Cezareje Filipove), Antioh III je oterao egipatskog generala Skopu i 10 000 odabranih ljudi, ili ’izabranike‘, u Sidon, ’tvrd grad‘. Tamo je Antioh III ’napravio opkope‘, zauzimajući tu feničansku luku 198. pre n. e. On je činio ’šta je hteo‘ jer su snage egipatskog kralja juga bile nemoćne da mu se odupru. Antioh III je zatim krenuo na Jerusalim, prestonicu ’zemlje lepote‘, Jude. Godine 198. pre n. e., Jerusalim i Juda su prešli iz dominacije egipatskog kralja juga pod dominaciju sirijskog kralja severa. A Antioh III, kralj severa, počeo je da se ’ustavlja u zemlji lepote‘. Tamo je ’potirao‘ sve Jevreje i Egipćane koji su mu se protivili. Koliko će dugo taj kralj severa moći da čini sve što mu je drago?

RIM OBUZDAVA OSVAJAČA

31, 32. Zašto je kralj severa završio tako što je sklopio mirovnu ’pogodbu‘ s kraljem juga?

³¹ Jehovin anđeo nam daje sledeći odgovor: „Po tom će se [kralj severa] okrenuti da dođe sa silom svega carstva svojega ali će se pogoditi s njim, i daće mu kćer za ženu da bi ga upropastio, ali se ona neće držati, niti će biti s njim“ (Danilo 11:17, DK).

³² Kralj severa, Antioh III, ’okrenuo se‘ da zavlada Egiptom „svim silama svoga kraljevstva“. Ali je na kraju završio sklapajući mirovnu ’pogodbu‘ s Ptolemejem V, kraljem juga. Rimski zahtevi su naveli Antioha III da promeni svoj plan. Kada su on i makedonski kralj Filip V sklopili savez protiv mladog egipatskog kralja kako bi zauzeli njegove teritorije, staratelji Ptolemeja V su se za zaštitu okrenuli Rimu. Koristeći priliku da proširi svoju sferu uticaja, Rim je pokazao zube.

33. (a) Koji su bili uslovi mira između Antioha III i Ptolemeja V? (b) Šta se nameravalo postići brakom između Kleopatre I i Ptolemeja V, i zašto je taj plan propao?

³³ Pod prinudom Rima, Antioh III je sklopio mirovni ugovor s kraljem juga. Umesto da preda osvojene teritorije, kako je zahtevao Rim, Antioh III je planirao da ih vrati samo formalno, tako što bi ’svoju kćer‘, Kleopatru I, udao za Ptolemeja V. Provincije koje su uključivale Judu, ’zemlju lepote‘, biće joj date u miraz. Međutim, kada je 193. pre n. e. sklopljen brak, sirijski kralj nije dozvolio da te provincije pripadnu Ptolemeju V. To je bio politički brak, sklopljen da bi se Egipat podložio Siriji. Ali ta zamisao je propala zato što se Kleopatra I ’nije držala njega‘, jer je kasnije stala na stranu svog muža. Kada je izbio rat između Antioha III i Rimljana, Egipat je stao na stranu Rima.

34, 35. (a) Na koje se „primorske zemlje“ okrenuo kralj severa? (b) Kako je Rim ’učinio kraj sramoti‘ od kralja severa? (v) Kako je Antioh III umro, i ko je postao sledeći kralj severa?

³⁴ Ukazujući na poraze kralja severa, anđeo je dodao: „On [Antioh III] će se okrenuti na ostrva [„primorske zemlje“, NW] i mnoga će od njih osvojiti; ali će jedan vojvoda [Rim] učiniti kraj sramoti koju on [Antioh III] htede na njega [Rim] baciti, i [Rim] učiniće da ona na njega padne. On [Antioh III] će se zatim okrenuti na gradove svoje zemlje i pašće, i neće se više naći“ (Danilo 11:18, 19).

³⁵ „Primorske zemlje“ su bile Makedonija, Grčka i Mala Azija. Rat je izbio u Grčkoj 192. pre n. e., i Antioh III je bio naveden da dođe u Grčku. Nezadovoljan nastojanjima tog sirijskog kralja da osvoji još tamošnjih teritorija, Rim mu je formalno objavio rat. Kod Termopila, on je pretrpeo poraz od Rima. Oko godinu dana nakon što je izgubio bitku kod Magnezije 190. pre n. e., on je morao da preda sve u Grčkoj, u Maloj Aziji i područja zapadno od Taurskih planina. Rim je tražio težak danak i uspostavio svoju dominaciju nad sirijskim kraljem severa. Oteran iz Grčke i Male Azije i izgubivši skoro čitavu svoju flotu, Antioh III se ’okrenuo ka gradovima svoje zemlje‘, Sirije. Rimljani su ’okrenuli sramotu njegovu na njega‘. Antioh III je umro dok je pokušavao da opljačka jedan hram u regionu Elimaide, u Persiji, godine 187. pre n. e. On je tako ’pao‘ i nasledio ga je njegov sin Seleuk IV, sledeći kralj severa.

SUKOB SE NASTAVLJA

36. (a) Kako je kralj juga pokušao da nastavi borbu, ali šta se desilo s njim? (b) Kako je Seleuk IV pao, i ko ga je nasledio?

³⁶ Kao kralj juga, Ptolemej V je pokušavao da dobije provincije koje su trebale da mu pripadnu kao Kleopatrin miraz, ali otrov je osujetio njegove napore. Nasledio ga je Ptolemej VI. A šta je bilo sa Seleukom IV? Da bi Rimu platio težak danak, on je u potrazi za novcem poslao svog rizničara Heliodora da se dočepa blaga koje je navodno čuvano u jerusalimskom hramu. Želeći presto, Heliodor je ubio Seleuka IV. Međutim, pergamski kralj Eumen i njegov brat Atal postavili su na presto Antioha IV, brata ubijenog kralja.

37. (a) Kako je Antioh IV pokušao da se pokaže kao moćniji od Jehove Boga? (b) Do čega je dovelo to što je Antioh IV oskrnavio jerusalimski hram?

³⁷ Novi kralj severa, Antioh IV, hteo je da se pokaže kao moćniji od Boga time što je pokušao da iskoreni Jehovinu pripremu za obožavanje. Prezirući Jehovu, on je jerusalimski hram posvetio Zevsu, ili Jupiteru. Decembra 167. pre n. e., podignut je jedan paganski oltar na velikom oltaru u hramskom dvorištu gde se svakodnevno Jehovi prinosila žrtva paljenica. Deset dana kasnije, na tom paganskom oltaru je prineta žrtva Zevsu. To skrnavljenje je dovelo do jevrejskog ustanka pod Makabejcima. Antioh IV je tri godine ratovao s njima. Godine 164. pre n. e., na godišnjicu skrnavljenja, Juda Makabejac je ponovo posvetio hram Jehovi, i uspostavljen je praznik posvećenja — hanuka (Jovan 10:22).

38. Kako je okončana makabejska vladavina?

³⁸ Makabejci su verovatno 161. pre n. e. sklopili sporazum s Rimom, a 104. pre n. e. osnovali kraljevstvo. Ali trvenja između njih i sirijskog kralja severa nastavila su se. Na kraju je Rim pozvan da interveniše. Rimski general Gnej Pompej je 63. pre n. e., nakon tromesečne opsade, osvojio Jerusalim. Godine 39. pre n. e., rimski senat je postavio Iroda — jednog Edomca — za kralja Judeje. On je okončao makabejsku vlast, osvojivši Jerusalim 37. pre n. e.

39. Kakvu si korist izvukao iz razmatranja Danila 11:1-19?

³⁹ Kako je uzbudljivo videti da se prvi deo proročanstva o dva sukobljena kralja ispunio do detalja! Zaista, kako je uzbudljivo zaviriti u istoriju od nekih 500 godina nakon što je proročanska poruka data Danilu, i identifikovati vladare koji zauzimaju položaje kralja severa i kralja juga! Međutim, politički identiteti ta dva kralja se menjaju kako se borba između njih nastavlja kroz vreme kada je Isus Hrist hodao zemljom i sve do naših dana. Kroz upoređivanje istorijskih razvoja događaja sa zanimljivim detaljima koji su otkriveni u tom proročanstvu, mi ćemo moći da identifikujemo ta dva sukobljena kralja .

ŠTA SI PRIMETIO?

• Koje dve linije jakih kraljeva su proistekle iz helenističkih kraljevstava, i kakvu borbu su ti kraljevi započeli?

• Kao što je prorečeno u Danilu 11:6, kako su ta dva kralja sklopila ’pogodbu‘?

• Kako se sukob nastavio između

Seleuka II i Ptolemeja III (Danilo 11:7-9)?

Antioha III i Ptolemeja IV (Danilo 11:10-12)?

Antioha III i Ptolemeja V (Danilo 11:13-16)?

• Šta se nameravalo brakom između Kleopatre I i Ptolemeja V, i zašto je taj plan propao (Danilo 11:17-19)?

• Kakvu si korist izvukao poklanjajući pažnju Danilu 11:1-19?

[Tabela/Slike na 228. strani]

KRALJEVI U DANILU 11:5-19

Danilo 11:5 Seleuk I Nikator Ptolemej I

Danilo 11:7-9 Seleuk II Ptolemej III

Danilo 11:10-12 Antioh III Ptolemej IV

[Slika]

Novčić koji prikazuje  Ptolemeja II i njegovu ženu

[Slika]

Seleuk I Nikator

[Slika]

Antioh III

[Slika]

Ptolemej VI

[Slika]

Ptolemej III i njegovi naslednici sagradili su ovaj hram Horusu kod Idfua, u Gornjem Egiptu

[Mapa/Slike na stranama 216, 217]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Oznake ’kralj severa‘ i ’kralj juga‘ odnose se na kraljeve severno i južno od zemlje Danilovog naroda

MAKEDONIJA

GRČKA

MALA AZIJA

IZRAEL

LIBIJA

EGIPAT

ETIOPIJA

SIRIJA

Vavilon

ARABIJA

[Slika]

Ptolemej II

[Slika]

Antioh Veliki

[Slika]

Kamena ploča sa službenim dekretima koje je izdao Antioh Veliki

[Slika]

Novčić s likom Ptolemeja V

[Slika]

Kapija Ptolemeja III, u Karnaku, u Egiptu

[Slika na celoj 210. strani]

[Slika na 215. strani]

Seleuk I Nikator

[Slika na 218. strani]

Ptolemej I