Ljudska vladavina na vagi

8. deo: Politička mešavina gvožđa i vlažne gline

Nacionalizam: vrsta nacionalne svesti koja uzdiže jednu naciju iznad svih drugih i koja svoju kulturu i vlastite interese unapređuje više nego druge; koncept koji se pojavio krajem 18. veka, ali je svoj vrhunac dostigao u 20. veku.

BESPOMOĆNO teturajući iz jedne krize u drugu, ljudske vladavine nisu u stanju da pruže stabilinost ljudskom društvu. Prema Zbigniewu Brzezinskom, bivšem savetniku bezbednosti američkog presednika Džimija Kartera, stanje se neće tako brzo promeniti.

Novinarka Georgie Anne Geyer je intervjuisala Brzezinskog i druge vodeće ličnosti sveta za članak koji je bio objavljen 1985. pod naslovom „Naš svet u raspadanju“. U njemu je ona citirala Brzezinskog, koji je rekao: „Uzroci koji su doprineli međunarodnoj nestabilnosti odnose istorijsku pobedu nad silama koje se zalažu za organizovanu saradnju. Svaka objektivna analiza globalnih nastojanja neizbežno dovodi do zaključka da će se socijalni i politički nemiri, ekonomska kriza i međunarodno trvenje verovatno u preostalom delu našeg veka još povećavati.“

To je tmurna prognoza, ali istraživače Biblije to ne iznenađuje. Upravo je ta situacija bila prorečena davno unapred. Kada? Gde?

Uznemiren zbog sna

Vavilonskog kralja Nabukodonosora, koji je vladao od 624. do 582. pre n. e., uznemirio je san. U njemu je video ogroman kip s glavom od zlata, prsima i rukama od srebra, trbuhom i bedrima od bakra, nogama od gvožđa, a stopalima i nožnim prstima od gvožđa pomešanog s glinom. Božji prorok Danijel je objasnio Nabukodonosoru šta kip predstavlja, rekavši mu: „Ti si, kralju, kralj nad kraljevima,... Ti si ona glava zlatna. Nakon tebe podignuće se drugo kraljevstvo, manje od tvoga; a zatim treće kraljevstvo, koje će biti od bakra i koje će zavladati celom zemljom.“ Taj kip je očigledno imao vezu s ljudskom vladavinom (Danijel 2:37-39).

Pre Danijelovog vremena Egipat i Asirija su ugnjetavali Izraelce, izabrani narod Autora Biblije (Izlazak 19:5). Prema biblijskom kontekstu, učinilo ih je to svetskim silama, upravo prvima od sedam o kojima govori Biblija (Otkrivenje 17:10). Zatim je u Danijelovo vreme Vavilon osvojio Jerusalim i Izraelce oterao u progonstvo. Tako je Vavilon postao treća od tih svetskih sila, a odgovarajuće tome bio je označen kao „glava zlatna“. Biblija i svetska istorija poistovećuju svetske sile koje još treba da dođu sa Medo-Persijom, Grčkom, Rimom, i konačno Anglo-Amerikom.a

U Bibliji se te nacije svrstavaju u svetske sile, jer su bile u doticaju s Božjim narodom i suprostavile se božanskoj vlasti koju su zastupali ti Božji sluge. Tako je kip koji je video Nabukodonosor odgovarajuće predočavao kako će ljudske vladavine, i posle njegovog kraljevstva, nastaviti da se protive Božjem suverenitetu. Redosled svetskih sila, koji je prikazan različitim delovima kipa, započeo je s glavom i potom nastavio prema dole. Logično je prema tome da će stopala i nožni prsti simbolizovati poslednje oblike ljudskih vladavina, koji će postojati u ’vreme svršetka‘, kako se izjasnio Danijel. Šta onda treba da očekujemo? (Danijel 2:41, 42; 12:4).

’Deset nožnih prstiju‘

Božji sluge više nisu ograničeni na jednu naciju ili mesto, tako da ne mogu biti ugnjetavani od jedne svetske sile (Dela 1:8; 10:34, 35). Kao pripadnici svih naroda i kao građani svakog oblika ljudskih vladavina, oni revno objavljuju da je vreme svršetka već započelo i da će ljudske vladavine čije vreme je isteklo — uskoro biti zamenjene Božjom vladavinom.b Zato vest koju oni hrabro objavljuju stoji nasuprot svim postojećim političkim silama. Odgovarajuće tome broj „deset“, kako ga koristi Biblija, označava potpunost u vezi stvari na Zemlji. Zato, tih ’deset nožnih prstiju‘ kipa logično predstavlja celokupnost političkih ljudskih vladavina koje se u vreme kraja ujedinjeno suprostavljaju Božjem suverenitetu.

Kakvo je bilo političko stanje na početku tog prorečenog vremena? Godine 1800. evropski narodi su kontrolisali 35 posto zemaljske površine ali, do godine 1914. taj procenat se povećao na preko 84! The Collins Atlas of World History ukazuje da je „verovatno podela sveta među više velikih sila već bila gotova veče uoči rata 1914.“ Štaviše, Hugh Brogan, docent istorije na Univerzitetu u Essexu (Enleska), objašnjava da će izgleda „uskoro pola tuceta sila upravljati celim svetom“.

Ali, koristiti ’deset nožnih prstiju‘ kao simbol celokupnosti svetskih vladavina, a koje se ne bi sastojale iz više od „pola tuceta sila“, ne bi bilo sasvim razumno. Prema tome, ako bi ’deset nožnih prstiju‘ u slučaju ispunjenja proročanstva preuzelo puno značenje, moralo bi se promeniti političko stanje koje je postojalo 1914. godine.

Početkom 20. veka Britanska imperija, najveća imperija koju je do tada video svet, vladala je nad više od četvrtine stanovništva sveta. Druga evropska carstva su vladala nad daljnjim milionima ljudi. Ali, prvi svetski rat završio je u trijumfu nacionalizma. Paul Kennedy, profesor istorije na univerzitetu Yale, objašnjava: „Najizrazitija promena u Evropi, u teritorijalno-pravnom smislu, bilo je pojavljivanje niza nacionalnih država — Poljske, Čehoslovačke, Austrije, Mađarske, Jugoslavije, Finske, Estonije, Latvije i Litve — umesto zemalja koje su ranije bile deo carstva Habsburgovaca, Romanovih ili Hohencolena.“

Nakon drugog svetskog rata taj trend se pojačao. Nacionalizam je eksplodirao punom snagom. Posebno od sredine 1950-ih godina taj trend je bio nezaustavljiv. Pet vekova evropske ekspanzije završilo je u kršu srušenih kolonijalnih imperija. Broj država u Africi, Aziji i na Bliskom istoku dramatično je porastao.

The New Encyclopœdia Britannica kaže da je taj „razvoj bio nasuprot shvatanju koje je dominiralo u političkom razmišljanju proteklih 2 000 godina“. Dok je „čovek do tada obično naglašavao opšte i univerzalno, a jedinstvo je smatrao poželjnim ciljem“, nacionalizam je sada isticao nacionalne razlike. Umesto da ujedinjuje, služio je da unosi razdor.

Gvožđe i vlažna glina

Zapazimo da Biblija opisuje da su stopala i nožni prsti kipa „delom od gline lončarske i delom od gvožđa“ i dodaje: „To će kraljevstvo biti razdeljeno... To će kraljevstvo biti delom jako a delom lomno... ali oni neće biti svezani jedno s drugim“ (Danijel 2:33, 41-43). Ta nemogućnost da se zajedno drže u jedinstvu postala je očevidna kod procesa dekolonizacije, kod cvetanja nacionalizma i kad su zemlje u razvoju stekle ugled. Svet je brzo upadao u političko cepkanje.

Slično toj nesrećnoj mešavini gvožđa i gline iz koje su se sastojale noge i nožni prsti, i neke vladavine bile su kao gvožđe — autoritativne ili tiranske — a druge kao glina — popustljivije ili demokratske. Razume se da nisu mogle da se drže zajedno u svetskom jedinstvu. Nemačka knjiga Unsere Welt — Gestern, Heute, Morgen; 1800-2000 (Naš svet — juče, danas, sutra; 1800-2000), opisujući tu situaciju u našim danima, kaže: „U 19. veku demokratska sloboda je uzela maha skoro u svim kulturama, a na kraju prvog svetskog rata je izgledalo kao da je stvar slobode bila blizu konačnoj pobedi... S revolucijom u Rusiji godine 1917. ponovo se pojavila diktatura. Od tada je 20. vek okarakterisan koegzistencijom i konfrontacijom između diktature i demokratije.“ (Naglašeno od nas.)

Vlast naroda

Zapazimo takođe da će se, u toku vladavine ’deset nožnih prstiju‘, običan narod, ’ljudsko seme‘, sve više uključivati u vlast. Da li istorijske činjenice podupiru ovo proročanstvo? (Danijel 2:43).

Demokratija, vladavina naroda, bila je odmah posle prvog svetskog rata krajnje popularna, premda su tokom 1920-ih i 1930-ih godina demokratski oblici vladavina u različitim delovima sveta bili zamenjeni diktaturama. Nakon drugog svetskog rata dekolonizacija je još jednom stvorila niz novih demokratija. Kasnije, 1960-ih i 1970-ih godina, međutim, mnoge bivše kolonije su izabrale autoritativnije oblike vladavina.

Uprkos tome, u 20. veku postojala je tendencija da se monarhije i autokratske vladavine zamene demokratijama ili vladavinama naroda. „Godinom naroda“ je časopis Time nazvao političke prevrate koji su se zbili prošle godine u Istočnoj Evropi. Kad je berlinski zid konačno pao, nemački časopis Der Spiegel objavio je na naslovnoj stranici reči: „Das Volk siegt“ — narod pobeđuje!

Mnogo reči, malo akcije

U svim državama Istočne Evrope u kojima je moć naroda iznudila političke reforme tražili su se slobodni izbori uz učešće više političkih stranaka. Političke stranke, kakve danas postoje, nastale su tokom 19. veka u Evropi i Severnoj Americi. Od sredine 20. veka proširile su se po celom svetu. Danas su veće, jače i bolje organizovane nego ikada pre. Posredstvom njih, kao i posredstvom radničkih sindikata, lobija, ekoloških grupa i bezbroj drugih građanskih i interesnih grupa, govori moć naroda češće i glasnije nego ikada pre.

Ali, kao što je broj ljudi uključenih u političke procese sve veći, tako je i teže postići politički konsenzus. Među mnoštvom suprotnih mišljenja i interesa dolazi do vladavina manjine, koje stoje na mrtvoj tački i u kojima se mnogo govori a malo uradi.

Poput gvožđa i vlažne gline, tako je i cela globalna politička mešavina koja postoji od 1914. krhka. Prošlo je na primer vreme kad se kod državnih stvari tražilo božansko vođstvo. „Ljudi u zapadnim civilizacijama tako su prepušteni sami sebi i podbacuju“, zaključuje The Columbia History of the World.

Ima li mesta optimizmu?

„Zašto je trebalo da se taj razvoj različitih ali međusobno povezanih događaja dogodi u drugoj polovini 20. veka? Zašto su se te pretnje svetskog sloma pojavile upravo u to vreme kad je čovek postigao više naučnih proboja i znanja nego ikada pre u istoriji?“ Ta pitanja, koja je postavila novinarka Geyer, podstiču na razmišljanje. Ali, ima li ko odgovor?

Pre skoro deset godina The World Book Encyclopedia je optimistički zapisala: „Po svoj prilici imamo više izgleda da rešimo probleme našeg vremena od bilo koje ranije generacije.“ Ali, da li danas, posle deset godina, početkom 1990-ih godina, još uvek ima mesta optimizmu? ’Da‘, možda ćete reći, ukazujući na kraj hladnog rata, na pojačanu saradnju između Istoka i Zapada i na znatno napredovanje u svetskom razoružanju.

U Bibliji je sve to prorečeno. Ona ukazuje na to da će se u vreme vladanja sedme svetske sile u biblijskoj istoriji istovremeno uspostaviti i osma svetska sila koja će imati poseban cilj, naime da ujedini nacije (Otkrivenje 17:11). Ali, da li će uspeti? Odgovor ćemo dobiti u 9. delu serije „Ljudska vladavina na vagi“.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 12. strani]

„Ako je u sebi nesložno, svako će kraljevstvo propasti“ (Matej 12:25, St).

[Istaknuti tekst na 12. strani]

„Uzbuniše se narodi, zadrmaše se Kraljevstva“ (Psalam 46:6).