Četvrto poglavlje

Uspon i pad ogromnog kipa

 1. Zašto treba da budemo zainteresovani za situaciju koja je nastala deceniju nakon što je kralj Navuhodonosor odveo Danila i druge u ropstvo?

PROŠLA je decenija od kad je kralj Navuhodonosor doveo Danila i druge „glavare [„najistaknutije ljude“, NW] zemlje“ Jude u ropstvo u Vavilon (2. Kraljevima 24:15). Mladi Danilo služi na kraljevom dvoru kada nastaje jedna po život opasna situacija. Zašto bi to trebalo da nas interesuje? Ne samo zbog načina na koji Jehova Bog interveniše u toj stvari da bi spasao život Danilu i drugima nego i zato što nam daje pregled svetskih sila iz biblijskog proročanstva sve do našeg vremena.

MONARH SE SUOČAVA S TEŠKIM PROBLEMOM

 2. Kada je Navuhodonosor usnio svoj prvi proročanski san?

² „Druge godine Navuhodonosorova kraljevanja“, pisao je prorok Danilo, „usni Navuhodonosor san. Bio je uznemirena duha i ne mogaše spavati“ (Danilo 2:1). Onaj koji je usnio san bio je Navuhodonosor, kralj Vavilonskog carstva. On je efektivno postao svetski vladar 607. pre n. e. kada mu je Jehova Bog dozvolio da uništi Jerusalim i njegov hram. Druge godine Navuhodonosorovog vladanja kao svetskog vladara (606/605 pre n. e.), Bog mu je poslao jedan zastrašujući san.

 3. Ko se pokazao kao nesposoban da protumači kraljev san, i kako je Navuhodonosor reagovao?

³ Taj san je toliko uznemirio Navuhodonosora da nije mogao da spava. I normalno, žarko je želeo da zna njegovo značenje. Ali moćni kralj je zaboravio taj san! Zato je sazvao vavilonske mađioničare, čarobnjake i vračare, i zahtevao da mu ispričaju san i da ga protumače. Taj zadatak je bio van njihove moći. Njihov neuspeh je toliko razbesneo Navuhodonosora da je on izdao zapovest „da se pogube svi magi [„mudraci“, NW] vavilonski“. Tim dekretom bi se prorok Danilo našao licem u lice s imenovanim egzekutorom. Zašto? Zato što su se on i njegova tri jevrejska druga — Ananija, Misailo i Azarija — računali među vavilonske mudrace (Danilo 2:2-14).

DANILO PRITIČE U POMOĆ

 4. (a) Kako je Danilo saznao sadržaj Navuhodonosorovog sna i njegovo značenje? (b) Šta je Danilo rekao u znak zahvalnosti Jehovi Bogu?

⁴ Kad je saznao zašto je Navuhodonosor izdao tako oštar dekret, „Danilo otide ka kralju i zamoli ga da mu ostavi vremena, pa će mu on dati tumačenje“. I dozvoljeno mu je. Danilo se vratio kući, i on i njegova tri jevrejska prijatelja molili su se, tražeći ’milost od Boga nebeskoga radi te tajne‘. U jednoj viziji te iste noći, Jehova je otkrio Danilu tajnu tog sna. Zahvalan, Danilo je rekao: „Da je blagosloveno ime Jehovino od veka do veka! Njegova je mudrost i sila. On je onaj koji menja vremena i prilike, koji obara i postavlja kraljeve, koji daje mudrost mudrima i znanje razumnima. On otkriva ono što je duboko i sakriveno, zna što je u tami, i svetlost kod njega stanuje.“ Danilo je za takav uvid hvalio Jehovu (Danilo 2:15-23).

 5. (a) Dok je bio pred kraljem, kako je Danilo zaslugu pripisao Jehovi? (b) Zašto je Danilovo objašnjenje značajno za nas danas?

⁵ Sledećeg dana, Danilo je pristupio Ariohu, zapovedniku telesne garde, koga je kralj odredio da pogubi mudrace Vavilona. Kad je čuo da Danilo može da protumači san, Arioh ga je brzo izveo pred kralja. Ne pripisujući sebi nikakvu zaslugu, Danilo je rekao Navuhodonosoru: „Ima na nebu Bog koji otkriva tajne, i koji je dao poznati kralju Navuhodonosoru ono što će biti u toku vremena [„u završnom delu dana“, NW].“ Danilo je bio spreman da otkrije ne samo budućnost Vavilonskog carstva nego i kratak pregled svetskih događaja od Navuhodonosorovih dana sve do našeg vremena i dalje od toga (Danilo 2:24-30).

SAN — SETIO GA SE

 6, 7. Kakav je bio san na koji je Danilo setio kralja?

⁶ Navuhodonosor je pažljivo slušao dok je Danilo objašnjavao: „Ti, kralju, pogleda i vide kip velik. Taj kip beše velik, i silan beše sjaj njegov; on stajaše prema tebi i izgled njegov bejaše strašan. Glava toga kipa bejaše od čistoga zlata, prsi i miške od srebra, trbuh i bedra od bakra, noge mu od gvožđa, a stopala od gvožđa i od gline. Ti pogleda i odvali se jedan kamen a da ga se ničija ruka ne beše dotakla, udari kip u stopala gvozdena i glinena i razbi ih. Tada se razlomi i gvožđe i glina i bakar i srebro i zlato, i sve to posta kao pleva koju raznosi vetar s gumna; vetar ih odnese i ne nađe im se više nigde traga; a kamen koji udari kip posta planina velika i ispuni svu zemlju“ (Danilo 2:31-35).

⁷ Kako uzbuđen mora da je bio Navuhodonosor kada je čuo kako Danilo otkriva san! Ali čekaj malo! Vavilonski mudraci će biti pošteđeni samo ako Danilo i protumači san. Govoreći u svoje ime i u ime svoja tri jevrejska prijatelja, Danilo je objavio: „To je san. A sad ćemo kazati kralju što on znači“ (Danilo 2:36).

KRALJEVSTVO S UZVIŠENOM KARAKTERISTIKOM

 8. (a) Koga ili šta predstavlja zlatna glava prema Danilovom tumačenju? (b) Kada je zlatna glava počela da postoji?

⁸ „Ti si, kralju, kralj nad kraljevima, jer ti Bog nebeski dade kraljevstvo, moć, silu i slavu; on predade u tvoje ruke, gde god oni bili, sinove čovečje, zveri poljske i ptice nebeske, i postavio te gospodarem svima njima. Ti si ona glava zlatna“ (Danilo 2:37, 38). Ove reči su se primenjivale na Navuhodonosora nakon što ga je Jehova 607. pre n. e. upotrebio da uništi Jerusalim. To je tako zato što su kraljevi ustoličeni u Jerusalimu bili iz linije Davida, Jehovinog pomazanog kralja. Jerusalim je bio prestonica Jude, predodžbenog Božjeg kraljevstva koje predstavlja Jehovin suverenitet nad zemljom. S uništenjem tog grada 607. pre n. e, to predodžbeno Božje kraljevstvo prestalo je da postoji (1. Letopisa 29:23; 2. Letopisa 36:17-21). Uzastopne svetske sile koje su predstavljene metalnim delovima kipa sada su mogle da iskazuju svetsku dominaciju a da ih u tome ne ometa predodžbeno Božje kraljevstvo. Kao glava od zlata, najdragocenijeg metala poznatog u to vreme, za Navuhodonosora je karakteristično da je srušio to kraljevstvo time što je uništio Jerusalim. (Vidi „Kralj ratnik gradi carstvo“, na 63. strani.)

 9. Šta je bilo predstavljeno zlatnom glavom?

⁹ Navuhodonosor, čije je vladanje trajalo 43 godine, bio je na čelu dinastije koja je vladala Vavilonskim carstvom. Ona je uključivala njegovog zeta Nabonida i njegovog najstarijeg sina, Evil-Merodaha. Ta dinastija je trajala još 43 godine, sve do smrti Nabonidovog sina Valtasara, godine 539. pre n. e. (2. Kraljevima 25:27; Danilo 5:30). Tako je zlatna glava kipa iz sna predstavljala ne samo Navuhodonosora nego i čitavu vavilonsku liniju vladara.

10. (a) Kako je Navuhodonosorov san pokazao da Vavilonska svetska sila neće potrajati? (b) Šta je prorok Isaija prorekao o osvajaču Vavilona? (v) U kom smislu je Medo-Persija bila inferiorna u odnosu na Vavilon?

¹⁰ Danilo je rekao Navuhodonosoru: „Nakon tebe podignuće se drugo kraljevstvo, manje od tvoga“ (Danilo 2:39). Navuhodonosorovu dinastiju će naslediti kraljevstvo koje su simbolizovale srebrne grudi i ruke kipa. Isaija je oko 200 godina pre toga prorekao to kraljevstvo, dajući čak i ime njegovog pobedničkog kralja — Kir (Isaija 13:1-17; 21:2-9; 44:24-45:7, 13). To je bilo Medo-Persijsko carstvo. Iako je Medo-Persija razvila veliku civilizaciju koja nije bila drugorazredna u odnosu na Vavilonsko carstvo, to kasnije kraljevstvo predstavljeno je srebrom, metalom koji je manje dragocen od zlata. Bilo je inferiorno u odnosu na Vavilonsku svetsku silu zbog toga što ga nije karakterisalo obaranje Jude, predodžbenog Božjeg kraljevstva s njegovom prestonicom u Jerusalimu.

11. Kada je Navuhodonosorova dinastija prestala da postoji?

¹¹ Oko 60 godina nakon tumačenja sna, Danilo je bio svedok kraja Navuhodonosorove dinastije. Bio je prisutan u noći 5/6. oktobra 539. pre n. e., kada je medo-persijska vojska zauzela na izgled neosvojivi Vavilon i pogubila kralja Valtasara. Valtasarovom smrću, zlatna glava kipa iz sna — Vavilonsko carstvo — prestala je da postoji.

JEDNO KRALJEVSTVO OSLOBAĐA IZGNANIKE

12. Kako je dekret koji je izdao Kir 537. pre n. e. koristio izgnanim Jevrejima?

¹² Medo-Persija je zamenila Vavilonsko carstvo kao dominantnu svetsku silu godine 539. pre n. e. U starosti od 62 godine, Darije Miđanin je postao prvi vladar osvojenog grada Vavilona (Danilo 5:30, 31). Jedno kratko vreme, on i Kir Persijanac zajedno su vladali Medo-Persijskim carstvom. Kada je Darije umro, Kir je postao jedini poglavar Persijskog carstva. Za Jevreje u Vavilonu, vladavina Kira je značila oslobođenje iz ropstva. Godine 537. pre n. e., Kir je izdao dekret kojim je dozvolio jevrejskim izgnanicima u Vavilonu da se vrate u svoju domovinu i da ponovo izgrade Jerusalim i Jehovin hram. Međutim, predodžbeno Božje kraljevstvo nije bilo ponovo uspostavljeno u Judi i Jerusalimu (2. Dnevnika 36:22, 23; Jezdra 1:1-2:2a).

13. Šta su predstavljale srebrne grudi i ruke Navuhodonosorovog kipa iz sna?

¹³ Srebrne grudi i ruke kipa iz sna predstavljale su liniju persijskih kraljeva koja je započela s Kirom Velikim. Ta dinastija je trajala više od 200 godina. Smatra se da je Kir umro tokom jednog vojnog pohoda 530. pre n. e. Od nekih 12 kraljeva koji su ga nasledili na prestolu Persijskog carstva, najmanje 2 su se odnosila povoljno prema Jehovinom izabranom narodu. Jedan je bio Darije I (Persijanac), a drugi je bio Artakserks I.

14, 15. Koju su pomoć Darije Veliki i Artakserks I pružili Jevrejima?

¹⁴ Darije I je bio treći u liniji persijskih kraljeva posle Kira Velikog. Prethodna dvojica su bili Kambiz II i njegov brat Bardija, ili Smerdis (ili možda jedan mag pretendent po imenu Gaumata). U vreme kada je Darije I, takođe poznat kao Darije Veliki, seo na presto 521. pre n. e., delo ponovne izgradnje hrama u Jerusalimu bilo je pod zabranom. Po otkriću dokumenta koji je sadržavao Kirov dekret u arhivama Ekbatane, Darije je učinio više od samog uklanjanja te zabrane 520. pre n. e. On je takođe za ponovnu izgradnju hrama pružio i sredstva iz kraljevske riznice (Jezdra 6:1-12).

¹⁵ Sledeći persijski vladar koji je pomogao u jevrejskim nastojanjima obnove bio je Artakserks I, koji je nasledio svog oca Ahasvera (Kserksa I) godine 475. pre n. e. Artakserks je bio nazvan Dugoruki jer mu je desna ruka bila duža od leve. Tokom 20. godine njegove vladavine, 455. pre n. e., on je opunomoćio svog jevrejskog peharnika Nemiju da bude namesnik Jude i da ponovo izgradi jerusalimske zidove. Ta akcija je označila početak ’sedamdeset godišnjih nedelja‘ koje su izložene u 9. poglavlju Danila i koje su utvrdile datume za pojavljivanje i smrt Mesije, ili Hrista, Isusa iz Nazareta (Danilo 9:24-27; Nemija 1:1; 2:1-18).

16. Kada i s kojim kraljem je došla kraju Medo-Persijska svetska sila?

¹⁶ Poslednji od šest kraljeva posle Artakserksa I na prestolu Persijskog carstva, bio je Darije III. Njegovo vladanje se naglo završilo 331. pre n. e., kada je pretrpeo strašan poraz od Aleksandra Velikog kod Gaugamele blizu drevne Ninive. Taj poraz je označio kraj Medo-Persijske svetske sile koju je simbolizovao srebrni deo kipa iz Navuhodonosorovog sna. Sila koja će uslediti bila je superiornija u nekim pogledima, ali inferiornija u drugim. To postaje jasno dok slušamo Danilovo dalje tumačenje Navuhodonosorovog sna.

KRALJEVSTVO — OGROMNO ALI INFERIORNO

17-19. (a) Koju svetsku silu su predstavljali trbuh i bedra od bakra, i kakvog je obima bilo njeno vladanje? (b) Ko je bio Aleksandar III? (v) Kako je grčki postao međunarodni jezik, i za šta je bio vrlo podesan?

¹⁷ Danilo je Navuhodonosoru rekao da će trbuh i bedra ogromnog kipa sačinjavati „treće kraljevstvo, koje će biti od bakra i koje će zavladati celom zemljom“ (Danilo 2:32, 39). To treće kraljevstvo uslediće nakon Vavilonije i Medo-Persije. Kao što bakar ima manju vrednost od srebra, ta nova svetska sila biće inferiorna u odnosu na Medo-Persiju u tome što neće biti počastvovana nikakvom prednošću kao što je prednost oslobađanja Jehovinog naroda. Međutim, to kraljevstvo poput bakra, ’vladaće celom zemljom‘, što ukazuje na to da će biti šire i od Vavilonije i od Medo-Persije. Šta istorijske činjenice potvrđuju o toj svetskoj sili?

¹⁸ Ubrzo nakon nasleđivanja makedonskog prestola 336. pre n. e., dvadesetogodišnji ambiciozni Aleksandar III krenuo je u jedan osvajački pohod. Zbog svojih vojnih uspeha, nazvan je Aleksandar Veliki. Idući iz pobede u pobedu, napredovao je ka persijskom području vladanja. Kada je pobedio Darija III u bici kod Gaugamele 331. pre n. e., Persijsko carstvo je počelo da propada i Aleksandar je utemeljio Grčku kao novu svetsku silu.

¹⁹ Posle pobede kod Gaugamele, Aleksandar je krenuo u osvajanje persijskih prestonica, Vavilona, Suze, Persepolisa i Ekbatane. Pokoravajući ostatak Persijskog carstva, proširio je svoja osvajanja na zapadnu Indiju. U osvojenim zemljama osnivane su grčke kolonije. Tako su se grčki jezik i kultura širili po celom tom području. Grčko carstvo je u stvari postalo veće od bilo kog prethodnog. Kao što je Danilo prorekao, bakarno kraljevstvo je ’vladalo celom zemljom‘. Jedan rezultat toga bio je da je grčki (koine) postao međunarodni jezik. Sa svojim mogućnostima preciznog izražavanja, on se pokazao kao vrlo podesan za pisanje Hrišćanskih grčkih spisa i za širenje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu.

20. Šta je nastalo od Grčkog carstva posle smrti Aleksandra Velikog?

²⁰ Aleksandar Veliki je kao svetski vladar živeo samo osam godina. Premda mlad, 32-godišnji Aleksandar se razboleo posle jedne gozbe i umro ubrzo nakon toga, 13. juna 323. pre n. e. S vremenom, njegovo ogromno carstvo je podeljeno na četiri oblasti, i svakom je vladao po jedan od njegovih generala. Tako su od jednog velikog kraljevstva nastala četiri, koja je na kraju progutalo Rimsko carstvo. Svetska sila poput bakra trajala je samo do 30. pre n. e., kada je poslednje od tih kraljevstava — Ptolemejska dinastija koja je vladala u Egiptu — konačno palo pod Rimom.

KRALJEVSTVO KOJE LOMI I SATIRE

21. Kako je Danilo opisao „četvrto kraljevstvo“?

²¹ Danilo je nastavio svoje objašnjenje kipa iz sna: „Biće i četvrto kraljevstvo [posle Vavilona, Medo-Persije i Grčke], jako kao gvožđe; i kao što gvožđe lomi i razbija sve, ono će sve slomiti i razbiti kao gvožđe koje sve satire“ (Danilo 2:40). Po svojoj snazi i sposobnosti da lomi, ova svetska sila će biti poput gvožđa — jača od carstava predstavljenih zlatom, srebrom ili bakrom. Rimsko carstvo je bilo takva sila.

22. U kom smislu je Rimsko carstvo bilo poput gvožđa?

²² Rim je slomio i satro Grčko carstvo i progutao ostatke Medo-Persijske i Vavilonske svetske sile. Ne pokazavši nikakav respekt prema Božjem Kraljevstvu koje je objavljivao Isus Hrist, Rim je Isusa pogubio na mučeničkom stubu 33. n. e. U nastojanju da satre pravo hrišćanstvo, Rim je progonio Isusove učenike. Osim toga, Rimljani su 70. n. e. uništili Jerusalim i njegov hram.

23, 24. Osim Rimskog carstva, šta još predstavljaju noge kipa?

²³ Gvozdene noge kipa iz Navuhodonosorovog sna ne predstavljaju samo Rimsko carstvo već i njegov politički izdanak. Osmotrimo sledeće reči zapisane u Otkrivenju 17:10: „Sedam je kraljeva: pet ih je palo, jedan jeste, drugi još nije došao, ali kad dođe, mora da ostane kratko vreme.“ Kad je apostol Jovan zapisao te reči, Rimljani su ga držali u izgnanstvu, na ostrvu Patmos. Pet palih kraljeva, ili svetskih sila, bili su Egipat, Asirija, Vavilon, Medo-Persija i Grčka. Šesti — Rimsko carstvo — bio je još uvek na vlasti. Ali trebalo je da i on padne, a sedmi kralj će se podići iz jedne od teritorija koje je osvojio Rim. Koja će svetska sila to biti?

²⁴ Britanija je nekada bila severozapadni deo Rimskog carstva. Ali 1763, postala je Britansko carstvo — Britanija koja je vladala nad sedam mora. Godine 1776. njenih 13 američkih kolonija objavilo je svoju nezavisnost kako bi osnovale Sjedinjene Američke Države. Međutim, kasnijih godina, Britanija i Sjedinjene Države postale su partneri i u ratu i u miru. Tako je nastala Anglo-Američka kombinacija kao sedma svetska sila. Poput Rimskog carstva, ona se pokazala ’jaka kao gvožđe‘, iskazujući gvozdeni autoritet. Gvozdene noge kipa iz sna su tako uključivale i Rimsko carstvo i Anglo-Američku dvojnu svetsku silu.

KRHKA MEŠAVINA

25. Šta je Danilo rekao o stopalima i prstima kipa?

²⁵ Danilo je kao sledeće rekao Navuhodonosoru: „Što si video stopala i prste delom od gline lončarske i delom od gvožđa, to će kraljevstvo biti razdeljeno; ali će u njemu biti nešto od snage gvožđa, jer si video gvožđe pomešano s glinom. I kao što su prsti od nogu bili delom od gvožđa i delom od gline, to će kraljevstvo biti delom jako a delom lomno. Video si gvožđe pomešano s glinom, jer će se oni pomešati savezima ljudskim; ali oni neće biti svezani jedno s drugim kao što se gvožđe ne može svezati s glinom“ (Danilo 2:41-43).

26. Kada se vladavina predstavljena stopalima i prstima manifestuje?

²⁶ Sled svetskih sila predstavljenih raznim delovima kipa iz Navuhodonosorovog sna počeo je s glavom i išao do stopala. Logično je da stopala i prsti „delom od gline lončarske i delom od gvožđa“ simbolizuju konačnu manifestaciju ljudske vladavine koja će postojati tokom „vremena kraja“ (Danilo 12:4, NW).

27. (a) Kakvo stanje stvari oslikavaju stopala i prsti od gvožđa pomešanog s glinom? (b) Šta predstavlja deset prstiju tog kipa?

²⁷ U osvit 20. veka, Britansko carstvo je vladalo nad svakom četvrtom osobom na svetu. Druga evropska carstva kontrolisala su milione drugih. Ali Prvi svetski rat je doveo do pojavljivanja grupa nacija umesto carstava. Posle Drugog svetskog rata, taj trend se ubrzao. Kako se nacionalizam dalje razvijao, drastično je rastao broj nacija u svetu. Deset prstiju kipa predstavljaju sve takve koegzistirajuće sile i vladavine, jer u Bibliji broj deset ponekad označava zemaljsku potpunost. (Uporedi s Izlaskom 34:28; Matej 25:1; Otkrivenje 2:10.)

28, 29. (a) Šta je prema Danilu predstavljala glina? (b) Šta se može reći o mešavini gvožđa i gline?

²⁸ Sada kad smo u ’vremenu kraja‘, stigli smo do stopala kipa. Neke vladavine predstavljene stopalima i prstima od gvožđa pomešanog s glinom jesu poput gvožđa — autoritarne ili tiranske. Druge su poput gline. Na koji način? Danilo je povezao glinu sa „savezima ljudskim [„potomstvom čovečanstva“, NW]“ (Danilo 2:43). Uprkos krhkoj prirodi gline, od koje je potomstvo čovečanstva sačinjeno, tradicionalne vladavine poput gvožđa obavezne su da sve više i više slušaju običan narod, koji žele pravo glasa u vladama koje vladaju nad njim (Jov 10:9). Ali ne postoji čvrsto zajedništvo autoritarne vladavine i običnog naroda — ništa više nego što se može sjediniti gvožđe s glinom. U vreme pada kipa, svet će stvarno biti politički iscepkan!

²⁹ Da li će podeljeno stanje stopala i prstiju prouzrokovati da se sruši čitav kip? Šta će se desiti s kipom?

DRAMATIČAN VRHUNAC!

30. Opiši vrhunac Navuhodonosorovog sna.

³⁰ Osmotrimo vrhunac tog sna. Danilo je kralju rekao: „Ti pogleda i odvali se jedan kamen a da ga se ničija ruka ne beše dotakla, udari kip u stopala gvozdena i glinena i razbi ih. Tada se razlomi i gvožđe i glina i bakar i srebro i zlato, i sve to posta kao pleva koju raznosi vetar s gumna; vetar ih odnese i ne nađe im se više nigde traga; a kamen koji udari kip posta planina velika i ispuni svu zemlju“ (Danilo 2:34, 35).

31, 32. Šta je bilo prorečeno u pogledu završnog dela Navuhodonosorovog sna?

³¹ Kao objašnjenje, proročanstvo je nastavilo: „U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati. To je ono što kazuje kamen koji se odvali od planine, a da ga se ničija ruka ne beše dotakla, i koji slomi gvožđe, bakar, glinu, srebro i zlato. Bog veliki objavi kralju što će posle toga biti. San je istinit i tumačenje mu je verno“ (Danilo 2:44, 45).

³² Shvativši da se setio sna i da mu je san objašnjen, Navuhodonosor je priznao da je samo Danilov Bog „Gospodar nad kraljevima, i on objavljuje tajne“. Kralj je takođe Danila i trojicu njegovih jevrejskih drugova postavio na položaje veće odgovornosti (Danilo 2:46-49). Međutim, kakvo je današnje značenje Danilovog ’vernog tumačenja‘?

’KAMEN ISPUNI SVU ZEMLJU‘

33. Od koje „planine“ je bio odvaljen „kamen“, i kada i kako se to desilo?

³³ Kad su se „određena vremena nacija“ završila u oktobru 1914, ’bog nebeski‘ je uspostavio nebesko Kraljevstvo tako što je ustoličio svog pomazanog Sina, Isusa Hrista, za ’Kralja nad kraljevima i gospodara nad gospodarima‘a (Luka 21:24; Otkrivenje 12:1-5; 19:16). Tako je božanskom silom, a ne ljudskim rukama, „kamen“ mesijanskog kraljevstva odvaljen od „planine“ Jehovinog univerzalnog suvereniteta. Ta nebeska vladavina je u rukama Isusa Hrista, kome je Bog dodelio besmrtnost (Rimljanima 6:9; 1. Timoteju 6:15, 16). Dakle, to „kraljevstvo našeg Gospoda [Boga] i njegovog Hrista“ — izraz Jehovine univerzalne suverenosti — neće preći ni na koga drugog. Ono će stajati večno (Otkrivenje 11:15).

34. Kako to da je Božje Kraljevstvo rođeno „u vreme tih kraljeva“?

³⁴ Rođenje tog Kraljevstva odigralo se „u vreme tih kraljeva“ (Danilo 2:44). To nisu bili samo kraljevi predstavljeni s deset nožnih prstiju kipa nego i oni koji su simbolizovani njegovim delovima od gvožđa, bakra, srebra i zlata. Iako su Vavilonsko, Persijsko, Grčko i Rimsko carstvo kao svetske sile prošli, njihovi ostaci su još uvek postojali 1914. Tursko Otomansko carstvo je zatim zauzelo područje Vavilonije, a nacionalne vlade su delovale u Persiji (Iranu), Grčkoj i u Rimu u Italiji.

35. Kada će „kamen“ udariti u kip, i koliko će kip biti temeljno odstranjen?

³⁵ Božje nebesko Kraljevstvo će uskoro udariti simbolični kip u stopala. Kao posledica toga, sva kraljevstva predstavljena tim kipom, biće smrskana i prestaće da postoje. I stvarno, u ’ratu velikog dana Boga Svemoćnog‘, taj „kamen“ će udariti takvom razornom snagom da će kip biti smrvljen u prah, a vetar Božje oluje će ga pomesti kao plevu s gumna (Otkrivenje 16:14, 16). Zatim, poput kamena koji je izrastao do veličine planine i ispunio zemlju, Božje Kraljevstvo će postati vladalačka planina koja će delovati nad ’svom zemljom‘ (Danilo 2:35).

36. Zašto se Mesijansko Kraljevstvo može nazvati stabilnom vladavinom?

³⁶ Iako je Mesijansko Kraljevstvo nebesko, ono će proširiti svoju vlast i na zemljinu kuglu na blagoslov svih njenih poslušnih stanovnika. Ta stabilna vladavina ’neće se nikad uništiti‘ niti ’doći pod vlast drugog naroda‘. Za razliku od kraljevstava smrtnih ljudskih vladara, „ono će večno postojati“ (Danilo 2:44). Imaj i ti prednost da večno budeš jedan od njegovih podanika.

[Fusnota]

ŠTA SI PRIMETIO?

• Koje svetske sile su predstavljene različitim delovima ogromnog kipa iz Navuhodonosorovog sna?

• Koju svetsku situaciju predstavljaju stopala i deset prstiju od gvožđa pomešanog s glinom?

• Kada i s koje „planine“ je odvaljen „kamen“?

• Kada će „kamen“ udariti u kip?

[Okvir/Slike na stranama 63-67]

KRALJ RATNIK GRADI CARSTVO

VAVILONSKI prestolonaslednik i njegova vojska razbijaju egipatske snage faraona Neha kod Karkemiša, u Siriji. Poraženi Egipćani beže na jug ka Egiptu, a Vavilonci ih gone. Ali jedna poruka iz Vavilona primorava pobedničkog princa da odustane od potere. To je vest da je njegov otac, Nabopolasar, umro. Obavezavši svoje generale da vrate zarobljenike i plen, Navuhodonosor se brzo vraća kući i preuzima upražnjeni presto svog oca.

Tako je Navuhodonosor došao na presto Vavilona godine 624. pre n. e., i postao drugi vladar Neovavilonskog carstva. Tokom 43-godišnjeg vladanja, zaposeo je područja koja je nekada zauzimala Asirska svetska sila i proširio svoje područje vladanja, zauzimajući Siriju na severu i Palestinu na zapadu sve do egipatske granice. (Vidi mapu.)

Četvrte godine svoje vladavine (620. pre n. e.), Navuhodonosor je pretvorio Judu u svoje vazalno kraljevstvo (2. Kraljevima 24:1). Tri godine kasnije, jedna judejska pobuna dovela je do vavilonske opsade Jerusalima. Navuhodonosor je odveo Joakima, Danila i druge zarobljenike u Vavilon. Kralj je takođe poneo sa sobom neko posuđe iz Jehovinog hrama. Postavio je Joakimovog strica, Sedekiju, za vazalnog kralja Jude (2. Kraljevima 24:2-17; Danilo 1:6, 7).

Nešto kasnije, i Sedekija se pobunio, sklopivši savez s Egiptom. Navuhodonosor je ponovo opseo Jerusalim, i 607. pre n. e. probio njegove zidove, spalio hram, i uništio grad. Poklao je sve Sedekijine sinove, a zatim Sedekiju oslepio i vezao, da bi ga kao zatvorenika odveo u Vavilon. Navuhodonosor je većinu naroda odveo kao zarobljenike i prebacio ostatak hramskog posuđa u Vavilon. „Tako je Juda odveden u roblje daleko od zemlje svoje“ (2. Kraljevima 24:18–25:22).

Navuhodonosor je takođe osvojio Tir putem opsade tog grada — opsade koja je trajala 13 godina. U toku opsade, glave njegovih vojnika postale su „ćelave“ od trljanja o kacige, a ramena im se ’odraše‘ od nošenja materijala koji je korišćen u izgradnji položaja za opsadu (Jezekilj 29:18). Na kraju je Tir kapitulirao pod vavilonskim snagama.

Vavilonski kralj je očigledno bio briljantan vojni strateg. Neke književne reference, naročito vavilonskog porekla, takođe ga opisuju kao pravednog kralja. Iako Pismo specifično ne kaže da je Navuhodonosor bio pravedan, prorok Jeremija je rekao da iako se Sedekija pobunio, s njim će se postupati pošteno ’ako ode do poglavica kralja vavilonskoga‘ (Jeremija 38:17, 18). I nakon uništenja Jerusalima, Navuhodonosor se prema Jeremiji ophodio s poštovanjem. Kralj je za Jeremiju zapovedio: „Uzmi ga i pazi ga, i ne čini mu zla, nego postupaj s njim kako ti on reče“ (Jeremija 39:11, 12; 40:1-4).

Kao administrator, Navuhodonosor je brzo shvatio kvalitete i sposobnosti Danila i njegova tri druga — Sedraha, Misaha i Avdenaga — čija su jevrejska imena bila Ananija, Misailo i Azarija. Zato ih je kralj postavio na odgovorne položaje u svom kraljevstvu (Danilo 1:6, 7, 19-21; 2:49).

Navuhodonosor je religiozno naročito bio odan Marduku, glavnom bogu Vavilona. Kralj je zasluge za sva svoja osvajanja pripisao Marduku. U Vavilonu je izgradio i ukrasio hramove Marduka i mnogih drugih vavilonskih božanstava. Kip od zlata postavljen u dolini Duri možda je bio posvećen Marduku. I izgleda da se Navuhodonosor u planiranju svojih vojnih pohoda snažno oslanjao na vračanje.

Navuhodonosor se takođe ponosio restauriranjem Vavilona, u to vreme najvećeg grada sa zidinama. Završavanjem gradskih masivnih duplih zidova koje je njegov otac započeo da gradi, Navuhodonosor je tu prestonicu učinio na izgled neosvojivom. Kralj je obnovio jednu staru palatu u srcu grada i na oko dva kilometra severno odatle izgradio letnjikovac. Da bi zadovoljio svoju miđansku kraljicu, koja je čeznula za brdima i šumama svoje domovine, Navuhodonosor je navodno izgradio viseće vrtove — koji se cene kao jedno od sedam čuda drevnog sveta.

„Nije li ovo Vavilon veliki, koji sam ja sazidao kao kraljevsku prestonicu, silom moći svoje a za slavu veličanstva svoga?“, hvalio se taj kralj jednog dana dok je šetao po kraljevskoj palati u Vavilonu. „Još beše reč u ustima kraljevim“, kada bi pogođen ludilom. Nepodoban za vladanje sedam godina, hranio se travom, baš kao što je Danilo prorekao. Na kraju tog perioda, kraljevstvo je vraćeno Navuhodonosoru, koji je vladao sve do svoje smrti 582. pre n. e. (Danilo 4:30-36).

ŠTA SI PRIMETIO?

Šta se može reći o Navuhodonosoru kao

• vojnom strategu?

• administratoru?

• obožavaocu Marduka?

• graditelju?

[Mapa]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

VAVILONSKO CARSTVO

CRVENO MORE

Jerusalim

Eufrat

Tigar

Niniva

Suza

Vavilon

Ur

[Slika]

Vavilon, u svoje vreme najveći grad sa zidinama

[Slika]

Zmaj je bio simbol Marduka

[Slika]

Čuveni vavilonski viseći vrtovi

[Dijagram/Slika na 56. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

SVETSKE SILE IZ DANILOVOG PROROČANSTVA

Ogroman kip (Danilo 2:31-45).

VAVILONIJA od 607. pre n. e.

MEDO-PERSIJA od 539. pre n. e.

GRČKA od 331. pre n. e.

RIM od 30. pre n. e.

ANGLO-AMERIČKA SVETSKA SILA od 1763. n. e.

POLITIČKI PODELJEN SVET u vremenu kraja

[Slika na celoj 47. strani]

[Slika na celoj 58. strani]