Drugo poglavlje
Danilo — knjiga na ispitu
1, 2. U kom smislu je knjiga Danila na optuženičkoj klupi, i zašto misliš da je važno osmotriti dokaze u prilog njenoj odbrani?
ZAMISLI da si u sudnici i da prisustvuješ važnom suđenju. Jedan čovek je optužen za prevaru. Javni tužilac uporno tvrdi da je taj čovek kriv. Međutim, optuženi već dugo uživa dobar glas kao besprekoran čovek. Zar te neće zanimati da čuješ dokaze u prilog odbrani?
2 Ti si u sličnoj situaciji kada se radi o biblijskoj knjizi Danila. Njen pisac je bio čovek čuven po integritetu. Knjiga koja nosi njegovo ime visoko se ceni već hiljadama godina. Predstavlja se kao autentična istorija, koju je napisao Danilo, jevrejski prorok koji je živeo tokom sedmog i šestog veka pre n. e. Tačna biblijska hronologija pokazuje da ta knjiga pokriva period koji se proteže od oko 618. do 536. pre n. e., i završena je tog kasnijeg datuma. Ali ta knjiga stoji kao optuženik. Neke enciklopedije i druga referalna dela sugerišu ili direktno tvrde da je ona prevara.
3. Šta The New Encyclopædia Britannica kaže o autentičnosti knjige Danila?
3 Na primer, The New Encyclopædia Britannica priznaje da se knjiga Danila nekada „generalno smatrala istinitom istorijom, koja sadrži autentično proročanstvo“. Međutim, Britannica tvrdi da je Danilo u stvari „napisan kasnije, u vreme nacionalne krize — kada su Jevreji trpeli žestoko progonstvo pod [sirijskim kraljem] Antiohom IV Epifanom“. Ta enciklopedija datira tu knjigu između 167. i 164. pre n. e. To isto delo tvrdi da pisac knjige Danila ne proriče budućnost već jednostavno iznosi „događaje koji su za njega već prošla istorija, kao proročanstva budućih događanja“.
4. Kada je počelo kritikovanje knjige Danila, i šta je podstaklo sličan kriticizam u skorijim vekovima?
4 Odakle potiču takve ideje? Kritikovanje knjige Danila nije ništa novo. Pokrenuo ga je još u trećem veku n. e. filozof po imenu Porfirije. Kao i mnogi drugi u Rimskom carstvu, i on se osećao ugroženim zbog uticaja hrišćanstva. Da bi potkopao tu „novu“ religiju, napisao je 15 knjiga. Dvanaesta je bila usmerena protiv knjige Danila. Porfirije je objavio da je ta knjiga krivotvorena, i da ju je napisao neki Jevrejin u drugom veku pre n. e. Slični napadi su usledili u 18. i 19. veku. U očima pristalica višeg kriticizma i racionalista, proročanstvo — proricanje budućih događaja — nemoguće je. Danilo je postao omiljena meta. U stvari, on i njegova knjiga bili su izvedeni pred sud. Kritičari su tvrdili da imaju obilje dokaza da knjigu nije napisao Danilo tokom jevrejskog izgnanstva u Vavilonu, već neko drugi vekovima kasnije.a Takvih napada je bilo u tolikoj meri da je jedan pisac čak napisao odbranu nazvanu Danilo u kritičarskoj jami.
5. Zašto je pitanje autentičnosti Danila važno pitanje?
5 Da li iza tih decidiranih tvrdnji kritičara postoje dokazi? Ili dokazi podupiru odbranu? Mnogo toga je tu u pitanju. Ne samo reputacija te drevne knjige već i naša budućnost. Ako je knjiga Danila prevara, njena obećanja za budućnost čovečanstva u najboljem slučaju su samo prazne reči. Ali, ako sadrži istinita proročanstva, nesumnjivo ćeš jedva čekati da saznaš šta ona znače za nas danas. S tim na umu, osmotrimo neke napade na Danila.
6. Koja se optužba ponekad iznosi u pogledu istorije u Danilu?
6 Uzmimo na primer optužbu koja se iznosi u delu The Encyclopedia Americana: „Mnogi istorijski detalji iz ranijih perioda [kao što je period vavilonskog izgnanstva] strašno su iskrivljeni“ u Danilu. Da li je zaista tako? Osmotrimo tri navodne greške, jednu po jednu.
SLUČAJ VLADARA KOJI NEDOSTAJE
7. (a) Zašto su Danilova ukazivanja na Valtasara dugo bila omiljena kod kritičara Biblije? (b) Šta se dogodilo s primedbom da je Valtasar samo izmišljena ličnost?
7 Danilo je napisao da je Vavilonom, kada je taj grad pao, vladao kralj Valtasar, Navuhodonosorov ’sin‘ (Danilo 5:1, 11, 18, 22, 30). Kritičari su dugo napadali tu izjavu, jer Valtasarovo ime nije moglo da se nađe nigde izvan Biblije. Umesto toga, drevni istoričari su identifikovali Nabonida, Navuhodonosorovog naslednika, kao poslednjeg vavilonskog kralja. Tako je 1850. Ferdinand Hicig rekao da je Valtasar očigledno tvorevina piščeve mašte. Ali, zar ti se Hicigovo mišljenje ne čini malo prenagljenim? Na kraju krajeva, zar bi nespominjanje tog kralja — naročito u periodu za koji se priznaje da je siromašan istorijskim zapisima — zaista dokazalo da on nikada nije postojao? U svakom slučaju, 1854. godine iskopani su neki mali glineni cilindri u ruševinama drevnog vavilonskog grada Ura, u sadašnjem južnom Iraku. Ti dokumenti kralja Nabonida ispisani klinastim pismom sadržali su molitvu za „Belsarusura, mog najstarijeg sina“. Čak su i kritičari morali da priznaju: to je Valtasar iz knjige Danila.
8. Kako se Danilov opis Valtasara kao vladajućeg kralja pokazao istinitim?
8 Ipak, kritičari nisu bili zadovoljni. „To ništa ne dokazuje“, pisao je jedan po imenu H. F. Talbot. On je izneo optužbu da je taj sin u zapisu mogao biti samo dete, a Danilo ga predstavlja kao vladajućeg kralja. Međutim, samo godinu dana posle objavljivanja Talbotovih zapažanja, bilo je iskopano još tablica na klinastom pismu koje su ukazivale na to da je Valtasar imao sekretare i kućnu poslugu. Tu se sigurno nije radilo o detetu! Na kraju krajeva, i druge tablice su čvrsto potvrdile tu stvar, izveštavajući da je Nabonid godinama znao da bude van Vavilona. Tablice su takođe pokazale da je on tokom tih perioda, „poverio kraljevanje“ nad Vavilonom svom najstarijem sinu (Valtasaru). U takvim vremenima, Valtasar je u stvari bio kralj — koregent sa svojim ocem.b
9. (a) U kom smislu je Danilo mogao reći da je Valtasar Navuhodonosorov sin? (b) Zašto kritičari nisu u pravu kad tvrde da Danilo nije čak ni nagovestio postojanje Nabonida?
9 Još uvek nezadovoljni, neki kritičari se žale da Biblija ne naziva Valtasara sinom Nabonida već sinom Navuhodonosora. Neki insistiraju na tome da Danilo čak i ne nagoveštava postojanje Nabonida. Međutim, oba prigovora padaju na ispitu. Izgleda da se Nabonid oženio kćerkom Navuhodonosora. Tako bi Valtasar postao Navuhodonosorov unuk. Ni hebrejski ni aramejski jezik nemaju reči za „dedu“ niti za „unuka“; „sin“ može značiti i „unuk“ ili čak „potomak“. (Uporedi s Matejem 1:1.) Nadalje, biblijski izveštaj ipak dopušta da se Valtasar identifikuje kao Nabonidov sin. Uplašen zloslutnim pisanjem po zidu, očajni Valtasar nudi treće mesto u kraljevstvu bilo kome ko dešifruje te reči (Danilo 5:7). Zašto treće, a ne drugo? Takva ponuda podrazumeva da su prva dva mesta već zauzeta. U stvari ta mesta i jesu bila zauzeta — zauzimali su ih Nabonid i njegov sin Valtasar.
10. Zašto je Danilov izveštaj o vavilonskoj monarhiji detaljniji od izveštaja drugih drevnih istoričara?
10 Dakle, to što Danilo spominje Valtasara nije dokaz ’strašno iskrivljene‘ istorije. Naprotiv, iako nije pisao istoriju Vavilona, Danilo nam pruža detaljniji pogled na vavilonsku monarhiju nego takvi svetovni istoričari kao što su Herodot, Ksenofont i Beros. Zašto je Danilo mogao da zapiše činjenice koje su oni propustili? Zato što je bio tamo, u Vavilonu. Njegova knjiga je delo očevica, a ne nekog prevaranta iz kasnijih vekova.
KO JE BIO DARIJE MIĐANIN?
11. Prema Danilu, ko je bio Darije Miđanin, ali šta se za njega kaže?
11 Danilo izveštava da je posle pada Vavilona počeo da vlada kralj po imenu „Darije, Miđanin“ (Danilo 5:31). Darije Miđanin još nije nađen po imenu u svetovnim ili arheološkim izvorima. Zato The New Encyclopædia Britannica tvrdi da je taj Darije „izmišljena ličnost“.
12. (a) Zašto bi trebalo da biblijski kritičari poznaju stvari malo bolje, umesto da kategorički tvrde kako Darije Miđanin nikad nije postojao? (b) Koja je jedna mogućnost s obzirom na identitet Darija Miđanina, i koji dokaz na to ukazuje?
12 Neki izučavaoci su oprezniji. Na kraju krajeva, kritičari su nekada i Valtasara označavali kao „izmišljenu ličnost“. Nesumnjivo će se i slučaj s Darijem pokazati sličnim. Tablice na klinastom pismu su već otkrile da Persijanac Kir nije preuzeo titulu „Kralj Vavilona“ odmah nakon osvajanja. Jedan istraživač ukazuje na sledeće: „Ko god da je nosio titulu ’Kralj Vavilona‘, bio je vazalni kralj pod Kirom, a ne sam Kir.“ Da li je Darije moglo biti vladalačko ime ili titula nekog moćnog miđanskog službenika u čijoj nadležnosti je ostao Vavilon? Neki ukazuju na to da je Darije mogao biti čovek po imenu Gubaru. Kir je postavio Gubarua za namesnika u Vavilonu, a svetovni zapisi potvrđuju da je on vladao s priličnom moći. Jedna tablica s klinastim pismom kaže da je on postavio podvladare nad Vavilonom. Zanimljivo je da i Danilo beleži kako je Darije naimenovao 120 satrapa da vladaju kraljevstvom Vavilona (Danilo 6:1).
13. Koji je jedan logičan razlog za to što se Darije Miđanin spominje u knjizi Danila a ne spominje se u svetovnim zapisima?
13 S vremenom može izaći na videlo još direktniji dokaz o tačnom identitetu tog kralja. U svakom slučaju, naizgledno ćutanje arheologije u tom pogledu teško može biti temelj za to da se Darije označi kao „izmišljena ličnost“, a još manje za to da se čitava knjiga Danila odbaci kao obmana. Daleko je razumnije gledati na Danilov izveštaj kao na svedočanstvo očevica koje je detaljnije od svetovnih zapisa koji su do danas opstali.
VLADAVINA JOAKIMA
14. Zašto ne postoji neslaganje između Danila i Jeremije u pogledu godina vladanja kralja Joakima?
14 Danilo 1:1 glasi: „Treće godine kraljevanja Joakima, kralja Judina, Navuhodonosor, kralj vavilonski, krenu na Jerusalim i opkoli ga.“ Kritičari su našli manu ovom stihu zato što izgleda da se ne slaže s Jeremijom, koji kaže da je četvrta godina Joakima bila prva godina Navuhodonosora (Jeremija 25:1; 46:2). Da li je Danilo protivrečio Jeremiji? Uz više informacija ta stvar se brzo razjasni. Kada ga je faraon Neho prvi put postavio za kralja 628. pre n. e., Joakim je bio samo marioneta tog egipatskog vladara. To je bilo oko tri godine pre nego što je Navuhodonosor nasledio svog oca na prestolu Vavilona, godine 624. pre n. e. Ubrzo posle toga (godine 620. pre n. e.), Navuhodonosor je napao Judu i postavio Joakima za vazalnog kralja pod Vavilonom (2. Kraljevima 23:34; 24:1). Za Jevreje koji su živeli u Vavilonu, Joakimova „treća godina“ bila bi treća godina vazalskog služenja tog kralja Vavilonu. Danilo je pisao gledano iz tog ugla. Međutim, Jeremija je pisao gledano iz ugla Jevreja koji su živeli baš u Jerusalimu. Tako je on ukazao na Joakimovo kraljevanje od trenutka kada ga je faraon Neho postavio za kralja.
15. Zašto je napad na datiranje koje se nalazi u Danilu 1:1 slab argument?
15 Dakle, to navodno neslaganje u stvari samo podupire dokaz da je Danilo pisao svoju knjigu u Vavilonu dok je bio među jevrejskim izgnanicima. Ali postoji još jedna rupa koja zjapi u tom argumentu protiv Danilove knjige. Seti se da je pisac Danila nesumnjivo imao na raspolaganju knjigu Jeremije i da je čak ukazivao na nju (Danilo 9:2). Da je pisac Danila bio vešt prevarant, kako tvrde kritičari, da li bi on rizikovao da protivreči jednom tako poštovanom izvoru kao što je Jeremija — i to baš u prvom stihu svoje knjige? Naravno da ne bi!
UPEČATLJIVI DETALJI
16, 17. Kako arheološki dokazi podupiru Danilov izveštaj (a) o tome kako je Navuhodonosor postavio religiozni kip da bi ga obožavali svi ljudi? (b) o Navuhodonosorovom hvalisavom stavu oko svojih građevinskih projekata u Vavilonu?
16 Skrenimo sad pažnju s negativnog na pozitivno. Osmotrimo u knjizi Danila neke druge detalje koji ukazuju na to da je pisac iz prve ruke poznavao vremena o kojima je pisao.
17 Danilovo poznavanje sitnih detalja o drevnom Vavilonu snažan je dokaz autentičnosti njegovog izveštaja. Na primer, Danilo 3:1-6 izveštava da je Navuhodonosor postavio ogroman kip da bi ga svi ljudi obožavali. Arheolozi su pronašli i druge dokaze da je ovaj monarh tražio da ljude više uključi u nacionalističke i religiozne postupke. Slično tome, Danilo beleži Navuhodonosorov hvalisavi stav u vezi s mnogim građevinskim projektima koje je preduzimao (Danilo 4:30). Tek u savremeno doba arheolozi su potvrdili da je Navuhodonosor zaista podupirao veliki deo gradnje u Vavilonu. A kad je u pitanju hvalisanje — taj čovek je dao da se njegovo ime utisne i na same cigle! Danilovi kritičari ne mogu da objasne kako je njihov navodni krivotvorac iz makabejskog doba (167-63. pre n. e.) mogao da zna za takve građevinske projekte — oko četiri veka nakon što su se oni odvijali, i mnogo pre nego što su ih arheolozi izneli na svetlo dana.
18. Kako Danilov izveštaj o različitim oblicima kažnjavanja pod vavilonskom i persijskom vladavinom odražava tačnost?
18 Knjiga Danila takođe otkriva neke ključne razlike između vavilonskog i medo-persijskog zakona. Na primer, po vavilonskom zakonu Danilova tri druga su za odbijanje da poslušaju kraljevu zapovest bačeni u užarenu peć. Decenijama kasnije, Danilo je za odbijanje da posluša jedan persijski zakon koji je povređivao njegovu savest bačen u jamu s lavovima (Danilo 3:6; 6:7-9). Neki su pokušavali da odbace izveštaj o užarenoj peći kao legendu, ali arheolozi su pronašli jedno pravo pismo iz drevnog Vavilona koje specifično spominje taj oblik kažnjavanja. Međutim, za Miđane i Persijance vatra je bila sveta. Zato su se oni okrenuli drugim žestokim oblicima kažnjavanja. Dakle, lavovska jama nije ništa iznenađujuće.
19. Kakav kontrast između vavilonskog i medo-persijskog pravnog sistema knjiga Danila jasno iznosi?
19 Pojavljuje se još jedan kontrast. Danilo pokazuje da je Navuhodonosor mogao da donese i da promeni zakone kako mu se prohte. Dok Darije ništa nije mogao da uradi da bi promenio ’zakone midske i persijske‘ — čak ni one koje je on sam doneo! (Danilo 2:5, 6, 24, 46-49; 3:10, 11, 29; 6:12-16). Istoričar Džon C. Vitkom piše: „Drevna istorija potvrđuje tu razliku između Vavilona, gde je zakon bio podređen kralju, i Medo-Persije, gde je kralj bio podređen zakonu.“
20. Koji detalji o Valtasarovoj gozbi ukazuju na to da je Danilo poznavao vavilonske običaje iz prve ruke?
20 Uzbudljivi izveštaj o Valtasarovoj gozbi, koji je opisan u 5. poglavlju Danila, pun je detalja. Očigledno je gozba počela s veselom zakuskom i s puno pića, jer se nekoliko puta spominje vino (Danilo 5:1, 2, 4). U stvari, reljefne rezbarije sličnih gozbi pokazuju kako se konzumira samo vino. Onda je očigledno da je vino bilo izuzetno važno na takvim slavljima. Danilo takođe spominje da su na toj proslavi bile i žene — kraljeve sekundarne žene i njegove konkubine (Danilo 5:3, 23). Arheologija podupire taj detalj vavilonskog običaja. Za Grke i Jevreje iz makabejskog perioda, predstava o ženama koje se pridružuju muškarcima na slavlju bila je za osudu. Možda zbog toga rane verzije grčkog prevoda Danila iz Septuaginte izostavljaju spominjanje tih žena.c Pa ipak, navodni krivotvorac Danila živeo bi u toj istoj helenizovanoj (grčkoj) kulturi, i možda čak tokom iste opšte ere koja je proizvela Septuagintu!
21. Koje je najrazumnije objašnjenje toga što je Danilo podrobno poznavao vremena i običaje iz doba vavilonskog izgnanstva?
21 S obzirom na takve detalje, izgleda skoro neverovatno da je Britannica mogla da opiše pisca knjige Danila kao nekoga ko samo „površno i netačno“ poznaje vreme izgnanstva. Kako bi bilo koji krivotvorac iz kasnijih vekova mogao biti tako dobro upoznat s drevnim vavilonskim i persijskim običajima? Seti se takođe da su oba ta carstva otišla u zasenak davno pre drugog veka pre n. e. Jasno je da tada nije bilo arheologa; niti su se Jevreji toga doba dičili poznavanjem stranih kultura i strane istorije. Samo je Danilo, prorok i očevidac tih vremena i događaja koje je opisao, mogao da napiše biblijsku knjigu koja nosi njegovo ime.
DA LI SPOLJAŠNJI FAKTORI DOKAZUJU DA JE DANILO KRIVOTVOREN?
22. Koju tvrdnju kritičari iznose u pogledu mesta Danila u kanonu Hebrejskih spisa?
22 Jedan od najuobičajenijih argumenata protiv knjige Danila odnosi se na njeno mesto u kanonu Hebrejskih spisa. Drevni rabini su podelili knjige Hebrejskih spisa u tri grupe: na Zakon, Proroke i Spise. Oni Danila nisu svrstali među proroke već među Spise. To znači, argumentuju kritičari, da ta knjiga mora da je bila nepoznata u vreme kad su se sakupljala dela drugih proroka. Ona je grupisana među Spise navodno zbog toga što su oni sakupljeni kasnije.
23. Kako su drevni Jevreji gledali na knjigu Danila, i kako to znamo?
23 Međutim, ne slažu se svi biblijski izučavaoci da su drevni rabini tako strogo podelili kanon ili da su Danila isključili iz Proroka. Ali čak i da su rabini svrstali Danila među Spise, da li bi to dokazalo da je on pisan nekog kasnijeg datuma? Ne. Ugledni izučavaoci ukazuju na više razloga za to što su rabini možda isključili Danila iz Proroka. Na primer, možda su to učinili zato što ih je ta knjiga vređala ili zato što su na Danila gledali kao na drugačijeg od ostalih proroka po tome što je vršio svetovnu službu u jednoj stranoj zemlji. U svakom slučaju, ono što je zaista značajno jeste ovo: drevni Jevreji su imali duboko poštovanje prema knjizi Danila i smatrali su je kanonskom. Štaviše, dokazi ukazuju na to da je kanon Hebrejskih spisa bio zaključen dosta vremena pre drugog veka pre n. e. Jednostavno nisu dopuštani kasniji dodaci, uključujući i neke knjige napisane tokom drugog veka pre n. e.
24. Kako se apokrifna Knjiga Sirahova koristi protiv knjige Danila, i šta pokazuje da je to rezonovanje pogrešno?
24 Ironično je to što se jedno od tih odbačenih kasnijih dela koristi kao argument protiv knjige Danila. Apokrifna Knjiga Sirahova, od Isusa ben Siraha, očigledno je sastavljena oko 180. pre n. e. Kritičari vole da ukažu na to da je Danilo izostavljen iz dugog spiska pravednih ljudi iz te knjige. Oni rezonuju da je Danilo sigurno bio nepoznat u to vreme. Taj argument je široko prihvaćen među izučavaocima. Ali osmotri ovo: taj isti spisak izostavlja Jezdru i Mardoheja (a obojica su bili veliki heroji u očima Jevreja posle izgnanstva), zatim dobrog kralja Josafata i čestitog čoveka Jova; a od svih sudija, po imenu spominje samo Samuila.d Zar sve njih moramo odbaciti kao izmišljene zbog toga što su izostavljeni sa spiska koji ne tvrdi da obuhvata sve, i koji se pojavljuje u nekanonskoj knjizi, moramo odbaciti sve njih kao izmišljene? Besmislena je sama pomisao na to.
SVEDOČANSTVO SA STRANE U KORIST DANILA
25. (a) Kako je Josif potvrdio istinitost Danilovog izveštaja? (b) Na koji način se Josifov izveštaj o Aleksandru Velikom i knjizi Danila uklapa u poznatu istoriju? (Vidi drugu fusnotu.) (v) Kako lingvistički dokaz podupire knjigu Danila? (Vidi 26. stranu.)
25 Vratimo se ponovo na pozitivnu stranu stvari. Ukazuje se na to da nijedna druga knjiga Hebrejskih spisa nije tako dobro potvrđena kao Danilo. Da to ilustrujemo: čuveni jevrejski istoričar Josif potvrđuje njenu autentičnost. On kaže da je Aleksandar Veliki, tokom svog rata protiv Persije u četvrtom veku pre n. e., došao u Jerusalim, gde su mu sveštenici pokazali primerak knjige Danila. Sam Aleksandar je zaključio da su se reči Danilovog proročanstva koje su ukazivale na njega odnosile na njegovu vojnu akciju koja je obuhvatala Persiju.e To bi bilo oko vek i po pre navodnog „krivotvorca“ o kome govore kritičari. Naravno, kritičari su napali i Josifa zbog tog odlomka. Oni ga takođe napadaju zbog zapažanja da su se neka proročanstva iz knjige Danila ispunila. Ipak, kao što je zapazio istoričar Džozef D. Vilson, „[Josif] je verovatno o toj stvari znao više nego svi kritičari ovoga sveta“.
26. Kako Svici s mrtvog mora podupiru autentičnost knjige Danila?
26 Autentičnost knjige Danila dobila je daljnju podršku kada su pronađeni Svici s Mrtvog mora u pećinama Kumrana, u Izraelu. Iznenađujuće brojni među nalazima otkrivenim 1952, jesu svici i fragmenti knjige Danila. Najstariji je datiran na kraj drugog veka pre n. e. Dakle, još u to vreme, knjiga Danila je već bila dobro poznata i naširoko poštovana. Delo The Zondervan Pictorial Encyclopedia of the Bible primećuje: „Makabejsko datiranje Danila sada je moralo da se napusti, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što uopšte nije mogao postojati dovoljan interval između sastavljanja Danila i njegovog pojavljivanja u obliku kopija u biblioteci jedne makabejske religiozne sekte.“
27. Koji je najstariji dokaz da je Danilo bio stvarna osoba i to dobro poznata tokom vavilonskog izgnanstva?
27 Međutim, postoji daleko starije i pouzdanije svedočanstvo za knjigu Danila. Jedan Danilov savremenik bio je prorok Jezekilj. I on je služio kao prorok tokom vavilonskog izgnanstva. Knjiga Jezekilja nekoliko puta spominje Danila po imenu (Jezekilj 14:14, 20; 28:3). Ta ukazivanja pokazuju da je čak i za svog života, u šestom veku pre n. e., Danilo već bio dobro poznat kao pravedan i mudar čovek, vredan spomena zajedno s bogobojaznim Nojem i Jovom.
NAJVEĆE SVEDOČANSTVO
28, 29. (a) Koji je najuverljiviji dokaz da je knjiga Danila autentična? (b) Zašto treba da prihvatimo Isusovo svedočanstvo?
28 Međutim, osmotrimo na kraju najveće od svih svedočanstava za autentičnost Danila — svedočanstvo samog Isusa Hrista. U svojoj diskusiji o poslednjim danima, Isus ukazuje na ’proroka Danila‘ i na jedno Danilovo proročanstvo (Matej 24:15; Danilo 11:31; 12:11).
29 Kad bi makabejska teorija kritičara bila tačna, morala bi da bude istinita samo jedna od dve stvari. Ili je Isusa prevario taj krivotvorac ili on nikada nije rekao ono što je Matej citirao. Ni jedno ni drugo se ne može održati. Ako ne možemo da se pouzdamo u izveštaj Matejevog jevanđelja, kako se možemo pouzdati u druge delove Biblije? Ako uklonimo te rečenice, koje ćemo reči kao sledeće ukloniti sa stranica Svetog pisma? Apostol Pavle je pisao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje... za ispravno postavljanje stvari“ (2. Timoteju 3:16). Dakle, ako je Danilo bio prevarant, onda je i Pavle bio prevarant! Da li je Isus mogao da bude prevaren? Teško. Kada je knjiga Danila pisana, on je bio živ na nebu. Isus je čak rekao: „Pre nego što je Avraham postao, ja sam bio“ (Jovan 8:58). Od svih ljudi koji su ikada živeli, Isus bi bio najbolji čovek koga bismo mogli da pitamo za informacije o autentičnosti Danila. Ali ne moramo da pitamo. Kao što smo videli, njegovo svedočanstvo ne može biti jasnije.
30. Kako je Isus još dokazao autentičnost knjige Danila?
30 Isus je nadalje posvedočio za autentičnost knjige Danila prilikom samog svog krštenja. Tada je on postao Mesija, ispunjujući proročanstvo iz Danila u vezi sa 69 godišnjih nedelja (Danilo 9:25, 26; vidi 11. poglavlje ove knjige). Čak i kad bi ono što se može nazvati teorija kasnijeg datuma bilo istina, pisac Danila je ipak znao budućnost oko 200 godina unapred. Bog, naravno, ne bi nadahnuo nekog krivotvorca da izgovori istinito proročanstvo pod lažnim imenom. Nikako. Ljudi verni Bogu celim srcem prihvataju Isusovo svedočanstvo. I kad bi svi stručnjaci, svi kritičari ovoga sveta, složno ustali da opovrgnu Danila, Isusovo svedočanstvo bi dokazalo da nisu u pravu, jer on je „verni i istiniti svedok“ (Otkrivenje 3:14).
31. Zašto mnogi biblijski kritičari još uvek nisu uvereni što se tiče autentičnosti Danila?
31 Za mnoge biblijske kritičare čak ni ovo svedočanstvo nije dovoljno. Nakon temeljnog osmatranja ove teme, čovek ne može a da se ne zapita da li bi ikakva količina dokaza bila dovoljna da ih uveri. Jedan profesor na Oksfordskom univerzitetu pisao je: „Ništa se ne dobija samim odgovorom na prigovore, sve dok ostaje izvorna predrasuda da ’ne može biti nadnaravnog proročanstva‘“. Tako ih njihova predrasuda zaslepljuje. Ali to je njihov izbor — i njihov gubitak.
32. Šta nas očekuje u proučavanju Danila?
32 A kako je s tobom? Ako možeš uvideti da ne postoji stvaran razlog za sumnju u autentičnost knjige Danila, onda si spreman za jedno uzbudljivo istraživačko putovanje. Ustanovićeš da su naracije u Danilu uzbudljive, proročanstva fascinantna. Što je još važnije, videćeš da će tvoja vera iz poglavlja u poglavlje jačati. Nikada nećeš zažaliti što pomno obraćaš pažnju na Danilovo proročanstvo!
[Fusnote]
a Neki kritičari pokušavaju da ublaže optužbu o krivotvorenju time što govore da je pisac koristio ime Danilo kao pseudonim, baš kao što su neke drevne nekanonske knjige bile napisane pod tuđim imenom. Međutim, biblijski kritičar Ferdinand Hicig smatrao je sledeće: „Slučaj knjige Danila, ako se pripiše nekom drugom [piscu], postaje drugačiji. Tada to postaje krivotvoreno delo, a namera je bila da obmane svoje neposredne čitaoce, premda za njihovo dobro.“
b Nabonid nije bio tu kad je Vavilon pao. Zato je Valtasar s pravom opisan kao kralj u to vreme. Kritičari cepidlače oko toga da svetovni zapisi ne daju Valtasaru službenu titulu kralja. Međutim, drevni dokazi ukazuju na to da su tada ljudi čak i o bilo kom namesniku govorili kao o kralju.
c Hebrejski izučavalac K. F. Kajl piše o Danilu 5:3 sledeće: „LXX je ovde, kao i u 23. stihu, izostavio spominjanje žena, u skladu s običajem Makedonaca, Grka i Rimljana.“
d Nasuprot tome, nadahnuti spisak vernih muškaraca i žena spomenutih u 11. poglavlju Jevreja, koji je sastavio apostol Pavle, izgleda da aludira na događaje zapisane u Danilu (Danilo 6:16-24; Jevrejima 11:32, 33). Međutim, ni taj apostolov spisak ne obuhvata sve. Ima mnogih, uključujući i Isaiju, Jeremiju i Jezekilja, koji nisu poimence spomenuti u tom spisku, ali teško da to dokazuje da oni nikad nisu postojali.
e Neki istoričari su primetili da bi to moglo objasniti zašto je Aleksandar bio tako ljubazan prema Jevrejima, koji su već dugo važili za prijatelje Persijanaca. U to vreme, Aleksandar je bio u toku jedne kampanje za istrebljenje svih prijatelja Persije.
ŠTA SI PRIMETIO?
• Za šta je knjiga Danila optužena?
• Zašto napadi kritičara na knjigu Danila nemaju dobrog osnova?
• Koji dokazi podupiru autentičnost Danilovog izveštaja?
• Koji je najuverljiviji dokaz da je knjiga Danila autentična?
[Okvir na 26. strani]
Stvar jezika
PISANJE knjige Danila završeno je oko 536. pre n. e. Ona je pisana na hebrejskom i aramejskom jeziku, s nekoliko grčkih i persijskih reči. Takva mešavina jezika je neobična, ali nije jedina u Pismu. Biblijska knjiga Jezdre je takođe napisana na hebrejskom i aramejskom. Pa ipak, neki kritičari insistiraju na tome da je pisac Danila koristio te jezike na način koji dokazuje da je pisao u vreme kasnije od 536. pre n. e. Jedan kritičar se naveliko citira kako kaže da upotreba grčkih reči u Danilu zahteva kasniji datum sastavljanja. On tvrdi da hebrejski podupire, a aramejski bar dopušta jedan takav kasniji datum — čak tako skori datum kao što je drugi vek pre n. e.
Međutim, s tim se ne slažu svi jezički stručnjaci. Neki autoriteti govore da je Danilov hebrejski sličan hebrejskom Jezekilja i Jezdre, a drugačiji od hebrejskog koji se nalazi u kasnijim apokrifnim delima kao što je Knjiga Sirahova. Što se tiče Danilovog korišćenja aramejskog, osmotrimo dva dokumenta koji se nalaze među Svicima s Mrtvog mora. I oni su na aramejskom i datiraju iz prvog i drugog veka pre n. e. — ne dugo posle navodnog krivotvorca Danila. Ali izučavaoci su zapazili veliku razliku između aramejskog u tim dokumentima i aramejskog koji se nalazi u Danilu. Zato neki ukazuju na to da knjiga Danila mora biti vekovima starija nego što to tvrde njeni kritičari.
Šta je s „problematičnim“ grčkim rečima u Danilu? Za neke od njih se otkrilo da su persijske, a uopšte ne grčke! Jedine reči za koje se još uvek misli da su grčke jesu nazivi tri muzička instrumenta. Da li prisustvo te tri reči zaista zahteva da se Danilu pripiše kasniji datum? Ne. Arheolozi su ustanovili da je grčka kultura bila uticajna vekovima pre nego što je Grčka postala svetska sila. Osim toga, da je knjiga Danila bila sastavljena tokom drugog veka pre n. e., kada su grčka kultura i jezik prožimali sve, zar bi ona sadržala samo tri grčke reči? Teško. Verovatno bi sadržala daleko više. Dakle, lingvistički dokazi u stvari potvrđuju autentičnost Danila.
[Slika na celoj 12. strani]
[Slike na 20. strani]
(Ispod) Vavilonski hramski cilindar spominje po imenu kralja Nabonida i njegovog sina Valtasara
(Iznad) Ovaj zapis sadrži hvalisanje Navuhodonosora zbog njegovih građevinskih projekata
[Slika na 21. strani]
Prema Nabonidovoj hronici, Kirova vojska je ušla u Vavilon bez borbe
[Slike na 22. strani]
(Desno) „Nabonidov izveštaj u stihovima“ izveštava da je Nabonid poverio vladanje svom prvorođencu
(Levo) Vavilonski zapis o Navuhodonosorovoj invaziji na Judu