29. biblijska knjiga — Joilo
Pisac: Joilo
Mesto pisanja: Juda
Pisanje završeno: otprilike 820. pre n. e. (?)
1. Koje dramatične događaje opisuje Joilova knjiga?
ROJEVI insekata naviru u talasima i pustoše zemlju. Pred njima vatra proždire, a za njima plamen guta sve što je preostalo. Svuda vlada glad. Sunce se pretvara u tamu a mesec u krv, jer je blizu veliki i zastrašujući Jehovin dan. Jehova izdaje zapovest da se zamahne srpom i požanju i skupe narodi da bi bili uništeni. Međutim, neki će ’biti spaseni‘ (Joilo 2:32). Joilovo proročanstvo je zbog upravo opisanih dramatičnih događaja izuzetno zanimljivo i vrlo korisno za razmatranje.
2. Šta se zna o Joilu i po čemu se može zaključiti gde je prorokovao?
2 Knjiga započinje rečima: „Ovo je Jehovina reč koja je došla Joilu, Fatuilovom sinu.“ To je sve što Biblija govori o samom Joilu. U prvom planu je proročanska poruka, a ne njen pisac. Smatra se da ime „Joilo“ (na hebrejskom Joel) znači „Jehova je Bog“. Joilovo dobro poznavanje Jerusalima, njegovog hrama i pojedinosti u vezi sa službom u hramu može ukazivati na to da je svoju knjigu napisao u Jerusalimu ili negde na području Jude (Joilo 1:1, 9, 13, 14; 2:1, 15, 16, 32).
3. Zašto možemo pretpostaviti da je Joilovo proročanstvo bilo napisano oko 820. pre n. e.?
3 Kada je napisana Joilova knjiga? Ne zna se tačno. Bibličari su ponudili razne mogućnosti — od pre 800. pre n. e. do otprilike 400. pre n. e. Opis izvršenja Jehovine presude nad narodima u Josafatovoj dolini ukazuje na to da je Joilo zapisao svoje proročanstvo neko vreme nakon što je Jehova omogućio judejskom kralju Josafatu veličanstvenu pobedu, a svakako nakon što je Josafat postao kralj 936. pre n. e. (Joilo 3:2, 12; 2. Let. 20:22-26). Moguće je da je prorok Amos citirao deo Joilovog proročanstva. Ako jeste, to bi značilo da je Joilo napisao svoje proročanstvo pre Amosa, koji je počeo da prorokuje otprilike između 829. i 804. pre n. e. (Joilo 3:16; Am. 1:2). Na to vreme pisanja knjige možda ukazuje i činjenica da se u jevrejskom kanonu ona nalazi između Osije i Amosa. Stoga se može pretpostaviti da je Joilovo proročanstvo bilo napisano oko 820. pre n. e.
4. Čime se može dokazati nadahnutost Joilove knjige?
4 U prilog nadahnutosti ovog proročanstva svedoči i činjenica da su ga citirali i spominjali hrišćanski pisci grčkog dela Biblije. Petar se na Pedesetnicu osvrnuo na ono što je rekao „prorok Joilo“ i objasnio je ispunjenje jednog njegovog proročanstva. Pavle je citirao isto to proročanstvo i objasnio je da ono treba da se ispuni i na Jevrejima i na nejevrejima (Joilo 2:28-32; Dela 2:16-21; Rimlj. 10:13). Ispunile su se sve Joilove proročanske osude koje su izrečene za okolne narode. Na moćni grad Tir okomila se Navuhodonosorova vojska, a kasnije je ostrvski deo grada razorio Aleksandar Veliki. I Filisteja je opustošena, a Edom se pretvorio u pustoš (Joilo 3:4, 19). Jevreji nikada nisu sumnjali u nadahnutost Joilove knjige, i stavili su je na drugo mesto među takozvanim malim prorocima.
5. Šta Joilov stil pisanja čini tako živopisnim i upečatljivim?
5 Joilov stil pisanja je živopisan i izražajan. On se služi ponavljanjem kako bi naglasio određene misli i upotrebljava upečatljiva poređenja. Skakavce naziva narodom i vojskom. Zube im upoređuje s lavljim, izgled s konjima, a zvuk koji proizvode s tutnjavom bojnih kola koja idu u bitku. Jedan stručnjak koji se bavi suzbijanjem najezde skakavaca izjavio je: „Niko osim Joila nije uspeo da na tako potresan način tačno opiše najezdu skakavaca.“a Pogledajmo sada šta je Joilo prorekao o zastrašujućem Jehovinom danu.
SADRŽAJ KNJIGE PROROKA JOILA
6. Koju je strašnu viziju Joilo najpre dobio?
6 Najezda insekata pustoši zemlju; blizu je Jehovin dan (1:1–2:11). Vizija o pustošenju koju je Joilo dobio zaista je strašna! Pred najezdom gusenica, skakavaca, beskrilnih skakavaca i bubašvaba ništa nije ostalo. Vinova loza i smokve su ogoljene i zemljom je zavladala glad. Ljudi više nemaju od čega da daju prinose od žita i žrtve levanice u Jehovinom domu. Joilo upozorava sveštenike i druge Božje sluge da se pokaju. On jadikuje: „Jao, kakvog li dana! Jer je Jehovin dan blizu, dolazi kao opustošenje od Svemoćnog!“ (1:15). Životinje smeteno lutaju. Vatra je proždrla pašnjake i drveće i napravila pustoš.
7. Kako se opisuje prodor Jehovine vojske?
7 Oglašava se uzbuna: „Zatrubite u rog na Sionu i oglasite se ratnim pokličem na mojoj svetoj gori!“ (2:1). Blizu je Jehovin dan, dan mraka i guste tame. Dolazi narod brojan i moćan. Zemlju koja je poput edenskog vrta pretvara u golu pustoš. Ništa mu ne izmiče. Dok trče poput konjice, čuje se nešto što je nalik tutnjavi kola na vrhovima gora. Poput naroda svrstanog u bojne redove navaljuju u grad, penju se na zidine i kuće i ulaze kroz prozore. Zemlja drhti, a nebesa se tresu. Tom silnom vojskom zapoveda Jehova. „Jehovin dan [je] velik i zastrašujuć. Ko može opstati?“ (2:11).
8. (a) Koji je jedini način da se spreči najezda vojske insekata? (b) Šta je Jehova obećao da će nadoknaditi?
8 Vratiti se Jehovi; o budućem izlivanju duha (2:12-32). Ali najezda te vojske se ipak može sprečiti. Jehova je savetovao: „Vratite se meni svim svojim srcem... Razderite svoja srca, a ne haljine. Vratite se Jehovi, svom Bogu“ (2:12, 13). Zvuk roga pozvao je sve na svečani zbor. Ako se vrate Jehovi, „Jehova će revnovati za svoju zemlju i smilovaće se svom narodu“ (2:18). Blagosloviće ga i oprostiće mu, a napad vojske biće zaustavljen. To nije bilo vreme za strah, nego za radost i veselje, jer je Jehova obećao da će im dati voća, žita, mladog vina i ulja i da će im nadoknaditi godine čiji je rod pojela velika vojska skakavaca. Rekao je: „Vi ćete jesti, ješćete i nasitićete se, i hvalićete ime Jehove, svog Boga, koji je za vas učinio čuda“ (2:26). Znaće da je samo Jehova njihov Bog i da je on usred Izraela.
9. Koje upečatljivo proročanstvo sledi?
9 Jehova je dalje rekao: „Posle toga izliću svoj duh na sve vrste ljudi, i prorokovaće vaši sinovi i vaše kćeri. Vaši starci sanjaće snove, a vaši mladići imaće vizije. Čak ću i na sluge i sluškinje u tim danima izliti svoj duh.“ Na suncu i mesecu pojaviće se zlokobni znaci pre nego što dođe Jehovin dan. Pa ipak, biće preživelih. „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (2:28-32).
10. Šta će se dogoditi u Josafatovoj dolini?
10 Suđenje narodima u ’Josafatovoj dolini‘ (3:1-21). Jehova će vratiti zarobljeni narod iz Jude i Jerusalima. Okupiće narode. Tir, Sidon i Filisteja skupo će platiti što su sramotili i porobili Jehovin narod. Jehova je uputio izazov narodima: „Pripremite se za rat! Podignite junake! Neka pristupe! Neka dođu svi ratnici!“ (3:9). Poručio im je da raonike prekuju u mačeve i da dođu u Josafatovu dolinu (ime „Josafat“ znači „Jehova je sudija“). Odjeknula je Jehovina naredba: „Zamahnite srpom, jer je žetva sazrela... Bačve se prelivaju, jer je njihova zloća velika. Mnoštva, mnoštva su u dolini odluke, jer je blizu Jehovin dan“ (3:13, 14). Sunce i mesec će potamneti. Jehova će kao lav riknuti sa Siona. Nebo i zemlja će se tresti od toga, ali on će biti utočište i tvrđava svom narodu. Tada će znati da je Jehova njihov Bog.
11. Kako Joilo opisuje buduće blagoslove od Jehove?
11 „Tog dana“ svega će biti u izobilju kao u raju (3:18). S gora će kapati vino, brdima će teći mleko i svim rečnim koritima teći će obilje vode. Iz Jehovinog doma će poteći izvor osvežavajuće vode. Egipat i Edom biće pretvoreni u pustoš jer su prolivali nedužnu krv u Judi, dok će Juda i Jerusalim biti zauvek nastanjeni, i „Jehova će prebivati na Sionu“ (3:21).
ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA
12. Kako je Petar na Pedesetnicu istakao neka Joilova proročanstva?
12 Neki komentatori kažu da je Joilo proricao samo zlo i nevolju. Međutim, s gledišta Božjeg naroda, on je glasnik koji nosi divnu vest o oslobođenju. Apostol Pavle je istakao tu misao u Rimljanima 10:13 kada je rekao: „Jer ’svako ko prizove Jehovino ime biće spasen‘“ (Joilo 2:32). Na Pedesetnicu 33. pre n. e. to Joilovo proročanstvo se ispunilo na upečatljiv način. Tom prilikom, Petar je pod Božjim nadahnućem objasnio da je izlivanje svetoga duha na Hristove učenike ispunjenje Joilovog proročanstva (Dela 2:1-21; Joilo 2:28, 29, 32). Petar je stavio veliki naglasak na proročansko značenje sledećih Joilovih reči: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (Dela 2:21, 39, 40).
13. (a) Po čemu su izrazito slični Joilo i Otkrivenje? (b) Koje sličnosti s Joilovom knjigom nalazimo u drugim proročanstvima?
13 Postoje izrazite sličnosti između pošasti skakavaca iz Joilove knjige i pošasti prorečene u 9. poglavlju Otkrivenja. I u Otkrivenju se spominje da je sunce potamnelo, da skakavci izgledaju kao konji pripremljeni za bitku, da se pri njihovoj najezdi čuje tutnjava poput tutnjave bojnih kola i da imaju zube kao lavovi (Joilo 2:4, 5, 10; 1:6; Otkr. 9:2, 7-9). U Joilu 2:31 govori se da će se sunce pretvoriti u tamu, a o sličnom događaju se govori i u Isaiji 13:9, 10 i Otkrivenju 6:12-17, kao i u Mateju 24:29, 30, gde Isus objašnjava da će se to proročanstvo ispuniti kada on kao Sin čovečji dođe sa silom i velikom slavom. Reči iz Joila 2:11: „Jer je Jehovin dan velik i zastrašujuć“, očigledno su parafrazirane u Malahiji 4:5. Isto tako, u Joilu 2:2 i Sofoniji 1:14, 15 nalazimo slične opise tog ’dana mraka i guste tame‘.
14. Koji delovi Joilove knjige veličaju Jehovu kao Vrhovnog Vladara i milostivog Boga?
14 Proročanstvo iz Otkrivenja govori o budućem ’velikom danu‘ Božjeg gneva (Otkr. 6:17). I Joilo je proricao o tom vremenu. Rekao je da veliki „Jehovin dan“ dolazi na narode, ali da će ’biti spaseni‘ svi koji prizivaju Jehovu tražeći od njega zaštitu i izbavljenje. „Jehova će biti utočište svom narodu.“ Na zemlji će ponovo vladati blagostanje, kakvo je bilo u edenskom vrtu: „Tog dana s gora će kapati vino i brdima će teći mleko, i svim Judinim rečnim koritima teći će voda. Iz Jehovinog doma poteći će izvor.“ Joilo ne samo što navodi ta divna obećanja o obnovi nego pri tom i veliča Jehovu Boga kao Vrhovnog Vladara. Podsećajući ljude iskrenog srca na Jehovino veliko milosrđe, on ih podstiče: „Vratite se Jehovi, svom Bogu, jer je on milostiv i milosrdan, spor na gnev i pun dobrote.“ Za naše je večno dobro da prihvatimo taj nadahnuti podsticaj (Joilo 2:1, 32; 3:16, 18; 2:13).
[Fusnota]
a The Interpreter’s Bible, 1956, 6. tom, strana 733.