Proroci čije poruke mogu uticati na nas

 1. Zašto treba da te zanimaju dvanaestorica proroka koji su napisali poslednje knjige hebrejskog dela Svetog pisma?

DA LI bi želeo da se upoznaš s dvanaestoricom Božjih glasnika? Pošto su živeli pre nego što je Isus došao na zemlju, ne možeš se lično upoznati s njima. Pa ipak, možeš saznati kakvi su bili ako budeš zapazio na koji način su čvrsto zadržali u mislima „veliki Jehovin dan“. Ono što ćeš saznati stvarno je značajno za svakog hrišćanina koji takođe mudro nastoji da zadrži u mislima Jehovin veliki dan (Sofonija 1:14; 2. Petrova 3:12).

2, 3. U kom smislu je život dvanaestorice proroka sličan našem?

² U Pismu su mnogi ljudi nazvani prorocima, i mnoge biblijske knjige nose njihova imena. Kao i drugi proroci, i dvanaestorica proroka o kojima ćemo govoriti jesu primeri vernosti i hrabrosti. Neki od njih su bili presrećni kad su videli da njihova poruka utiče na srce i misli ljudi i da ih vraća Bogu. Drugi su se veoma razočarali kad su videli da buntovni pojedinci ne poštuju Jehovina merila i suprotstavljaju se njegovoj volji. Nekima od te dvanaestorice bilo je teško da gledaju ljude koji su bili zadovoljni sobom i koji su tvrdili da služe Jehovi, a u stvari su ugađali samo sebi.

³ Poput nas, i oni su živeli u vreme obeleženo političkim nemirima, društvenim previranjima i religioznom izopačenošću. Pošto su i oni bili samo ’obični ljudi‘, sigurno su imali neke svoje strahove i probleme (Jakov 5:17). Pa ipak, ostavili su nam dobar primer, i njihove poruke treba ozbiljno uzeti u obzir jer su zapisane u ’proročanskim Pismima‘ za pouku nama „koji živimo na kraju ovog poretka“ (Rimljanima 15:4; 16:26; 1. Korinćanima 10:11).

 4. Da li su knjige dvanaestorice proroka poređane po hronološkom redu, i koje je proroke Jehova najpre koristio kako bi upozorio svoj narod i podstakao ga da mu se vrati?

⁴ Možda misliš da su knjige od Osije do Malahije u tvojoj Bibliji poređane po hronološkom redu, onako kako su proroci živeli. Ali nije tako. Na primer, proroci Jona, Joilo, Amos, Osija i Mihej živeli su u devetom i osmom veku pre n. e.a Tokom tog razdoblja, mnogi kraljevi i u južnom kraljevstvu Jude i u severnom kraljevstvu Izraela nisu bili verni Bogu. Njihovi podanici nisu bili ništa bolji od njih, što je izazvalo Božji gnev. U to vreme su se Asirci, a kasnije i Vavilonci borili za svetsku prevlast. Izraelci nisu ni slutili da će Jehova koristiti te dve svetske sile da izvrši svoju presudu! Međutim, ti znaš da je Bog preko svojih vernih proroka stalno upozoravao Izrael i Judu na opasnost.

 5. Koja grupa proroka je objavljivala Jehovinu presudu dok se bližilo opustošenje Jude i Jerusalima?

⁵ Pošto se približavalo vreme da izvrši presudu nad Judom i Jerusalimom, Jehova je poslao još jednu grupu odvažnih zastupnika. Ko je sve bio u toj grupi? Proroci Sofonija, Naum, Avakum i Avdija. Svi su oni služili u tom svojstvu tokom sedmog veka pre n. e. Najtragičniji događaji koji su obeležili to razdoblje bili su razorenje Jerusalima od strane Vavilonaca 607. pre n. e. i izgnanstvo Judejaca. Kao i mnogo puta ranije, desilo se upravo ono na šta je Bog upozorio u proročanskim izjavama nekih od te četvorice ljudi koje je poslao da govore u njegovo ime. Oni su se trudili da opomenu narod da je neispravno to što rade, na primer što se opijaju i što su nasilni, ali narod nije hteo da se menja (Avakum 1:2, 5-7; 2:15-17; Sofonija 1:12, 13).

 6. Kako je Jehova pružio ohrabrenje ostatku koji se vratio iz izgnanstva?

⁶ Kad se Božji narod vratio iz izgnanstva, bile su mu potrebne sposobne vođe kao i uteha i opomene da se i dalje drži pravog obožavanja. Toj potrebi je udovoljila jedna druga grupa proroka — Agej, Zaharija i Malahija. Oni su služili kao proroci u šestom i petom veku pre n. e. Dok budeš otkrivao daljnje detalje o dvanaestorici odvažnih slugu koji su branili Jehovino pravo da bude vrhovni vladar i o onome što su radili, prepoznaćeš važne pouke koje možeš primeniti u svojoj službi u ovim opasnim vremenima. Osmotrimo sada hronološkim redom službu ovih proroka.

7, 8. Kako nas Jonino iskustvo može ohrabriti ako izgubimo pouzdanje u Boga?

⁷ Jesi li ikada doživeo da si na trenutak izgubio pouzdanje u Boga, ili si možda imao osećaj da ti je oslabila vera? Ako jesi, onda će ti posebno značiti Jonino iskustvo. Jona je živeo u devetom veku pre n. e. Verovatno znaš da mu je Bog rekao da ide u Ninivu, prestonicu Asirskog carstva koje je tada bilo u usponu. Jonin zadatak je bio da objavi osudu zbog zla koje su činili stanovnici Ninive. Međutim, umesto da se prihvati svog zadatka i da se uputi na severoistok, oko 900 kilometara od Jerusalima, Jona se ukrcao na brod koji je verovatno krenuo za Španiju. Zamisli, otišao je u suprotnom pravcu prema gradu koji je bio udaljen 3 500 kilometara! Šta misliš, zašto je to uradio? Da li zato što se uplašio, zato što je privremeno izgubio veru ili čak nije želeo da se Ninivljani pokaju, pa da posle napadnu Izrael? Biblija nam ne kaže šta je tačno bio razlog. Ali iz Joninog iskustva možemo naučiti da treba da pazimo kako ne bismo počeli da razmišljamo na neispravan način.

⁸ Sigurno znaš kako je Jona reagovao kad ga je Bog ukorio. Dok je bio u utrobi ’velike ribe‘ koja ga je progutala, rekao je: „Spasenje je od Jehove“ (Jona 1:17; 2:1, 2, 9). Nakon što je čudom bio spasen, Jona je izvršio svoj zadatak, ali ubrzo se gorko razočarao kad je Jehova odustao od toga da uništi Ninivljane jer su poslušali Joninu poruku i pokajali se. Jehova je opet s puno ljubavi ispravio proroka zato što je mislio samo na sebe. Premda se neki usredsređuju samo na Jonine propuste, Bog je Jonu cenio kao poslušnog i vernog slugu (Luka 11:29).

 9. Šta možeš naučiti iz Joilove proročanske poruke?

⁹ Jesi li se ikada razočarao što su ljudi omalovažavali biblijsku poruku koju si im prenosio, smatrajući da nepotrebno unosi strah među ljude? Poruka koju je prenosio prorok Joilo, čije ime znači „Jehova je Bog“, naišla je na slične reakcije kod njegovih sunarodnika. Joilo je svoja proročanstva verovatno zapisao u Judi oko 820. pre n. e., u vreme kralja Ozije. Izgleda da su Joilo i Jona u isto vreme služili kao proroci. Joilo je govorio o pogubnoj najezdi skakavaca koji će u naletima opustošiti zemlju. Da, Božji zastrašujući dan bio je veoma blizu. Međutim, Joilo nije govorio samo o propasti. Ohrabrujuće je zapaziti da je on ukazivao da će verni ljudi ’biti izbavljeni‘ (Joilo 2:32). Oni koji se budu pokajali imaće Jehovin blagoslov i oproštenje. Treba da se ohrabrimo imajući na umu da i mi prenosimo takvu poruku! Joilo je prorekao da će Bog izliti svoj sveti duh, to jest silu kojom se služi, „na sve vrste ljudi“. Da li uviđaš da se to proročanstvo odnosi i na tebe? Joilo je naglasio jedini siguran način da se ljudi spasu kada je rekao: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (Joilo 2:28, 32).

10. Kako je Jehova koristio jednog čoveka koji je bio običan sezonski radnik?

¹⁰ Ako ponekad smatraš da nisi dorastao tom ozbiljnom zadatku, naime da objavljuješ biblijsku poruku, koja često ne nailazi na neki veći odziv, onda ćeš razumeti kako se osećao Amos. On nije bio ni sin proroka niti je pripadao nekoj grupi proroka. Bio je običan pastir i sezonski radnik. Prorokovao je u vreme judejskog kralja Ozije, pred kraj devetog veka pre n. e. Iako nije poticao iz neke ugledne porodice, Amos (čije ime znači „teret; nošenje tereta“) prenosio je ozbiljne poruke upućene Judi, Izraelu i okolnim narodima. Zar nije ohrabrujuće znati da Jehova može osposobiti običnog čoveka da izvrši tako značajan zadatak?

11. Šta je sve Osija bio spreman da učini kako bi vršio Božju volju?

¹¹ Da li si se ikada pitao: ’Šta bih sve bio spreman da žrtvujem da bih vršio Jehovinu volju?‘ Pomisli na Osiju, koji je živeo otprilike u vreme Isaije i Miheja i koji je služio kao prorok oko 60 godina. Jehova je rekao Osiji da se oženi Gomerom, „ženom koja će počiniti blud“ (Osija 1:2). Od troje dece koje je Gomera kasnije rodila, po svemu sudeći samo je jedno bilo Osijino. Zašto bi Jehova od ikoga tražio da podnosi poniženje koje donosi bračno neverstvo? Jehova je time pružio pouku o vernosti i opraštanju. Severno kraljevstvo je izneverilo Boga poput preljubnice koja je izneverila svog muža. Utešno je znati da je Jehova uprkos tome pokazao svom narodu da ga voli i nastojao je da mu pomogne da se pokaje.

12. Šta možemo naučiti iz Mihejevog primera i zašto je ohrabrujuće razmotriti kakve je rezultate imalo njegovo prorokovanje?

¹² Verovatno ćeš se složiti s tim da u današnje vreme nije lako biti odvažan i potpuno se osloniti na Jehovu. Ukoliko ispoljavaš te osobine bićeš poput Miheja. On je bio savremenik Osije i Isaije, i objavljivao je poruke protiv Jude i Izraela za vreme vladavine judejskih kraljeva Jotama, Ahaza i Jezekije, u osmom veku pre n. e. Izuzetan pad moralnih vrednosti i idolopoklonstvo iskvarili su severno kraljevstvo Izraela, koje je na kraju opustošeno kada su Asirci 740. pre n. e. osvojili Samariju. Za to vreme narod u Judi je povremeno bio veran Jehovi, ali je često bio i neveran. Premda je sve to slutilo na zlo, Mihej je nalazio utehu u tome što je video da je Božja poruka koju je on prenosio privremeno zaustavila pad Jude u duhovnu iskvarenost i konačnu propast. Za nas je zaista ohrabrujuće kad neki pozitivno reaguju na poruku spasenja koju im prenosimo!

13, 14. (a) Kako ti Sofonijin primer može pomoći da služiš Bogu? (b) Kakve je duhovne reforme sproveo kralj uz Sofonijinu pomoć?

¹³ Dok su Egipat i Asirija polako slabili kao svetske sile, Vavilon se sve više isticao na svetskoj sceni. Njegov uspon će ubrzo drastično uticati na narod Jude. Božji proroci su bili tu da upozore i opomenu Jehovine sluge. Pozabavimo se sada službom tih proroka, imajući u mislima da i današnji hrišćani isto tako prenose upozorenja.

¹⁴ Ako si morao da prekineš s nekim tradicionalnim porodičnim običajima da bi vršio Jehovinu volju, onda ćeš dobro razumeti Sofoniju. Vrlo je moguće da je on bio čukununuk kralja Jezekije i rođak kralja Josije — dakle, pripadnik Judine kraljevske porodice. Bez obzira na to, Sofonija je poslušno prenosio poruku o osudi iskvarenih vođa u Judi. Njegovo ime znači „Jehova je zaštitio“. On je naglasio činjenicu da čovek jedino zahvaljujući Božjoj milosti može ’biti zaštićen u dan gneva Jehovinog‘ (Sofonija 2:3). Na svu sreću, Sofonijino hrabro objavljivanje osude donelo je dobre rezultate. Mladi kralj Josija je sproveo duhovnu reformu, uklonio idole, popravio hram i obnovio čisto obožavanje (2. Kraljevima, 22. i 23. poglavlje). Sofonija i drugi proroci (Naum i Jeremija) sigurno su imali značajnu ulogu u podupiranju i savetovanju kralja. Nažalost, većina Judejaca samo se prividno pokajala. Kad je Josija poginuo u jednoj bici, vratili su se idolopoklonstvu. Nakon desetak godina bili su odvedeni u zarobljeništvo u Vavilon.

15. (a) Zašto su Ninivljani zaslužili Božju osudu koju im je prenosio Naum? (b) Šta možeš naučiti iz onoga što se desilo Ninivi?

¹⁵ Možda smatraš da si beznačajan i da ti niko ne poklanja mnogo pažnje. Premda hrišćani imaju veliku prednost da budu Božji „saradnici“, pojedinačno gledano većina njih ne uživa neki poseban ugled (1. Korinćanima 3:9). Slično tome, o proroku Naumu znamo tek toliko da je bio iz malog mesta Elkosa, koji se verovatno nalazio u Judi. Međutim, njegova poruka je bila ozbiljna i važna. Zašto to možemo reći? Naum je prorokovao protiv Ninive, prestonice Asirskog carstva. Ninivljani su se odazvali na Jonino propovedanje, ali vrlo brzo su se vratili starom načinu života. Kamene rezbarije koje potiču iz drevne Ninive svedoče da je to bio ’krvoločan grad‘, kako je Naum i rekao (Naum 3:1). Te rezbarije pokazuju kako su ratni zarobljenici okrutno kažnjavani. Naum je slikovitim i upečatljivim rečima prorekao da će Niniva biti potpuno uništena. Njegova poruka se obistinila, kao što će se obistiniti i poruka koju mi danas propovedamo.

16, 17. Šta možemo naučiti iz Avakumovog primera ukoliko se naša očekivanja u vezi s krajem ovog sveta još nisu ostvarila?

¹⁶ Kao što to pokazuju primeri iz prošlosti, neki koji su čitali Bibliju imali su izvesna očekivanja u vezi s Jehovinim danom ali nisu doživeli da se ona ostvare. Drugi su možda bili razočarani jer je izgledalo da Božji sud kasni. A šta ti misliš o tome? Avakum je izrazio razumljivu zabrinutost kada je upitao: „Jehova, dokle ću vapiti, a da ti ne čuješ?... Zašto su pljačka i nasilje preda mnom?“ (Avakum 1:2, 3).

¹⁷ Avakum je prorokovao tokom burnog razdoblja Judine istorije, nakon vladavine dobrog kralja Josije, ali pre razorenja Jerusalima 607. pre n. e. U to vreme, nepravda i nasilje su poprimili velike razmere. Avakum je upozoravao da savez sa Egiptom neće spasti Judu od krvoločnih Vavilonaca. Pisao je slikovitim i upečatljivim stilom, a njegova poruka je donosila i utehu, kao na primer njegove sledeće reči: „Pravednik će zbog svoje vernosti živeti“ (Avakum 2:4). Te reči su veoma važne za nas, pošto ih je apostol Pavle citirao u tri poslanice u grčkom delu Svetog pisma (Rimljanima 1:17; Galatima 3:11; Jevrejima 10:38). Sem toga, Jehova nam preko Avakuma obećava: ’Ta vizija će se ispuniti u vreme koje je za to određeno... Neće zakasniti!‘ (Avakum 2:3).

18. Zašto je Jehova zapovedio Avdiji da prorokuje protiv Edoma?

¹⁸ Prorok Avdija se izdvaja od drugih po tome što je napisao najkraću knjigu u hebrejskom delu Svetog pisma — ona ima samo 21 stih. O njemu znamo samo da je prorokovao protiv Edoma. Edomci su poticali od Jakovljevog brata, pa su zato Izraelcima bili ’braća‘ (Ponovljeni zakoni 23:7). Ali Edomci se prema Božjem narodu nisu poneli kao braća. Godine 607. pre n. e., otprilike u vreme kada je Avdija pisao svoju knjigu, oni su postavljali zasede na putevima i hvatali Judejce koji su bežali pred Vaviloncima, a zatim su ih predavali tim neprijateljima. Jehova je prorekao potpuno uništenje Edoma, i to proročanstvo se ispunilo. Kao što ni o Naumu ne znamo baš mnogo, tako ne znamo ni o Avdiji, ali je zaista ohrabrujuće znati da Bog može koristiti naizgled beznačajne ljude kao svoje glasnike! (1. Korinćanima 1:26-29).

19. Kako je Agej ohrabrio Božji narod?

¹⁹ Agej je prvi od trojice proroka koji su služili nakon što se verni ostatak vratio iz vavilonskog izgnanstva 537. pre n. e. Agej je verovatno bio u prvoj grupi povratnika. S namesnikom Zorovaveljom, prvosveštenikom Isusom i u saradnji s prorokom Zaharijom, Agej se trudio da podstakne Judejce da savladaju protivljenje okolnih naroda i da se trgnu iz sopstvene ravnodušnosti u koju su zapali zbog materijalizma. Morali su da završe ono zbog čega su se i vratili — da ponovo izgrade Jehovin hram. Četiri veoma otvorene poruke, koje im je Agej uputio 520. pre n. e., isticale su Jehovino ime i njegovu vrhovnu vlast. Dok budeš čitao njegovu knjigu, na 14 mesta ćeš naići na izraz „Jehova nad vojskama“. Agejeve snažne poruke podstakle su narod da nastavi sa obnovom hrama. Da li i tebi uliva pouzdanje to što znaš da Jehova ima neograničenu moć kao Suvereni Vladar i da zapoveda velikim vojskama duhovnih stvorenja? (Isaija 1:24; Jeremija 32:17, 18).

20. Protiv kakvog preovladavajućeg stava se Zaharija borio?

²⁰ Možda si s vremena na vreme obeshrabren jer primećuješ da neki koji služe Bogu nisu tako revni kao nekada. Onda znaš kako se osećao prorok Zaharija. Kao i njegov savremenik Agej, imao je težak zadatak da podstakne suobožavaoce da istraju u gradnji dok se hram potpuno ne završi. Zaharija se zaista trudio da ohrabri narod kako bi prionuo na taj ogroman posao. Premda su ljudi oko njega uglavnom ugađali samo sebi, on je nastojao da ih podstakne da razviju jaku veru i da je pokažu delima. I uspeo je u tome. Zaharija je zapisao mnoga proročanstva o Hristu. I nas može ojačati poruka da „Jehova nad vojskama“ neće zaboraviti one koji traže njegovu naklonost (Zaharija 1:3).

21. (a) Zašto je Malahijina poruka bila neophodna? (b) S kojim obećanjem se završava Malahijina knjiga, a time i hebrejski deo Svetog pisma?

²¹ Poslednji od dvanaestorice proroka, Malahija, živeo je u skladu sa svojim imenom, koje znači „moj glasnik“. Malo toga znamo o ovom proroku koji je živeo sredinom petog veka pre n. e. Međutim, na osnovu njegovog proročanstva saznajemo da je bio neustrašiv glasnik koji je ukoravao Božji narod zbog grehova i licemerja. Situacija koju je Malahija opisao veoma podseća na situaciju o kojoj je govorio Nemija, koji je verovatno bio Malahijin savremenik. Zašto je Malahijina poruka bila neophodna? Zato što je u narodu nestalo revnosti i oduševljenja na koje su ih nekoliko decenija ranije uspeli da podstaknu proroci Zaharija i Agej. Duhovno stanje Judejaca bilo je na veoma niskom nivou. Malahija je neustrašivo govorio protiv ponosnih i licemernih sveštenika, i ukoravao je narod zato što nije celim srcem služio Bogu i zato što je prinosio manjkave žrtve. Pa ipak, Božja Reč nas uverava da možemo očekivati divnu budućnost, pa je Malahija u skladu s tim prorekao dolazak Mesijinog preteče, Jovana Krstitelja, a zatim i dolazak samog Hrista. Malahijinom knjigom se u pozitivnom duhu završava hebrejski deo Svetog pisma, jer se u zaključku pruža obećanje da će ’granuti sunce pravednosti‘ onima koji se boje Božjeg imena (Malahija 4:2, 5, 6).

22. Koje si osobine zapazio kod dvanaestorice proroka i kako ti mogu koristiti njihove poruke?

²² Kao što vidiš, ljudi koji su napisali poslednjih 12 knjiga hebrejskog dela Svetog pisma zaista su imali veru i pouzdanje u Boga (Jevrejima 11:32; 12:1). Iz njihovog primera i poruke koju su prenosili možemo mnogo toga naučiti dok iščekujemo „Jehovin dan“ (2. Petrova 3:10). Pogledaj sada kako te proročanske poruke mogu uticati na tvoju večnu budućnost!