36. biblijska knjiga — Sofonija

Pisac: Sofonija

Mesto pisanja: Juda

Pisanje završeno: pre 648. pre n. e.

 1. (a) Po čemu se vidi da je Sofonijina poruka stigla u pravo vreme? (b) Zašto možemo reći da je značenje njegovog imena odgovaralo tadašnjim prilikama?

MORA da je Jerusalimljane zapanjila poruka koju je prorok Sofonija objavio početkom vladavine judejskog kralja Josije (659-629. pre n. e.), kada je obožavanje Vala već uzelo maha i kada su ’sveštenici tuđih bogova‘ bili predvodnici te nečiste religije. Premda je možda bio potomak kralja Jezekije i judejske kraljevske porodice, izneo je oštre kritike zbog prilika koje su vladale u zemlji (Sof. 1:1, 4). Njegova poruka je bila poruka osude. Božji narod je postao neposlušan i samo je Jehova mogao da mu pomogne da opet počne da ga obožava na čist način. Narod bi tako doživeo blagoslove i ’stekao bi dobro ime i pribavio hvalu među svim narodima na zemlji‘ (3:20). Sofonija je istakao da jedino uz Jehovinu pomoć ljudi mogu biti „zaštićeni u dan gneva Jehovinog“ (2:3). Zato možemo reći da je proroku i te kako pristajalo njegovo ime (na hebrejskom Cefanjah), jer ono znači „Jehova je zaštitio (sakrio, sačuvao)“!

 2. Na koji način je Sofonijin trud urodio plodom, ali zašto je to bilo kratkog veka?

² Sofonijini napori su urodili plodom. Kralj Josija, koji je došao na presto sa osam godina, počeo je u dvanaestoj godini svoje vladavine da „čisti Judu i Jerusalim“. Iskorenio je krivu religiju, popravio je „Jehovin dom“ i ponovo je uspostavio slavljenje Pashe (2. Let., pogl. 34 i 35). Međutim, reforme koje je preduzeo kralj Josija bile su kratkog veka jer su na presto nakon njega došla tri njegova sina i jedan unuk, i svi su ’činili ono što je zlo u Jehovinim očima‘ (2. Let. 36:1-12). Zbog svega toga ispunile su se Sofonijine reči: „Kazniću knezove i kraljeve sinove i... one koji kuću gospodara svojih pune nasiljem i prevarom“ (Sof. 1:8, 9).

 3. Kada i gde je Sofonija prorokovao i koju dvostruku poruku sadrži njegova knjiga?

³ Iz svega navedenog možemo zaključiti da je „Jehovina reč... došla Sofoniji“ kratko pre 648. pre n. e., to jest kratko pre 12. godine Josijine vladavine. Prvi stih pokazuje da je služio u Judi, a njegovo dobro poznavanje Jerusalima i tamošnjih običaja potvrđuje da je živeo u Judi. Poruka njegove knjige je dvostruka — i pretnja i uteha. Knjiga većim delom govori o Jehovinom danu, strašnom danu koji je neizbežan, ali istovremeno ukazuje na to da će Jehova obnoviti ponizan narod „koji će naći utočište u imenu Jehovinom“ (1:1, 7-18; 3:12).

 4. Šta dokazuje da je Sofonijina knjiga verodostojna i nadahnuta od Boga?

⁴ Verodostojnost Sofonijine knjige se ne može pobiti. Jerusalim je bio razoren 607. pre n. e., više od 40 godina nakon što je to Sofonija prorekao. Pored svetovne istorije, i u samoj Bibliji nalazimo dokaze da se to dogodilo upravo onako kako je Sofonija i prorekao. Ubrzo nakon razorenja Jerusalima, Jeremija je napisao Tužbalice u kojima je opisao strahote koje je video i koje su mu još bile u živom sećanju. Upoređivanje nekih odlomaka pokazuje da je Sofonijina poruka zaista ’nadahnuta od Boga‘. Sofonija je ukazao na potrebu da se narod pokaje ’pre nego što dođe na njega žestoki gnev Jehovin‘, a Jeremija je govorio o nečemu što se već dogodilo kada je rekao: ’Jehova je izlio žestoki gnev svoj‘ (Sof. 2:2; Tužb. 4:11). Sofonija je preneo sledeće Jehovine proročanske reči: „Pustiću nevolju na ljude, pa će hodati kao slepci... Krv njihova prosuće se kao prašina“ (Sof. 1:17). A Jeremija je o tome govorio kao o gotovoj činjenici: „Kao slepi lutali su ulicama. Okaljali su se krvlju“ (Tužb. 4:14; uporediti i: Sof. 1:13 — Tužb. 5:2; Sof. 2:8, 10 — Tužb. 1:9, 16 i 3:61).

 5. Kako je istorija potvrdila da se Sofonijino proročanstvo tačno ispunilo?

⁵ Slično tome, istorija je potvrdila da su paganski narodi Moavci i Amonci istrebljeni i da je Asirija sa svojom prestonicom Ninivom doživela propast, upravo kako je Sofonija po Božjem nalogu i prorekao. Kao što je prorok Naum prorekao uništenje Ninive (Na. 1:1; 2:10), tako je i Sofonija objavio da će Jehova „Ninivu... u pustoš pretvoriti, u bezvodni kraj poput pustinje“ (Sof. 2:13). To uništenje je bilo tako temeljno da je nepunih 200 godina kasnije istoričar Herodot napisao da je Tigar reka „na kojoj se nekada nalazila Niniva“.a Oko 150. n. e. grčki pisac Lukijan napisao je: „Od nje nema ni traga.“b U jednom biblijskom rečniku stoji da je osvajačkoj vojsci „jako pomoglo naglo nadolaženje Tigra, koji je odneo veliki deo gradskog zida, i tako je grad ostao nezaštićen... Razaranje je bilo tako temeljno da je u grčko i rimsko doba Niniva bezmalo postala mit. Ipak, za sve to vreme, deo grada je ležao zatrpan pod brežuljcima za koje se smatralo da su smetlište.“c Na 627. strani iste knjige stoji da je i Moav bio uništen kao što je bilo prorečeno: „Navuhodonosor je pokorio Moavce.“ Josif Flavije takođe piše o pokoravanju Amonaca.d I Moavci i Amonci na kraju su nestali kao narod.

 6. Šta pokazuje da je Sofonijina knjiga sastavni deo biblijskog kanona?

⁶ Jevreji su uvek smatrali da je Sofonijina knjiga sastavni deo nadahnutog biblijskog kanona. Objave koje je Sofonija iznosio u Jehovino ime ispunile su se na upečatljiv način, čime se Jehova proslavio.

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA SOFONIJE

 7. Kako će proći Jehovini neprijatelji kada dođe veliki Jehovin dan?

⁷ Blizu je Jehovin dan (1:1-18). Knjiga počinje u zloslutnom tonu. „’Sve ću istrebiti s lica zemlje‘, govori Jehova“ (1:2). Neće se spasti ni čovek ni životinja. Obožavaoci Vala, sveštenici tuđih bogova, ljudi koji su se na krovovima svojih kuća klanjali nebeskoj vojsci, oni koji su mešali obožavanje Jehove sa obožavanjem Malhoma, oni koji su odstupili od Jehove i nisu želeli da ga traže — svi su morali da izginu. Prorok je zapovedio: „Ćutite pred Suverenim Gospodom Jehovom! Jer blizu je Jehovin dan“ (1:7). Jehova je pripremio žrtvu. Knezovi, nasilnici, varalice, oni koji su neodlučni u srcu — svi će biti kažnjeni, a njihovo bogatstvo i imovina će propasti. Prorok kaže da je blizu veliki Jehovin dan! To će biti „dan gneva, dan nevolje i teskobe, dan oluje i pustošenja, dan tame i mraka, dan oblaka i guste tame“. Krv onih koji su zgrešili Jehovi prosuće se kao prašina. „Ni srebro njihovo ni zlato njihovo neće moći da ih izbavi u dan gneva Jehovinog. Oganj revnosti njegove proždreće svu zemlju“ (1:15, 18).

 8. (a) Šta mora da radi onaj ko želi da bude zaštićen u Jehovin dan? (b) Šta stoji u osudi izrečenoj nad narodima?

⁸ Tražiti Jehovu; uništenje raznih naroda (2:1-15). Krotki su podstaknuti da pre nego dan prođe kao pleva ’traže Jehovu, traže pravednost, traže krotost i verovatno će biti zaštićeni u dan gneva Jehovinog‘ (2:3). U nastavku Jehovine objave osuđena je filistejska zemlja. „Ti krajevi pripašće preostalima od Judinog doma.“ Ponosni Moav i Amon biće opustošeni poput Sodoma i Gomore „jer su se rugali narodu Jehove nad vojskama i oholo mu pretili“. I njihovi bogovi će nestati zajedno s njima (2:7, 10). Jehovin ’mač‘ će pobiti i Etiopljane. A šta će biti s neprijateljem koji je na severu — sa Asirijom i njenom prestonicom Ninivom? Pretvoriće se u golu pustoš u kojoj će prebivati samo divlje životinje. Biće „strašan prizor“ i „ko god prođe pored njega u čudu će zviždati“ (2:12, 15).

 9. (a) Zašto se Jerusalimu spremala nevolja i šta je Jehova odlučio u vezi s narodima? (b) Šta daje vedar ton završnom delu proročanstva?

⁹ Buntovni Jerusalim pozvan na odgovornost; blagoslov za ponizni ostatak (3:1-20). Nevolja se spremala i Jerusalimu, buntovnom i nasilničkom gradu. Njegovi knezovi su bili kao „lavovi koji riču“, a njegovi proroci su bili „ljudi neverni“. Niko od stanovnika se nije uzdao u svog Boga Jehovu. Zbog svega toga trebalo je da budu pozvani na odgovornost. Da li su se Jerusalimljani uplašili od Jehove i prihvatili njegovu pouku? Ne. „Nisu nimalo oklevali da u svemu čine zlo“ (3:3, 4, 7). Zato je Jehova odlučio da skupi narode i izlije na njih sav svoj žestoki gnev. Rekao je da će oganj njegove revnosti proždreti svu zemlju. Ali dao je i divno obećanje: ’Daću narodima čist jezik, da bi svi prizivali Jehovino ime i služili mi rame uz rame‘ (3:9). Svi oholi hvalisavci biće uklonjeni, a ponizni ostatak koji pravedno postupa naći će utočište u Jehovinom imenu. Na Sionu će se čuti radosna vika, veselje i klicanje jer će Jehova, kralj Izraela, biti usred svog naroda. To više neće biti vreme da se narod boji ili da mu klonu ruke, jer će ih Jehova spasti i klicaće zbog njih zato što će ih voleti i radovati im se. Jehova je obećao: „Jer ću vam stvoriti dobro ime i pribaviti hvalu među svim narodima na zemlji, kad pred vašim očima vratim vaš zarobljeni narod“ (3:20).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

10. Zašto je bilo dobro što je kralj Josija ozbiljno shvatio Sofonijino proročanstvo?

¹⁰ Bilo je dobro što je kralj Josija poslušao Sofonijino upozorenje i poruku. Započeo je veliku religioznu reformu. Tada je na svetlost dana izašla i knjiga Zakona, koja je bila zagubljena zato što je Jehovin dom bio zapušten. Josija se ražalostio kada su mu iz te knjige pročitali kakve će biti posledice neposlušnosti. Na taj način je ono što je Sofonija sve to vreme prorokovao zapravo bilo potvrđeno ustima još jednog svedoka — Mojsija. Josija se tada ponizio pred Bogom i Jehova mu je zato obećao da prorečeno uništenje neće doći za vreme njegovog života (P. zak., pogl. 28-30; 2. Kralj. 22:8-20). Zemlja je bila pošteđena! Ali ne zadugo, jer Josijini sinovi nisu oponašali njegov dobar primer. Međutim, za Josiju i njegov narod bilo je veoma dobro što su poslušali ’Jehovinu reč koja je došla Sofoniji‘ (Sof. 1:1).

11. (a) Koje važne opomene slične Sofonijinim nalazimo u Propovedi na gori, a koje u Pavlovom pismu Jevrejima? (b) Zašto je Sofonija rekao „verovatno ćete biti zaštićeni“?

¹¹ Isus Hrist, najveći Božji prorok, potvrdio je u svojoj čuvenoj Propovedi na gori da je Sofonija bio pravi Jehovin prorok, jer je izrekao reči koje su veoma slične Sofonijinom savetu iz 3. stiha 2. poglavlja njegove knjige: „Tražite Jehovu, svi krotki na zemlji... Tražite pravednost, tražite krotost.“ Isus je, naime, podstakao one koji su ga slušali: „Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost“ (Mat. 6:33). Oni koji najpre traže Božje Kraljevstvo moraju se čuvati da ne postanu ravnodušni, na šta je i Sofonija upozorio, spomenuvši „one koji odstupaju od Jehove, koji ne traže Jehovu niti ga za savet pitaju“ i „koji govore u svom srcu: ’Jehova neće učiniti ni dobro ni zlo‘“ (Sof. 1:6, 12). U pismu Jevrejima Pavle je takođe govorio o dolasku dana suda i podstakao je hrišćane da se ne povuku. Potom je dodao: „A mi nismo od onih koji se povlače i odlaze u uništenje, nego od onih koji veruju i spasavaju svoj život“ (Jevr. 10:30, 37-39). Sofonija je rekao i ovo: „Verovatno ćete biti zaštićeni u dan gneva Jehovinog.“ Međutim, to nije rekao onima koji brzo odustaju ili koji ne cene Jehovu, nego onima koji su krotki i koji sa iskrenom verom traže Jehovu. Ali zašto je upotrebio izraz „verovatno“? Zato što spasenje zavisi od naših postupaka (Mat. 24:13). Osim toga, time nas podseća da ne možemo iskorištavati Božje milosrđe. Sofonijino proročanstvo jasno pokazuje da će Jehovin dan iznenaditi one koji ništa ne slute (Sof. 2:3; 1:14, 15; 3:8).

12. Kako Sofonijine reči ohrabruju one koji ’traže Jehovu‘?

¹² Dakle, Sofonijina poruka onima koji greše Jehovi predskazuje uništenje, ali pokajnicima koji ’traže Jehovu‘ obećava divne blagoslove. Te pokajnike ohrabruju sledeće Sofonijine reči: „Jehova, kralj Izraela, usred tebe je.“ Sofonija je poručio Sionu da nije vreme da se boji ili da mu klonu ruke i da postane neaktivan, nego da je vreme za pouzdanje u Jehovu. Rekao mu je: „ Moćan je i spašće te. Klicaće zbog tebe radosno. Umiriće se u ljubavi svojoj. Radovaće ti se veselo uzvikujući.“ Radosni mogu biti i svi oni koji ’traže najpre Božje kraljevstvo‘ dok očekuju da ih Bog s ljubavlju zaštiti i podari im večne blagoslove! (3:15-17).

[Fusnote]