„Ostanite u iščekivanju mene“

„’Zato ostanite u iščekivanju mene‘, izričaj je Jehovin“ (SOFONIJA 3:8, NW).

 1. Koje je upozorenje dao prorok Sofonija, i od kakve je to važnosti za ljude danas?

„BLIZU je veliki dan Gospodnji.“ Ovaj upozoravajući povik izrekao je prorok Sofonija sredinom sedmog veka pre n. e. (Sofonija 1:14). U roku od 40 ili 50 godina, to proročanstvo se ispunilo kada je dan izvršenja Jehovinih presuda došao na Jerusalim i na one narode koji su prkosili Jehovinom suverenitetu time što su maltretirali njegov narod. Zašto je to važno za ljude koji žive na kraju 20. veka? Mi živimo u vremenu kada se Jehovin konačni „veliki dan“ brzo približava. Baš kao u Sofonijino vreme, ’žestina gneva‘ Jehovinog tek što nije buknula protiv savremenog ekvivalenta Jerusalima — hrišćanskog sveta — i svih naroda koji maltretiraju Jehovin narod i prkose njegovom univerzalnom suverenitetu (Sofonija 1:4; 2:4, 8, 12, 13; 3:8; 2. Petrova 3:12, 13).

Sofonija — hrabri svedok

 2, 3. (a) Šta znamo o Sofoniji, i šta ukazuje da je on bio Jehovin hrabri svedok? (b) Koje činjenice nam pomažu da odredimo vreme i mesto Sofonijinog prorokovanja?

² Malo se zna o proroku Sofoniji, čije ime (hebrejski, Tsephan·yahʹ) znači „Jehova je sakrio (sabrao)“. Međutim, kao kontrast drugim prorocima, Sofonija je pružio svoj rodoslov do četvrtog kolena unazad do ’Jezekije‘ (Sofonija 1:1; uporedi sa Isaijom 1:1; Jeremijom 1:1; Jezekiljem 1:3). To je tako neobično da većina komentatora identifikuje vernog kralja Jezekiju kao njegovog čukunčukundedu. Ako on to jeste bio, onda je Sofonija bio kraljevskog porekla, a to bi njegovoj oštroj osudi knezova Jude dalo dodatnu težinu i pokazalo da je on bio Jehovin hrabri svedok i prorok. Njegovo prisno poznavanje topografije Jerusalima i onoga šta se dešavalo na kraljevskom dvoru sugeriše da je Jehovine presude možda objavljivao u samoj prestonici. (Vidi Sofoniju 1:8-11, fusnote u NW.)

³ Vredna pažnje je činjenica da, dok je Sofonija objavljivao božanske presude protiv državnih Judinih ’knezova‘ (plemića, ili plemenskih glavara) i ’kraljevih sinova‘, on u svoj kritici nikada nije spomenuo samog kraljaa (Sofonija 1:8; 3:3). Ovo navodi na pomisao da je mladi kralj Josija već ispoljio sklonost ka čistom obožavanju, iako, s obzirom na situaciju koju je Sofonija osudio, očigledno još nije započeo svoju religioznu reformu. Sve ovo navodi na pomisao da je Sofonija prorokovao u Judi u ranim godinama Josije, koji je vladao od 659. do 629. pre n. e. Energično Sofonijino prorokovanje bez sumnje je uvećalo svesnost mladog Josije o idolopoklonstvu, nasilju i pokvarenosti što su u to vreme preovladavali u Judi i ohrabrilo njegovu kasniju akciju protiv idolopoklonstva (2. Letopisa 34:1-3).

Razlozi za Jehovin žestoki gnev

 4. Kojim je rečima Jehova izrazio svoj gnev protiv Jude i Jerusalima?

⁴ Jehova je imao dobar razlog da oseća gnev prema vođama i stanovnicima Jude i njene prestonice, Jerusalima. Preko svog proroka Sofonije on je rekao: „Na Judu ću rukom svojom zamahnuti i na stanovnike Jerusalimske; istrebiću iz tih mesta Valove ostatke, ime sluga njegovih i sveštenika njegovih; one koji se na krovovima vojsci nebeskoj klanjaju, koji im se klanjaju a Gospodom se kunu, i kunu se kraljem svojim [„i koji se kunu Melhomom“, DK]“ (Sofonija 1:4, 5).

 5, 6. (a) Kakva je bila religiozna situacija u Judi u Sofonijino vreme? (b) Kakvo je bilo stanje Judinih državnih vođa i njihovih podređenih?

⁵ Juda je bila ukaljana ponižavajućim obredima plodnosti u obožavanju Vala, demonskom astrologijom i obožavanjem paganskog boga Malhoma. Ako je Malhom isto što i Moloh, kako neki sugerišu, onda je Judino krivo obožavanje uključivalo gnusno žrtvovanje dece. Takvi religiozni postupci su odvratni u Jehovinim očima (1. Kraljevima 11:5, 7; 14:23, 24; 2. Kraljevima 17:16, 17). Oni su navukli njegovu jarost tim više jer su se ti idolopoklonici još uvek zaklinjali u Jehovino ime. On više neće tolerisati takvu religioznu nečistoću i odrezaće paganske i otpadničke sveštenike.

⁶ Nadalje, Judine državne vođe bile su pokvarene. Njeni knezovi su bili poput grabljivih ’lavova koji riču‘, a njene sudije su se mogli uporediti s proždrljivim ’vukovima‘ (Sofonija 3:3). Njihovi podređeni bili su optuženi da su ’kuće gospodara napunili nasiljem i prevarom‘ (Sofonija 1:9). Materijalizam je bio rasprostranjen. Mnogi su koristili situaciju da zgrnu bogatstvo (Sofonija 1:13).

Sumnje u pogledu Jehovinog dana

 7. Koliko dugo je pre ’velikog dana Gospodnjeg‘ Sofonija prorokovao, i kakvo je bilo duhovno stanje mnogih Jevreja?

⁷ Kao što smo već videli, katastrofalna religiozna situacija koja je preovladavala u Sofonijinim danima ukazuje da je on svoje delo kao svedok i prorok obavljao pre nego što je kralj Josija oko 648. pre n. e. započeo svoju akciju protiv idolopoklonstva (2. Letopisa 34:4, 5). Verovatno je, dakle, da je Sofonija prorokovao najmanje 40 godina pre nego što je „veliki dan Gospodnji“ došao na kraljevstvo Jude. U tom intervalu, mnogi Jevreji su imali sumnje i ’odvraćali su se‘ od služenja Jehovi, postajući ravnodušni. Sofonija govori o onima „što Gospoda ne traže, niti ga za savet pitaju“ (Sofonija 1:6). Očito, osobe u Judi su bile apatične, i nisu se bavile Bogom.

 8, 9. (a) Zašto će Jehova ispitati „ljude koji na svom talogu leže“? (b) Na koje će načine Jehova obratiti pažnju na stanovnike Jude i na njegove državne i religiozne vođe?

⁸ Jehova je obznanio svoju nameru da ispita one koji tvrde da su njegov narod. Među onima koji se izdaju da su njegovi obožavaoci, on će iznaći one koji u svojim srcima gaje sumnje u pogledu njegove sposobnosti ili namere da interveniše u ljudskim zbivanjima. On je rekao: „U taj dan ću ja s buktinjama Jerusalim pretražiti, i kazniću ljude koji na svom talogu leže, i u srcu svome vele: Ne čini Gospod ni dobra ni zla“ (Sofonija 1:12). Ovaj izraz ’ljudi koji na svom talogu leže‘ (ukazivanje na spravljanje vina) odnosi se na one koji su se ustalili, poput taloga na dnu neke bačve, i koji ne žele da ih bilo kakva objava o neposrednoj božanskoj intervenciji u poslove čovečanstva uznemirava.

⁹ Jehova će obratiti pažnju na stanovnike Jude i Jerusalima i na njihove sveštenike koji su obožavanje njega pomešali s paganizmom. Ako se osećaju sigurnima, kao da su pod okriljem noći unutar jerusalimskih zidina, on će ih pretražiti kao s buktinjama koje će probiti duhovnu tamu u kojoj su oni našli zaklon. On će ih istresti iz njihove religiozne apatije, najpre zastrašujućim porukama o presudama, a zatim izvršenjem tih presuda.

„Blizu je veliki dan Gospodnji“

10. Kako je Sofonija opisao „veliki dan Gospodnji“?

¹⁰ Jehova je nadahnuo Sofoniju da objavi: „Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je, naglo se primiče! Dan Gospodnji glas svoj pušta [’gorki‘, NW]“ (Sofonija 1:14). Zaista su gorki dani bili pred svima — sveštenicima, knezovima i narodom — koji su odbili da paze na upozorenje i da se vrate pravom obožavanju. Opisujući taj dan izvršenja presude, proročanstvo nastavlja: „Dan je taj dan gneva, dan teskobe i muka, dan pustošenja i zatiranja, dan mraka i tame, dan oblaka i magle, dan u koji će odjeknuti trube i pokliči bojni na tvrde gradove i na kule visoke“ (Sofonija 1:15, 16).

11, 12. (a) Kakva je poruka osude bila izrečena protiv Jerusalima? (b) Da li će materijalni prosperitet spasti Jevreje?

¹¹ U roku od nekoliko brzoprolaznih decenija, vojske Vavilona upašće u Judu. Jerusalim neće umaći. Njegovi stambeni i poslovni delovi biće opustošeni. „U taj dan, govori Gospod, biće vike na Ribljim vratima i kukanja na drugoj od grada strani, i velika pogibija na bregovima. Zakukajte, stanovnici Makteski! [deo Jerusalima], jer izgiboše svi oni što trguju, istrebiše se svi koji srebro nose“ (Sofonija 1:10, 11, fusnota u NW).

¹² Odbijajući da veruju da je Jehovin dan blizu, mnogi Jevreji su bili duboko upetljani u unosne poslovne pothvate. Ali preko svog vernog proroka Sofonije, Jehova je prorekao da će ’se dobra njihova razgrabiti, kuće njihove pustošiti‘. Oni neće piti vino koje su spremali, i „neće ih moći izbaviti ni srebro ni zlato njihovo u dan gneva Gospodnjega“ (Sofonija 1:13, 18).

Osuđeni drugi narodi

13. Kakvu je poruku osude Sofonija izrekao protiv Moava, Amona i Asirije?

¹³ Posredstvom svog proroka Sofonije, Jehova je takođe iskazao svoj gnev protiv naroda koji su maltretirali njegov narod. On je objavio: „Čuo sam ja hule Moavske i uvrede Amonskih sinova, kad moj narod ružiše i besno [„ponosno“, NW] se podigoše na međe njegove. Zato: Živ sam ja!, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav će kao Sodom biti, a sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama pokriveno, slatina i večna pustoš. ... Dignuće on ruku svoju na sever i zatrće Asiriju, i od Ninevije će pustoš napraviti, suhu zemlju kao pustinju“ (Sofonija 2:8, 9, 13).

14. Koji dokaz postoji da su se strani narodi ’ponosno podizali‘ protiv Izraelaca i njihovog Boga, Jehove?

¹⁴ Moav i Amon bili su Izraelovi tradicionalni neprijatelji. (Uporedi sa Sudijama 3:12-14.) Moavska stena, u Muzeju u Luvru, u Parizu, nosi jednu gravuru koja sadrži hvalisavu izjavu moavskog kralja Meše. On ponosito priča o tome kako je zauzeo nekoliko izraelskih gradova uz pomoć svog boga Hemosa (2. Kraljevima 1:1). Jeremija, Sofonijin savremenik, govorio je o tome da su Amonci okupirali Izraelsku teritoriju Gada u ime njihovog boga Malhoma (Jeremija 49:1). Što se tiče Asirije, kralj Salmanasar V opkolio je i zauzeo Samariju otprilike jedan vek pre Sofonijinog vremena (2. Kraljevima 17:1-6). Malo kasnije, kralj Senaherim je napao Judu, zaposeo mnoge njene utvrđene gradove, i čak zapretio Jerusalimu (Isaija 36:1, 2). Govornik asirskog kralja se zaista ponosno podizao protiv Jehove kada je zahtevao predaju Jerusalima (Isaija 36:4-20).

15. Kako će Jehova poniziti bogove naroda koji su se ponosno podizali protiv njegovog naroda?

¹⁵ Psalam 83 spominje brojne narode, uključujući i Moav, Amon i Asiriju, koji su se ponosno podizali protiv Izraela, i hvalisavo govorili: „Dođite ... da ih istrebimo iz naroda, da se ime Izrailjevo više ne spomene“ (Psalam 83:5). Prorok Sofonija je hrabro najavio da će svi ovi oholi narodi i njihovi bogovi biti poniženi pred Jehovom nad vojskama. „To će im biti za ponositost njihovu, jer naružiše i uvrediše drsko narod Gospoda nad vojskama. Gospod će im strahovit biti, jer će on sve bogove zemaljske uništiti, i njemu će se svi u zemlji klanjati po svim ostrvima naroda“ (Sofonija 2:10, 11).

„Ostanite u iščekivanju mene“

16. (a) Za koga je približavanje Jehovinog dana bio izvor radosti, i zašto? (b) Koji je podstičući poziv bio upućen ovom vernom ostatku?

¹⁶ Dok su duhovna letargija, skepticizam, idolopoklonstvo, pokvarenost i materijalizam preovladavali među vođama i mnogim stanovnicima Jude i Jerusalima, očigledno su neki verni Jevreji slušali Sofonijina upozoravajuća proročanstva. Njih su rastužili gnusni postupci Judinih knezova, sudija i sveštenika. Sofonijine izjave su bile izvor utehe za ove lojalne osobe. Daleko od toga da je uzrok patnje, za njih je približavanje Jehovinog dana bio izvor radosti, jer će on zaustaviti takve ogavne postupke. Verni ostatak je pazio na Jehovin podstičući poziv: „’Zato, ostanite u iščekivanju mene‘, izričaj je Jehovin, ’do dana mog ustajanja na plen, jer je moja sudska odluka da skupim nacije, da priberem kraljevstva, da bih izlio na njih svoju tužbu, sav svoj gorući gnev‘“ (Sofonija 3:8, NW).

17. Kada je i kako Sofonijina poruka presude počela da se ispunjava na narodima?

¹⁷ Oni koji su pazili na to upozorenje nisu bili zatečeni. Mnogi su doživeli da vide ispunjenje Sofonijinog proročanstva. Koalicija Vavilonaca, Mida i hordi sa severa, verovatno Skita, zauzela je i uništila Nineviju 632. pre n. e. Istoričar Vil Durant govori: „Vojska Vavilonaca pod Nabopolasarom ujedinjena s vojskom Mida pod Sikaresom i hordom Skita iz Kaukasa, sa zadivljujućom lakoćom i brzinom osvojili su severne tvrđave. ... Jednim udarcem Asirija je nestala iz istorije.“ Bilo je to upravo ono što je Sofonija prorokovao (Sofonija 2:13-15).

18. (a) Kako je božanska presuda izvršena nad Jerusalimom, i zašto? (b) Kako se Sofonijino proročanstvo o Moavu i Amonu ispunilo?

¹⁸ Mnogi Jevreji koji su ostali u iščekivanju Jehove takođe su doživeli da vide da se njegove presude izvršavaju nad Judom i Jerusalimom. U vezi s Jerusalimom, Sofonija je prorokovao: „Teško gradu buntovnom i okaljanom, gradu nasilničkom! Ne sluša glasa nikakvoga, ne prima nauka; ne uzda se u Gospoda, ne pristupa Bogu svome“ (Sofonija 3:1, 2). Zbog Jerusalimove nevernosti, Vavilonci su ga dva puta opsedali i konačno zauzeli i uništili 607. pre n. e. (2. Letopisa 36:5, 6, 11-21). Što se tiče Moava i Amona, prema jevrejskom istoričaru Josifu, u petoj godini posle pada Jerusalima, Vavilonci su protiv njih vodili rat i porazili ih. Nakon toga su prestali da postoje, kao što je prorečeno.

19, 20. (a) Kako je Jehova nagradio one koji su ostali u iščekivanju njega? (b) Zašto nas ovi događaji interesuju i šta će biti osmotreno u narednom članku?

¹⁹ Ispunjenje ovih i drugih detalja Sofonijinog proročanstva bilo je za Jevreje i nejevreje koji su ostali u iščekivanju Jehove iskustvo koje jača veru. Među onima koji su preživeli uništenje koje je zadesilo Judu i Jerusalim bili su Jeremija, Etiopljanin Avdemeleh i dom Jonadavov, Rihavovci (Jeremija 35:18, 19; 39:11, 12, 16-18). Verni Jevreji u izgnanstvu i njihovo potomstvo, što su i dalje čekali Jehovu, postali su deo srećnog ostatka koji je 537. pre n. e. bio oslobođen iz Vavilona i koji se vratio u Judu da ponovo uspostavi čisto obožavanje (Jezdra 2:1; Sofonija 3:14, 15, 20).

²⁰ Kakvo sve ovo značenje ima za naše vreme? Na mnogo načina situacija iz Sofonijinih dana odgovara stvarima koje se danas dešavaju u hrišćanskom svetu. Nadalje, različiti stavovi Jevreja u tim vremenima imaju sličnosti sa stavovima koji se danas mogu naći, ponekad čak i među Jehovinim narodom. Ovo su stvari koje će biti obrađene u narednom članku.

[Fusnota]

Kao ponavljanje

◻ Kakva je u Sofonijinim danima bila religiozna situacija u Judi?

◻ Kakvo je stanje preovladavalo među državnim vođama, i kakav je bio stav mnogih iz naroda?

◻ Kako su se narodi ponosno podizali protiv Jehovinog naroda?

◻ Koje je upozorenje Sofonija dao Judi i drugim narodima?

◻ Kako su oni koji su ostali u iščekivanju Jehove bili nagrađeni?

[Slika na 9. strani]

Moavska stena koja potvrđuje da je moavski kralj Meša govorio prekorne reči protiv drevnog Izraela

[Izvor]

Moavska stena: Muzej u Luvru, u Parizu

[Slika na 10. strani]

Dajući podršku Sofonijinom proročanstvu, ova tablica s klinastim pismom Vavilonske hronike beleži da je koalicija vojski uništila Nineviju

[Izvor]

Tablica s klinastim pismom: ljubaznošću The British Museum