„Ostanite u iščekivanju mene“

16. (a) Za koga je približavanje Jehovinog dana bio izvor radosti, i zašto? (b) Koji je podstičući poziv bio upućen ovom vernom ostatku?

¹⁶ Dok su duhovna letargija, skepticizam, idolopoklonstvo, pokvarenost i materijalizam preovladavali među vođama i mnogim stanovnicima Jude i Jerusalima, očigledno su neki verni Jevreji slušali Sofonijina upozoravajuća proročanstva. Njih su rastužili gnusni postupci Judinih knezova, sudija i sveštenika. Sofonijine izjave su bile izvor utehe za ove lojalne osobe. Daleko od toga da je uzrok patnje, za njih je približavanje Jehovinog dana bio izvor radosti, jer će on zaustaviti takve ogavne postupke. Verni ostatak je pazio na Jehovin podstičući poziv: „’Zato, ostanite u iščekivanju mene‘, izričaj je Jehovin, ’do dana mog ustajanja na plen, jer je moja sudska odluka da skupim nacije, da priberem kraljevstva, da bih izlio na njih svoju tužbu, sav svoj gorući gnev‘“ (Sofonija 3:8, NW).

17. Kada je i kako Sofonijina poruka presude počela da se ispunjava na narodima?

¹⁷ Oni koji su pazili na to upozorenje nisu bili zatečeni. Mnogi su doživeli da vide ispunjenje Sofonijinog proročanstva. Koalicija Vavilonaca, Mida i hordi sa severa, verovatno Skita, zauzela je i uništila Nineviju 632. pre n. e. Istoričar Vil Durant govori: „Vojska Vavilonaca pod Nabopolasarom ujedinjena s vojskom Mida pod Sikaresom i hordom Skita iz Kaukasa, sa zadivljujućom lakoćom i brzinom osvojili su severne tvrđave. ... Jednim udarcem Asirija je nestala iz istorije.“ Bilo je to upravo ono što je Sofonija prorokovao (Sofonija 2:13-15).

18. (a) Kako je božanska presuda izvršena nad Jerusalimom, i zašto? (b) Kako se Sofonijino proročanstvo o Moavu i Amonu ispunilo?

¹⁸ Mnogi Jevreji koji su ostali u iščekivanju Jehove takođe su doživeli da vide da se njegove presude izvršavaju nad Judom i Jerusalimom. U vezi s Jerusalimom, Sofonija je prorokovao: „Teško gradu buntovnom i okaljanom, gradu nasilničkom! Ne sluša glasa nikakvoga, ne prima nauka; ne uzda se u Gospoda, ne pristupa Bogu svome“ (Sofonija 3:1, 2). Zbog Jerusalimove nevernosti, Vavilonci su ga dva puta opsedali i konačno zauzeli i uništili 607. pre n. e. (2. Letopisa 36:5, 6, 11-21). Što se tiče Moava i Amona, prema jevrejskom istoričaru Josifu, u petoj godini posle pada Jerusalima, Vavilonci su protiv njih vodili rat i porazili ih. Nakon toga su prestali da postoje, kao što je prorečeno.

19, 20. (a) Kako je Jehova nagradio one koji su ostali u iščekivanju njega? (b) Zašto nas ovi događaji interesuju i šta će biti osmotreno u narednom članku?

¹⁹ Ispunjenje ovih i drugih detalja Sofonijinog proročanstva bilo je za Jevreje i nejevreje koji su ostali u iščekivanju Jehove iskustvo koje jača veru. Među onima koji su preživeli uništenje koje je zadesilo Judu i Jerusalim bili su Jeremija, Etiopljanin Avdemeleh i dom Jonadavov, Rihavovci (Jeremija 35:18, 19; 39:11, 12, 16-18). Verni Jevreji u izgnanstvu i njihovo potomstvo, što su i dalje čekali Jehovu, postali su deo srećnog ostatka koji je 537. pre n. e. bio oslobođen iz Vavilona i koji se vratio u Judu da ponovo uspostavi čisto obožavanje (Jezdra 2:1; Sofonija 3:14, 15, 20).

 2. Koje sličnosti postoje između stanja u Sofonijinim danima i situacije unutar hrišćanskog sveta danas?

² Danas, Jehovina sudska presuda jeste da okupi narode za uništenje u daleko većoj razmeri nego u Sofonijinim danima (Sofonija 3:8). Ti narodi koji tvrde da su hrišćanski naročito su prekorljivi pred Bogom.