11, 12. (a) Koji se drugi deo Sofonijinog proročanstva ispunjava na ostatku? (b) Kako pomazani ostatak pazi na poziv „Da ne smalakšu ruke tvoje“?

¹¹ Verni ostatak se raduje što je 1919. bio oslobođen od duhovnog zarobljeništva u Vavilonu velikom, svetskom carstvu krive religije. On je doživeo ispunjenje Sofonijinog proročanstva: „Glas radosti puštaj, kćeri Sionska! Glas veselja puštaj, Izrailju! Raduj se i veseli se iz sveg srca, kćeri Jerusalimska! Uklonio je Gospod kazne tvoje, udaljio neprijatelja tvoga. Kralj je Izrailjev, Gospod, usred tebe; nemaš više da se zla bojiš! U taj dan reći će se Jerusalimu: Ne boj se! Da ne smalakšu ruke tvoje, Sione! Gospod je, Bog tvoj, usred tebe, kao junak izbavitelj“ (Sofonija 3:14-17).

¹² Uz uverenje i obilan dokaz da je Jehova Bog usred njih, pomazani ostatak je neustrašivo išao napred ispunjavajući svoj božanski zadatak. On propoveda dobru vest o Kraljevstvu i obznanjuje Jehovine presude protiv hrišćanskog sveta, ostatka Vavilona velikog i čitavog Sotoninog zlog sistema stvari. Kroz sito i rešeto, tokom decenija od 1919, on je slušao božansku zapovest: „Ne boj se! Da ne smalakšu ruke tvoje.“ On nije omlitavio ruke u distribuisanju milijardi traktata, časopisa, knjiga i brošurica što objavljuju Jehovino Kraljevstvo. On je primer koji nadahnjuje na veru za druge ovce koje se, od 1935, skupljaju na njegovoj strani.

„Da ne smalakšu ruke tvoje“

13, 14. (a) Zašto su se neki Jevreji odvratili od služenja Jehovi, i kako je to postalo vidljivo? (b) Šta bi bilo nemudro da radimo, i u kom poslu ne bi trebalo da pustimo da nam smalakšu ruke?

¹³ Dok ’ostajemo u iščekivanju‘ Jehovinog velikog dana, kako možemo izvući praktičnu korist iz Sofonijinog proročanstva? Prvo, treba da se čuvamo da ne postanemo poput Jevreja u Sofonijinim danima koji su se odvratili od sleđenja Jehove jer su sumnjali u pogledu blizine Jehovinog dana. Takvi Jevreji nisu obavezno javno izražavali svoje sumnje, ali je njihov način postupanja otkrio da oni nisu zaista verovali da je Jehovin veliki dan blizu. Oni su se koncentrisali na zgrtanje bogatstva umesto na to da ostanu u iščekivanju Jehove (Sofonija 1:12, 13; 3:8).

¹⁴ Danas uopšte nije vreme da se dozvoli sumnjama da u našim srcima uhvate korena. Bilo bi vrlo nemudro da u našem srcu i mislima odložimo dolazak Jehovinog dana (2. Petrova 3:1-4, 10). Mi treba da izbegavamo da se odvraćamo od sleđenja Jehove ili toga ’da dopustimo da nam smalakšu ruke‘ u njegovoj službi. Ovo uključuje da u našem propovedanju ’jevanđelja‘ ’ne radimo nemarnom rukom‘ (Poslovice 10:4; Marko 13:10).

Ali posredstvom Sofonijinog proročanstva, Jehova osnažuje svoj verni narod, govoreći: „Da ne smalakšu ruke tvoje,... Gospod je, Bog tvoj, usred tebe, kao junak izbavitelj; od tebe će on učiniti radost svoju najveću, zanos veselja imaće za tebe“ (Sofonija 3:16, 17).

17. Koji dobar primer bi trebalo noviji među drugim ovcama da slede, i kako?

¹⁷ U savremenoj istoriji Jehovinog naroda, činjenica je da su ostatak, kao i stariji među drugim ovcama, obavili ogromno delo sakupljanja u ovim poslednjim danima. Svi ovi verni hrišćani pokazivali su ustrajnost decenijama. Oni nisu dozvolili da ih ravnodušnost od strane većine u hrišćanskom svetu obeshrabri. Tako neka noviji među drugim ovcama ne dopuste da izgube volju zbog ravnodušnosti prema duhovnim stvarima koja danas toliko preovladava u mnogim zemljama. Neka ne dopuste ’da im ruke smalakšu‘ ili klonu. Neka iskoriste svaku priliku da prezentuju Kulu stražaru, Probudite se! i druge divne publikacije naročito osmišljene da pomognu ovcama sličnim ljudima da nauče istinu o Jehovinom danu i blagoslovima koji će uslediti.