„Poželjne stvari“ pune Jehovin dom
„Potrešću ja [Jehova] sve narode; steći će se blago [„poželjne stvari“, NW ] svih naroda, i ja ću ovaj dom slave napuniti“ (AGEJ 2:7).
1. Zašto u hitnim situacijama prvo mislimo na one koje volimo?
KOJE se poželjne stvari nalaze u tvom domu? Imaš li raskošan nameštaj, najnoviji kompjuter, nova kola u garaži? Čak i ako imaš sve to, zar se ne bi složio da u tvom domu najviše vrede ljudi — članovi tvoje porodice? Zamisli da te noću probudi miris dima. Gori ti kuća, i imaš svega nekoliko minuta da pobegneš! Šta će ti biti najvažnije? Nameštaj? kompjuter? kola? Zar nećeš prvo pomisliti na one koje voliš? Naravno da hoćeš, jer ljudi vrede mnogo više od stvari.
2. Koliko je opsežno Jehovino stvarstvo, i koji njegov deo Isus najviše voli?
2 Razmisli sada o Jehovi Bogu i njegovom Sinu Isusu Hristu. Jehova je „onaj koji je stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima“ (Dela apostolska 4:24). Njegov Sin, „majstor“, bio je posrednik preko koga je Jehova stvorio sve ostalo (Poslovice 8:30, 31, NW; Jovan 1:3; Kološanima 1:15-17). Sve što je stvoreno vredno je i Jehovi i Isusu. (Uporedi s Postanjem 1:31.) Ali šta misliš, koji deo stvarstva im najviše znači — stvari ili ljudi? Isus u ulozi personifikovane mudrosti kaže: „Milina mi je sa sinovima ljudskim“ (DK), ili kako to stoji u prevodu Vilijama F. Beka, Isus je bio „oduševljen ljudskim bićima“.
3. Koje je proročanstvo Jehova izrekao preko Ageja?
3 Jehova nesumnjivo veoma ceni ljude. Jedan pokazatelj toga nalazi se u proročanskim rečima koje je 520. pre n. e. izrekao preko svog proroka Ageja. Jehova je objavio: „Potrešću ja sve narode; steći će se blago [„poželjne stvari“, NW] svih naroda, i ja ću ovaj dom slave napuniti... I slava će ovog doma biti veća nego onog prvog“ (Agej 2:7, 9).
4, 5. (a) Zašto ne bi bilo razumno zaključiti da se izraz „poželjne stvari“ odnosi na materijalnu raskoš? (b) Kako bi definisao „poželjne stvari“, i zašto?
4 Koje će „poželjne stvari“ napuniti Jehovin dom i doneti mu neuporedivu slavu? Raskošan nameštaj i kitnjasti ukrasi? Zlato, srebro i drago kamenje? Takav zaključak baš i ne bi bio razuman. Seti se da je prethodni hram, koji je bio svečano otvoren oko pet vekova pre toga, vredeo milijarde dolara!a Jehova sigurno ne bi očekivao da hram koji je izgradila relativno mala grupa Jevreja koji su se vratili u svoju domovinu, po materijalnoj raskoši nadmaši Solomonov hram!
5 Šta su onda „poželjne stvari“ koje će napuniti Jehovin dom? Očito je da to moraju biti ljudi. Konačno, Jehovino srce se ne raduje zlatu i srebru, već ljudima koji mu služe iz ljubavi (Poslovice 27:11; 1. Korinćanima 10:26). Da, Jehova veoma ceni sve muškarce, žene i decu koji ga obožavaju na prihvatljiv način (Jovan 4:23, 24). Oni su „poželjne stvari“, i Jehovi su daleko dragoceniji od svih ukrasa koji su ulepšavali Solomonov hram.
6. Čemu je služio Božji drevni hram?
6 Uprkos bezdušnom protivljenju, hram je završen 515. pre n. e. Dok Isus nije žrtvovao sebe, hram u Jerusalimu je bio centar čistog obožavanja za mnoge „poželjne stvari“, koje su činili Jevreji i nejevrejski prozeliti. Ali taj hram je predstavljao nešto daleko uzvišenije, kao što ćemo već videti.
Ispunjenje u prvom veku
7. (a) Šta je predočavao Božji drevni hram u Jerusalimu? (b) Opiši šta je prvosveštenik radio na Dan pomirenja.
7 Hram u Jerusalimu je predočavao jedno veće uređenje za obožavanje. To je Božji duhovni hram, koji je Jehova osnovao 29. n. e., s Isusom kao Prvosveštenikom (Jevrejima 5:4-10; 9:11, 12). Pogledajmo koje su paralele postojale između dužnosti izraelskog prvosveštenika i onoga što je Isus uradio. Prvosveštenik je svake godine na Dan pomirenja pristupao oltaru u hramskom dvorištu i prinosio jednog junca za okajanje greha sveštenikâ. Kasnije je s krvlju tog junca ulazio u hram, prolazeći kroz vrata koja odvajaju dvorište od Svetinje, i zatim kroz zavesu koja odvaja Svetinju od Svetinje nad svetinjama. Kad bi ušao u Svetinju nad svetinjama, prvosveštenik bi krvlju pokropio kovčeg saveza. Zatim je na isti način prinosio jarca za okajanje greha 12 nesvešteničkih izraelskih plemena (Levitska 16:5-15). Kako se ovaj postupak može povezati s Božjim duhovnim hramom?
8. (a) U kom smislu je Isus prinesen početkom 29. n. e.? (b) U kom je posebnom odnosu s Jehovom bio Isus sve vreme službe na zemlji?
8 U stvari, Isus je 29. n. e. prinesen na oltaru Božje volje, kad se krstio i kad je bio pomazan Božjim svetim duhom (Luka 3:21, 22). U stvari, taj događaj je označio početak Isusovog žrtvenog životnog puta koji je trajao tri i po godine (Jevrejima 10:5-10). Isus je u tom periodu bio duhom rođeni Božji Sin. Drugi ljudi nisu mogli u potpunosti da shvate taj jedinstveni položaj koji je Isus imao pred svojim nebeskim Ocem. Bilo je kao da im se na očima rasuđivanja nalazila jedna zavesa, baš kao što je zavesa zaklanjala Svetinju od pogleda onih koji su bili u dvorištu šatora (Izlazak 40:28).
9. Zašto Isus nije mogao da uđe u nebo kao čovek, i kako je ta situacija rešena?
9 Uprkos tome što je bio duhom pomazani Sin Božji, Isus kao čovek nije mogao dobiti nebeski život. Zašto? Zato što telo i krv ne mogu naslediti Božje nebesko Kraljevstvo (1. Korinćanima 15:44, 50). Pošto je Isusovo ljudsko telo predstavljalo jednu barijeru, ono je prikladno predočeno zavesom koja je odvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama u Božjem drevnom hramu (Jevrejima 10:20). Ali tri dana posle Isusove smrti, Bog ga je uskrsnuo kao duhovno biće (1. Petrova 3:18). Tada je on mogao da uđe u odeljak Svetinje nad svetinjama u Božjem duhovnom hramu — u samo nebo. I upravo to se i desilo. Pavle piše: „Hrist nije ušao u sveto mesto [očigledno ukazujući na Svetinju nad svetinjama] načinjeno rukama, koje je kopija stvarnosti, već u samo nebo, da se sada pojavi pred Božjim licem za nas“ (Jevrejima 9:24).
10. Šta je Isus uradio kad se vratio na nebo?
10 Isus je na nebu izvršio ’kropljenje krvlju‘ svoje žrtve tako što je Jehovi predao otkupnu vrednost svoje životne krvi. Međutim, Isus je uradio još nešto. Kratko pre svoje smrti, svojim sledbenicima je rekao: „Idem da vam pripremim mesto. A ako odem i pripremim vam mesto, ponovo ću doći i primiću vas k sebi, da i vi budete tamo gde sam ja“ (Jovan 14:2, 3). Tako je Isus svojim ulaskom u Svetinju nad svetinjama, to jest u nebo, otvorio put i drugima (Jevrejima 6:19, 20). Ti pojedinci, kojih će biti 144 000, služiće kao podsveštenici u uređenju Božjeg duhovnog hrama (Otkrivenje 7:4; 14:1; 20:6). Baš kao što je izraelski prvosveštenik u Svetinju nad svetinjama najpre unosio krv junca kako bi okajao grehe sveštenikâ, tako je i vrednost Isusove prolivene krvi najpre primenjena na tih 144 000 podsveštenika.b
Današnje „poželjne stvari“
11. U čiju je korist izraelski prvosveštenik prinosio jarca, i šta je to predočavalo?
11 Izgleda da je do 1935. godine, glavno sakupljanje pomazanika bilo dovršeno.c Međutim, Jehova nije završio s proslavljanjem svog doma. Ne, u taj dom će doći još ’poželjnih stvari‘. Seti se da je izraelski prvosveštenik prinosio dve životinje — junca za grehe sveštenikâ i jarca za grehe nesvešteničkih plemena. Pošto su sveštenici predočavali pomazanike koji će biti s Isusom u nebeskom Kraljevstvu, koga su predstavljala nesveštenička plemena? Odgovor nalazimo u Isusovim rečima zapisanim u Jovanu 10:16: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog tora; ja i njih moram da dovedem, i slušaće moj glas, i biće jedno stado pod jednim pastirom.“ Dakle, od Isusove prolivene krvi korist imaju dve grupe ljudi — najpre oni hrišćani koji imaju nadu da će vladati s Isusom na nebu, a zatim oni koji željno očekuju večni život na rajskoj zemlji. Očigledno je da „poželjne stvari“ iz Agejevog proročanstva predočavaju ovu drugu grupu ljudi (Mihej 4:1, 2; 1. Jovanova 2:1, 2).
12. Kako danas mnoge „poželjne stvari“ dolaze u Božji dom?
12 Ove „poželjne stvari“ još uvek pune Jehovin dom. Zadnjih godina ukinuta su ograničenja u istočnoj Evropi, nekim delovima Afrike i u drugim zemljama, čime je omogućeno da dobra vest o Božjem uspostavljenom Kraljevstvu napreduje u dosad neobrađenim područjima. Dok poželjne osobe dolaze u uređenje Božjeg hrama, one pak nastoje da stvaraju daljnje učenike, iz poslušnosti Isusovoj zapovesti (Matej 28:19, 20). Dok to čine, nailaze na mnoge osobe, kako mlade tako i stare, koje imaju potencijal da postanu „poželjne stvari“ koje će proslaviti Jehovin dom. Pogledaj samo nekoliko primera kako se to odvija.
13. Kako je jedna devojčica iz Bolivije pokazala revnost za širenje poruke o Kraljevstvu?
13 U Boliviji je jedna petogodišnja devojčica čiji su roditelji Svedoci zamolila vaspitačicu za dozvolu da odsustvuje iz obdaništa u sedmici posete pokrajinskog nadglednika. Zašto? Želela je da učestvuje u službi tokom cele te sedmice posebnih aktivnosti. Njeni roditelji su bili iznenađeni ali i srećni zbog njenog odličnog stava. Ta devojčica sada vodi pet kućnih biblijskih studija, i neki od tih studenata Biblije posećuju hrišćanske sastanke. Čak je i svoju vaspitačicu dovela u Dvoranu Kraljevstva. Možda će s vremenom i neki njeni studenti Biblije pokazati da su „poželjne stvari“ koje će proslaviti Jehovin dom.
14. Kako je bila nagrađena upornost jedne sestre iz Koreje koja je svedočila na izgled nezainteresovanoj osobi?
14 Dok je čekala voz na stanici, jedna hrišćanka iz Koreje prišla je nekom studentu koji je slušao muziku preko slušalica. Pitala ga je: „Da li pripadate nekoj religiji?“ Student je odgovorio: „Ne zanima me religija.“ To nije pokolebalo našu sestru. „S vremenom“, nastavila je, „čovek možda poželi da pristupi nekoj religiji. Ali ako ništa ne zna o religiji, može da izabere pogrešnu.“ Student je promenio izraz lica i počeo sa zanimanjem da je sluša. Ona mu je ponudila knjigu Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe?, i rekla da će mu ta publikacija biti od velike pomoći kad dođe vreme da izabere neku religiju. On je spremno uzeo knjigu. Sledeće sedmice je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima, i sada posećuje sve skupštinske sastanke.
15. Kako jedna devojčica iz Japana započinje biblijske studije, i kako je njen trud nagrađen?
15 Dvanaestogodišnja Megumi iz Japana gleda na svoju školu kao na plodno područje za propovedanje i poučavanje. Čak je uspela da započne mnogo biblijskih studija. Kako Megumi to radi? Pošto na pauzi za ručak čita Bibliju ili se priprema za sastanke, drugi iz razreda je često pitaju šta to radi. Neki je pitaju zašto ne učestvuje u nekim školskim aktivnostima. Megumi odgovori na njihova pitanja i kaže im da Bog ima ime. To često probudi interes kod onih koji je slušaju. Ona im zatim ponudi biblijski studij. Megumi sada vodi 20 studija — 18 sa školskim drugovima.
16. Kako je jedan brat iz Kameruna uspeo da započne biblijske studije s nekima iz grupe rugača?
16 U Kamerunu je grupa od osam muškaraca na gradilištu pozvala jednog brata koji je nudio biblijsku literaturu prolaznicima. Želeći da mu se narugaju, pitali su ga zašto ne veruje u Trojstvo, pakao i besmrtnost duše. Koristeći Bibliju, naš brat je odgovorio na njihova pitanja. Kao rezultat toga, trojica njih su prihvatila biblijski studij. Jedan od njih, Danijel, počeo je da dolazi na sastanke i čak je uništio sve svoje stvari vezane za spiritizam (Otkrivenje 21:8). Krstio se za manje od godinu dana.
17. Kako su neka braća iz Salvadora domišljato propovedala čoveku koji u početku nije želeo da sluša poruku o Kraljevstvu?
17 U Salvadoru je jedan čovek vezivao svog opasnog psa ispred vrata svaki put kad bi u blizini video Jehovine svedoke. Taj čovek bi čekao dok Svedoci ne odu, i onda bi uvodio psa u kuću. Braća nikako nisu mogla da razgovaraju s njim. Zato su jednog dana rešili da probaju nešto drugo. Znajući da čovek može da čuje šta oni govore, rešili su da propovedaju psu. Došli su do kuće, pozdravili psa i rekli kako im je drago što mogu da mu kažu nešto. Govorili su o vremenu kad će na zemlji biti raj, kad niko neće biti ljut — da, kad će čak i životinje biti miroljubive. Zatim su se učtivo oprostili s psom i krenuli niz ulicu. Na njihovo veliko iznenađenje, onaj čovek je izašao iz kuće i izvinio se što Svedocima nikada nije davao priliku da razgovaraju s njim. Uzeo je časopise i započet je biblijski studij. Taj čovek je sada naš brat — i on je među ’poželjnim stvarima‘!
„Ne bojte se“
18. S kojim se problemima suočavaju mnogi hrišćani, ali kako Jehova gleda na svoje obožavaoce?
18 Da li imaš udela u tom bitnom delu propovedanja Kraljevstva i stvaranja učenika? Ako imaš, stvarno si privilegovan. Zaista, Jehova pomoću ovog dela privlači „poželjne stvari“ u svoj dom (Jovan 6:44). Istina, možda si ponekad malo umoran ili obeshrabren. Povremeno se neki — čak i neke Jehovine verne sluge — bore sa osećanjima bezvrednosti. Ali gore glavu! Jehovi je svaki njegov obožavalac poželjan, i on je duboko zainteresovan za tvoje spasenje (2. Petrova 3:9).
19. Koje je ohrabrenje Jehova dao preko Ageja, i kako te reči mogu za nas biti izvor snage?
19 Kad se osećamo obeshrabreno zbog protivljenja ili drugih neprijatnih okolnosti, Jehovine reči upućene Jevrejima koji su se vratili u svoju domovinu mogu biti izvor snage. U Ageju 2:4-6 čitamo: „A sad učvrsti se, Zorovavelju!, govori Jehova, učvrsti se Isuse, sine Josedekov, prvosvešteniče! Učvrsti se celi narode u zemlji!, govori Jehova, i radite! Jer sam ja s vama, govori Jehova nad vojskama. Čuvam savez što s vama učinih kada iziđoste iz zemlje egipatske, duh je moj među vama, ne bojte se! Jer ovako govori Jehova nad vojskama: Još malo vremena pa ću i nebo i zemlju potresti, i more i suhu zemlju.“ Zapazi da Jehova ne samo što nas podstiče da budemo jaki već takođe obezbeđuje nešto što nam može dati snagu. Kako? Zapazi ohrabrujuće reči: „Jer sam ja s vama.“ Kako samo jača veru kad razumemo da je Jehova s nama, bez obzira s kakvim se preprekama suočavamo! (Rimljanima 8:31).
20. Na koji način danas neuporediva slava puni Jehovin dom?
20 Jehova je svakako dokazao da je sa svojim narodom. Zaista je upravo onako kako je rekao preko proroka Ageja: „Slava će ovog doma biti veća nego onog prvog... ovom ću mestu ja mir dati“ (Agej 2:9). Stvarno, danas se najveća slava može naći u Jehovinom duhovnom hramu. Svake godine stotine hiljada novih hrle ka pravom obožavanju. Oni se dobro duhovno hrane, i čak u ovom nemirnom svetu imaju mir koji će nadmašiti jedino mir koji će doživeti u Božjem novom svetu (Isaija 9:6, 7; Luka 12:42).
21. Na šta treba da budemo odlučni?
21 Jehovino potresanje nacija u Armagedonu samo što nije počelo (Otkrivenje 16:14, 16). Zato ovo preostalo vreme koristimo da pomognemo da se spase još života. Budimo jaki i imajmo potpuno pouzdanje u Jehovu. Budimo odlučni da nastavimo da vršimo obožavanje u njegovom velikom duhovnom hramu, puneći ga još mnogim ’poželjnim stvarima‘ dok Jehova ne kaže da je naše delo gotovo.
[Fusnote]
a Sredstva priložena za izgradnju Solomonovog hrama danas bi iznosila skoro 40 milijardi američkih dolara. Sve što se nije upotrebilo za gradnju stavljeno je u hramsku riznicu (1. Kraljevima 7:51).
b Za razliku od izraelskog prvosveštenika, Isus nije imao grehe za koje bi bilo potrebno okajanje. Međutim, njegovi pridruženi sveštenici imaju grehe zato što su kupljeni između grešnih ljudi (Otkrivenje 5:9, 10).
c Vidi Kulu stražaru od 15. februara 1998, strane 17-22.
Da li se sećaš?
• Šta je Jehovi dragocenije od materijalnih stvari?
• Koje dve grupe ljudi imaju koristi od Isusove prolivene krvi?
• Ko su „poželjne stvari“ koje pune Jehovin dom slavom?
• Koje dokaze imamo da se Agejevo proročanstvo ispunjava u današnje vreme?
[Dijagram na 16. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Da li znaš koje je simbolično značenje Jehovinog drevnog hrama?
Svetinja nad svetinjama
Zavesa
Svetinja
Trem
Oltar
Dvorište
[Slika na 17. strani]
Prvosveštenik je prinosio junca za grehe sveštenika i jarca za grehe izraelskih nesvešteničkih plemena
[Slika na 18. strani]
Svetsko delo propovedanja Kraljevstva privlači mnoštvo ljudi u Jehovin dom