Služite Jehovi složno
„Tada ću ja narodima čista usta dati da svi ime Jehovino prizivlju, i da mu svi složno služe“ (Sofonija 3:9, BA).
1, 2. a) Koje proročanstvo Jehova sada ispunjava? b) Koja se pitanja postavljaju s obzirom na to proročanstvo?
JEHOVA BOG čini danas nešto, što ljudi od sebe nikada ne bi postigli. Oko 3 000 jezika se govori u našem podeljenom svetu, ali Bog sada pušta u ispunjenje ovo proročanstvo: „Tada ću promeniti jezik narodima u čist jezik, da bi svi prizivali ime Jehovino i služili mu rame uz rame“ (Sofonija 3:9, NS).
2 O čemu se radi kod tog „čistog jezika“? Ko ga govori? I šta to znači da služimo Bogu „rame uz rame“?
Oni govore „čist jezik“
3. Šta je „čisti jezik“, i zašto oni koji njim govore nisu međusobno podeljeni?
3 Na Dan duhova 33. godine n. e. bio je izliven Božji sveti duh na učenike Isusa Hrista, čime su osposobljeni da govore jezike koje nisu učili. To im je omogućilo da ljudima govore na mnogim jezicima „o velikim stvarima Božjim“. Jehova je na taj način počeo da ujedinjuje ljude iz svih etničkih grupa u jedno jedinstvo (Dela apostolska 2:1-21, 37-42). Kada su kasnije verni pagani postali Isusovi učenici, Božje sluge su zaista bile narod sa mnogo jezika i rasa. Njihovo jedinstvo nikada nije bilo prekinuto svetskom barijerom, jer svi oni govore „čist jezik“. Tu se radi o zajedničkom jeziku biblijske istine koji je predskazan prema Sofoniji 3:9 (Efescima 4:25). Oni koji govore „čist jezik“ nisu međusobno podeljeni, nego skladno govore i „sjedinjeni (su) u istom razumu i istom toku misli“ (1. Korinćanima 1:10).
4. Kako Sofonija 3:9 ukazuje na saradnju ljudi raznih jezika i rasa, i gde danas postoji ta saradnja?
4 „Čist jezik“ bi trebao da osposobi ljude svih naroda i rasa, da služe Jehovi „rame uz rame“ ili doslovno ’sa jednim ramenom’. Oni bi služili Bogu „složno“ (BA), „jednodušno“ (Luterova Biblija) ili „u istom jarmu“ (Herder). Jedan drugi prevod glasi: „Tada ću očistiti usne svih naroda, da bi svi prizvali Jehovino ime i sarađivali u njegovoj službi“ (Bajington). Takva saradnja u Božjoj službi među ljudima mnogih jezika i rasa, može da se nađe samo među Jehovinim svedocima.
5. Za šta Jehovini svedoci mogu da upotrebe svaki ljudski jezik?
5 Pošto Jehovini svedoci govore „čist jezik“ biblijske istine, oni su u stanju da se na najuzvišeniji način posluže sa svakim ljudskim jezikom, to jest, za proslavljanje Boga i za objavljivanje dobre vesti o Carstvu (Marko 13:10; Titu 2:7, 8; Jevrejima 13:15). Kako je divno, da „čist jezik“ osposobljava ljude iz svih etničkih grupa, da složno služe Jehovi!
6. Kako Jehova gleda na ljude, i šta će pomoći jednom hrišćaninu ako mu je u srcu ostala izvesia pristrasnost?
6 Kada je Petar svedočio Korneliju i drugim paganima, rekao je: „Zaista vidim da Bog nije pristrasan, nego da mu se dopada iz svakoga naroda čovek, koji ga se boji i pravedno postupa“ (Dela apostolska 10:34, 35, NS). U vezi Jehove u drugim prevodima se kaže da on „nijedan narod ne povlašćuje nad drugim“, „da nema ličnih obzira“ i da „ne gleda ko je ko“ (Albreht, BA; dr Čarnić). Kao Jehovine sluge, mi bi trebali da gledamo na ljude iz svih etničkih grupa kao što on gleda. Ali šta, ako se u srcu jednog hrišćanina zadržala izvesna pristrasnost? Tada će mu pomoći da gleda kako naš nepristrasni Bog postupa sa svojim slugama iz svake nacije, svakog plemena, svakog naroda i svakog jezika. (Vidi takođe Probudi se!, na engleskom jeziku, od 8. novembra 1984. strane 3-11).
Oni su poželjni
7. Što se tiče odnosa prema Bogu, kako se jedan hrišćanin ne razlikuje od drugoga iz druge nacije ili rase?
7 Ako si ti kršteni Jehovin svedok, tada si najverovatnije bar nekad ’uzdisao i stenjao zbog gnusoba’, koje se događaju u sadašnjem zlom sastavu (Jezekilj 9:4). Ti si bio ’mrtav u tvojim gresima’, ali te je Bog povukao sebi u svom milosrđu kroz Isusa Hrista (Efescima 2:1-5; Jovan 6:44). U ovom pogledu ti se nisi razlikovao od drugih, koji su sada tvoja braća u veri. Oni su takođe bili uznemireni zbog zla, bili su ’mrtvi u svojim gresima’ i preko Isusa Hrista su postali uživaoci Božjeg milosrđa. I svi mi, bez obzira na našu rasu ili nacionalnost, samo verom sada zauzimamo stav svedoka pred Jehovom (Rimljanima 11:20).
8. Kako se danas ispunjava Agej 2:7?
8 Proročanske reči iz Ageja 2:7 nam pomažu da spoznamo kako treba da gledamo na braću u veri druge nacionalnosti. Prema ovom tekstu Jehova je izjavio: „Ja ću potresti sve narode, i steći će se poželjne stvari svih naroda; i napuniću slavom ovaj dom.“ Ova predskazana slava čiste religije treba da usledi u Božjem istinitom hramu, to jest u području njegovog obožavanja (Jovan 4:23, 24). Ali šta su „poželjne stvari svih naroda“? To su hiljade ljudi koji vole pravdu i povoljno reaguju na delo propovedanja Carstva. Iz svih naroda i rasa stiču se ka ’gori doma Jehovina’, krštavaju se kao njegovi svedoci i postaju jedan deo internacionalnog „velikog mnoštva naroda“ (Isaija 2:2-4; Otkrivenje 7:9). Oni koji slave Jehovu kao članovi njegove zemaljske organizacije su čisti, moralno bez prigovora i Bogu odani ljudi – zaista vrlo poželjni. Stoga bi, nesumnjivo, svaki hrišćanin trebao da ima želju da ukazuje bratsku ljubav svim tim poželjnima, koji su prihvatljivi našem zajedničkom Ocu na nebu.
Njihova ličnost je nova
9. Čak ako smo u prošlosti prezirali strance, zašto bi danas trebalo da se drukčije ponašamo jer smo postali hrišćani?
9 Naša braća i sestre su na čitavoj Zemlji i zbog toga poželjni, jer su pazili na savet da ’svuku staru ličnost sa njenim postupcima i obuku novu ličnost, koja se obnavlja tačnom spoznajom po slici onoga koji je stvorio. Gde nema Grka ni Jevrejina, obrezanja ni neobrezanja, stranca, Skita, roba, slobodnjaka, nego je sve i u svima Hrist’ (Kološanima 3:9-11). Ako je neko ranije prezirao jednog Jevrejina, Grka ili nekog drugog stranca, sada bi trebao drukčije da se ponaša, pošto je postao pravi hrišćanin. Bez obzira na rasu, nacionalnost ili kulturu, oni koji su obukli „novu ličnost“ iznose plodove Božjeg svetog duha – ljubav, radost, mir, strpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost i samosavladavanje (Galatima 5:22, 23). To ih čini dragocenim za druge Jehovine obožavaoce.
10. Kako nam Titu 1:5-12 pomaže ako smo u iskušenju da za našu braću u veri druge rase ili nacije donesemo nepovoljnu paušalnu presudu?
10 Suprotno Jehovinim slugama, neki svetski ljudi se ponekad prezrivo izjašnjavaju o osobama koje ne pripadaju istoj etničkoj grupi kao i oni. Jedan hrišćanski prorok je o svom vlastitom narodu jednom rekao: „Krićani svagda lažljivi, zli zvjerovi, besposleni trbusi.“ Apostol Pavle je bio podsećen na ove reči kada je bilo potrebno da ućutka krive učitelje među hrišćanima na ostrvu Kritu. Ali Pavle sigurno nije hteo da kaže: „Svi krićanski hrišćani su lažljivi, štetni, lenčuge i proždrljivci“ (Titu 1:5-12). Ne, jer hrišćani ne govore prezrivo o drugima. Sem toga je većina tadašnjih kritskih hrišćana obukla „novu ličnost“ i neki su ispunili biblijske uslove da budu naimenovani za starešine. O tome bi trebali ozbiljno da razmislimo ako dođemo u iskušenje da donesemo nepovoljnu, paušalnu presudu o našoj braći ili sestrama u veri, koji pripadaju drugoj rasi ili narodu.
Druge smatrati višim
11. Šta može učiniti jedan hrišćanin koji je u srcu pristrasan?
11 Jedan hrišćanin koji bi prema jednoj rasi ili nacionalnosti bio pristrasan verovatno bi se odao svojim rečima i postupcima. To bi naročito u skupštini, koja je sastavljana od pripadnika različitih etničkih grupa, moglo dovesti do toga da se neke osobe osećaju uvređene. Naravno, nijedan hrišćanin ne želi jedinstvo Božjeg naroda da izloži takvom probnom pritisku (Psalam 133:1-3). Tako ako je jedan hrišćanin pristrasan u srcu, on može u molitvi da izrazi molbu: „Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put vječni“ (Psalam 139:23, 24).
12. Zašto ne treba da budemo ponosni na sebe ili na druge pripadnike naše etničke grupe?
12 Dobro je da budemo realni i da mislimo na to da smo svi nesavršeni ljudi i kao takvi samo na temelju žrtve Isusa Hrista možemo da imamo Božje priznanje (1. Jovanova 1:8 do 2:2). Šta nas, dakle, razlikuje od drugih? Pošto ništa nemamo što nismo primili, zašto bi trebali da se ponosimo na nas ili na druge pripadnike naše etničke grupe? (Uporedi 1. Korinćanima 4:6, 7).
13. Kako možemo doprineti jedinstvu skupštine, i šta možemo naučiti od Filipljana 2:1-11?
13 Mi možemo doprineti jedinstvu skupštine ako uvidimo dobre osobine drugih i pokažemo cenjenje za njih. Reči koje je jevrejski apostol Pavle pisao nejevrejskim Filipljanima, treba da nas nateraju da razmislimo: „Ispunite moju radost tim da ste istih misli i istu ljubav imate, jednodušni i mislima usmereni na jedno, tako da ništa ne činite iz strasti za svađom ili iz egoizma, nego u poniznosti smatrajte jedan drugoga većim od sebe.“ Isus Hrist nam daje primer kako treba da imamo ispravan stav prema ljudima bilo koje druge rase ili nacije. Iako je bio moćno duhovno stvorenje „postao (je) sličan ljudima“ i ponizio se do smrti na mučeničkom stubu u korist grešnih ljudi iz svih rasa i nacija (Filipljanima 2:1-11, NS). Zar ne bi mi kao Isusovi sledbenici trebali da budemo ljubazni, ponizni, saosećajni i da druge smatramo višim od nas?
Slušati i posmatrati
14. Šta nam može pomoći da druge smatramo višim od nas?
14 Možda će nam biti lakše da druge smatramo višim od sebe, ako stvarno slušamo kada oni nešto kažu, i ako pažljivo posmatramo njihovo ponašanje. Na primer, možda moramo iskreno da priznamo da nas jedan saradnik starešina – možda neke druge rase — nadmašuje u sposobnosti da da delotvoran savet u teokratskoj školi službe propovedanja. Možda uviđamo da se to ne može pripisati njegovom načinu izražavanja ili govora, nego njegovoj duhovnoj sposobnosti, kada postiže dobre rezultate, trudeći se da pomogne braći u veri, da postanu kvalifikovani objavitelji Carstva. I očigledno je da Jehova blagosilja njegove napore.
15. Šta možemo primetiti ako slušamo izjave naše braće u veri?
15 Ako razgovaramo sa našom braćom i sestrama ili saslušamo njihove komentare na sastancima možda ćemo opaziti da su oni bolje shvatili neke biblijske istine nego mi. Možda i primećujemo da je njihova bratska ljubav jača nego naša, da imaju više vere ili pokazuju od nas veće poverenje u Jehovu. Svejdno je da li pripadaju istoj etničkoj grupi kao i mi ili ne, oni nas podstiču na ljubav i izvrsna dela, pomažu nam da jačamo našu veru i motivišu nas da se još više uzdamo u našeg nebeskog Oca (Priče Solomonove 3:5, 6; Jevrejima 10:24, 25, 39). Jehova im se očigledno približio, a i mi bi trebali da se osećamo usko povezani sa njima (Uporedi Jakov 4:8).
Blagosloveni i podržani
16, 17. Opiši činjenicu da Jehova nije pristrasan i da blagosilja svoje sluge iz svake nacije ili rase?
16 Jehova nije pristrasan i on blagosilja svoje sluge iz svake nacije i rase. Pogledajmo samo na Brazil. U ovoj državi se vest o carstvu nije pročula od misionara iz inostranstva nego od osam brazilskih mornara, oko 1920. godine. Božji blagoslov se može videti po tome da je u službenoj 1987. godini u Brazilu bio najviši broj od 216 216 objavitelja Carstva, i to u državi koja ima 141 302 000 stanovnika, što znači da na 654 stanovnika dolazi jedan objavitelj.
17 Razmotrimo jedan daljnji primer božanskog blagoslova. Brat V. R. Braun i njegova žena, dva crna Jehovina svedoka, poslani su u aprilu 1923. sa ostrva Trinidad (Karibi) u zapadnu Afriku, da tamo objavljuju vest o Carstvu. U toku njihove dugogodišnje delatnosti brat Braun je postao poznat kao „Biblijski Braun“. Ova dva svedoka su „posadila“, a „Bog je dao da uzraste“. Osim toga u tom ogromnom području rade još i drugi (1. Korinćanima 3:5-9). Danas u Gani ima više od 32 600 objavitelja i u Nigeriji preko 133 800.
18, 19. Navedi primere koji pokazuju da naš nepritrasni Bog podržava svoje sluge iz svih rasa i nacija.
18 Jehova ne samo da blagosilja svoje sluge iz svih nacija i rasa, nego ih takođe i podržava. Osmotrimo slučaj dva japanska Jehovina svedoka. 21. juna 1939. Kacuo Miura i njegova žena su na nepravedan način uhapšeni i bačeni u zatvor. Za njihovog petogodišnjeg sina, od kojega su sada bili odvojeni, morala je da se brine baba. Sestra Miura je puštena posle osam meseci, ali brat Miura je proveo više od dve godine u zatvoru dok ga nisu izveli pred sud. Morao je da trpi zlostavljanja, oglašen je krivim i osuđen na pet godina zatvora. U zatvoru u Hirošimi Bog ga je podržavao i jačao utehom iz Svetog pisma koja nikada ne izostaje. Kao nekim čudom brat Miura je preživeo eksploziju atomske bombe 6. avgusta 1945. pri kojoj je zatvor bio razoren. Dva meseca kasnije ponovo je mogao da se pridruži svojoj ženi i svom sinu u severnom Japanu.
19 Tokom drugog svetskog rata Jehovini svedoci su u mnogim zemljama bili žestoko progonjeni. Na primer, R. A. Vinkler, jedan brat iz Nemačke, preživeo je mnogo šta u koncentracionim logorima nacionalsocijalista u Nemačkoj i u Holandiji. Zato što nije hteo da izda svoju braću u veri, tukli su ga tako brutalno da se više nije mogao prepoznati. „Pomisao na Jehovino obećanje, da nam pomaže u svim teškoćama, tešila me je i jačala tako da sam mogao sve da podnesem. ... U subotu me je gestapo izudarao, a sledećeg ponedeljka sam trebao da budem ponovo saslušan. Šta će se sada desiti i šta sam trebao da radim? Molio sam se Jehovi i uzdao sam se u njegova obećanja. Znao sam da bi morao da primenim teokratsko ratno lukavstvo zbog dela Carstva i da zaštitim moju hrišćansku braću. To je za mene bila velika kušnja i sedamdesetog dana sam bio potpuno iznuren, ali sam zahvalio Jehovi da sam uz njegovu pomoć mogao da izdržim ovu kušnju i da sačuvam moj integritet“ (Psalam 18:35; 55:22; 94:18).
Zahvalni za naše bratstvo
20. Kako može da poraste naše poštovanje prema braći u veri druge rase i nacije?
20 Neosporno je da Jehova blagosilja i podržava svoje svedoke iz svake nacije i rase. On nije pristrasan, a i mi kao njegove predane sluge nemamo nikakvog razloga da to budemo. Štaviše, naše cenjenje prema našoj braći i sestrama od svake rase i nacije će se još povećati ako uzmemo u obzir u kom pogledu su oni nadmoćniji od nas. Oni se takođe upravljaju po nebeskoj mudrosti koja ne pravi pristrasne razlike, nego donosi izvanredne plodove (Jakov 3:13-18). I sa njihovom ljubaznošću, velikodušnošću, ljubavlju i drugim božanskim osobinama oni nam daju dobar primer.
21. Na šta treba da budemo odlučni?
21 Kako bi stoga trebali da budemo zahvalni za naše rasno mešovito, multinacionalno bratstvo! Uz pomoć i blagoslov našeg nebeskog Oca, budimo odlučni da mu služimo „rame uz rame“ u bratskoj ljubavi i sa međusobnim poštovanjem. Da, neka bi bila naša ozbiljna želja i naša čvrsta namera da mu jednodušno služimo.
Kako glase tvoji komentari?
◻ Za šta Jehovine sluge iz svih etničkih grupa, osposobljava „čist jezik“?
◻ Kako se danas ispunjava Agej 2:7, i kako bi to trebalo da utiče na naše gledište o drugim Božjim slugama?
◻ Kako se stavak iz Filipljana 2:3 može odraziti na naš odnos prema ljudima iz svake rase i nacije?
◻ Ako slušamo i posmatramo braću u veri drugog nacionalnog porekla, šta ćemo ustanoviti u vezi njih?
[Slike na 29. strani]
Ljudi iz svake rase i nacije složno slave Jehovu