„Obuze me na Sion silna ljubomora“

 6, 7. Na koje načine je Jehova bio ’ljubomoran za Sion s velikim gnevom‘?

⁶ Taj izraz prvi put se pojavljuje u Zahariji 8:2, gde čitamo: „Ovako govori Gospod nad vojskama: Obuze me na Sion silna ljubomora i veliki gnev imam na nj.“ Jehovino obećanje da će biti ljubomoran, da će imati veliku revnost, za svoj narod značilo je da će biti budan za obnavljanje njihovog mira. Obnova Izraela na njegovoj zemlji i ponovna izgradnja hrama bili su dokazi takve revnosti.

⁷ Ipak, šta je sa onima koji su se bili suprotstavljali Jehovinom narodu? Jehovina revnost za svoj narod bila je izjednačena s njegovim ’velikim gnevom‘ prema tim neprijateljima. Kad su verni Jevreji obožavali u ponovo izgrađenom hramu, mogli su razmišljati o sudbini moćnog Vavilona, koji je sada bio pao. Takođe su mogli misliti o potpunom neuspehu neprijatelja koji su bili pokušavali da spreče ponovnu izgradnju hrama (Jezdra 4:1-6; 6:3). I mogli su zahvaliti Jehovi što je svoje obećanje ispunio. Njegova revnost dovela ih je do trijumfa!

 9. Koju je izuzetnu promenu u stanju doživeo ’Izrael Božji‘ 1919?

⁹ Iako su ove dve objave bile značajne za drevni Izrael, one takođe imaju puno značenja i za nas kako se 20. vek približava kraju. Skoro pre 80 godina, tokom Prvog svetskog rata, nekoliko hiljada pomazanika koji su tada predstavljali „Izrael Božji“ otišli su u duhovno zarobljeništvo, baš kao što je drevni Izrael otišao u zarobljeništvo u Vavilon (Galatima 6:16). Proročanski, bili su opisani kao telesa koja leže na ulici. Ipak, imali su iskrenu želju da Jehovu obožavaju „duhom i istinom“ (Jovan 4:24, DK). Stoga ih je, 1919, Jehova oslobodio zarobljeništva, podižući ih iz njihovog duhovno mrtvog stanja (Otkrivenje 11:7-13). Tako je na Isaijino proročansko pitanje Jehova odgovorio s izrazitim Da: „Može li zemlja za jedan dan nastati? Može li se narod u jedan dan roditi?“ (Isaija 66:8). Godine 1919, Jehovin narod je ponovo postojao kao duhovna nacija na svojoj sopstvenoj „zemlji“, to jest duhovnom imanju na zemlji.

10. Kakvim su se blagoslovima, počev od 1919, radovali pomazani hrišćani u svojoj „zemlji“?

¹⁰ Sigurni u toj zemlji, pomazani hrišćani su služili u Jehovinom velikom duhovnom hramu. Bili su označeni kao „verni i razboriti rob“, prihvatajući odgovornost staranja za Isusove zemaljske posede, što je prednost kojoj se oni još uvek raduju dok se 20. vek bliži svom završetku (Matej 24:45-47, NW). Oni su dobro naučili lekciju da je Jehova „sam Bog mira“ (1. Solunjanima 5:23, Ča).

11. Kako su se religiozne vođe hrišćanskog sveta pokazale da su neprijatelji Božjeg naroda?

¹¹ Međutim, šta je s neprijateljima Izraela Božjeg? Jehovina revnost za njegov narod ravna je njegovom gnevu prema protivnicima. Tokom Prvog svetskog rata religiozne vođe hrišćanskog sveta izvršile su ogroman pritisak dok su pokušavale — i podbacile — da zatru tu malu grupu hrišćana koji govore istinu. Tokom Drugog svetskog rata sluge hrišćanskog sveta su bile ujedinjene samo u jednoj stvari: na obe strane sukoba, podsticale su vlade da suzbiju Jehovine svedoke. Čak i danas, u mnogim zemljama religiozne vođe podstrekavaju vlade da ograniče ili zabrane hrišćansko propovedničko delo Jehovinih svedoka.

12, 13. Kako Jehova izražava gnev prema hrišćanskom svetu?

¹² Kod Jehove to nije prošlo neopaženo. Nakon Prvog svetskog rata hrišćanski svet je, zajedno s preostalim delom Vavilona velikog, doživeo pad (Otkrivenje 14:8). Realnost pada hrišćanskog sveta postala je javno poznata kada je, počev od 1922, izliven niz simboličnih nevolja koje su javno izlagale njegovo mrtvo stanje i upozoravale na njegovo dolazeće uništenje (Otkrivenje 8:7–9:21). Kao dokaz da se izlivanje ovih nevolja i dalje nastavlja, govor „Kraj krivoj religiji je blizu“ bio je održan širom sveta 23. aprila 1995, popraćen distribucijom stotine miliona primeraka specijalnog izdanja Vesti Kraljevstva.

¹³ Danas, hrišćanski svet je u jadnom stanju. Tokom celog 20. veka njegovi članovi su se međusobno ubijali u žestokim ratovima blagoslovljenim od njihovih sveštenika i slugu. U nekim zemljama njegov uticaj je praktično nula. On je osuđen na uništenje zajedno s preostalim delom Vavilona velikog (Otkrivenje 18:21).