(Pročitati Zahariju 14:1, 2.)

Decenijama pre 1914, Jehovine pomazane sluge su objavljivale da će se „vremena neznabožaca“ završiti te godine i da će svet ući u izuzetno teško razdoblje (Luka 21:24). Kako su narodi reagovali na to? Umesto da obrate pažnju tom pravovremenom upozorenju, političke i verske vođe su im se rugale i progonile ih. Time su se zapravo rugali Svemoćnom Bogu, jer pomazani hrišćani predstavljaju Božje Kraljevstvo (Jevr. 12:22, 28).

5, 6. (a) Šta su radili neprijatelji Božjeg naroda? (b) Ko je bio „preostali narod“?

⁵ Zaharija je prorekao šta će neprijatelji Božjeg naroda učiniti kada je rekao: „Grad [Jerusalim] će biti osvojen.“ Taj „grad“ predočava Božje Mesijansko Kraljevstvo. Pomazani hrišćani koji su još uvek na zemlji jesu deo tog Kraljevstva (Fil. 3:20). Tokom Prvog svetskog rata, braća koja su imala velike odgovornosti u Jehovinoj organizaciji bila su uhapšena i poslata u zatvor u Atlanti, u SAD. Božji neprijatelji su bili nepravedni i okrutni prema pomazanim hrišćanima, zabranili su njihovu literaturu i pokušali da zaustave delo propovedanja. To je bilo kao da su ’opljačkali‘ kuće tog grada.

⁶ Iako su moćni neprijatelji progonili Božji narod i govorili laži o njemu, nisu mogli da unište pravu religiju. Bilo je pomazanih hrišćana koji su ostali verni Bogu. Kao što je Zaharija rekao, taj „preostali narod“ nije dozvolio da bude „istrebljen iz grada“.

 7. Kakav nam primer pružaju pomazani hrišćani?

⁷ Da li se ovo proročanstvo u potpunosti ispunilo kada je završen Prvi svetski rat? Nije. Progonstvo koje je Zaharija prorekao i dalje se nastavilo (Otkr. 12:17). Na primer, naša braća su okrutno progonjena tokom Drugog svetskog rata. Primer tih vernih pomazanih hrišćana podstiče i nas danas da izdržimo sve kušnje koje bi nas mogle zadesiti, uključujući i protivljenje rođaka, kolega na poslu ili školskih drugova koji nam se rugaju zbog naše vere (1. Petr. 1:6, 7). Gde god da žive, prave Božje sluge su čvrsto odlučile da ostanu ’nepokolebljive u jednom duhu‘ i da se ’ne plaše svojih protivnika‘ (Fil. 1:27, 28).