Mi smo Jehovini

 1. Zašto se s pravom može reći da sve što postoji pripada Jehovi? (Videti sliku na početku članka.)

SVE što postoji pripada Jehovi! Njegova su „nebesa, i nebesa nad nebesima, zemlja i sve što je na njoj“ (Pon. zak. 10:14; Otkr. 4:11). Svi ljudi takođe pripadaju Jehovi, budući da ih je on stvorio (Ps. 100:3). Međutim, Jehova je tokom istorije izabrao neke grupe ljudi koje su mu pripadale na jedan poseban način.

 2. Za koga se u Bibliji kaže da je Jehovino „vlasništvo“?

² Na primer, u 135. psalmu se kaže da su Jehovine verne sluge u drevnom Izraelu bile njegovo „dragoceno vlasništvo“ (Ps. 135:4). Osim toga, u knjizi proroka Osije prorečeno je da će i neki neizraelci postati deo Jehovinog naroda (Os. 2:23). Ovo proročanstvo se ispunilo kada je Jehova izabrao i neke nejevreje za buduće Hristove suvladare (Dela 10:45; Rimlj. 9:23-26). Taj „svet narod“ jeste Jehovino „vlasništvo“ u posebnom smislu, budući da su oni koji ga čine pomazani svetim duhom i izabrani za život na nebu (1. Petr. 2:9, 10). Šta možemo reći za većinu vernih Jehovinih slugu u današnje vreme koji se nadaju životu na zemlji? Jehova i njih naziva svojim narodom i svojim izabranicima (Is. 65:22).

 3. (a) Ko danas ima poseban odnos s Jehovom? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

³ U današnje vreme „malo stado“, koje ima nebesku nadu, i „druge ovce“, koje imaju zemaljsku nadu, sačinjavaju „jedno stado“ koje Jehova smatra svojim narodom (Luka 12:32; Jov. 10:16). Sigurno želimo da pokažemo Jehovi koliko cenimo što imamo takav poseban odnos s njim. U ovom članku ćemo videti na koje načine možemo pokazati Jehovi da smo mu zahvalni za čast koju nam je ukazao.

 4. Kako možemo pokazati zahvalnost Jehovi što nam je omogućio da imamo dobar odnos s njim i kako je Isus učinio nešto slično?

⁴ Svoju zahvalnost Jehovi pokazali smo kada smo mu se svim srcem predali. Kada smo se krstili, pred drugima smo rekli da pripadamo Jehovi i da smo spremni da mu se podložimo (Jevr. 12:9). Isus je nešto slično učinio kada se krstio. Tom prilikom kao da je rekao Jehovi: „Bože moj, ja uživam u vršenju volje tvoje“ (Ps. 40:7, 8). Iako je Isus od rođenja pripadao narodu koji je već bio predan Jehovi, on je jasno pokazao da želi da vrši Jehovinu volju.

5, 6. (a) Kako se Jehova osećao kada se Isus krstio? (b) Navedi primer koji pokazuje kako Jehova gleda na naše predanje.

⁵ Kako se Jehova osećao kada se Isus krstio? Biblija kaže: „Kad se krstio, Isus se odmah podigao iz vode. I nebesa su se otvorila, i Jovan je video kako Božji duh silazi kao golub i dolazi na Isusa. I s neba se čuo glas koji je rekao: ’Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji‘“ (Mat. 3:16, 17). Iako je Isus već pripadao svom nebeskom Ocu, Jehova je bio srećan što je njegov Sin izrazio želju da služi isključivo njemu. Jehova je isto tako srećan kad mu se mi predamo i zbog toga će nas sigurno blagosloviti (Ps. 149:4).

⁶ To možemo predstaviti jednim primerom. Zamislimo da jedan čovek u svojoj bašti ima divno cveće. A onda mu jednog dana ćerkica donese cvet koji je ubrala u toj bašti. Zar to nije njegov cvet? Kako ona može da mu da nešto što je već njegovo? Otac koji voli svoje dete nikada ne bi postavljao takva pitanja, već bi bio srećan zbog tog poklona kojim je dete pokazalo koliko ga voli. Taj cvet bi mu sigurno značio više od sveg cveća u bašti. Jehova se isto tako oseća kad vidi da smo i mi spremni da svoj život predamo isključivo njemu (Izl. 34:14).

 7. Kako nam Malahijine reči pomažu da razumemo šta Jehova oseća prema onima koji mu spremno služe?

⁷ Pročitati Malahiju 3:16. Ako se još nisi predao Jehovi i krstio, razmisli zašto je važno da preduzmeš taj korak. Tačno je da od trenutka kada smo nastali mi pripadamo Jehovi, kao i svi drugi ljudi. Ali zamisli samo koliko bi Jehova bio srećan kada bi mu se predao u znak podložnosti njegovoj vrhovnoj vlasti i bio spreman da vršiš njegovu volju (Posl. 23:15). Jehova zna one koji žele da mu služe i njihova imena su zapisana u njegovoj knjizi sećanja.

8, 9. Šta Jehova očekuje od onih čija su imena zapisana u njegovoj knjizi sećanja?

⁸ Ako želimo da naše ime bude zapisano u Jehovinoj knjizi sećanja, moramo prihvatiti i neke obaveze koje uz to idu. Malahija je konkretno rekao da se moramo bojati Jehove i razmišljati o njegovom imenu. Ako bismo bili odani nekom ili nečem drugom, naše ime bi bilo izbrisano iz te simbolične knjige života (Izl. 32:33; Otkr. 3:5).

⁹ Dakle, naše predanje Jehovi podrazumeva mnogo više od toga da mu obećamo da ćemo vršiti njegovu volju i da se zatim krstimo. To je nešto što samo jednom uradimo i što vrlo brzo postaje deo prošlosti. Ali ako želimo da ostanemo na Jehovinoj strani, svakog dana, sve dok smo živi, svojim postupcima moramo pokazivati da smo mu poslušni (1. Petr. 4:1, 2).

10. Koja razlika mora postojati između onih koji služe Jehovi i onih koji mu ne služe?

¹⁰ U prethodnom članku smo razmotrili biblijske izveštaje o Kainu, Solomonu i Izraelcima. Svi oni su tvrdili da služe Jehovi, ali nisu mu bili isključivo odani. Ti primeri jasno pokazuju da oni koji zaista pripadaju Jehovi moraju mrzeti zlo i voleti ono što je dobro (Rimlj. 12:9). Nakon što je Malahija spomenuo knjigu sećanja, Jehova je rekao da će se jasno videti razlika „između pravednog i zlog, između onog ko služi Bogu i onog ko mu ne služi“ (Mal. 3:18).

11. Šta drugima treba da bude očigledno?

¹¹ Postoji još jedan način na koji možemo pokazati Jehovi koliko smo zahvalni što nas je izabrao da budemo deo njegovog naroda. Naš duhovni napredak treba da „svima bude očigledan“ (1. Tim. 4:15; Mat. 5:16). Mogli bismo da se pitamo: „Da li je drugima očigledno da sam potpuno odan Jehovi? Da li tražim prilike da drugima kažem da sam Jehovin svedok?“ Jehova bi bio veoma žalostan ako bismo se ustručavali da kažemo da smo deo njegovog naroda (Ps. 119:46; pročitati Marka 8:38).

12, 13. Zašto je za neke teško reći da su Jehovini svedoci?

¹² Nažalost, razlika koja treba da postoji „između onog ko služi Bogu i onog ko mu ne služi“ kod nekih Jehovinih svedoka više nije tako očigledna jer su poprimili „duh sveta“ (1. Kor. 2:12). To je duh koji navodi ljude da udovoljavaju „željama svog tela“ (Ef. 2:3). Na primer, kada je reč o oblačenju i celokupnom izgledu, uprkos svim savetima na tu temu, neki i dalje preferiraju stilove koji nisu prihvatljivi za jednog hrišćanina. Nose usku i izazovnu odeću čak i na hrišćanskim sastancima. A neki prate ekstremne modne trendove kada su u pitanju frizure (1. Tim. 2:9, 10). Kada bi se našli u mnoštvu ljudi koji ne služe Jehovi, među njima se ne bi videla razlika (Jak. 4:4).

¹³ Neki Svedoci se po ponašanju skoro uopšte ne razlikuju od sveta. Na primer, njihovo ponašanje na zabavama, kao i način na koji plešu, ne priliče pravim hrišćanima. Na društvene mreže postavljaju svoje slike i komentare koji otkrivaju njihov telesan način razmišljanja. Možda nisu počinili neki ozbiljan greh i još uvek su deo skupštine, ali oni mogu negativno uticati na one koji se trude da se uzorno ponašaju. (Pročitati 1. Petrovu 2:11, 12.)

14. Šta treba da radimo ako želimo da sačuvamo dobar odnos s Jehovom?

¹⁴ Ovaj svet napadno promoviše želje tela i želje očiju i podstiče ljude da ističu svoj imetak (1. Jov. 2:16). Ali pošto pripadamo Jehovi, on nas savetuje da se „odreknemo bezbožnosti i svetskih želja i da razborito, pravedno i odano Bogu živimo usred ovog sadašnjeg sveta“ (Titu 2:12). Na osnovu naših reči, navika u jelu i piću, našeg izgleda, naših radnih navika, jednostavno rečeno na osnovu svega što radimo, oni koji nas posmatraju treba da zaključe da smo odani isključivo Jehovi. (Pročitati 1. Korinćanima 10:31, 32.)

15. Zašto prema suvernicima treba da pokazujemo ljubav i dobrotu?

¹⁵ Koliko cenimo naše prijateljstvo s Jehovom vidi se po tome kako se ophodimo prema suvernicima. I oni su Jehovini. Ako nikada ne izgubimo iz vida tu činjenicu, uvek ćemo prema njima pokazivati ljubav i dobrotu (1. Sol. 5:15). Isus je svojim sledbenicima rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:35).

16. Koji primer iz Mojsijevog zakona pokazuje koliko Jehova voli svoj narod?

¹⁶ Jedan primer iz Mojsijevog zakona može nam pomoći da razumemo kako u skupštini treba da se ophodimo jedni prema drugima. Stvari koje su se nalazile u svetom šatoru bile su posvećene, to jest izdvojene isključivo za svetu službu Jehovi. Prema Mojsijevom zakonu tačno je bilo određeno kako treba postupati sa svetim stvarima, a onima koji nisu poštovali taj zakon sledila je smrtna kazna (Br. 1:50, 51). Ako je Jehova tako ljubomorno čuvao predmete koji su se koristili u svetoj službi, sigurno će još više štititi svoje verne sluge koje je izabrao da budu deo njegovog naroda. Obraćajući se svom narodu, Jehova je jednom rekao: „Ko vas dira, dira zenicu oka moga“ (Zah. 2:8).

17. Na šta Jehova obraća pažnju?

¹⁷ Malahija je rekao da Jehova pazi i sluša dok njegove sluge međusobno razgovaraju (Mal. 3:16). Jehova zaista „poznaje one koji su njegovi“ (2. Tim. 2:19). On tačno zna šta radimo i šta govorimo (Jevr. 4:13). Jehova vidi kad nismo dobri prema našoj braći i sestrama. Ali isto tako vidi kada smo gostoljubivi, velikodušni i dobri prema njima i kada im spremno opraštamo (Jevr. 13:16; 1. Petr. 4:8, 9).

18. Kako možemo pokazati da cenimo to što smo deo Jehovinog naroda?

¹⁸ Sigurno želimo da pokažemo Jehovi koliko cenimo to što imamo čast da budemo deo njegovog naroda. Znamo da je odluka da mu posvetimo svoj život najmudrija odluka koju možemo doneti. Iako živimo „usred pokvarenog i izopačenog naraštaja“, mi želimo da ljudi vide da smo „besprekorni i nedužni“ i da „kao svetlonoše“ svetlimo u ovom svetu (Fil. 2:15). Čvrsto smo odlučili da ne činimo ono što Jehova mrzi (Jak. 4:7). A našu braću i sestre volimo i poštujemo jer znamo da i oni pripadaju Jehovi (Rimlj. 12:10).

19. Kako Jehova nagrađuje one koji mu pripadaju?

¹⁹ Biblija kaže da „Jehova ne napušta narod svoj“ (Ps. 94:14). Ovo obećanje predstavlja čvrstu garanciju da će Jehova biti s nama šta god da nam se desi. Čak nas ni smrt ne može rastaviti od Jehovine ljubavi (Rimlj. 8:38, 39). „Ako živimo, Jehovi živimo, i ako umiremo, Jehovi umiremo. Dakle, bilo da živimo bilo da umiremo, Jehovi pripadamo“ (Rimlj. 14:8). Jedva čekamo da dođe vreme kada će Jehova vratiti u život sve svoje verne prijatelje koji su umrli (Mat. 22:32). Ali i danas imamo mnogo blagoslova. Kao što Biblija kaže: „Srećan je narod kome je Bog Jehova, narod koji je on izabrao kao svoje nasledstvo“ (Ps. 33:12).