Služi Jehovi držeći se njegovih visokih merila

 1. Šta su stanovnici Jerusalima u Sofonijino doba mislili o Jehovinim merilima?

„JEHOVA neće učiniti ni dobro ni zlo.“ Tako su razmišljali stanovnici Jerusalima u Sofonijino doba. Oni su smatrali da Jehova od njih ne očekuje da žive po nekim posebnim merilima. Sofonija je za njih rekao da su „kao vino što leži na svom talogu“. Time je hteo da kaže da su se uljuljkali u udoban život i da nisu želeli da ih ometa nikakva najava toga da će se Bog umešati u ljudska zbivanja. Međutim, Bog je rekao tim Judejcima da će ’pretražiti Jerusalim sa svetiljkama‘ i da će ’kazniti‘ one koji odbacuju njegova merila. Dakle, Jehova ima određena merila i stalo mu je do toga kako njegov narod gleda na njih (Sofonija 1:12).

 2. Kako u tvojoj sredini ljudi gledaju na merila ponašanja?

² I u današnje vreme mnogima je mrska i sama pomisao da treba da žive po nekim merilima. Možda si čuo neke kako kažu: „Radi šta hoćeš!“ Neki misle da pošto nemaju dovoljno novca i ne mogu da ispune svoje želje, onda smeju da rade sve što je potrebno kako bi promenili tu situaciju. Oni ne brinu baš mnogo o tome šta Bog misli ili šta možda traži od njih. A kako ti gledaš na to? Da li ti je drago što je Stvoritelj postavio merila po kojima ljudi treba da se ponašaju?

3, 4. Zašto je dobro što postoje norme na različitim područjima života?

³ Mnogi koji ne žele da žive po Božjim merilima rado prihvataju ljudska merila, i to na raznim područjima života. Na primer, postoje neka merila ili norme što se tiče kvaliteta vode. Mnoge vlasti propisuju norme kojima se određuje kvalitet vode. Ali šta bi se desilo ako te norme ne bi bile dovoljno visoke? Mogla bi se pojaviti dijareja i druge bolesti koje se prenose vodom, što bi naročito bilo opasno za decu. Dakle, i za nas je sigurno korisno što su postavljene visoke norme za određivanje kvaliteta vode za piće. „Ako nema normi, to se veoma brzo primeti“, kaže Međunarodna organizacija za standardizaciju. „Obično nismo ni svesni kakvu ulogu igraju norme u poboljšanju kvaliteta, bezbednosti, pouzdanosti, efikasnosti i mogućnosti zamene nekog proizvoda drugim, kao ni kolika je njihova uloga u smanjenju troškova proizvodnje.“

⁴ Ako se slažeš s tim da je važno da postoje norme, to jest merila na raznim područjima života, zar onda nije razumno očekivati da i Bog postavlja visoka merila kojima treba da udovolji narod koji nosi njegovo ime? (Dela apostolska 15:14).

 5. Kako je Jehova preko Amosa pokazao koliko je važno udovoljiti njegovim merilima?

⁵ Kad čovek gradi kuću veoma je važno da poštuje neke norme. Ukoliko jedan zid ne stoji pravo, cela kuća se može nakriviti, ili se mogu pojaviti pukotine zbog kojih kuća ne bi bila pogodna za stanovanje. To je suština vizije koju je prorok Amos imao u devetom veku pre n. e. U toj viziji je bilo prikazano stanje desetoplemenskog kraljevstva Izraela. Prorok je video Jehovu kako stoji na jednom zidu, a „u ruci mu je bio visak“. Bog je rekao: „Evo, stavljam visak usred svog naroda Izraela. Neću mu više opraštati“ (Amos 7:7, 8). Visak je predmet od metala u obliku konusa obešen o koncu i služi za proveravanje vertikalnog položaja zidova. Simboličan zid u Amosovoj viziji na kom je Jehova stajao bio je ’podignut pomoću viska‘. To znači da je taj zid stajao uspravno, to jest pod pravim uglom. Međutim, u Amosovo vreme Izraelci u duhovnom smislu više nisu stajali „uspravno“ — bili su poput zida koji se toliko nakrivio da ga je neko morao srušiti pre nego što bi sam pao i napravio još više štete.

 6. (a) Koja se važna misao provlači kroz knjige dvanaestorice proroka? (b) Zašto možeš reći da su Božja merila razumna?

⁶ Dok budeš proučavao knjige dvanaestorice proroka, više puta ćeš naići na jednu misao: Veoma je važno udovoljavati Božjim merilima. U tim knjigama se ne nalaze samo osude naroda koji se nije držao Božjih visokih merila. Ponekad, kada je ispitivao svoj narod, Jehova je ustanovio da je zaista udovoljavao njegovim merilima. Ta činjenica dokazuje da su njegova merila razumna i da ih se mi kao nesavršeni ljudi možemo držati. Pogledajmo jedan primer.

 7. Kako nam Zaharija pomaže da shvatimo da nesavršeni ljudi mogu udovoljiti Jehovinim merilima?

⁷ Judejci koji su se vratili iz izgnanstva postavili su temelje hrama, ali su ubrzo obustavili radove. Zato je Bog poslao proroka Ageja i Zahariju da podstaknu narod da nastavi sa započetim radovima. U jednoj viziji koju je dao Zahariji, Jehova je rekao da Zorovavelj, namesnik u Judi, drži ’visak u ruci‘ dok stavlja zaglavni kamen, čime se u stvari završavaju radovi na hramu. Taj hram je bio izgrađen u skladu s Božjim merilima (Zaharija 4:10). Ali zapazi zanimljiv detalj u vezi sa završetkom hrama: „Tih sedam očiju jesu Jehovine oči. One pretražuju svu zemlju.“ Bog je video kako je Zorovavelj stavio zaglavni kamen na svoje mesto. Pošto Jehova sve zapaža, nakon pomnog ispitivanja utvrdio je da obnovljeni hram udovoljava njegovim merilima! Iz toga možemo izvesti važan zaključak: Premda su Jehovina merila visoka, ljudi im ipak mogu udovoljiti. Uz podstrek koji su im pružili Agej i Zaharija, Zorovavelj i narod koji je bio s njim udovoljili su Jehovinim merilima. I ti možeš ispuniti Božja očekivanja kao što ih je Zorovavelj ispunio. To je zaista ohrabrujuće!

8, 9. (a) Zašto Jehova ima pravo da ljudima postavi neka merila? (b) Zašto je bilo na mestu to što je Bog tražio od Izraelaca da se drže njegovih zapovesti?

⁸ Kao Stvoritelj, Bog ima pravo da ljudima postavi merila i da očekuje od njih da ih se drže (Otkrivenje 4:11). Jehova ne mora da nam objašnjava sve do tančina, jer nam je dao savest koja nam služi kao dragoceni vodič u životu (Rimljanima 2:14, 15). Bog je rekao prvom ljudskom paru da ne jedu „s drveta spoznanja dobra i zla“, koje je predstavljalo Božje pravo da postavi merila o tome šta je dobro, a šta je zlo. Ti znaš šta se zatim dogodilo (Postanak 2:17; 3:1-19). Aludirajući na pogrešnu odluku koju je Adam doneo, Osija je napisao: „[Izraelci] su kao zemaljski čovek prestupili savez“ (Osija 6:7). Time Osija pokazuje da su Izraelci namerno grešili.

⁹ U čemu je bio njihov greh? ’Prestupili su savez‘ Zakona. Kada je izbavio svoj narod iz Egipta, Bog je postao njihov gospodar i imao je pravo da im postavi neka merila. Izraelci su sklopili savez s Jehovom i time su pristali da žive po tim merilima (Izlazak 24:3; Isaija 54:5). Međutim, mnogi od njih se nisu držali Zakona. Bili su krivi za krvoproliće, ubistva i blud (Osija 6:8-10).

10. Kako je Bog pokušao da pomogne onima koji nisu udovoljavali njegovim merilima?

¹⁰ Jehova je slao proroke poput Osije da pomognu njegovom predanom narodu. Na kraju svoje proročke knjige, Osija je rekao: „Ko je mudar da razume sve ovo? Ko je razborit da to spozna? Jer su pravi Jehovini putevi i pravedni su oni koji njima hode, ali prestupnici posrću na njima“ (Osija 14:9). Na početku 14. poglavlja, prorok Osija poziva narod da se vrati Jehovi. Mudri ljudi uviđaju da je Jehova pokazao svom narodu prave puteve kojima treba da hodi. Sigurno i ti kao predani Božji sluga iskreno želiš da ostaneš pravedan i da hodiš Jehovinim putevima.

11. Zašto želiš da se držiš Božjih zapovesti?

¹¹ U Osiji 14:9 prorok nam skreće pažnju na to koliko je dobro ići pravim putem. Ako činimo ono što Bog traži od nas imaćemo mnoge blagoslove. Pošto nas je stvorio, Bog dobro zna našu građu. Ono što traži od nas jeste samo za naše dobro. Da bismo objasnili taj odnos između nas i Boga, uzmimo kao primer jedan automobil i njegovog proizvođača. Proizvođač zna kako je taj automobil konstruisan i napravljen. Zna da redovno treba menjati ulje u motoru. Šta će se desiti ako to jednostavno zanemariš jer smatraš da auto dobro ide? Mnogo pre nego što bi se to inače desilo, motor će se pokvariti i prestati da radi. Tako je i s ljudima. Naš Stvoritelj nam je dao neke zapovesti. Za naše je dobro da ih se držimo (Isaija 48:17, 18). Ako shvatimo da nam to zaista donosi blagoslove, imaćemo dodatni razlog da živimo po njegovim merilima i da se držimo njegovih zapovesti (Psalam 112:1).

12. Kako možemo imati čvršći odnos s Bogom ako hodimo u njegovo ime?

¹² Najveća nagrada koja proističe iz toga što se držimo Božjih zapovesti jeste u tome što imamo čvršći odnos s Bogom. Kad živimo po njegovim merilima i uviđamo koliko je to razumno i korisno, imamo sve veću naklonost prema Bogu koji ih je postavio. Prorok Mihej je lepo opisao tu duboku privrženost kada je rekao: „Svi će narodi hoditi u ime svog boga, a mi ćemo hoditi u ime Jehove, našeg Boga, doveka, u svu večnost“ (Mihej 4:5). Zaista je velika čast hoditi u Jehovino ime, slaviti ga i živeti u skladu s njegovim zapovestima! Iz toga sasvim prirodno proističe naša želja da odražavamo njegove osobine. Zato radimo na tome da ojačamo svoj odnos s Bogom (Psalam 9:10).

13. Zašto nije nepoželjno i neprijatno bojati se Božjeg imena?

¹³ Za one koji žive po Božjim merilima i hode u njegovo ime kaže se da se boje Božjeg imena. Ali to nije neki nepoželjan ili neprijatan strah. Jehova takvim osobama obećava: „Vama koji se bojite mog imena granuće sunce pravednosti što nosi ozdravljenje na svojim krilima. Izaći ćete i skakaćete kao ugojena telad“ (Malahija 4:2). U ispunjenju ovog proročanstva, „sunce pravednosti“ je Isus Hrist (Otkrivenje 1:16). On već sada donosi duhovno ozdravljenje, a na kraju će doneti i fizičko ozdravljenje čovečanstvu. Radost onih koji su izlečeni upoređuje se sa ushićenjem ugojene teladi koja ’izlazi i skače‘ jer je puštena na slobodu. Zar nisi i ti već u priličnoj meri doživeo takvo oslobođenje? (Jovan 8:32).

14, 15. Na kojim se područjima života možemo poboljšati ukoliko se držimo Jehovinih merila?

¹⁴ Još jedna korist koja proizlazi iz toga što se držimo Božjih merila jesu dobri odnosi s drugima. Avakum je objavio pet nevolja koje će zadesiti one koji priželjkuju što nije njihovo, zatim one koji stiču nepošten dobitak, one koji prolivaju krv, one koji smišljaju planove da bi činili nemoral i one koji obožavaju idole (Avakum 2:6-19). Činjenica da je Jehova najavio te nevolje jasno pokazuje da je on postavio merila po kojima treba da živimo. Vredno je zapaziti da se četiri nedela koja je spomenuo odnose na međuljudske odnose. Ako budemo imali Božje gledište, nećemo drugima nanositi nikakvo zlo. Dakle, ako se držimo Božjih merila, bićemo u dobrom odnosu s većinom ljudi.

¹⁵ Treće područje na kom će se osetiti poboljšanja jeste naš porodični život. U današnjem svetu mnogi smatraju da je razvod konačno rešenje njihovih problema u braku. Međutim, Jehova je preko proroka Malahije rekao: „Ja mrzim razvod“ (Malahija 2:16). Kasnije ćemo detaljnije razmatrati Malahiju 2:16, ali iz ovog stiha možemo naučiti da je Bog mudro postavio merila koja treba da poštuju članovi porodice. Mir u porodici zavisi od toga koliko će se oni držati tih merila (Efešanima 5:28, 33; 6:1-4). Doduše, svi smo nesavršeni i zato povremeno nastaju problemi. Ali zato nam Bog „kome svaka porodica na nebu i na zemlji duguje svoje ime“ u knjizi proroka Osije daje upečatljive savete koji pokazuju kako se mogu rešiti čak i neki veoma ozbiljni bračni problemi. Time ćemo se pozabaviti u jednom od narednih poglavlja (Efešanima 3:15). Pogledajmo sada šta je još uključeno u poštovanje Božjih merila.

16. Kakav savet nalazimo u Amosu 5:15 u vezi s Božjim merilima?

¹⁶ Prvi čovek Adam nije razborito postupio kada je odlučivao ko treba da odredi šta je dobro, a šta zlo. Da li ćemo mi doneti mudriju odluku? Amos nas savetuje da u tome treba da budemo odlučni kad kaže: „Mrzite zlo, a volite dobro“ (Amos 5:15). Vilijam Rejni Harper, profesor semitskih jezika i literature na Univerzitetu u Čikagu, zapazio je u vezi sa ovim stihom sledeće: „Merilo za to šta je dobro, a šta zlo, u [Amosovoj] svesti se poklapalo s Jahvinom voljom.“ To je vrlo važna misao koju možemo izvući iz knjiga dvanaestorice proroka. Da li smo spremni da prihvatimo Jehovina merila o tome šta je dobro, a šta zlo? Ta visoka merila su nam otkrivena u Bibliji, a zreli i iskusni hrišćani koji sačinjavaju ’vernog i razboritog roba‘ pomažu nam da ih razumemo (Matej 24:45-47).

17, 18. (a) Zašto je veoma važno da mrzimo zlo? (b) Objasni kako možemo razviti veliku mržnju prema zlu.

¹⁷ Ako mrzimo zlo onda nećemo raditi ono što se ne dopada Bogu. Na primer, neko je svestan koliko je opasno gledati pornografiju na Internetu i vodi računa da ne upadne u tu zamku. Ali šta on duboko u sebi, to jest šta njegov ’unutrašnji čovek‘, misli o sadržaju pornografskih veb-sajtova? (Efešanima 3:16). Ako primenjuje Božji savet koji stoji u Amosu 5:15, biće mu lakše da razvija mržnju prema onome što je zlo. Tako će biti pobednik u toj duhovnoj borbi.

¹⁸ Pogledajmo još jedan primer. Možeš li zamisliti sebe kako se klanjaš idolima prilikom nekih obreda koji su propraćeni orgijama? I sama pomisao na to je odvratna, zar ne? Međutim, Osija je govorio o praočevima Izraelaca koji su činili blud pred Valom fegorskim (Brojevi 25:1-3; Osija 9:10). Po svemu sudeći, Osija je spomenuo taj događaj zato što je obožavanje Vala bio jedan od najvećih grehova desetoplemenskog kraljevstva Izraela (2. Kraljevima 17:16-18; Osija 2:8, 13). Možemo samo zamisliti koliko je bilo odvratno gledati Izraelce kako se klanjaju idolima za vreme orgija. To što znamo da je Bog oštro osudio takve postupke može nam pomoći da ne upadnemo u zamke koje Satana postavlja preko Interneta. Danas mnogi idolizuju lepe žene i zgodne muškarce iz sveta zabave. Ali mi to svakako nećemo raditi, jer nas proroci u svojim knjigama upozoravaju da se čuvamo obožavanja idola!

19. Šta je Jona radio dok je bio u utrobi velike ribe, i šta mi učimo iz toga?

¹⁹ Dok se trudiš da se držiš Božjih visokih merila kada se suočavaš sa iskušenjima i problemima, možda ponekad osećaš da nisi dorastao nekoj situaciji ili nisi siguran šta treba da radiš. Kako se možeš uspešno izboriti s nekim veoma ozbiljnim situacijama ukoliko izgleda da nemaš dovoljno mentalne i emocionalne snage za to? (Poslovice 24:10). Nešto u vezi s tim možemo naučiti od Jone koga znamo kao nesavršenog čoveka koji je imao neke mane. Seti se šta je on radio dok je bio u utrobi velike ribe. Molio se Jehovi. Zapazi šta je rekao u toj molitvi.

20. Šta treba da radiš da bi mogao da postupiš kao Jona?

²⁰ Dok se Jona molio Bogu „iz utrobe groba“, koristio je mnoge reči i fraze koje je znao iz psalama (Jona 2:2). Bio je očajan i preklinjao je Jehovu za milost, a na usnama su mu bile Davidove reči. Na primer, uporedi reči iz Jone 2:3, 5 s rečima iz Psalma 69:1, 2.a Zar iz ovoga nije očigledno da je Jona znao Davidove psalme koji su mu bili dostupni? U misli su mu navirale reči i izrazi iz nadahnutih psalama. Božje nadahnute reči bile su ’duboko u njemu‘ (Psalam 40:8). Ako si u nekoj situaciji koja te emocionalno iscrpljuje, možeš li se setiti nekih prikladnih misli iz Božje Reči? Ako se sada dobro upoznaš s Božjom Rečju, to će ti mnogo koristiti u budućnosti kad budeš donosio neke odluke i kad u skladu s Božjim merilima budeš rešavao neke probleme.

21. Šta je potrebno da bi se mogao čvrsto držati Božjih merila?

²¹ Naravno, da bi se čvrsto držao Jehovinih merila nije dovoljno da samo zapamtiš ono što si pročitao u Božjoj Reči. Prorok Mihej nam dalje kaže šta nam je potrebno da bismo primenili Božju Reč: „Ko je mudar bojaće se tvog imena“ (Mihej 6:9). Da bi bio mudra osoba koja u životu primenjuje ono što zna, moraš se bojati Božjeg imena.

22, 23. (a) Zašto je Jehova poslao Ageja Judejcima koji su se vratili u domovinu? (b) Zašto možeš biti uveren da je moguće da udovoljiš Božjim merilima?

²² Kako možeš naučiti da se bojiš Božjeg imena? Poslušaj savet proroka Ageja koji je služio kao prorok nakon povratka iz izgnanstva. U svojoj kratkoj knjizi koja ima samo 38 stihova, on je 35 puta upotrebio Jehovino ime! Kada je Jehova 520. pre n. e. ovlastio Ageja da prorokuje, već je prošlo 16 godina od početka obnove hrama u Jerusalimu, ali nije mnogo toga učinjeno. Božji narod je bio obeshrabren jer su im neprijatelji pravili probleme (Jezdra 4:4, 5). Narod je smatrao da još nije došlo vreme za obnovu hrama. Jehova ih je opomenuo: „Razmislite u svom srcu o putevima svojim... Sagradite dom da mi donosi radost i da se proslavim“ (Agej 1:2-8).

²³ Namesnik Zorovavelj, prvosveštenik Isus i „sav ostali narod poslušali su glas Jehove, svog Boga... I narod je počeo da se boji Jehove“. Tada je Bog rekao: „Ja sam s vama.“ Kakvo ohrabrenje! Podstaknut Božjim duhom, narod je ’počeo da dolazi i da radi u domu Jehovinom‘ (Agej 1:12-14). Zdrav strah od toga da se ne ugodi Bogu podstakao je taj obeshrabreni narod da prione na posao uprkos protivljenju.

24, 25. Objasni pomoću konkretnih primera kako možeš primeniti načela koja su navedena u ovom poglavlju.

²⁴ Kakva je situacija kod tebe? Ako razumeš koja se Božja merila odnose na situaciju u kojoj se nalaziš, da li ćeš imati hrabrosti da postupiš u skladu s njima i da pokažeš da se bojiš Jehove, a ne ljudi? Na primer, možda si mlada žena i radiš s nekim muškarcem koji ne deli tvoja verovanja. Ali ipak je prema tebi ljubazan i pažljiv. Da li će ti u takvoj situaciji pasti na pamet neki stih koji će te podsetiti na Jehovina merila i na to koliko je opasno da ih zanemariš? Možda će to biti reči iz Osije 4:11? „Blud, vino i šira pomućuju razum.“ Osim toga, da li će te strah pred Bogom podstaći da se držiš njegovih merila i da odbiješ tog čoveka ako te pozove da izađete? Ako počne da ti se udvara, strah od toga da ne ugodiš Bogu može ti pomoći da ’pobegneš‘ (Postanak 39:12; Jeremija 17:9).

²⁵ Vratimo se sada na primer čoveka koji se trudi da se odupre iskušenju da gleda pornografiju na Internetu. Da li će se setiti reči molitve iz Psalma 119:37? „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno.“ Da li će se u mislima osvrnuti na Isusove reči iz Propovedi na gori? „Svako ko požudno gleda neku ženu već je učinio s njom preljubu u svom srcu“ (Matej 5:28). Ako hrišćanin ima strah pred Jehovom i želju da živi po njegovim merilima, onda će se kloniti svega što ga može iskvariti. Kad god si u iskušenju da razmišljaš o nečemu što nije u skladu s Božjim merilima ili da tako postupiš, trudi se da razviješ još jači strah pred Bogom. I nemoj zaboraviti da je Jehova rekao preko Ageja: ’Ja sam s tobom‘.

26. Šta ćemo u nastavku razmatrati?

²⁶ Da, ti možeš služiti Jehovi u skladu s njegovim visokim merilima i to će ti svakako koristiti. Dok budeš i dalje razmatrao dvanaest proročanskih knjiga, sve bolje ćeš razumeti Božja merila, to jest ono što on traži od nas. U sledećem delu ove knjige razmotrićemo tri važna područja na kojima je Jehova postavio svoja merila: naše ponašanje, ophođenje prema drugima i naš porodični život.