Da li ćeš biti veran poput Ilije?
„Poslaću vam Iliju, proroka, pre nego što dan Gospodnji dođe, taj dan veliki i strahoviti“ (MALAHIJA 4:5).
1. Koja kriza nastupa nakon što je Izrael bio oko 500 godina u Obećanoj zemlji?
’ZEMLJA u kojoj teče mleko i med‘ (Izlazak 3:7, 8). To je ono što je Jehova Bog dao Izraelcima nakon što ih je oslobodio iz egipatskog ropstva u 16. veku pre n. e. Ali gledaj! Pet vekova je prošlo, i sada je desetoplemensko kraljevstvo Izrael u kandžama žestoke gladi. Teško je naći imalo zelene trave. Životinje umiru, a ni kap kiše nije pala već tri i po godine (1. Kraljevima 18:5; Luka 4:25). Šta je odgovorno za ovu nesreću?
2. Šta je razlog izraelske nacionalne krize?
2 Otpadništvo je prouzrokovalo ovu krizu. Kršeći Božji zakon, kralj Ahav se oženio hananskom princezom Jezaveljom i dozvolio joj da u Izrael uvede obožavanje Vala. Što je još gore, u Samariji, glavnom gradu, izgradio je hram tom lažnom bogu. Pa, Izraelci su bili zavedeni da veruju da će im obožavanje Vala doneti obilan rod! Međutim, kao što je Jehova i upozorio, sada su u opasnosti da ’izginu u dobroj zemlji‘ (Ponovljeni zakoni 7:3, 4; 11:16, 17; 1. Kraljevima 16:30-33).
Dramatičan ispit božanstva
3. Kako prorok Ilija usmerava pažnju Izraela na pravi problem?
3 Kada počinje glad, Božji verni prorok Ilija kaže kralju Ahavu: „Živ je Gospod, Bog Izrailjev, čiji sam ja služitelj! Ovih godina neće biti ni rose ni kiše nego po mojoj reči“ (1. Kraljevima 17:1). Kad doživi užasnu istinitost ove izjave, kralj okrivljuje Iliju da je Izraelu doneo nesreću. Ali Ilija odgovara da Ahava i njegov dom treba kriviti zbog njihovog otpadništva, jer su Valovi obožavaoci. Da bi rešio to pitanje, Jehovin prorok podstiče kralja Ahava da skupi sav Izrael na Karmilskoj gori zajedno sa 450 Valovih proroka i 400 proroka Astarote. Ahav i njegovi podanici se okupljaju tamo, nadajući se možda da će ta prilika okončati sušu. Ali Ilija usmerava pažnju na ozbiljnije pitanje. „Dokle ćete“, pita on, „hramati na dve strane? Ako je Gospod Bog, idite za njim; ako li je Val, idite za njim.“ Izraelci ne znaju šta da kažu (1. Kraljevima 18:18-21).
4. Šta Ilija predlaže da bi rešio pitanje božanstva?
4 Izraelci već godinama pokušavaju da mešaju obožavanje Jehove sa valizmom. Da bi rešio pitanje božanstva, Ilija sada predlaže jedno takmičenje. On će pripremiti jednog mladog junca za žrtvu, a drugog će pripremiti Valovi proroci. Ilija zatim kaže: „Prizovite ime svoga boga, i ja ću prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog“ (1. Kraljevima 18:23, 24). Zamisli da oganj siđe s neba kao odgovor na molitvu!
5. Kako je razotkrivena beskorisnost obožavanja Vala?
5 Ilija poziva Valove proroke da počnu. Oni pripremaju jednog junca za žrtvu i stavljaju ga na oltar. Zatim skaču oko oltara, moleći se: „Vale, usliši nas!“ To traje „od jutra do podne“. „Vičite na glas“, ruga se Ilija. Mora da je Val zauzet nekim hitnim poslom, ili „može biti spava, pa će se probuditi“! Ubrzo Valovi proroci padaju u zanos. Gledaj! Paraju se noževima dok krv lije iz njihovih rana. I kakva je to buka, dok svih 450 viču iz sveg glasa! Ali nema odgovora (1. Kraljevima 18:26-29).
6. Koje pripreme izvršava Ilija za ispit božanstva?
6 Sada dolazi red na Iliju. On ponovo gradi oltar Jehovi, kopa veliki jarak oko njega i priprema žrtvu. Zatim je dao da se izlije voda na drva i žrtvu. Izliveno je dvanaest velikih vedara vode na oltar dok jarak nije skroz pun. Zamisli samo neizvesnost dok se Ilija moli: „Gospode, Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka se danas pozna da si ti Bog u Izrailju, i da sam ja sluga tvoj, i da sam sve ovo po tvojoj reči učinio. Usliši me, Gospode, usliši me, da bi ovaj narod poznao da si ti, Gospode, Bog i da si ti koji obraćaš srce njihovo“ (1. Kraljevima 18:30-37).
7, 8. (a) Kako Jehova odgovara na Ilijinu molitvu? (b) Šta je postignuto događajima na Karmilskoj gori?
7 U odgovoru na Ilijinu molitvu, ’oganj od Jehove pade s neba i spali žrtvu paljenicu, drva, kamenje i zemlju i upi vodu iz jarka‘. Narod pada licem na zemlju i kaže: „Jehova je pravi Bog! Jehova je pravi Bog!“ (1. Kraljevima 18:38, 39, NW). Ilija sada preduzima odlučnu akciju. On zapoveda: ’Pohvatajte te proroke Valove, da ni jedan ne uteče!‘ Kad su poklani u dolini Kison, tamni oblaci prekrivaju nebo. Napokon, pljusak okončava sušu! (1. Kraljevima 18:40-45; uporedi s Ponovljenim zakonima 13:1-5).
8 Kakav veličanstven dan! Jehova je pobednik na ovom izuzetnom ispitu božanstva. Štaviše, ovi događaji obraćaju srca mnogih Izraelaca ka Bogu. Na ove i druge načine, Ilija pokazuje da je veran kao prorok, i lično igra jednu proročansku ulogu.
’Prorok Ilija‘ tek treba da dođe?
9. Šta je bilo prorečeno u Malahiji 4:5, 6?
9 Kasnije, posredstvom Malahije, Bog je prorekao: „Evo poslaću vam Iliju, proroka, pre nego što dan Gospodnji dođe, taj dan veliki i strahoviti. I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i prokletstvom svojim zemlju ne zatrem“ (Malahija 4:5, 6). Ilija je živeo oko 500 godina pre nego što su ove reči bile izrečene. Pošto je to bilo proročanstvo, Jevreji u prvom veku n. e. očekivali su da Ilija dođe i da ga ispuni (Matej 17:10).
10. Ko je bio prorečeni Ilija, i kako to znamo?
10 Ko je onda bio taj Ilija koji je trebalo da dođe? Njegov identitet je bio otkriven kada je Isus Hrist rekao: „Od vremena Jovana Krstitelja do sada kraljevstvo nebesko silu trpi, i silnici ga grabe. Jer svi proroci i zakon proricali su do Jovana; i ako ga hoćete razumeti, on je onaj Ilija koji je trebao da dođe.“ Da, Jovan Krstitelj je bio prorečeni Ilijin pandan (Matej 11:12-14; Marko 9:11-13). Jedan anđeo je rekao Jovanovom ocu, Zahariji, da će Jovan imati ’Ilijin duh i silu‘ i da će ’pripraviti Jehovi narod spreman‘ (Luka 1:17). Krštenje koje je obavljao Jovan, bilo je javni simbol da se osoba kaje za grehe počinjene protiv Zakona, koji je trebalo da vodi Jevreje do Hrista (Luka 3:3-6; Galatima 3:24). Tako je Jovanovo delo ’pripremilo Jehovi narod spreman‘.
11. Šta je na Pedesetnicu Petar rekao o ’danu Jehovinom‘, i kada se on desio?
11 Delo Jovana Krstitelja kao ’Ilije‘ pokazalo je da je ’dan Jehovin‘ blizu. Na blizinu tog dana kada će Bog delovati protiv svojih neprijatelja i sačuvati svoj narod, ukazivao je i apostol Petar. On je ukazao da su čudesni događaji koji su se odigrali na Pedesetnicu 33. n. e. bili ispunjenje Joilovog proročanstva o izlivanju Božjeg duha. Petar je pokazao da je to trebalo da se desi pre ’velikog i slavnog dana Jehovinog‘ (Dela apostolska 2:16-21; Joil 2:28-32). Jehova je ispunio svoju Reč 70. n. e., tako što je prouzrokovao da rimska vojska izvrši božansku presudu nad nacijom koja je odbacila njegovog Sina (Danilo 9:24-27; Jovan 19:15).
12. (a) Šta su Pavle i Petar rekli o predstojećem ’danu Jehovinom‘? (b) Zašto je nešto neizbežno trebalo da se desi kao što je predstavljeno Ilijinim delom?
12 Međutim, trebalo je još toga da se desi posle 70. n. e. Apostol Pavle je povezao predstojeći ’dan Jehovin‘ s prisutnošću Isusa Hrista. Sem toga, apostol Petar je govorio o tom danu u povezanosti s tek budućim ’novim nebom i novom zemljom‘ (2. Solunjanima 2:1, 2; 2. Petrova 3:10-13). Imaj u mislima da je Jovan Krstitelj obavljao delo slično Ilijinom pre nego što je Jehovin dan došao 70. n. e. Sve to zajedno ukazalo je da će se još nešto dešavati što je predstavljeno delom koje je Ilija obavljao. Šta je to?
Oni imaju Ilijin duh
13, 14. (a) Koja paralela postoji između aktivnosti Ilije i aktivnosti sadašnjih pomazanih hrišćana? (b) Šta su otpadnici hrišćanskog sveta učinili?
13 Ilijino delo nije imalo paralelu samo u aktivnostima Jovana Krstitelja već i u aktivnostima pomazanih hrišćana u ovom kritičnom razdoblju što vodi do predstojećeg ’dana Jehovinog‘ (2. Timoteju 3:1-5). Sa Ilijinim duhom i silom, oni su čvrsti zastupnici pravog obožavanja. I koliko je to samo neophodno! Posle smrti Hristovih apostola, nastupio je otpad od pravog hrišćanstva, baš kao što je obožavanje Vala cvetalo u Izraelu u Ilijinim danima (2. Petrova 2:1). Oni koji su se izdavali za hrišćane počeli su da mešaju hrišćanstvo s lažnim religioznim doktrinama i običajima. Na primer, usvojili su pagansko i nebiblijsko učenje da čovek ima besmrtnu dušu (Propovednik 9:5, 10; Jezekilj 18:4). Otpadnici hrišćanskog sveta prestali su da koriste ime jedinog pravog Boga, Jehove. Umesto toga, oni obožavaju Trojstvo. Usvojili su i običaj sličan obožavanju Vala da se klanjaju likovima Isusa i njegove majke, Marije (Rimljanima 1:23; 1. Jovanova 5:21). Ali to nije sve.
14 Od 19. veka pa nadalje, vođe crkava hrišćanskog sveta počele su da izražavaju sumnju u mnoge delove Biblije. Na primer, odbacili su izveštaj o stvaranju iz Postanja i poklonili se teoriji evolucije, označivši je „naučnom“. To je u direktnom sukobu sa učenjima Isusa Hrista i njegovih apostola (Matej 19:4, 5; 1. Korinćanima 15:47). Međutim, poput Isusa i njegovih ranih sledbenika, duhom pomazani hrišćani danas podržavaju biblijski izveštaj o stvaranju (Postanje 1:27).
15, 16. Za razliku od hrišćanskog sveta, ko ima redovne zalihe duhovne hrane, i posredstvom koga?
15 Dok je svet ulazio u ’vreme kraja‘, duhovna glad je zahvatala hrišćanski svet (Danilo 12:4, NW; Amos 8:11, 12). Ali mala grupa pomazanih hrišćana imala je redovne zalihe duhovne hrane koju daje Bog ’u pravo vreme‘, baš kao što se Jehova pobrinuo da Ilija ima hrane za vreme gladi u njegovo doba (Matej 24:45, NW; 1. Kraljevima 17:6, 13-16). Nekada poznati kao Međunarodni istraživači Biblije, ove verne sluge Božje kasnije su dobile biblijsko ime Jehovini svedoci (Isaija 43:10).
16 Ilija je živeo prema svom imenu, koje znači „Moj Bog je Jehova“. Kao zvanični časopis Jehovinih zemaljskih slugu, Kula stražara dosledno koristi Božje ime. U stvari, njeno drugo izdanje (avgust 1879) izrazilo je uverenje da taj časopis ima Jehovu kao svog podupiratelja. Taj časopis i druge publikacije Watch Tower Societyja razotkrivaju nebiblijska učenja hrišćanskog sveta i ostatka Vavilona velikog, svetskog carstva krive religije, dok podržavaju istinitost Božje Reči, Biblije (2. Timoteju 3:16, 17; Otkrivenje 18:1-5).
Verni na ispitu
17, 18. Kako je Jezavelja reagovala na pokolj Valovih proroka, ali kako je Ilija dobio pomoć?
17 Reakcija sveštenstva na razotkrivanje bila je slična reakciji Jezavelje kada je saznala da je Ilija pobio Valove proroke. Poslala je Jehovinom vernom proroku jednu poruku, zaklevši se da će ga ubiti. To nije bila beznačajna pretnja, jer je Jezavelja već pobila mnoge Božje proroke. U strahu, Ilija je pobegao na jugozapad u Virsaveju. Ostavivši tu svog pratioca, otišao je još dalje, u pustoš, moleći se da umre. Ali Jehova nije napustio svog proroka. Jedan anđeo se pojavio Iliji da bi ga pripremio za dugo putovanje na goru Horiv. Tako je dobio snagu za 40-dnevno putovanje od više od 300 kilometara. Na gori Horivu, Bog je govorio s njim posle strahopoštovanja vrednog ispoljavanja sile u velikom vetru, zemljotresu i vatri. Jehova nije bio u tim manifestacijama. One su bile izrazi njegovog svetog duha, to jest aktivne sile. Zatim je Jehova razgovarao sa svojim prorokom. Zamisli samo koliko je to iskustvo ojačalo Iliju (1. Kraljevima 19:1-12). Šta ako smo i mi, poput Ilije, na neki način zastrašeni kad nam prete neprijatelji pravog obožavanja? Njegovo iskustvo treba da nam pomogne da shvatimo da Jehova ne napušta svoj narod (1. Samuilova 12:22).
18 Bog je razjasnio da Ilija još uvek ima šta da radi kao prorok. Štaviše, iako je Ilija mislio da je bio jedini obožavalac pravog Boga u Izraelu, Jehova mu je pokazao da se 7 000 ljudi nije poklonilo Valu. Bog je zatim vratio Iliju na njegov zadatak (1. Kraljevima 19:13-18). Poput Ilije, i nas mogu goniti neprijatelji pravog obožavanja. Mi možemo postati predmet intenzivnog progonstva, kao što je Isus prorekao (Jovan 15:17-20). Ponekad možemo postati bojažljivi. Međutim, možemo biti poput Ilije, koji je dobio božansko zasiguranje i zatim verno ustrajao u Jehovinoj službi.
19. Šta su doživljavali pomazani hrišćani za vreme Prvog svetskog rata?
19 Zbog intenzivnog progonstva za vreme Prvog svetskog rata, neki pomazani hrišćani su podlegli strahu i prestali da propovedaju. Pogrešili su u razmišljanju da je njihovo delo na zemlji završeno. Ali Bog ih nije odbacio. Umesto toga, milosrdno ih je podržao, baš kao što se pobrinuo da Ilija ima hranu. Poput Ilije, verni pomazanici su prihvatili božansku ispravku i oporavili se od neaktivnosti. Njihove oči su se otvorile za veličanstvenu prednost propovedanja poruke o Kraljevstvu.
20. Koja je prednost danas data onima koji su verni poput Ilije?
20 U proročanstvu o svojoj prisutnosti, Isus je govorio o svetom raširenom delu koje će se završiti pre kraja ovog zlog sistema stvari (Matej 24:14). Danas ovo delo obavljaju pomazani hrišćani i milioni njihovih saradnika koji se nadaju da će živeti na rajskoj zemlji. Obavljanje dela propovedanja Kraljevstva dok se ne završi jeste prednost koja je data samo onima koji su verni poput Ilije.
Budi veran poput Ilije
21, 22. (a) Koje delo danas vode pomazani hrišćani? (b) Uz čiju pomoć se obavlja delo propovedanja, i zašto je to potrebno?
21 S revnošću poput Ilijine, mali ostatak pravih pomazanih hrišćana ispunjava svoju odgovornost da brine za zemaljske interese ustoličenog Kralja, Isusa Hrista (Matej 24:47). I sada već više od 60 godina, Bog koristi te pomazanike da vode delo pravljenja učenika od ljudi kojima je dao divnu nadu večnog života na rajskoj zemlji (Matej 28:19, 20). Koliko samo ti milioni mogu biti zahvalni što relativno malo preostalih pomazanika revno i verno brinu za svoje odgovornosti!
22 Ovo delo propovedanja Kraljevstva obavljaju nesavršeni ljudi i samo snagom koju Jehova daje onima koji se u molitvi oslanjaju na njega. „Ilija beše čovek podložan slabostima kao i mi“, rekao je učenik Jakov kada je naveo prorokov primer molitve da bi pokazao snagu molitve pravednog čoveka (Jakov 5:16-18). Ilija nije uvek prorokovao niti izvodio čuda. Imao je ista ljudska osećanja i slabosti koje i mi imamo, ali je Bogu služio verno. Pošto i mi imamo Božju pomoć i on nas jača, i mi možemo biti verni poput Ilije.
23. Zašto imamo dobar razlog za vernost i optimizam?
23 Imamo dobar razlog za vernost i optimizam. Seti se da je Jovan Krstitelj obavljao delo slično Ilijinom pre nego što je ’dan Jehovin‘ izbio 70. n. e. Sa Ilijinim duhom i snagom, pomazani hrišćani širom planete obavljaju slično delo koje im je dao Bog. To jasno dokazuje da je veliki ’dan Jehovin‘ blizu.
Kako bi odgovorio?
◻ Kako je Jehovino božanstvo bilo dokazano na Karmilskoj gori?
◻ Ko je bio ’Ilija koji treba da dođe‘, i šta je on radio?
◻ Kako su današnji pomazani hrišćani pokazali da imaju Ilijin duh?
◻ Zašto je moguće da i mi budemo verni poput Ilije?
[Okvir na 15. strani]
Na koje je nebo uzet Ilija?
„KAKO iđahu dalje [Ilija i Jelisej] razgovarajući se gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija se u vihoru uze na nebo“ (2. Kraljevima 2:11).
Šta u ovom slučaju podrazumeva reč „nebo“? Ovaj izraz se ponekad primenjuje na duhovno prebivalište Boga i njegovih anđeoskih sinova (Matej 6:9; 18:10). ’Nebo‘ takođe može označavati svemir (Ponovljeni zakoni 4:19). A Biblija koristi ovaj izraz i da označi zemljinu najbližu atmosferu, u kojoj lete ptice i duvaju vetrovi (Psalam 78:26; Matej 6:26).
Na koje je od ovih nebesa prorok Ilija uzet? Očigledno je bio prenesen kroz zemljinu atmosferu i ostavljen na drugom delu planete. Ilija je godinama kasnije još uvek bio na zemlji, jer je pisao jedno pismo judejskom kralju Joramu (2. Letopisa 21:1, 12-15). Da Ilija nije bio uzet u duhovno boravište Jehove Boga potvrdio je kasnije Isus Hrist, koji je objavio: „Niko se ne pope na nebo osim onoga koji siđe s neba, Sina čovečjega“, to jest samog Isusa (Jovan 3:13). Put u nebeski život za nesavršene ljude prvi put je otvoren posle smrti, uskrsenja i uzlaska Isusa Hrista (Jovan 14:2, 3; Jevrejima 9:24; 10:19, 20).