„Gospode, nauči nas kako da se molimo“

„Reče mu jedan od njegovih učenika: ’Gospode, nauči nas kako da se molimo‘“ (LUKA 11:1).

 1. Zašto je jedan učenik zamolio Isusa da ih nauči kako da se mole?

JEDNOM prilikom 32. godine n. e., jedan učenik je posmatrao Isusa kako se moli. Nije mogao da čuje šta je Isus govorio svom Ocu, jer se verovatno molio u sebi. Kada je Isus završio, taj učenik mu je rekao: „Gospode, nauči nas kako da se molimo“ (Luka 11:1). Zašto je učenik to zatražio? Molitve su kod Jevreja bile sastavni deo života i obožavanja. U Hebrejskim spisima je u knjizi Psalama i na drugim mestima zabeleženo mnogo molitvi. Stoga, taj učenik nije zamolio da nauči nešto o čemu ništa nije znao ili nešto što nikada nije radio. Nema sumnje da je znao za formalne molitve religioznih vođa u judaizmu. Međutim, sada kada je video Isusa kako se moli, verovatno je uvideo da je između licemernih molitvi rabina i načina na koji se Isus molio postojala velika razlika (Matej 6:5-8).

 2. (a) Kako znamo da Isus nije mislio da treba od reči do reči da ponavljamo uzornu molitvu? (b) Zašto nam je stalo do toga da saznamo kako se treba moliti?

² Otprilike 18 meseci ranije, Isus je u Propovedi na gori svojim učenicima pružio jednu molitvu koja je trebalo da služi kao obrazac za njihove molitve (Matej 6:9-13). Možda ovaj učenik tada nije bio prisutan i zato je Isus ljubazno ponovio glavne tačke te uzorne molitve. Vredno je zapaziti činjenicu da je nije ponovio od reči do reči, što pokazuje da nije dao neku molitvu koju treba mehanički izgovarati prilikom crkvenih obreda (Luka 11:1-4). Poput tog učenika čije nam ime nije poznato, i nama je stalo do toga da naučimo kako da se molimo da bi nas molitve približile Jehovi. Hajde zato da ispitamo tu uzornu molitvu, koju je s malo više detalja zapisao apostol Matej. Ona se sastoji od sedam molbi, od kojih se tri tiču Božjih namera, a četiri naših materijalnih i duhovnih potreba. U ovom članku ćemo razmotriti prve tri molbe.

Otac pun ljubavi

 3, 4. Šta znači kada se Jehovi obraćamo kao svom ’Ocu‘?

³ Isus je već u uvodnim rečima uzorne molitve pokazao da naše obraćanje Jehovi treba da bude odraz bliskog i punog poštovanja odnosa s njim. Govoreći prvenstveno svojim učenicima koji su na gori sedeli blizu njega, Isus im je rekao da se obraćaju Jehovi kao ’svom Ocu koji je na nebesima‘ (Matej 6:9). Prema jednom izučavaocu, bez obzira na to da li je Isus u toj prilici govorio na hebrejskom koji se tada koristio ili na aramejskom, izraz koji je upotrebio za ’oca‘ podseća na ’dečji‘, to jest na izraz koji bi jedno dete upotrebilo kada se obraća svom ocu. Kada se Jehovi obraćamo kao svom ’Ocu‘, to pokazuje da s njim imamo srdačan i poverljiv odnos.

⁴ Nadalje, kada kažemo „Oče naš“, mi se slažemo da smo deo velike porodice ljudi koji priznaju Jehovu kao onoga ko im je dao život (Isaija 64:8; Dela apostolska 17:24, 28). Duhom rođeni hrišćani su usvojeni kao „Božji sinovi“ i oni njemu mogu da ’viču „Ava, Oče!“‘ (Rimljanima 8:14, 15). Milioni ljudi su postali njihovi lojalni saradnici. Oni su predali svoj život Jehovi i to su simbolizovali krštenjem u vodi. Sve te „druge ovce“ takođe mogu da pristupe Jehovi u ime Isusa i da ga zovu „Oče naš“ (Jovan 10:16; 14:6). Redovno možemo da pristupamo svom Ocu u molitvi da bismo ga hvalili, zahvaljivali mu za svu dobrotu koju pokazuje prema nama i govorili mu o onome što nas opterećuje, uvereni da brine o nama (Filipljanima 4:6, 7; 1. Petrova 5:6, 7).

Ljubav prema Jehovinom imenu

 5. Koja je prva molba u uzornoj molitvi, i zašto je to na mestu?

⁵ Prva molba odmah ukazuje na ono što je najvažnije. Ona glasi: „Neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Posvećenje Jehovinog imena treba da nam bude na prvom mestu zato što ga volimo i zato što nas boli kada vidimo svu sramotu koja je naneta njegovom imenu. Sataninom pobunom i time što je naveo prvi ljudski par da budu neposlušni Jehovi Bogu oklevetano je Njegovo ime, i to tako što je doveden u pitanje način na koji vlada čitavim svemirom (Postanje 3:1-6). Nadalje, sramni postupci i učenja onih koji tvrde da predstavljaju Boga već vekovima nanose sramotu njegovom imenu.

 6. Šta ne treba da radimo ako se molimo da se sveti Jehovino ime?

⁶ To što se molimo za posvećenje Jehovinog imena pokazuje na čijoj smo strani kada je u pitanju pravo vladanja nad čitavim svemirom. Time pokazujemo da svesrdno podupiremo Jehovino pravo da vlada svemirom. Jehova želi da svemir bude nastanjen inteligentnim stvorenjima koja će se iz ljubavi prema njemu i svemu što predstavlja njegovo ime dragovoljno i radosno podlagati njegovom pravednom suverenitetu (1. Letopisa 29:10-13; Psalam 8:2; 148:13). Ljubav prema Jehovinom svetom imenu sprečiće nas da uradimo nešto što bi moglo da mu nanese sramotu (Jezekilj 36:20, 21; Rimljanima 2:21-24). Harmonija u svemiru i mir među onima koji žive u njemu zavisi od posvećenja Jehovinog imena i podlaganja njegovom suverenitetu iz ljubavi. Stoga, kada u molitvi kažemo „neka se sveti ime tvoje“, time pokazujemo da smo uvereni da će se Jehovina namera ispuniti na njegovu slavu (Jezekilj 38:23).

Kraljevstvo za koje se molimo

 7, 8. (a) Šta je Kraljevstvo za koje nas je Isus poučio da se molimo? (b) Šta iz knjige Danila i Otkrivenja učimo o tom Kraljevstvu?

⁷ Druga molba u uzornoj molitvi glasi: „Neka dođe kraljevstvo tvoje“ (Matej 6:10). Ova molba je tesno povezana s prethodnom. Jehova će svoje sveto ime posvetiti putem Mesijanskog Kraljevstva, svoje nebeske vladavine u kojoj je za kralja s punim pravom postavljen njegov Sin Isus Hrist (Psalam 2:1-9). U Danilovom proročanstvu Mesijansko Kraljevstvo je predstavljeno ’kamenom‘ koji se odvalio od „planine“ (Danilo 2:34, 35, 44, 45). Planina je simbol Jehovinog prava da vlada kao Suveren čitavog svemira, tako da je Kraljevstvo, koje je predočeno kamenom, novi izraz Jehovine suverenosti. Kamen iz ovog proročanstva ’postao je velika planina i ispunio je svu zemlju‘, što predstavlja Mesijansko Kraljevstvo koje će zastupati Božji suverenitet nad zemljom.

⁸ Sa Hristom će kao kraljevi i sveštenici u tom Kraljevstvu vladati još i 144 000 onih koji su ’kupljeni između ljudi‘ (Otkrivenje 5:9, 10; 14:1-4; 20:6). Danilo na njih ukazuje kao na ’svece Svevišnjega‘, koji će zajedno s Hristom kao svojim Poglavarem dobiti ’kraljevstvo, vlast i veličanstvo svih kraljevstava pod nebom, i njihovo će kraljevstvo biti večno, i svi će vladaoci njima služiti i njima se pokoriti‘ (Danilo 7:13, 14, 18, 27). To je nebeska vladavina za koju je Hrist poučio svoje sledbenike da se mole.

Zašto i dalje da se molimo da dođe Kraljevstvo?

 9. Zašto treba da se molimo da dođe Božje Kraljevstvo?

⁹ Hrist nas je u uzornoj molitvi naučio da se molimo da dođe Božje Kraljevstvo. Ispunjenje biblijskih proročanstava pokazuje da je Mesijansko Kraljevstvo uspostavljeno 1914. godine na nebu.a Da li onda još uvek treba da se molimo da „dođe“ to Kraljevstvo? Svakako. Prema Danilovom proročanstvu, Mesijansko Kraljevstvo predstavljeno kamenom tek treba da se sukobi s ljudskim vladavinama, koje su predstavljene velikim kipom. Kamen tek treba da udari u taj kip, nakon čega će se kip pretvoriti u prah. U Danilovom proročanstvu stoji: „Kraljevstvo... neće dolaziti pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati“ (Danilo 2:44).

10. Zašto žarko želimo da dođe Božje Kraljevstvo?

¹⁰ Zbog toga što znamo da će se time posvetiti Jehovino ime i ukloniti svi protivnici njegovog suvereniteta, žarko želimo da vidimo kako će Božje Kraljevstvo uništiti Satanin zli svet. Gorljivo se molimo: „Neka dođe kraljevstvo tvoje“ i zajedno sa apostolom Jovanom kažemo: „Amin! Dođi, Gospode Isuse!“ (Otkrivenje 22:20). Zaista, neka Isus dođe da posveti Jehovino ime i opravda njegov suverenitet da bi se ispunile sledeće psalmistine reči: „I nek znaju da si ti sam, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom“ (Psalam 83:18).

„Neka bude volja tvoja“

11, 12. (a) Šta tražimo kada molimo da Božja volja ’bude kako na nebu tako i na zemlji‘? (b) Šta se još vidi iz toga što se molimo da bude Jehovina volja?

¹¹ Isus je zatim poučio svoje sledbenike da se mole: „Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:10). Svemir je nastao zato što je to bila Jehovina volja. Moćna nebeska stvorenja uzvikuju: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvorio, i tvojom voljom to postade i stvoreno je“ (Otkrivenje 4:11). Jehova ima određenu nameru u vezi sa ’onim što je na nebesima i onim što je na zemlji‘ (Efešanima 1:8-10). Kada se molimo Jehovi da bude njegova volja, mi ga u stvari molimo da ispuni svoju nameru. Nadalje, time pokazujemo da od srca želimo da vidimo kako se njegova volja vrši u čitavom svemiru.

¹² Kada upućujemo tu molbu, mi pokazujemo i to da smo spremni da uskladimo svoj život s Jehovinom voljom. Isus je rekao: „Moja hrana je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo“ (Jovan 4:34). Poput Isusa, mi kao predani hrišćani nalazimo veliko zadovoljstvo u vršenju Božje volje. Ljubav prema Jehovi i njegovom Sinu pokreće nas da ne živimo „više za ljudske želje nego za Božju volju“ (1. Petrova 4:1, 2; 2. Korinćanima 5:14, 15). Mi se trudimo da ne radimo ono za šta znamo da je u suprotnosti s Jehovinom voljom (1. Solunjanima 4:3-5). Iskupljujući vreme za čitanje i proučavanje Biblije, mi ’zapažamo šta je Jehovina volja‘, a njegova volja je, između ostalog, da propovedamo ’ovu dobru vest o kraljevstvu‘ (Efešanima 5:15-17; Matej 24:14).

Jehovina volja na nebu

13. Kako se Božja volja vršila mnogo pre nego što se Satana pobunio?

¹³ Jehovina volja se vršila na nebu mnogo pre nego što se jedan od njegovih duhovnih sinova pobunio i postao Satana. Knjiga Poslovica slikovito opisuje Božjeg prvorođenog Sina kao personifikovanu mudrost. Ta knjiga pokazuje da se Božji jedinorođeni Sin eonima ’svagda veselio pred njime‘, to jest da je vrlo rado vršio volju svog Oca. Čak je bio kod Jehove „na delu“, to jest postao je vešt graditelj i učestvovao u stvaranju svega što je na „nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo“ (Poslovice 8:22-31; Kološanima 1:15-17). Jehova je koristio Isusa kao svoju Reč, to jest Govornika (Jovan 1:1-3).

14. Šta možemo da naučimo iz 103. psalma o tome kako anđeli vrše Jehovinu volju na nebu?

¹⁴ Psalmista pokazuje da je Jehova suveren nad svim i da mnoštva anđela slušaju njegova uputstva i njegove zapovesti. U jednom psalmu čitamo: „Jehova na nebesima presto svoj postavi i kraljevstvo njegovo svime vlada. Blagosiljajte Jehovu, anđeli njegovi, koji ste silni i jaki, i izvršujete reč njegovu, slušajući glas reči njegove! Blagosiljajte Jehovu, sve vojske njegove! sluge njegove, koji činite volju njegovu! Blagosiljajte Jehovu, sva dela njegova, po svim mestima gospodstva [ili suvereniteta] njegovog!“ (Psalam 103:19-22).

15. Kako je to što je Isus dobio kraljevsku vlast uticalo na vršenje Božje volje na nebu?

¹⁵ Knjiga o Jovu pokazuje da je Satana i nakon svoje pobune imao pristup na nebu (Jov 1:6-12; 2:1-7). Međutim, u knjizi Otkrivenja bilo je prorečeno da će doći vreme kada će Satana i njegovi demoni biti zbačeni s neba. To vreme je očigledno nastupilo ubrzo nakon što je Isus Hrist 1914. godine dobio kraljevsku vlast. Otada za te buntovnike više nema mesta na nebu. Oni su primorani da budu u blizini zemlje (Otkrivenje 12:7-12). Na nebu se više ne može čuti kako neko osporava Jehovin suverenitet, već samo glasovi koji kliču ’Jagnjetu‘, Isusu Hristu, i slave Jehovu pokazujući time da su mu podložni (Otkrivenje 4:9-11). Na nebu se zaista vrši Jehovina volja.

Jehovina volja za zemlju

16. Kako uzorna molitva opovrgava ono što crkve hrišćanstva uče kada je u pitanju nada za čovečanstvo?

¹⁶ Hrišćanske crkve tvrde da svi dobri ljudi idu na nebo, i tako izuzimaju zemlju iz Božje namere. Međutim, Isus nas je učio da se molimo na sledeći način: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:10). Da li iko može reći da se danas Jehovina volja vrši na zemlji kojom haraju nasilje, nepravda, bolesti i smrt? Naravno da ne može! Zato treba gorljivo da se molimo da na zemlji bude Božja volja, u skladu sa obećanjem koje je zabeležio apostol Petar: „Prema njegovom obećanju mi očekujemo nova nebesa [Mesijansko Kraljevstvo kojim vlada Hrist] i novu zemlju [pravedno ljudsko društvo], a u njima će prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13).

17. Šta je Jehovina namera za zemlju?

¹⁷ Jehova je stvorio zemlju sa određenom namerom. Proroka Isaiju je nadahnuo da zapiše: „Ovako govori Jehova, stvoritelj neba, jedini Bog, koji je sazdo i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava: Ja sam Jehova i drugoga nema“ (Isaija 45:18). Bog je smestio prvi ljudski par u rajski vrt i dao im je sledeću zapovest: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom“ (Postanje 1:27, 28; 2:15). Sasvim je jasno da je Stvoriteljeva namera da zemlja bude nastanjena savršenim, pravednim ljudima koji se radosno podlažu njegovom suverenitetu i koji žive večno u raju koji je obećao Hrist (Psalam 37:11, 29; Luka 23:43).

18, 19. (a) Šta se mora uraditi pre nego što Božja volja počne u potpunosti da se vrši na zemlji? (b) Koji će deo Isusove uzorne molitve biti razmotren u sledećem članku?

¹⁸ Jehovina volja za zemlju nikada ne može da bude potpuno ispunjena dok na njoj ima ljudi koji se suprotstavljaju njegovom suverenitetu. Uz pomoć moćnih duhovnih stvorenja pod Hristovim vođstvom, Bog će ’uništiti one koji uništavaju zemlju‘. Čitav Satanin zli sistem s njegovom krivom religijom, pokvarenom politikom, pohlepnom i nepoštenom trgovinom, i vojskom koja pustoši sve pred sobom, zauvek će biti zbrisan s lica zemlje (Otkrivenje 11:18; 18:21; 19:1, 2, 11-18). Jehovin suverenitet biće opravdan, a njegovo ime posvećeno. Za sve to se molimo kada kažemo: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:9, 10).

¹⁹ Međutim, Isus je u uzornoj molitvi pokazao da možemo da se molimo i za lične stvari. Ovaj deo njegove pouke o molitvi biće razmotren u sledećem članku.

[Fusnote]

Za ponavljanje

• Zašto Jehovi treba da se obraćamo sa „Oče naš“?

• Zašto je najvažnije da se molimo za posvećenje Jehovinog imena?

• Zašto se molimo da dođe Božje Kraljevstvo?

• Šta pokazujemo kada se molimo da Božja volja bude kako na nebu tako i na zemlji?

[Slika na 9. strani]

Isusove molitve su bile potpuno drugačije od licemernih molitvi fariseja

[Slika na 10. strani]

Hrišćani se mole da dođe Božje Kraljevstvo, da se sveti Božje ime i da bude njegova volja