Jehova brine o našim svakodnevnim potrebama

„Ne budite napeti; jer... vaš Otac zna da vam sve to treba“ (LUKA 12:29, 30).

 1. Kako se Jehova brine o životinjama?

DA LI si ikada posmatrao kako vrabac ili neka druga ptica kljuca po prašini? Verovatno si se pitao šta se tim kljucanjem po prašini može naći za jelo. Isus je u Propovedi na gori pokazao da možemo da naučimo nešto iz načina na koji se Jehova brine o pticama. On je rekao: „Pažljivo posmatrajte ptice nebeske, jer one ne seju niti žanju niti skupljaju u žitnice; a ipak ih vaš nebeski Otac hrani. Zar vi ne vredite više od njih?“ (Matej 6:26). Jehova se na veličanstven način brine da sva njegova stvorenja imaju hranu (Psalam 104:14, 21; 147:9).

 2, 3. Koje duhovne pouke možemo izvući iz činjenice da nas je Isus poučio da se svaki dan molimo za hleb?

² Zašto je onda Isus u uzornu molitvu uključio sledeću molbu: „Daj nam danas hleb naš za ovaj dan“? (Matej 6:11). Iz ove jednostavne molbe mogu se izvući važne duhovne pouke. Prvo, ona nas podseća da je Jehova taj koji se brine da imamo ono što nam je potrebno (Psalam 145:15, 16). I u duhovnom i u fizičkom pogledu, ljudi mogu da sade i zalivaju, ali samo Bog može dati da raste (1. Korinćanima 3:7). Ono što jedemo i pijemo predstavlja dar od Boga (Dela apostolska 14:17). Time što ga molimo da brine o našim svakodnevnim potrebama pokazujemo mu da njegovu brigu ne uzimamo zdravo za gotovo. Naravno, ta molba nas ne oslobađa odgovornosti da radimo ako smo sposobni (Efešanima 4:28; 2. Solunjanima 3:10).

³ Drugo, to što molimo za „hleb naš za ovaj dan“ pokazuje da ne treba da budemo preterano zabrinuti oko toga šta nosi budućnost. Isus je nadalje rekao: „Nikada nemojte da se brinete i ne govorite: ’Šta ćemo jesti?‘ ili: ’Šta ćemo piti?‘ ili: ’Šta ćemo obući?‘ Jer za svim tim željno teže nacije. Jer vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno. Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati. Zato nikada nemojte da se brinete za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje sopstvene brige“ (Matej 6:31-34). To što treba da se molimo za „hleb naš za ovaj dan“ pokazuje da treba da vodimo jednostavan život u ’odanosti Bogu i da budemo zadovoljni onim što imamo‘ (1. Timoteju 6:6-8).

Duhovna hrana za svaki dan

 4. Koji događaji iz Isusovog života i iz života Izraelaca pokazuju koliko je važno uzimati duhovnu hranu?

⁴ To što se svaki dan molimo za hleb podseća nas i na to da nam je svakog dana potrebna duhovna hrana. Premda je bio veoma gladan nakon dugog posta, Isus se odupro Sataninom iskušenju da kamenje pretvori u hleb, i rekao je: „Pisano je: ’Neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta‘“ (Matej 4:4). Isus je ovde citirao proroka Mojsija koji je rekao Izraelcima: „Ponizio te je [Jehova], glađu te morio i manom te hranio, za koju ti nisi znao, i za koju nisu pre znali ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovek ne živi samo od hleba nego od svega što izlazi iz usta Jehovinih“ (Ponovljeni zakoni 8:3). Zahvaljujući načinu na koji je Jehova obezbeđivao manu, Izraelci nisu dobijali samo hranu već i duhovne pouke. Na primer, trebalo je da ’pokupe svaki dan koliko im treba na dan‘. Ukoliko bi skupili više nego što im je bilo potrebno za jedan dan, ostatak bi počeo da smrdi i ucrvao bi se (Izlazak 16:4, 20). Međutim, to se nije dešavalo šestog dana kada je trebalo da skupe dvostruko više kako bi imali tokom Sabata (Izlazak 16:5, 23, 24). Mana im je dakle služila kao podsetnik da treba da budu poslušni i da im život ne zavisi samo od hleba već od „svega što izlazi iz usta Jehovinih“.

 5. Kako nam Jehova svakodnevno obezbeđuje duhovnu hranu?

⁵ I mi treba svakodnevno da se hranimo duhovnom hranom koju Jehova obezbeđuje preko svog Sina. Isus je radi toga postavio ’vernog i razboritog roba‘ da bi domaćinstvu vere davao „hranu u pravo vreme“ (Matej 24:45). Ta klasa vernog roba ne samo što nas snabdeva obiljem duhovne hrane u vidu publikacija za proučavanje Biblije već nas i hrabri da svakodnevno čitamo Bibliju (Isus Navin 1:8; Psalam 1:1-3). Poput Isusa, i mi se možemo hraniti duhovnom hranom tako što ćemo se svakodnevno truditi da učimo o Jehovinoj volji i da je vršimo (Jovan 4:34).

Oproštenje greha

 6. Za koje dugove tražimo oproštenje, i pod kojim uslovima je Jehova spreman da nam ih poništi?

⁶ Sledeća molba u uzornoj molitvi glasi: „Oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim“ (Matej 6:12). Isus ovde nije govorio o novčanim dugovima. Imao je na umu oproštenje greha. U Lukinom izveštaju o uzornoj molitvi ova molba glasi: „Oprosti nam naše grehe, jer i mi opraštamo svakome ko nam je dužan“ (Luka 11:4). Dakle, kada zgrešimo, to je kao da postajemo dužni Jehovi. Međutim, ako se iskreno pokajemo, ’obratimo se‘ i na temelju vere u Hristovu otkupnu žrtvu molimo Jehovu da nam oprosti, on je spreman da ’izbriše‘, to jest da nam poništi taj dug (Dela apostolska 3:19; 10:43; 1. Timoteju 2:5, 6).

 7. Zašto svaki dan treba da se molimo za oproštenje greha?

⁷ Međutim, mi činimo greh svaki put kada ne uspemo da postupimo u skladu s Jehovinim pravednim merilima. Nasledili smo greh i zbog toga svi grešimo u rečima, delima i mislima, ili propuštamo da uradimo ono što bi trebalo (Propovednik 7:20; Rimljanima 3:23; Jakov 3:2; 4:17). Zato, bilo da znamo da smo pogrešili u toku dana ili da toga nismo ni svesni, u svoje svakodnevne molitve treba da uključimo molbu za oproštenje greha (Psalam 19:13; 40:13).

 8. Na šta treba da nas podstakne molitva za oproštaj, i koji dobar rezultat će proizaći iz toga?

⁸ Molitva za oproštaj treba da bude propraćena iskrenim samoispitivanjem, pokajanjem i priznanjem greha, i treba da se temelji na veri u otkupnu moć Hristove prolivene krvi (1. Jovanova 1:7-9). Da bismo dokazali da je naša molitva za oproštaj iskrena, moramo činiti i „dela koja dolikuju pokajanju“ (Dela apostolska 26:20). Onda možemo imati veru u Jehovinu spremnost da nam oprosti grehe (Psalam 86:5; 103:8-14). To će dovesti do izuzetnog duševnog mira, do ’Božjeg mira koji prevazilazi svaku misao‘ koji će ’čuvati naša srca i naše misaone snage posredstvom Hrista Isusa‘ (Filipljanima 4:7). Međutim, iz Isusove uzorne molitve možemo naučiti još nešto o tome šta moramo raditi da bi nam gresi bili oprošteni.

Moramo opraštati ako želimo da nam se oprašta

 9, 10. (a) Koji je komentar Isus dodao uzornoj molitvi, i šta je time naglašeno? (b) Kako je Isus nadalje pokazao da treba da opraštamo?

⁹ Zanimljivo je da je molba „oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim“, jedini deo uzorne molitve o kojem je Isus nešto prokomentarisao. Nakon što je dao tu uzornu molitvu, dodao je: „Ako oprostite ljudima njihove propuste, i vaš nebeski Otac će oprostiti vama; ali ako ne oprostite ljudima njihove propuste, ni vaš Otac neće oprostiti vaše propuste“ (Matej 6:14, 15). Dakle, Isus je sasvim jasno pokazao da to da li će Jehova opraštati nama zavisi od toga da li mi opraštamo drugima (Marko 11:25).

¹⁰ Isus je drugom prilikom ispričao jedno poređenje koje pokazuje da mi treba da opraštamo ukoliko želimo da Jehova oprašta nama. Ispričao je priču o kralju koji je velikodušno poništio ogroman dug jednom robu. Kralj je kasnije oštro kaznio tog čoveka zato što nije hteo da drugom robu poništi neuporedivo manji dug. Isus je na sledeći način zaključio ovo poređenje: „Isto tako će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako od srca ne oprostite svako svome bratu“ (Matej 18:23-35). Pouka je jasna: Dug greha koji je Jehova oprostio svakome od nas neuporedivo je veći od bilo kog greha koji je neko protiv nas počinio. Štaviše, Jehova nama oprašta svakog dana. Onda je sasvim sigurno da i mi možemo oprostiti kada nam ponekad neko zgreši.

11. Koji ćemo savet apostola Pavla primenjivati ako želimo da nam Jehova oprašta, i koje će dobre rezultate to doneti?

¹¹ Apostol Pavle je napisao: „Budite dobri jedni prema drugima, nežno samilosni, spremno opraštajući jedni drugima baš kao što je i Bog preko Hrista dragovoljno oprostio vama“ (Efešanima 4:32). Uzajamno opraštanje doprinosi miru među suhrišćanima. Pavle je nadalje podstakao: „Kao Božji izabrani, sveti i voljeni, obucite se u samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost, poniznost, blagost i dugotrpljivost. Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga. Baš kao što je Jehova dragovoljno oprostio vama, tako činite i vi. A pored svega toga, obucite se u ljubav, jer je ona savršena veza jedinstva“ (Kološanima 3:12-14). Sve je to obuhvaćeno molitvom u kojoj nas je Isus poučio da se molimo: „Oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim.“

Zaštita u iskušenju

12, 13. (a) Šta pretposlednja molba u uzornoj molitvi ne podrazumeva? (b) Ko je veliki Kušač, i šta u suštini tražimo kada se molimo da ne budemo uvedeni u iskušenje?

¹² Pretposlednja molba u Isusovoj uzornoj molitvi glasi: „Ne uvedi nas u iskušenje“ (Matej 6:13). Da li je Isus mislio da treba da molimo Jehovu da nas ne iskušava? Sasvim sigurno da nije, s obzirom da je učenik Jakov bio nadahnut da zapiše: „Kad je u kušnji, neka niko ne govori: ’Bog me iskušava.‘ Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on sam ikoga iskušava“ (Jakov 1:13). Nadalje, psalmista je zapisao: „Ako bi ti, Jehova, bezakonja pamtio, Jehova, ko bi mogao opstojati?“ (Psalam 130:3). Jehova nije takav da samo čeka da pogrešimo i sigurno ne pokušava da nas iskuša. Budući da je tako, kakvo značenje ima ovaj deo uzorne molitve?

¹³ Onaj ko pokušava da nas iskuša, da nas pomoću lukavstva navede da posrnemo, i čak da nas proždere, jeste Satana Đavo (Efešanima 6:11). On je veliki Kušač (1. Solunjanima 3:5). Kada se molimo da ne budemo uvedeni u iskušenje, mi u stvari molimo Jehovu da ne dozvoli da posrnemo kada smo u iskušenju. Mi ga molimo da nam pomogne kako nas „Satana ne bi prevario“, to jest da ne podlegnemo iskušenjima (2. Korinćanima 2:11). Mi se molimo da ostanemo u „zaklonu Svevišnjega“, to jest da imamo duhovnu zaštitu koju Jehova pruža onima koji u svemu što rade priznaju njegov suverenitet (Psalam 91:1-3).

14. Kako nas apostol Pavle uverava da nas Jehova neće napustiti ako mu se obratimo kada smo u iskušenju?

¹⁴ Možemo biti sigurni da nas Jehova nikada neće napustiti ako to iskreno želimo, i ako se to vidi po našim molitvama i postupcima. Apostol Pavle nas uverava: „Nije vas snašlo nikakvo iskušenje osim onoga koje je uobičajeno za ljude. Ali Bog je veran, i neće dozvoliti da budete iskušani iznad onoga što možete podneti, nego će s kušnjom stvoriti i izlaz kako biste mogli da je podnesete“ (1. Korinćanima 10:13).

’Izbavi nas od zloga‘

15. Zašto je važnije nego ikada ranije da se molimo da budemo izbavljeni od zloga?

¹⁵ Prema najverodostojnijim manuskriptima Hrišćanskih grčkih spisa, kraj Isusove uzorne molitve glasi ovako: ’Izbavi nas od zloga‘a (Matej 6:13). Danas, u ovom vremenu kraja, zaštita od Đavola potrebnija je nego ikada ranije. Satana i njegovi demoni vode rat s preostalim pomazanicima, „koji drže Božje zapovesti i imaju delo svedočenja za Isusa“, i s njihovim saradnicima, ’velikim mnoštvom‘ (Otkrivenje 7:9; 12:9, 17). Apostol Petar je podstakao hrišćane: „Budite trezveni, budno pazite. Vaš protivnik, Đavo, ide unaokolo kao ričući lav, tražeći koga da proždere. Zauzmite stav protiv njega, čvrsti u veri“ (1. Petrova 5:8, 9). Satana bi voleo da zaustavi delo propovedanja, i preko svojih zastupnika na zemlji — bilo da se radi o religioznim vođama, bilo o ljudima koji se bave trgovinom ili politikom — pokušava da nas zastraši. Međutim, Jehova će nas izbaviti ukoliko budemo čvrsti. Učenik Jakov je napisao: „Podložite se, dakle, Bogu; a suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas“ (Jakov 4:7).

16. Koga Jehova koristi da bi pomagao svojim slugama kada su u iskušenju?

¹⁶ Jehova je dozvolio da njegov Sin bude iskušan. Međutim, nakon što se Isus suprotstavio Đavolu, koristeći Božju Reč da bi se odbranio, Jehova je poslao anđele da ga ojačaju (Matej 4:1-11). Jehova isto tako koristi anđele da bi pomogao i nama, ako mu se molimo s verom i kod njega tražimo zaklon (Psalam 34:8; 91:9-11). Apostol Petar je zapisao: „Zna Jehova kako da ljude odane Bogu izbavi iz kušnje, a nepravedne da sačuva za dan suda da budu odrezani“ (2. Petrova 2:9).

Blizu je potpuno izbavljenje

17. Kako je Isus, time što nam je dao uzornu molitvu, postavio stvari na svoje mesto?

¹⁷ Isus je u uzornoj molitvi postavio stvari na svoje mesto. Ono što treba da nam bude najvažnije jeste posvećenje Jehovinog velikog i svetog imena. Pošto će to biti ostvareno pomoću Mesijanskog Kraljevstva, treba da se molimo da to Kraljevstvo dođe i uništi sva nesavršena ljudska kraljevstva, to jest vladavine, i da se postara da i na nebu i na zemlji u potpunosti bude Božja volja. Naša nada u večni život u raju na zemlji povezana je s posvećenjem Jehovinog imena i s tim da se u čitavom svemiru prizna njegov pravedan suverenitet. Nakon što u molitvi pomenemo ove stvari koje su od najvećeg značaja, možemo se moliti za svoje svakodnevne potrebe, oproštenje greha i da budemo izbavljeni od iskušenja i spletki zloga, Satane Đavola.

18, 19. Kako nam Isusova uzorna molitva pomaže da ostanemo budni s obzirom na molitve i da naša nada bude ’postojana do kraja‘?

¹⁸ Približava se vreme kada ćemo biti potpuno izbavljeni od zloga i njegovog iskvarenog sistema stvari. Satana vrlo dobro zna da mu je preostalo još „malo vremena“ i zato iskaljuje svoj ’veliki gnev‘ na zemlji, naročito na Jehovinim vernim slugama (Otkrivenje 12:12, 17). Isus je u složenom znaku „svršetka sistema stvari“ prorekao uzbudljive događaje, od kojih nam neki tek predstoje (Matej 24:3, 29-31). Dok budemo gledali kako se oni odigravaju, naša nada u izbavljenje biće sve jasnija. Isus je rekao: „Kad ovo počne da se zbiva, uspravite se i podignite svoje glave, jer se približava vaše izbavljenje“ (Luka 21:25-28).

¹⁹ Sadržajna uzorna molitva koju je Isus dao svojim učenicima pruža nam pouzdano vođstvo u pogledu toga šta da uključimo u svoje molitve dok se približava kraj. Budimo uvereni da će se Jehova sve do samog kraja brinuti o našim svakodnevnim potrebama, kako duhovnim tako i materijalnim. Ako budemo budni s obzirom na molitve, to će nam pomoći da se „čvrsto držimo pouzdanja koje smo imali u početku, postojano do kraja“ (Jevrejima 3:14; 1. Petrova 4:7).

[Fusnota]

Za ponavljanje

• Šta je obuhvaćeno molbom za ’hleb za ovaj dan‘?

• Objasni molbu „oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim“.

• Šta u suštini tražimo od Jehove kada ga molimo da nas ne uvede u iskušenje?

• Zašto treba da se molimo da budemo ’izbavljeni od zloga‘?

[Slike na 15. strani]

Ako želimo da Bog nama oprašta, i mi moramo opraštati drugima

[Izvor slike na 13. strani]

Lydekker