Oni stoje na pragu povećane delatnosti

„NIJE bilo nikakvog takmičarskog duha. Svako je želeo da svima drugima ide od ruke“, rekli su Ričard i Lusija, opisujući druge studente 105. razreda Biblijske škole Gilead Watchtowera. „Svi smo veoma različiti, ali nama je svaki student dragocen.“ S tim se složio i jedan drug iz razreda, Louel, dodajući: „Naše razlike nas privlače jedno drugom.“

Razred koji je diplomirao 12. septembra 1998. zaista je bio raznovrstan. Neki studenti su pionirili u područjima gde postoji velika potreba za objaviteljima Kraljevstva; drugi su verno služili bliže svome domu. Neki, poput Matsa i Rouzmeri, morali su dugo i marljivo raditi na poboljšanju svog engleskog pre nego što su došli u školu. Mnogi od studenata su od detinjstva razmišljali o misionarskoj službi. Jedan bračni par je 12 puta podnosio molbu; kako su bili srećni kada su primili poziv za 105. razred!

Dvadeset nedelja intenzivnog školovanja je tako brzo prohujalo. Još nisu ni postali svesni toga, a već su morali da napišu svoju poslednju pismenu vežbu, da iznesu svoj poslednji usmeni izveštaj — dan za uručivanje diploma je stigao.

Predsedavajući programa, Albert Šroder, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, podsetio je razred da „stoji na pragu povećane delatnosti na polju biblijskog obrazovanja“, sledeći primer onih koji su pre njih bili u Gileadu a kojih je više od 7 000. On je posebno spomenuo da su tokom leta studenti uživali u jedinstvenoj prilici druženja s dugogodišnjim misionarima koji su bili u poseti svetskoj centrali u vezi s međunarodnim kongresima.

Brat Šroder je zatim najavio Maksa Larsona iz Odbora betelske operative. On je razradio temu „Obrazovanje koje vodi u večni život“. Brat Larson je citirao Poslovice 1:5, koje kažu: „Ko je pametan nek sluša i svoje će znanje povećati, a mudri će veštiji postati.“ Potrebna je veština da bi neko bio dobar misionar. Vešt čovek stoji i pred kraljevima (Poslovice 22:29, NW). Nakon pet meseci poučavanja, studenti su bili dobro opremljeni da zastupaju najveće Kraljeve, Jehovu Boga i Hrista Isusa.

Zatim je govorio Dejvid Olson iz Službenog odeljenja, na temu „Doprinesi radosti Jehovinog srca“. On je pitao: „Šta nesavršeni ljudi mogu da učine da bi obradovali Božje srce?“ Kakav je odgovor? Oni mogu da mu služe verno, lojalno i radosno. Jehova želi da njegov narod uživa u službi za njega. Kada Božju volju vršimo s radošću, mi radujemo njegovo srce (Poslovice 27:11). Brat Olson je pročitao pismo jednog para misionara koji su diplomirali u 104. razredu Gileada. Da li uživaju na svojoj novoj dodeli? „Imamo oko 140 objavitelja“, napisali su o svojoj skupštini, „s prosekom od 250 do 300 prisutnih na sastancima. Služba na terenu je najbolji deo. Imamo po četiri studija, i neki već posećuju sastanke.“

Lajman Svingl iz Vodećeg tela, govorio je na temu „Vreme da zastaneš i izbrojiš svoje blagoslove“. Školovanje u Gileadu donelo je mnoge blagoslove. Ono je studentima pomoglo da povećaju svoje spoznanje, da još više cene Jehovinu organizaciju i da razvijaju bitne osobine, kao što je poniznost. „Doći ovde i provoditi vreme slušajući pouku bilo je iskustvo koje vas je učilo poniznosti“, rekao je brat Svingl, dodajući: „Odlazite odavde mnogo bolje osposobljeni da veličate Jehovu.“

„Kako je samo velika vaša radost — zašto onda da brinete?“, bio je naslov govora Danijela Sidlika, takođe iz Vodećeg tela. Kada izniknu problemi, tražite vođstvo iz Pisma, snažno je podsticao. Koristeći odabrane stihove iz šestog poglavlja Mateja, brat Sidlik je pokazao kako se to može činiti. Nedostatak vere može nas navesti da se brinemo oko ovozemaljskih stvari, kao što su hrana i odeća. Međutim, Jehova zna šta nam je potrebno (Matej 6:25, 30). Zabrinutost će samo povećati nevolje koje nosi svaki dan (Matej 6:34). S druge strane, neke stvari treba planirati. (Uporedi s Lukom 14:28.) „Isus ne zabranjuje da mudro mislimo o budućnosti, već da se nemudro brinemo oko nje“, objasnio je brat Sidlik. „Rad je jedan od najboljih lekova za brige. Kada počnemo osećati zabrinutost, dobro je da započnemo razgovor o istini.“

Oproštajni savet instruktorâ

Usledili su govori trojice članova nastavničkog osoblja Gileada. Prvi je govorio Karl Adams, na temu „Kako ćete uzvratiti Jehovi?“ Njegov govor je bio zasnovan na Psalmu 116, koji je Isus možda otpevao u noći pre svoje smrti (Matej 26:30, fusnota u NW). Šta je Isusu prošlo kroz misli kada je pevao: „Kako ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi učini?“ (Psalam 116:12). Možda je mislio na savršeno telo koje mu je Jehova pripremio (Jevrejima 10:5). Sledećeg dana, on je to telo prineo kao žrtvu, dokazujući dubinu svoje ljubavi. Poslednjih pet meseci, studenti 105. razreda Gileada iskusili su Jehovinu dobrotu. Sada će pokazati svoju ljubav prema Bogu time što će marljivo raditi na svojim misionarskim dodelama.

Mark Numar, drugi instruktor u Gileadu koji je govorio, savetovao je studente da ’nastave raditi ono što je ispravno‘. Josif je, nakon što je kao rob bio prodat u Egipat, 13 godina trpeo da se s njim nepravedno postupa. Da li je dopustio da ga nedela drugih parališu? Ne, on je nastavio da čini ono što je ispravno. Onda, u vreme koje je Bog odredio, Josif je bio izbavljen iz kušnji. Iznenada je iz zatvora, otišao da živi u palati (Postanje, poglavlja 37-50). Instruktor je upitao svoje studente: „Ako vam na misionarskoj dodeli ne budu zadovoljena očekivanja, hoćete li se povući? hoćete li se prepustiti očaju? ili ćete izdržati poput Josifa?“

Na kraju je sekretar Škole Gilead, Volas Liverans, vodio živu diskusiju s članovima razreda na temu „Objavljujte Kralja i Kraljevstvo“. Neki studenti su ispričali iskustva koja su imali dok su propovedali od kuće od kuće, od radnje do radnje i na ulicama. Drugi su ispričali kako su prošli dok su propovedali ljudima koji govore drugim jezikom. Dok su opet drugi pokazali kako propovedati ljudima različitog religioznog porekla. Svi diplomci jedva su čekali da potpuno učestvuju u službi na misionarskom polju.

Dugogodišnji srećni misionari

Sledeći deo, pod naslovom „Radosni rezultati misionarske službe“, izneo je Robert Volen, i taj deo se sastojao od intervjua s četvoricom braće iz osoblja centrale koji su nedavno imali izgrađujuće druženje sa iskusnim misionarima. Ti misionari su bez okolišanja priznali da im nije bilo lako da nauče nov jezik, da se priviknu na drugu kulturu, ili da se naviknu na drugačije klimatske uslove. Zatim, trebalo je savladati teskobu nostalgije. Ponekad su se javljali zdravstveni problemi. Ali kroz sve to, misionari su zadržali pozitivan stav, i njihova istrajnost je bila nagrađena. Neki su mnogo njih doveli do spoznanja o Jehovi. Drugi su na različite načine doprineli sveobuhvatnom porastu dela Kraljevstva u svojim zemljama.

Poslednji koji je govorio bio je Keri Barber, član Vodećeg tela. On je ponovio vrhunske misli kongresnog programa „Božji put života“. „Kako je taj kongresni program uticao na tvoj odnos s Bogom?“ upitao je prisutne. Govornik je stavio u suprotnost ishode kada osoba sledi Božji put i katastrofalni završetak za one koji slede put sveta. Osvrćući se na Mojsijev prestup kod Merive, on je upozorio: „Čak i nakon što osoba verno služi mnoge godine, Jehova ne prihvata olako čak ni neznatni prekršaj Svojih pravednih zakona“ (Brojevi 20:2-13). Neka se sve Božje sluge posvuda čvrsto drže svojih dragocenih prednosti službe!

Došlo je vreme da studenti prime svoje diplome. Zatim je jedan predstavnik razreda pročitao pismo zahvalnosti za školovanje koje su studenti primili. Nakon zaključne pesme i molitve od srca, program diplomiranja se završio. Ali, za 105. razred to je bio samo početak, jer su ovi novi misionari ’stajali na pragu povećane delatnosti‘.

[Okvir na 23. strani]

Statistički podaci o razredu

Broj zastupljenih zemalja: 9

Broj dodeljenih zemalja: 17

Broj studenata: 48

Broj bračnih parova: 24

Prosečna starost: 33

Prosek godina u istini: 16

Prosek godina u punovremenoj službi: 12

[Okvir na 24. strani]

Oni su izabrali punovremenu službu

„Dok sam bio mlađi, nisam planirao da pionirim“, kaže Ben, diplomac 105. razreda. „Mislio sam da samo oni sa specijalnim sposobnostima i idealnim uslovima mogu da budu pioniri“, dodaje on. „Ali naučio sam da volim službu na terenu. Onda mi je jednog dana sinulo da biti pionir jednostavno znači više učestvovati u službi. Tada sam shvatio da bih mogao biti pionir.“

„Punovremene sluge su se uvek veoma cenile u našoj kući“, priseća se Lusija. Ona se priseća kako je talas uzbuđenja prolazio kroz njenu skupštinu svaki put kada su misionari došli u posetu. „Kako sam odrastala“, kaže ona, „bilo je razumljivo da ću u planu imati punovremenu službu.“

Teodisu je majka umrla kada je imao 15 godina. „U to vreme skupština je stvarno bila uz mene“, kaže on, „stoga sam se pitao: ’Šta ja mogu da uradim da bih pokazao svoje cenjenje?‘“ To ga je navelo da počne s punovremenom službom, a sada s misionarskom.

[Slika na 25. strani]

105. razred diplomaca Biblijske škole Gilead Watchtowera

U spisku koji sledi, redovi su numerisani spreda ka nazad, a imena su navedena sleva na desno u svakom redu.

(1) M. Sampson; I. Brown; G. Heggli; E. Abuyen; M. Abnegation; P. Pourthié (2) G. Kassam; R. Lindberg; A. Dapuzzo; C. Taylor; K. LeFevre; S. Walker (3) L. Baker; M. Pellas; E. Woggon; C. Böhne; J. Asplund; J. Haile (4) T. Pourthié; J. Whittaker; L. Palmer; S. Norton; M. Gering; W. Haile (5) J. Walker; A. Böhne; C. Groenveld; M. Washington; D. Whittaker; J. Abuyen (6) W. Gering; K. Washington; M. Pellas; R. Desbois; T. Heggli; Å. Asplund (7) B. Woggon; R. LeFevre; L. Taylor; T. Brown; R. Groenveld; R. Palmer (8) P. Norton; T. Sampson; C. Baker; M. Lindberg; M. Kassam; M. Dapuzzo