Božja osuda nad ’čovekom bezakonja‘
„Svako drvo koje ne donosi dobar plod seče se i baca u vatru“ (MATEJ 7:19, NS)
1, 2. Ko ili šta je čovek bezakonja, i kako se razvio?
KAD je apostol Pavle bio nadahnut od Boga da prorekne dolazak ’čoveka bezakonja‘, spomenuo je da će taj početi da se pojavljuje već u njegovo vreme. I kao što je bilo objašnjeno u prethodnom članku, Pavle je govorio o klasi ljudi koja će da preuzme vođstvo u otpadništvu od pravog hrišćanstva. To odvraćanje od istine usledilo je krajem prvog veka, posebno posle smrti poslednjeg apostola. Klasa bezakonika uvela je nauke i običaje koji su bili u suprotnosti s Rečju Božjom (2. Solunjanima 2:3, 7; Dela apostolska 20:29, 30; 2. Timoteju 3:16, 17; 4:3, 4).
2 Vremenom je iz te klase bezakonika proizašlo sveštenstvo takozvanog hrišćanstva. Njihovu moć učvrstio je rimski car Konstantin u četvrtom veku, kad su otpale crkve sklopile tesnu vezu s paganskom državom. Zatim se takozvano hrišćanstvo cepkalo u sve više sekti, a sveštenstvo je nastavljalo da se uzdiže iznad laika, često čak iznad svetovnih vladara (2. Solunjanima 2:4).
3. Kakav će biti udes čoveka bezakonja?
3 Koji udes očekuje čoveka bezakonja? Pavle je o tome prorekao sledeće: „Tada će se . . . otkriti bezakonik, koga će odstraniti Gospod Isus . . . i uništiti ga objavom svoje prisutnosti“ (2. Solunjanima 2:8, NS). To znači da će sveštenstvo biti uništeno kad Bog prouzrokuje kraj celokupnog Sataninog sistema. Na čelo uništavajućih snaga, sastavljenih od anđela, Bog postavlja svog nebeskog Kralja, Isusa Hrista (2. Solunjanima 1:6-9; Otkrivenje 19:11-21). Ovaj udes predstoji sveštenstvu, jer su osramotili Boga i Hrista, a milione ljudi odveli od pravog obožavanja.
4. Po kom načelu će biti osuđen čovek bezakonja?
4 Isus je naveo temeljno načelo prema kome će biti osuđen čovek bezakonja, kad je rekao: „Čuvajte se lažnih proroka što vam dolaze u ovčjem runu, a unutra su grabežljivi vuci! Prepoznat ćete ih po njihovim rodovima. Zar se s trnja bere grožđe ili s drače smokva? Tako svako dobro stablo rađa dobrim rodom, a zlo stablo rađa zlim rodom. Ne može dobro stablo roditi zlim rodom, a zlo stablo dobrim rodom. Svako stablo, ako ne rađa dobrim rodom, seče se i baca u oganj . . . Neće svaki koji mi govori: ’Gospode, Gospode‘ ući u kraljevstvo nebesko, nego onaj koji vrši volju moga nebeskog Oca“ (Matej 7:15-21, St; vidi takođe Titu 1:16; 1. Jovanova 2:17).
Dobar hrišćanski rod
5. Koji je temelj dobrog hrišćanskog roda, i kako glasi jedna od osnovnih zapovesti?
5 Temelj dobrog hrišćanskog roda naveden je u 1. Jovanovoj 5:3 (St), gde čitamo: „Jer u ovome stoji ljubav prema Bogu; da vršimo njegove zapovesti.“ A jedna od osnovnih zapovesti glasi: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Matej 22:39, St). Dakle, prave sluge Božje moraju da ljube svoje bližnje, bez obzira koje su rase ili nacionalnosti (Matej 5:43-48; Rimljanima 12:17-21).
6. Prema kome trebaju hrišćani prvenstveno da pokazuju ljubav?
6 Sluge Božje moraju pre svega da ljube svoju braću u veri. „Ako neko tvrdi: ’Ja ljubim Boga‘, a mrzi brata svojega, lažov je. Jer ko ne ljubi svoga brata koga vidi, ne može ljubiti Boga koga ne vidi. I ovu zapovest imamo od njega; ko ljubi Boga treba ljubiti i brata svojega“ (1. Jovanova 4:20, 21, NS). Ta ljubav je, prema Isusovim rečima, znak prepoznavanja pravih hrišćana. „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35, NS; vidi takođe Rimljanima 14:19; Galatima 6:10; 1. Jovanova 3:10-12).
7. Kako su pravi hrišćani u celom svetu međusobno povezani?
7 Bratska ljubav je „lepak“ koji čvrsto povezuje Božje sluge. „Obucite se u ljubav, jer je to savršena veza jedinstva“ (Kološanima 3:14, NS). Pravi hrišćani moraju da budu u jedinstvu sa svojom braćom širom sveta, jer u Božjoj Reči nalazimo zapovest: „Da svi saglasno govorite i da ne bude razdora među vama, nego da budete primereno sjedinjeni u istom razumu i istom misaonom stavu“ (1. Korinćanima 1:10, NS). A da bi u celom svetu sačuvali tu ljubav i jedinstvo, Božje sluge moraju da zauzmu neutralan stav prema političkim stvarima sveta. Isus je rekao: „Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:16, NS).
8. Kako je Isus pokazao šta moraju da rade hrišćani?
8 Širinu svoje predodžbe u tom smislu Isus je pokazao kad je Petar mačem odrezao uvo jednom od ljudi koji su došli da uhvate Isusa. Da li je Isus pozvao na takvu primenu sile kako bi on, kao Sin Božji, bio zaštićen od protivnika? Ne, nego je naredio Petru: „Vrati svoj mač na njegovo mesto“ (Matej 26:52, NS). Zato pravi hrišćani ne sudeluju u ratovima koje vode narodi, niti u bilo kojoj drugoj vrsti prolivanja krvi, pa čak ni onda ako njihovo odbijanje znači da bi zbog svog neutralnog stava mogli da budu ubijeni. To se u prošlim vekovima često događalo, a događa se čak i danas. Oni znaju da će samo Božje Kraljevstvo pod Hristom zauvek da odstrani ratove i krvoproliće (Psalam 46:9; Matej 6:9, 10; 2. Petrova 3:11-13).
9. (a) Šta govori istorija o prvim hrišćanima? (b) Kako je to u suprotnosti sa crkvama takozvanog hrišćanstva?
9 Istorija potvrđuje da hrišćani prvog veka nisu prolivali krv. Peter de Rosa, nekadašnji profesor teologije u Engleskoj piše: „Prolivanje krvi bio je težak greh. Zato su hrišćani bili protiv gladijatorskih igara . . . Rat i nasilje bilo je potrebno za očuvanje Rima, ali hrišćani su smatrali nemogućim da sudeluju u tome . . . Hrišćani su se kao Isus smatrali glasnicima mira; ni pod kojim okolnostima nisu mogli da prouzrokuju smrt.“ S druge strane, razjedinjene crkve takozvanog hrišćanstva prestupale su zapovest o ljubavi, prolivajući mnogo krvi. Nisu se pokazale kao glasnici mira, nego uvek kao oni koji seju smrt.
Krivica Vavilona Velikog za krv
10. Šta je Vavilon Veliki, i zašto se tako naziva?
10 Satana je „vladar ovoga sveta“, „bog ovog sistema stvari“ (Jovan 12:31; 2. Korinćanima 4:4, NS). Jedan deo Sataninog sveta je svetski sistem krive religije, koji je bio izgrađivan vekovima, a kome pripada i takozvano hrišćanstvo sa svojim sveštenstvom. U Bibliji se taj svetski sistem krive religije naziva „Vavilon Veliki, majka [duhovnih] bludnica i ogavnosti zemaljskih“ (Otkrivenje 17:5, NS). Koreni današnjih krivih religija sežu unazad sve do starog grada Vavilona, koji je bio u potpunosti prožet krivom religijom, naukama i običajima koji su sramotili Boga. Zato se pandan starog Vavilona naziva Vavilon Veliki, a predstavlja svetsko carstvo krive religije.
11. Šta se u Bibliji govori o Vavilonu Velikom, i zašto?
11 U vezi religioznog Vavilona u Reči Božjoj čitamo: „U njemu se našla krv proroka i svetih i svih koji su pobijeni na zemlji“ (Otkrivenje 18:24, NS). Kako su religije sveta krive za krv svih pobijenih? Tako što su sve te religije — crkve takozvanog hrišćanstva, kao i ne-hrišćanske religije — podupirale, odobravale ili čak vodile ratove među narodima; takođe su proganjale i ubijale bogobojazne ljude koji se nisu slagali s njima.
Glas koji sramoti Boga
12. Zašto sveštenstvo takozvanog hrišćanstva zaslužuje veći prekor od predvodnika ostalih religija?
12 Sveštenstvo takozvanog hrišćanstva zaslužuje veći prekor za prolivanje krvi nego predvodnici ostalih religija. Zašto? Jer su prisvojili i Božje i Hristovo ime. Tako su se obavezali da će slediti Isusovu nauku (Jovan 15:10-14). Ali, oni to nisu učinili, a time su naneli Bogu i Hristu veliku sramotu. Sveštenstvo se direktno ili indirektno opteretilo krivicom za krv. Direktno na primer u vezi s krstaškim ratovima, ostalim verskim ratovima, inkvizicijom i progonstvima, a indirektno jer je odobravalo ratove u kojima su pripadnici crkava ubijali svoje bližnje iz drugih zemalja.
13. Za koje događaje u razdoblju od 11. do 13. veka je bilo odgovorno sveštenstvo?
13 Na primer, sveštenstvo takozvanog hrišćanstva u razdoblju od 11. do 13. veka pozivalo je na krstaške ratove, koji su doveli do stravičnog krvoprolića i pljačkanja — a sve u ime Boga i Hrista. Pobijene su stotine hiljada ljudi. Krstaški ratovi doneli su sa sobom i bezumni pokolj hiljada dece, kad je 1212. usledio poziv na sudelovanje u dečjem krstaškom ratu.
14, 15. Kako jedan katolički autor komentariše ono što je Katolička crkva uvela u 13. veku?
14 U 13. veku Rimokatolička crkva je službeno odobrila još jedan užas koji sramoti Boga — inkviziciju. Započela je u Evropi, a zatim se proširila na čitavi američki kontinent, da bi potrajala šest vekova. Uzročnik i podupirač tog ubilačkog poduhvata — mučiti i uništiti sve koji se ne slažu sa Crkvom — bilo je papinstvo. Crkva je, doduše, već ranije proganjala ne-katolike, ali inkvizicija je sve to daleko zasenila.
15 Peter de Rosa, koji je, prema vlastitom tvrđenju, „patriotski katolik“, napisao je u svojoj nedavno izašloj knjizi Vicars of Christ — The Dark Side of the Papacy (Hristovi namesnici - mračna strana papinstva): „Crkva je (bila) odgovorna za progon Jevreja, za inkviziciju, za masakar nad hiljadama jeretika, za ponovno uvođenje mučenja u Evropi kao sredstva sudskog postupka . . . Pape su imenovale, ali i skidale čak careve, tražeći od njih da pod pretnjom mučenja i smrti prisiljavaju svoje podanike na prihvatanje hrišćanstva . . . Cena koju je za to platila vest evanđelja bila je strašna.“ Jedini „zločin“ nekih kojima je bio oduzet život sastojao se u tome što su posedovali Bibliju.
16, 17. Šta se kaže o inkviziciji?
16 U vezi pape Inoćentija III, koji je bio na položaju početkom 13. veka, de Rosa piše: „Procenjuje se da je u vreme poslednjeg nemilosrdnog proganjanja pod [rimskim] carem Dioklecijanom [treći vek] na celom svetu bilo ubijeno oko dve hiljade hrišćana. U prvoj opakoj epizodi krstaškog rata pape Inoćentija [protiv „jeretika“ u Francuskoj] bilo je pobijeno deset puta više ljudi . . . Zastrašujuće je otkriće da je papa u jednom pohodu ubio daleko više hrišćana nego Dioklecijan . . . [Inoćentije] se beskrupulozno koristio Hristovim imenom da bi radio sve što je Hrist odbijao da čini.“
17 De Rosa primećuje: „U ime papinstva bili su [inkvizitori] odgovorni za najnečovečniji i najtrajniji napad na ljudsko dostojanstvo u istoriji.“ A za velikog inkvizitora, dominikanca Torkemada, koji je delovao u Španiji, on kaže: „Bio je imenovan 1483. i vladao je 15 godina kao tiranin. Od njegovih 114 000 žrtava, 10 220 bilo je spaljeno.“
18. Kako je jedan autor okarakterisao inkviziciju, i što je naveo kao razlog njenog šestovekovnog trajanja?
18 Autor zaključuje sledećim rečima: „Registar grehova inkvizicije bio bi sramotan za svaku organizaciju; za Katoličku crkvu je poguban . . . Istorija svedoči da je papinstvo u razdoblju od preko šest stotina godina bez prekida bilo zakleti neprijatelj elementarne pravde. Ni jedan od osamdeset papa, koji su vladali kroz trinaest vekova, nije zamerao teologiji i aparatu inkvizicije. Naprotiv, toj smrtonosnoj mašineriji je dodavao jednu za drugom vlastite okrutnosti. U svemu je najmisterioznije sledeće: Kako su pape mogle iz naraštaja u naraštaj tu jeres da sprovode u praksi? Kako su mogli u svakoj stvari da poriču Isusovo Evanđelje?“ Sam odgovara: „Pape su se radije suprotstavljali Evanđelju nego svom ’nepogrešivom‘ predhodniku, jer bi time ugrozili samo papinstvo.“
19. Koje je još bezakonito postupanje odobravala većina sveštenika?
19 Sveštenstvo je takođe odigralo ulogu bezakonika u nasilnom uvođenju ropstva. Narodi takozvanog hrišćanstva zarobili su hiljade Afrikanaca, odvlačili ih u strane zemlje, da bi tamo vekovima postupali s njima kao s robovima, podvrgavajući ih fizičkim i psihičkim brutalnostima. Gotovo niko iz redova sveštenstva nije se aktivno tome suprotstavio. Neki su čak tvrdili da je to Božja volja. (Vidi Matej 7:12.)
Krivica za krv u 20. veku
20. Kako se čovek bezakonja u našem veku u najvećoj meri opteretio krivicom za krv?
20 Čovek bezakonja se u najvećoj meri opteretio krivicom za krv u našem, 20. veku. Sveštenstvo je podupiralo ratove koji su odneli milione ljudskih života — najgore ratove u čitavoj istoriji. U svetskim ratovima oni su podupirali obe strane, pri čemu su se „braća“, ljudi iste vere, međusobno ubijali. Na primer u drugom svetskom ratu francuski i američki katolici ubijali su nemačke i italijanske katolike; britanski i američki protestanti ubijali su nemačke protestante. Ponekad su ubijali čak ljude ne samo iste vere, nego i istog nacionalnog porekla. Oba svetska rata izbila su usred takozvanog hrišćanstva, međutim do njih ne bi došlo da su sveštenici uvažavali zapovest o ljubavi, a i svoje pristalice učili da tako postupaju.
21. Šta kažu svetovni izvori o sudelovanju sveštenstva u ratovima?
21 The New York Times potvrđuje: „U prošlosti je katolički kler neke zemlje gotovo uvek podupirao ratove svoje nacije, tako što je blagosiljao trupe i molio se za pobedu, dok je na drugoj strani neka druga grupa biskupa javno molila za suprotan ishod rata . . . Sve je jasnije dolazila na videlo suprotnost između duha hrišćanstva i načina ratovanja, jer je oružje očevidno postajalo sve brutalnije.“ U časopisu U. S. News & World Report čitamo: „Zbog sve češće primene nasilja od strane takozvanih hrišćanskih nacija, ugled hrišćanstva u svetu je teško narušen.“
22. Za šta je još sveštenstvo odgovorno i u naše vreme?
22 Iako danas inkvizicija službeno više ne postoji, sveštenstvo se ipak služi rukom države da bi moglo da progoni „proroke“ i „svete“ koji se ne slažu s njima. Sveštenici su izvršili pritisak na političke moćnike da bi ’stvarali nevolje pod okriljem zakona‘. Na taj način su u našem veku prouzrokovili ili odobrili zabrane, kazne zatvora, batine i zlostavljanje, pa čak i smrt bogobojaznih ljudi (Otkrivenje 17:6; Psalam 94:20, St).
Pozvani na odgovornost
23. Zašto će Bog da pozove na odgovornost čoveka bezakonja?
23 Da, u krivoj religiji zaista može da se naće krv proroka i svetih i svih koji su pobijeni na zemlji (Otkrivenje 18:24). Pošto je u takozvanom hrišćanstvu došlo do najgoreg prolivanja krvi, njegovo sveštenstvo snosi najveći deo krivice. Kako li ga samo Biblija odgovarajuće naziva ’čovekom bezakonja‘! Ali, u Božjoj Reči čitamo i ovo: „Ne varajte se: Boga se ne može ismejavati. Jer što čovek seje to će i požnjeti“ (Galatima 6:7, NS). Zato će Bog da pozove na odgovornost bezakono sveštenstvo.
24. Koji će događaji koji će potresti svet uskoro da nastupe?
24 Isus je rekao: „Odlazite od mene koji činite bezakonje“ (Matej 7:23, NS). Takođe je objasnio: „Svako drvo koje ne donosi dobar plod seče se i baca u vatru“ (Matej 7:19, NS). Velikom brzinom približava se vreme vatrenog kraja čoveka bezakonja, zajedno sa preostalim delom krive religije, kad se politički elementi kod kojih je sveštenstvo takozvanog hrišćanstva igralo ulogu bludnice, okrenu protiv nje: „Zamrziće bludnicu i opustošiti je i ogoliti, i poješće njene mesnate delove i potpuno je spaliti vatrom“ (Otkrivenje 17:16, NS). Pošto će ti događaji koji će potresti svet uskoro da nastupe, Božje sluge moraju da ih objave i drugima. U sledećem broju biće govora o tome kako su oni to već učinili.
Pitanja za ponavljanje
◻ Ko ili šta je čovek bezakonja, i kako se razvio?
◻ Koji dobar rod moraju da donose pravi hrišćani?
◻ Šta je Vavilon Veliki, i koliko je velika njegova krivica za krv?
◻ Kakav je glas koji sramoti Boga stekao čovek bezakonja?
◻ Kako će Bog da pozove na odgovornost čoveka bezakonja?
[Slika na 29. strani]
Krstaški ratovi doveli su do stravičnog krvoprolića u ime Boga i Hrista
[Izvor]
Ljubaznošću The British Library
[Slika na 30. strani]
„Lokalni katolički kler gotovo uvek je podupirao ratove svoje nacije“
[Izvor]
U. S. Army