Pitanja čitalaca
Šta je Isus mislio time što je rekao da će njegov verni rob biti ’razborit‘?
Isus je postavio sledeće pitanje: „Ko je dakle verni i razboriti rob koga je njegov gospodar postavio nad svojim slugama, da im daje hranu u pravo vreme?“ (Matej 24:45). Taj „rob“ koji obezbeđuje duhovnu „hranu“ jeste skupština duhom pomazanih hrišćana. Zašto ih je Isus nazvao razboritima?a
Na osnovu Isusovih učenja najbolje možemo razumeti šta je on možda podrazumevao pod rečju ’razborit‘. Primera radi, kada je Isus govorio o ’vernom i razboritom robu‘ ispričao je poređenje o deset devica koje su očekivale dolazak mladoženje. Te device nas podsećaju na pomazane hrišćane koji su pre 1914. godine željno iščekivali dolazak velikog Mladoženje, Isusa Hrista. Od deset devica, pet nisu imale dovoljno ulja kada je mladoženja stigao i nisu uspele da uđu na svadbu. Ostalih pet su bile razborite. Ponele su sa sobom dovoljno ulja tako da su njihove svetiljke i dalje svetlele kada je mladoženja stigao i bile su pozvane na svadbu (Matej 25:10-12).
Kada je Isus 1914. godine došao u svojoj slavi, mnogi pomazani hrišćani su mislili da će mu se odmah pridružiti na nebu. Međutim, za njih je bilo još dosta posla na zemlji, za šta neki nisu bili spremni. Poput ludih devica, oni se u duhovnom smislu nisu na vreme ojačali, tako da više nisu mogli da budu svetlonoše. Međutim, većina je postupala razborito — pokazujući mudrost i promišljenost — i u duhovnom smislu su bili utvrđeni. Kada su shvatili da je pred njima još mnogo posla, radosno su krenuli da ga izvrše. Time su dokazali da su „verni i razboriti rob“.
Pogledajmo takođe kako je Isus koristio reč „razborit“ u Mateju 7:24. On je rekao: „Zato će svako ko čuje ove moje reči i izvršava ih biti kao razborit čovek koji je kuću sagradio na steni.“ Razborit čovek zida na čvrstom tlu jer uzima u obzir mogućnost da naiđe oluja. Za razliku od njega, lud čovek zida na pesku i na kraju ostaje bez kuće. Prema tome, Isusov razborit sledbenik je onaj koji može da predvidi loše posledice koje nastaju kada se sledi ljudska mudrost. Njegova razboritost i dobro rasuđivanje navode ga da svoju veru, postupke i učenja čvrsto zasniva na Isusovim učenjima. „Verni i razboriti rob“ postupa slično tome.
Zapazi takođe kako se reč prevedena kao „razborit“ koristi u mnogim stihovima u hebrejskom delu Biblije. Na primer, faraon je postavio Josifa da upravlja zalihama hrane u Egiptu. To je bio jedan od načina na koji se Jehova pobrinuo da njegov narod ima hrane. Zašto je izabrao baš Josifa? Faraon mu je rekao: „Niko nije tako razborit i mudar kao što si ti“ (Postanak 41:33-39; 45:5). Slično tome, u Bibliji se za Avigeju kaže da je bila „veoma razborita“. Obezbedila je hranu za Jehovinog pomazanika Davida i njegove ljude (1. Samuilova 25:3, 11, 18). Za Josifa i Avigeju se može reći da su bili razboriti zato što su shvatili šta je Božja volja, postupali su promišljeno i imali su dobro rasuđivanje.
Dakle, kada je Isus za vernog roba rekao da je razborit, ukazao je na to da će oni koji budu predstavljeni tim robom ispoljavati oštroumnost, promišljenost i dobro rasuđivanje zato što svoju veru, postupke i učenja zasnivaju na Božjoj Reči istine.
[Fusnota]
a ’Razborit‘ je prevod grčke reči fronimos. U knjizi Word Studies in the New Testament M. R. Vinsenta piše da se ova reč najčešće odnosi na praktičnu mudrost i promišljenost.