U Jeremiji 31:15 piše: „Ovako kaže Jehova: ’U Rami se čuje glas, naricanje i gorko plakanje. Rahela plače za svojim sinovima. Neće da se uteši za svojim sinovima, jer ih više nema.‘“

U svakom slučaju, Jeremijine reči o Rahelinoj žalosti proročanski ukazuju na ono što se dogodilo vekovima kasnije, u vreme kad je život malog Isusa bio u opasnosti. Kralj Irod je naredio svojim ljudima da u Vitlejemu, južno od Jerusalima, pobiju sve dečake od dve godine naniže. Kad je ta zapovest izvršena, nijednog od tih sinova ’više nije bilo‘. Zamisli gorko naricanje i očaj majki koje su ostale bez dece! Izgledalo je kao da su se njihovi jauci mogli čuti čak u Rami, severno od Jerusalima (Mat. 2:16-18).

U skladu s tim, kako u Jeremijino doba tako i u Isusovo vreme, Rahelino oplakivanje sinova predočava žalost jevrejskih majki čija su deca pobijena. Naravno, oni koji su umrli i takoreći su zatočeni u ’neprijateljskoj zemlji‘, u ropstvu smrti, biće oslobođeni prilikom uskrsenja (Jer. 31:16; 1. Kor. 15:26).