„Nijedan čovek nikada nije tako govorio“

1, 2. (a) Zašto su se stražari koji su otišli da uhapse Isusa vratili bez njega? (b) Zašto je Isus bio izvanredan učitelj?

FARISEJI su puni gneva. Isus je u hramu i poučava o svom Ocu. Slušaoci su podeljeni — mnogi veruju u njega, a drugi žele da se on uhapsi. Pošto ne mogu da savladaju svoj bes, verske vođe šalju stražare da uhvate Isusa. Međutim, ti stražari se vraćaju bez njega. Sveštenički poglavari i fariseji zahtevaju objašnjenje. Oni pitaju: „Zašto ga niste doveli?“ Stražari odgovaraju: „Nijedan čovek nikada nije tako govorio.“ Oni su bili toliko zadivljeni Isusovim poučavanjem da nisu mogli da ga uhapsea (Jovan 7:45, 46).

² Nisu samo ti vojnici bili oduševljeni Isusovim poučavanjem. Oko Isusa se okupljalo veliko mnoštvo ljudi samo da bi čuli njegove pouke (Marko 3:7, 9; 4:1; Luka 5:1-3). Zašto je Isus bio tako izvanredan učitelj? Kao što smo videli u 8. poglavlju, on je voleo učenja koja je prenosio ljudima i voleo je ljude koje je poučavao. Takođe je bio vešt u poučavanju. Osmotrimo sada tri odlike njegovog poučavanja i kako ih i mi možemo primeniti.

3, 4. (a) Zašto je Isus koristio običan jezik u svom poučavanju? (b) Kako je Propoved na gori primer jednostavnosti u Isusovom poučavanju?

³ Možeš li zamisliti kakve je sve reči Isus mogao da koristi? Pa ipak, on nikada u svom poučavanju nije koristio visokozvučne i komplikovane reči jer su mnogi među njegovim slušaocima bili „neobrazovani i obični“ (Dela apostolska 4:13). Bio je uviđavan prema njihovim ograničenjima i nikada ih nije opterećivao s previše informacija (Jovan 16:12). Njegove reči su bile jednostavne iako je govorio o veoma dubokim stvarima.

⁴ Recimo, pogledaj Propoved na gori koja se nalazi u Mateju 5:3–7:27. Isus je u ovoj Propovedi pružio pouke koje prodiru duboko, u samu srž stvari. Pa ipak, nema zamršenih misli ni rečenica. Gotovo da nema reči koju ne bi razumelo čak i dete! Onda nije ni čudo što je, kada je Isus završio svoju Propoved, narod — u kom je verovatno bilo mnogo seljaka, pastira i ribara — „bio zadivljen njegovim načinom poučavanja“ (Matej 7:28).

 5. Navedi neke primere Isusovih izreka koje su bile jednostavne, a ipak dubokog značenja.

⁵ Isus je u svom poučavanju često koristio jednostavne, kratke misli i izreke pune dubokog značenja. U periodu davno pre štampanih knjiga, on je na taj način svoju poruku neizbrisivo usađivao u misli i srce svojih slušalaca. Pogledaj neke primere: „Nemojte suditi, da vam se ne bi sudilo.“ „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima.“ „Duh je [...] srčan, ali je telo slabo.“ „Dajte caru carevo, a Bogu Božje.“ „Više usrećuje davanje nego primanje“b (Matej 7:1; 9:12; 26:41; Marko 12:17; Dela apostolska 20:35). Skoro 2 000 godina od kako su izgovorene, ove izreke se još uvek pamte.

6, 7. (a) Zašto je važno da koristimo razumljiv jezik da bi naše poučavanje bilo jednostavno? (b) Na šta treba da pazimo da ne bismo osobu s kojom proučavamo zasipali s previše informacija?

⁶ Kako možemo biti jednostavni u poučavanju? Važno je da koristimo jednostavan jezik koji većina ljudi lako razume. Osnovna učenja Božje Reči nisu komplikovana. Jehova je svoju nameru otkrio onima s iskrenim i poniznim srcem (1. Korinćanima 1:26-28). Jednostavne i pažljivo odabrane reči mogu efikasno preneti istinu iz Božje Reči.

⁷ Da bi naše poučavanje bilo jednostavno, takođe je važno da osobu s kojom proučavamo ne zasipamo s previše informacija. Stoga, nema potrebe da objašnjavamo svaki detalj, niti da pretrčavamo preko materijala kao da je najvažnije koliko ćemo stranica preći. Umesto toga, dobro je da dopustimo da potrebe i sposobnosti osobe s kojom proučavamo određuju brzinu proučavanja. Naš cilj je da ona postane Hristov sledbenik i da obožava Jehovu. Da bismo to i postigli, potrebno je da za nju odvojimo koliko god vremena treba da bi shvatila ono što uči. Samo u tom slučaju biblijska istina će je dirnuti u srce i biće spremna da primenjuje naučeno (Rimljanima 12:2).

8, 9. (a) Zašto je Isus postavljao pitanja? (b) Kako je Isus koristio pitanja da bi pomogao Petru da dođe do ispravnog zaključka o plaćanju hramskog poreza?

⁸ Isus je na izuzetan način koristio pitanja, i to je činio čak i kada bi to zahtevalo više vremena nego da je svojim slušaocima odmah direktno rekao o čemu je reč. Zašto je onda koristio pitanja? Katkad je koristio pronicljiva pitanja da bi razotkrio motive svojih protivnika i na taj način ih ućutkao (Matej 21:23-27; 22:41-46). Međutim, u mnogim slučajevima je koristio pitanja da bi podstakao svoje učenike da izraze ono što im je na umu i da bi ih pokrenuo na ispravno razmišljanje. Zato je postavljao pitanja poput: „Šta mislite?“ i „Veruješ li u to?“ (Matej 18:12; Jovan 11:26). Isus je takvim pitanjima dopro do srca svojih učenika. Evo jednog primera.

⁹ Jednom prilikom su poreznici pitali Petra da li Isus plaća hramski porez.c Petar je odmah odgovorio: „Plaća.“ Kasnije mu je Isus postavio niz logičnih pitanja: „Šta misliš, Simone? Od koga kraljevi uzimaju takse i porez? Od svojih sinova ili od tuđih?“ Kad je on odgovorio: „Od tuđih“, Isus mu je rekao: „Dakle, njihovi sinovi su oslobođeni poreza“ (Matej 17:24-27). Nesumnjivo je Petru bilo jasno šta je smisao ovih pitanja, pošto je bilo poznato da članovi kraljevske porodice ne plaćaju porez. Dakle, kao jedinorođeni Sin nebeskog Kralja, koji se obožavao u hramu, Isus nije imao obavezu da plaća taj porez. Zapazi da Isus nije Petru dao direktan odgovor već je taktično koristio pitanja da bi mu pomogao da sam dođe do ispravnog zaključka i da ubuduće možda bolje razmisli pre nego što odgovori.

10. Kako možemo uspešno koristiti pitanja dok propovedamo od kuće do kuće?

¹⁰ Kako možemo uspešno koristiti pitanja u službi? Kada propovedamo od kuće do kuće, možemo koristiti pitanja da bismo podstakli ljude na razmišljanje i tako možda stvorili priliku da im prenesemo dobru vest. Primera radi, ako na vrata izađe jedna starija osoba, mogli bismo s poštovanjem pitati: „Da li ste zapazili koliko se svet promenio?“ Nakon odgovora, mogli bismo upitati: „Šta mislite, šta je potrebno da bi naš svet bio lepše mesto za život?“ (Matej 6:9, 10). Ukoliko na vrata izađe majka koja ima malu decu, mogli bismo postaviti sledeće pitanje: „Da li ste se ikada pitali kakav će svet biti kada porastu vaša deca?“ (Psalam 37:10, 11). Ukoliko zapažamo stvari dok prilazimo nekim vratima, moći ćemo osmisliti pitanja koja će biti prilagođena potrebama stanara.

11. Kako možemo uspešno koristiti pitanja kad s nekim proučavamo Bibliju?

¹¹ Kako možemo uspešno koristiti pitanja kad s nekim proučavamo Bibliju? Pažljivo odabrana pitanja mogu nam pomoći da vidimo šta se nalazi u srcu onog s kim proučavamo (Poslovice 20:5). Na primer, pretpostavimo da proučavate 43. lekciju „Kako hrišćani treba da gledaju na alkohol?“ u knjizi Budi srećan zauvek!d U tom poglavlju se razmatra kako Bog gleda na preterivanje u piću i opijanje. Osoba svojim odgovorima možda pokazuje da zna šta Biblija naučava, ali da li se ona i slaže s onim što uči? Mogli bismo je pitati: „Da li ti Božje gledište o tim stvarima deluje razumno?“ Takođe bismo mogli pitati: „Kako ove misli možeš primeniti u svom životu?“ Međutim, vodi računa da budeš taktičan i da paziš na dostojanstvo osobe. Nikada ne želimo da postavljamo pitanja zbog kojih će osobi biti neprijatno (Poslovice 12:18).

12-14. (a) Na koje je načine Isus koristio snažnu logiku? (b) Koje je logično razmišljanje Isus izneo kada su fariseji njegovu moć pripisali Satani?

¹² Budući da je imao savršen um, Isus je bio spretan u logičnom argumentovanju. Katkad je koristio snažnu logiku da bi opovrgao lažne optužbe svojih protivnika. U mnogim slučajevima koristio je uverljivo izlaganje da bi svojim sledbenicima pružio vredne pouke. Osmotrimo neke primere.

¹³ Nakon što je Isus izlečio čoveka opsednutog demonima koji je bio slep i nem, fariseji su rekli: „Ovaj čovek isteruje demone uz pomoć Velzevula [Satane], vladara demonâ.“ Oni su priznali da za isterivanje demona treba neka nadljudska moć. Međutim, oni su Isusovu moć pripisali Satani. Ta optužba ne samo što je bila pogrešna već je bila i nelogična. Da bi im pokazao koliko greše, Isus im odgovara: „Svako kraljevstvo u kom zavlada nesloga propašće. Nijedan grad ili kuća u kojima zavlada nesloga neće opstati. Dakle, ako Satana isteruje Satanu, okrenuo se protiv samog sebe. Kako će onda njegovo kraljevstvo opstati?“ (Matej 12:22-26). U stvari, Isus im kaže: ’Ako sam ja Satanin zastupnik i poništavam Satanina dela, onda bi Satana delovao sam protiv sebe i uskoro bi propao.‘ Kako su mogli opovrgnuti tako uverljivu logiku?

¹⁴ Međutim, Isus još nije završio razgovor s njima. Znajući da su čak i neki učenici fariseja isterivali demone, postavio im je jednostavno ali snažno pitanje: „Ako ja isterujem demone uz pomoć Velzevula, uz čiju ih pomoć isteruju vaši sinovi [učenici]?“ (Matej 12:27). Može se reći da smisao Isusovog pitanja glasi ovako: ’Ako ja isterujem demone uz pomoć Satane, onda bespogovorno i vaši učenici to čine uz njegovu pomoć.‘ Šta su na to mogli reći fariseji? Oni nikada ne bi priznali da njihovi učenici koriste Sataninu moć. Isus ih je tako naveo da dođu do zaključka koji je za njih bio veoma neprijatan. Zar nije upečatljivo to kako je Isus koristio logiku? A zamisli tek kakav je to utisak ostavilo na one koji su ga čuli direktno, jer su njegovo prisustvo i ton glasa nesumnjivo doprineli jačini njegovih reči.

15-17. Navedi primer toga kako je Isus koristio izraz „koliko će više“ da bi naučavao divnu istinu o svom Ocu.

¹⁵ Još jedan razlog zbog kog je Isus koristio logično i uverljivo argumentovanje jeste da bi druge poučio ohrabrujućoj i divnoj istini o svom Ocu. Često je to činio koristeći izraz „koliko će više“ i tako pomagao svojim slušaocima da im se poznate činjenice urežu u srce.e Pošto se temelji na kontrastu, ovakav način zaključivanja ostavlja dubok utisak. Pogledajmo samo dva primera.

¹⁶ Kada je odgovarao na pitanje svojih učenika kako da se mole, Isus je ukazao na spremnost nesavršenih roditelja da svojoj deci ’daju dobre darove‘. Zatim je završio rečima: „Ako vi, iako ste grešni, dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac koji je na nebu dati svetog duha onima koji ga mole za to!“ (Luka 11:1-13). Ovo poređenje se temelji na kontrastu. Ako grešni roditelji brinu o potrebama svoje dece, koliko će više naš nebeski Otac, koji je u svakom pogledu savršen i pravedan, dati svetog duha svojim vernim slugama koji mu se ponizno obraćaju u molitvi!

¹⁷ Sličnu logiku Isus je koristio i kada je pružao mudar savet kako se izboriti sa zabrinutošću. Rekao je: „[Gavrani] ne seju niti žanju, nemaju skladišta ni žitnice, a ipak ih Bog hrani. Zar vi niste mnogo vredniji od ptica? Pogledajte ljiljane kako rastu. Ne muče se niti predu [...] Ako Bog tako odeva poljsko bilje, koje je danas u polju, a sutra se baca u peć, koliko će pre odenuti vas, maloverni!“ (Luka 12:24, 27, 28). Ukoliko Jehova brine o pticama i cveću, koliko će više brinuti o ljudima koji ga vole i služe mu! Tako snažnim argumentovanjem, Isus je nesumnjivo dirnuo srce svojih slušalaca.

18, 19. Šta možemo reći da bismo pomogli nekom ko kaže da ne veruje u Boga zato što ga ne vidi?

¹⁸ I mi želimo da u svojoj službi koristimo snažnu logiku da bismo opovrgli lažna verovanja. Takođe želimo da koristimo uverljive argumente da bismo poučili druge pouzdanim činjenicama o Jehovi (Dela apostolska 19:8; 28:23, 24). Da li to znači da moramo koristiti neku zamršenu logiku? Nikako! Ono što učimo od Isusa jeste da su najdelotvorniji logični argumenti koji su izneseni na jednostavan način.

¹⁹ Primera radi, šta možemo reći ako neko kaže da ne veruje u Boga zato što ne može da ga vidi? Možemo se osvrnuti na prirodni zakon o uzroku i posledici. Kada vidimo posledicu nečega, mi znamo da je morao postojati i uzrok tome. Mogli bismo reći: „Ako biste se našli u nekom zabačenom kraju i naišli na jednu lepo sagrađenu kuću punu hrane (posledica), zar ne biste spremno priznali da se neko (uzrok) pobrinuo za to? Dakle, kada vidimo očiglednu promišljenost u prirodi i obilje hrane u zemljinim ’skladištima‘ (posledica), zar nije logično zaključiti da se Neko (uzrok) pobrinuo za to? I sama Biblija zaključuje na taj način: „Svaki dom je neko sagradio, a Bog je onaj koji je sagradio sve“ (Jevrejima 3:4). Posve razumljivo, bez obzira koliko je dobro i logično naše obrazloženje, neće svi prihvatiti poruku koju im prenosimo (2. Solunjanima 3:2).

20, 21. (a) Kako možemo koristiti logiku ’koliko više‘ da bismo istakli Jehovine osobine i način postupanja? (b) Šta ćemo osmotriti u narednom poglavlju?

²⁰ Dok poučavamo druge, bilo u službi propovedanja ili u skupštini, i mi možemo koristiti logiku ’koliko više‘ da bismo istakli Jehovine osobine i način postupanja. Na primer, da bismo pokazali da je doktrina o večnom mučenju nešto što nanosi sramotu Jehovinom imenu, mogli bismo reći: „Koji bi otac svoje voljeno dete kažnjavao tako što bi mu ruku držao u vatri? Koliko je onda više zamisao o mučenju u paklenoj vatri odvratna našem nebeskom Ocu koji nas voli!“ (Jeremija 7:31). Da bismo uverili klonulog suvernika u Jehovinu ljubav, mogli bismo reći: „Ako je čak i jedan sićušni vrabac vredan u Jehovinim očima, koliko više on štiti i voli svoje sluge na zemlji, a među njih spadaš i ti!“ (Matej 10:29-31). Korišćenje takvog logičnog zaključivanja može nam pomoći da dopremo do srca drugih.

²¹ Nakon što smo osmotrili samo tri odlike Isusovog poučavanja, shvatamo da stražari koji nisu uhapsili Isusa nisu preterali kad su rekli: „Nijedan čovek nikada nije tako govorio.“ U narednom poglavlju osmotrićemo način poučavanja po kom je Isus verovatno najpoznatiji, a to je korišćenje poređenja.