Poglavlje 42
Isus prekorava fariseje
AKO satanskom snagom izgoni demone, tvrdi Isus, tada je Satana razdeljen u samome sebi. „Ili učinite drvo dobrim i njegov plod dobrim“, nastavlja on, „ili učinite drvo trulim i njegov plod trulim; jer se po plodu drvo poznaje.“
Bezumno je optuživati da je dobar plod isterivanja demona posledica Isusovog služenja Satani. S druge strane, fariseji daju truli plod time što iznose apsurdne optužbe i neosnovano se suprotstavljaju Isusu, a to je dokaz da su i sami truli. „Porodi zmijski“, uzvikuje Isus, „kako možete govoriti dobro kad ste zli? Jer usta govore ono čime srce obiluje.“
Pošto naše reči odražavaju stanje našeg srca, ono što govorimo pruža temelj za presudu. „Kažem vam“, kaže Isus, „da će ljudi za svaku nekorisnu reč koju izgovore položiti račun u Sudnji dan; jer ćeš po svojim rečima biti proglašen pravednim, i po svojim ćeš rečima biti osuđen.“
Uprkos svim Isusovim moćnim delima, književnici i fariseji zahtevaju: „Učitelju, hteli bismo od tebe videti znak.“ Premda ti ljudi iz Jerusalima možda nisu videli lično njegova čuda, ipak postoje brojni svedoci. Zato Isus govori jevrejskim vođama: „Zao i preljubnički naraštaj stalno traži znak, ali mu se neće dati drugi znak osim znaka Jone proroka.“
Objašnjavajući šta to znači, Isus nastavlja: „Kao što je Jona bio u utrobi velike ribe tri dana i tri noći, tako će i Sin čovečiji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći.“ Nakon što ga je progutala riba, Jona je izašao kao da je bio uskrsnut, pa tako Isus proriče da će on umreti i treći dan biti podignut u život. Međutim, jevrejske vođe su odbacile ’znak Jone‘ čak i onda kad je Isus kasnije uskrsnuo.
Zato Isus kaže da će Ninivljani koji su se pokajali na Jonino propovedanje ustati na sudu da bi osudili Jevreje koji odbacuju Isusa. Isto tako, on povlači paralelu s kraljicom od Sabe, koja je došla s krajeva Zemlje da bi čula Solomonovu mudrost i čudila se onome što je videla i čula. „Ali, gle!“ kaže Isus, „ovde je nešto više od Solomona.“
Isus tada daje poređenje o čoveku iz kog izlazi nečisti duh. Taj čovek je, međutim, propustio da popuni prazninu dobrim stvarima i zato ga zaposeda sedam još gorih duhova. „Tako će biti i sa ovim zlim naraštajem“, kaže Isus. Izraelska nacija bila je očišćena i doživela je promene — slično privremenom odlasku nečistog duha. Ali, nacionalno odbacivanje Božjih proroka, kulminirajući u suprotstavljanju samom Hristu, otkriva da je zlo stanje još gore nego u početku.
Dok Isus govori, dolaze njegova majka i braća i staju nakraj mnoštva. Zato neko kaže: „Gle! Tvoja majka i tvoja braća stoje vani i traže da govore s tobom.“
„Ko je moja majka, i ko su moja braća?“ pita Isus. Pružajući ruku prema svojim učenicima, kaže: „Gle! Moja majka i moja braća! Jer, ko god vrši volju mog Oca koji je na nebu, on je moj brat, i sestra, i majka.“ Na taj način Isus pokazuje da, bez obzira koliko su mu drage spone koje ga vežu uz njegove rođake, još draži mu je odnos prema njegovim učenicima. Matej 12:33-50; Marko 3:31-35; Luka 8:19-21.
▪ Kako fariseji propuštaju da učine i „drvo“ i „plod“ dobrim?
▪ Šta je ’znak Jone‘, i kako je kasnije odbačen?
▪ Na koji način je izraelska nacija prvog veka kao čovek iz kog izađe nečisti duh?
▪ Kako Isus naglašava bliski odnos sa svojim učenicima?